Do koske
Saga o dr Tomici Milosavljeviću, jedinom srpskom lekaru koji nikada
nije primio mito
Malo nature bez fakture
Pravu multimilionsku štetu, nanetu lažnim
reformama u zdravstvu, plaćaće dugo godina
samo građani. Ministru zdravlja u četiri mandata zaredom,
Tomici Milosavljeviću, tek će biti ispostavljen
račun za njegov dugogodišnji poslovno-politički poduhvat čiji su
rezultati masovna hapšenja usled masovnih
pljački
M. G.
Ostavljam
nadležnima da rade svoj posao, a pojedincima da odgovaraju za svoje postupke i
pred institucijama i pred javnošću! Tako je četvorostruki ministar zdravlja
Srbije Tomica Milosavljević, ispratio najnoviju garnituru svojih korumpiranih
kolega u zatvor.
To
je neobičan zaokret u odnosu na manir da se javno stavi u odbranu najkrupnijih
pljačkaša srpskog zdravstva u sva četiri njegova mandata. Milosavljević
izmenjenim rečnikom pokazuje svoju rezignaciju pa kaže i ovom (ne)prilikom da
se ne oseća nimalo prijatno kad saznaje za hapšenja zdravstvenih radnika i da
ga to veoma pogađa i kao čoveka i kao lekara, te da se on zalaže za borbu
protiv korupcije i kriminala u svim segmentima društva, pa i u zdravstvu! Toj
borbi dajem lični doprinos i želim da se žito razdvoji od kukolja, klikće
Milosavljević, baš kako i priliči personifikaciji celokupnog bezobrazluka,
bahatosti i cinizma političko-poslovne hobotnice kojoj pripada.
Teško
je nabrojati ko je sve od vrha do dna srpske zdravstvene piramide za vladavine
Tomice Milosavljevića dopao u zatvor zbog korupcije i drugih "operacija
nad otvorenom kasom", i koliko puta su vođene spektakularne policijske
akcije oko njega i oko njegovih...
Nedavno
je zbog korupcije opet uhapšeno više lekara iz više gradova, ali, gledano iz
ugla ozbiljnih istraga u kriminalizovanom zdravstvu Srbije, u zatvor su otišli
beznačajni prestupnici.
Poslednjih
par godina jedina osoba u srpskom zdravstvu koja se istinski suprotstavila
"članovima organizovane kriminalne grupe" (kako ih je tužilac
zvanično okarakterisao) bila je bivša gradska sekretarka za zdravstvo, Dragana Jovanović,
koja je i sama podnela ostavku nakon hapšenja te grupe iz moralnih razloga,
trpeći pri tom šikaniranje ministra Milosavljevića koji se otvoreno stavio na
stranu pohapšenih, ako ničim drugim, ono izjavama za medije u kojima je
lamentirao nad sudbinom osumnjičenih zdravstvenih radnika na istaknutim
funkcijama kojima je na teret stavljena zloupotreba službenog položaja i
vršenja teških krivičnih dela radi sticanja dobiti.
Gospoda
zbog koje je Milosavljeviću bilo žao opljačkala je budžet Beograda u iznosu od
65.495.224,98 dinara, u čemu je učestvovao i Vladan Šubarević, kao član veća
Gradske uprave Beograda, zadužen za zdravstvo, za koga je policija utvrdila da
je u vremenskom periodu od 1. 6. 2007. godine do 1. 6. 2008. godine organizovao
kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje teških krivičnih dela radi
sticanja dobiti.
Sa
Šubarevićem su tada uhapšeni i Slobodan Paunović, suvlasnik i direktor
preduzeća Recipe Medical Supplies iz Zemuna i Đovani Akroljani, direktor
predstavništva Kedrion SPA u Srbiji, direktor KBC Bežanijska kosa
Nikola Milinić i Dobrila Vekić, pomoćnik direktora za
nemedicinske poslove, direktor specijalne bolnice Sveti Sava Milan
Savić, direktor Doma zdravlja Milutin Ivković - Palilula Jasminka
Jelić, kao i direktor KBC Zvezdara Zoran Ivanković.
Teško je palo Milosavljeviću ovo hapšenje, jer
je imao ozbiljne razloge da strahuje i za svoju slobodu. U paničnom strahu od
daljeg razvoja događaja obratio se javnosti govoreći kako je zabrinut i
rezigniran zbog hapšenja više bivših rukovodilaca zdravstvenih ustanova i
bivšeg gradskog funkcionera za zdravstvo, ali da to može da komentariše samo
kao građanin! Nikako kao ministar!
Ali
kada je uhapšen direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu Nenad
Borojević i njegov zamenik Zoran Tomašević, te načelnik pedijatrije Zoran Bekić
i načelnica apoteke ove bolnice Ivana Popović - pod sumnjom da su od trgovaca
citostaticima uzeli mito od najmanje 40 miliona dinara i 150.000 evra -
Milosavljević je smatrao da "kao čovek i kao ministar" kaže kako:
"...Nije dobro kada se unapred, kao danas u medijima licitira sa
tvrdnjama, da su davane dvostruke ili trostruke doze citostatika i da su time
ubijana deca", mada je to monstruozno nedelo, podstaknuto bolesnom
gramzivošću jedne organizovane bande, nepobitno dokazano.
Ućutao
je tek kada su u vezi s tim slučajem pohapšeni direktori predstavništava
elitnih farmaceutskih kuća (Roš Srbija, Vojislav Petrović, direktor Farma
Svisa Andrej Soretić i menadžer firme Astra Zeneka Predrag
Marinković), jer su ove firme na kriminalan način sarađivale sa srpskim
zdravstvom, a sve u hladovini Milosavljevićevog reformističkog trijumfa, upravo
na terenu farmacije.
"Ja
lično ne mogu kao ministar zdravlja da snosim odgovornost za nečije pojedinačne
propuste, svaka zdravstvena ustanova ima organe upravljanja i procedure su
veoma jasne i precizne i predviđaju pojedinačnu i kolektivnu institucionalnu
odgovornost", branio je svoju ministarsku fotelju Tomica Milosavljević
prilikom jedne akcije hapšenja u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
Njegove
ostavke nema jer se kao zaslužni lobista globalne farmaceutske pošasti našao u
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, te je nekome tamo u obavezi da i
dalje bude ministar.
Sudskog
postupka protiv njega na osnovu neke poštene istrage, takođe, nema, jer
nekome ovde i dalje treba. I nije problem u pohapšenima, nego u onima koji
još nisu!
A
etika i moral nisu deo balkanskih pravila.