Stav
Multi-kulti
Branko
Dragaš
MULTI-KULTI
- Izjava kancelarke Merkel da je multikulturalizmu u Nemačkoj odzvonilo i da
oni koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju dobro da nauče jezik i prime kulturu
domaćina, jer su bez obzira na to koliko dugo žive u Nemačkoj ipak samo stranci
i gosti, i ništa više, da su tu privremeno i da moraju da odu kada više ne budu
poželjni ili kada se ne uklope u kulturu domaćina, najznačajnija je izjava
nemačkog političara u poslednje tri decenije. Mislim da više ništa nije kao što
je do sada bilo, da se savremeni evropski kapitalizam iz temelja menja i da
jedino to naši politički diletanti ne vide, da Nemačka ponovo postaje evropska
velesila koja će diktirati istorijske događaje. Kakve događaje?
Ako se uskoro ništa ne bude promenilo, ako se
nastavi s takvom politikom, Evropa će za pedeset godina, kako prognoziraju
kineski stručnjaci, postati muzej koji će služiti istočnim narodima da pokazuju
svojoj deci na ekskurzijama kako je nekada izgledala civilizacija koja je
propala jer je izgubila smisao i svrhu života. Zasigurno će se to dogoditi ako
se nešto hitno ne promeni u evropskom društvu i politici. Da li je ova izjava
Merkelove na liniji tih promena? Reklo bi se da jeste.
Oni koji imaju prilike da krstare starom Evropom
znaju da kriza razara i da su nemiri u Grčkoj i Francuskoj samo početak velikih
potresa koji će iz temelja promeniti sudbinu Evrope. Oni koji idu na političke
ekskurzije u Brisel da referišu kako ide s uništavanjem Srbije, koji grade
svoje političke laži na obmanjivanju naroda o evropskim integracijama, koji
nemaju nikakvu političku ideju osim da kradu i da što duže ostanu na vlasti,
oni ne vide šta se zaista dešava u Evropi. U njihovim glavama je virtuelna
Evropa iz prošlog stoleća, Evropa koje više nema i Evropa koja je umrla u
izjavi nemačke kancelarke. Pobede i jačanje desnice u mnogim evropskim državama
samo su logičan odgovor na promašenu strategiju evropskih integracija u kojima
je mamutska i parazitska briselska administracija radi sopstvenih interesa zarobila
i okovala evropsku ideju u basnoslovnom profitu multinacionalnih korporacija,
koje su pokušale da nam dokažu da će neoliberalni kapitalizam konačno dovesti
do kraja istorije i pobede nad zastarelim i prevaziđenim idejama tradicije,
nacije, države i religije. Ta ideologija je omogućila bogatima da postanu još
bogatiji, dok su siromašniji postali još siromašniji; ta ideologija je
bankrotirala izbijanjem velike krize zapadne demokratije i kapitalizma, a
pokušaji da se propali neoliberalni kapitalizam spasava ubacivanjem desetina
hiljada milijardi štampanih evra i dolara u oboleli sistem, propašće kao i
nasilno nametnuta ideja o multikulturalizmu u društvu u kojem gosti neće da se
menjaju, preziru domaćine i šire se takvom brzinom da počinju da ugrožavaju
samobitnost onih koji su pristali da ih ugoste. Bilo je samo pitanje vremena
kada će se sve to ogoljeno pojaviti.
I ko će biti prvi. Lično sam znao da će to prva
uraditi Nemačka i da će ona posle izjave kancelarke početi da sprovodi čišćenje
nemačkog društva od multikulturalnosti. To će se izvoditi na različite načine.
Kancelarka je već istakla da će gosti tu biti samo neko vreme, dok domaćinu
budu potrebni, i da će ostati samo oni koji budu vrlo dobro znali nemački, a
svi ostali koji ne budu znali tačno da pišu i izgovaraju prošla vremena od
nepravilnih glagola teško da će moći da opstanu u nemačkoj zajednici. To
praktično znači da će ostati vrlo mali broj obrazovanih i školovanih kadrova
koji su Nemcima potrebni i koji će se u potpunosti inkorporirati u nemačko
društvo, dok će svi ostali morati da se vrate tamo odakle su došli.
Pucnjava ekstremnih ultradesničara na sve koji
ne liče na Šveđane i prodesničarsku vladu u nekadašnjoj socijalističkoj
Švedskoj samo su dokaz u kom smeru se kreće Evropa, a guslanje Borisa Tadića o
evropskim vrednostima samo je žalosno marketinško trabunjanje režima koji je na
odru.
Evropa nema velikog izbora. Ili će se zaista
pretvoriti u muzej voštanih figura, koje će zapišavati pijani balavci s Istoka
koji su na ekskurziji, smejući se toj ucveljenoj, staroj gospođi koja je
preparirana kao ustreljena ptica, ili će se probuditi katolički dišpet i
protestantska privrženost porodici, tradiciji, naciji i državi takvom silinom
da će zaprepastiti i zastrašiti svaki multikulturalizam. Otvaranje muzeja
Adolfu Hitleru i njegova sve veća popularnost među nezaposlenom nemačkom
omladinom i porast industrijske proizvodnje u nekoliko kvartala od 2,2 odsto,
dok se ostale evropske članice dave u krizi, samo su dokaz da se nešto iza brda
ozbiljno valja. Srpski politički moroni ništa ne shvataju šta se dešava pa i
dalje mirno stoje pred portirima iz Brisela, verujući da će tako sačuvati vlast
i da će ulazak Srbije u raspadajuću EU najzad rešiti sve njihove probleme. To
je nova politička zabluda srpske kvazielite koja ne razume svetska kretanja, ne
prati istorijske talase i ništa nije naučila od istorije, učiteljice života.
Treba biti pripreman za novo doba koje stiže,
ali bojim se da su naši političari potpuno zaveli narod na stranputicu i da ga
vode u propast iz koje se vekovima nećemo izvući. Potpuno mi je razumljivo i
prirodno da više volite svoju decu, nego decu svog komšije ili gosta u vašoj
kući, ali se bojim, poučen negativnim iskustvom iz prošlosti, da se zaljuljano
klatno ne vrati suviše u desnu stranu i da tada dobijemo velike probleme.
Demagozima i nacionalsocijalistima otvara se širok prostor za nesmetano
delovanje. Budimo oprezni i gledajmo svoje interese. Plašim se da ponovo ne
budemo izvedeni na klanicu. Hoće li se to dogoditi, zavisi od nas samih. Zato
pišem ove redove i opominjem. Čitajte pažljivo!
DRUG TITO - Prema poselednjim
istraživanjima, 85 odsto ljudi smatra da je život u vreme druga Tita bio bolji.
Adolfu Hitleru se to istraživanje svakako ne bi svidelo. Ne sviđa se ni Borisu
Tadiću i njegovim savetnicima. BT ima popularnost daleko manju od Slobodana
Miloševića. Ali nešto veću od Milutinovića. Sve u svemu, BT ostaje ili da
napravi politički zaokret, otpusti savetnike, uhapsi tajkune, nacionalizuje
otetu imovinu i podeli tu imovinu narodu ili da, opijen lažima i licemerima,
nastavi po starom i dočeka da mu narod sa ulice sudi zbog kolaboracije sa
tajkunima i partijskim kriminalcima. BT treba da odluči. Moj mu je savet da
napravi zaokret. Ne nastavljaj dalje, čoveče! Ne srljaj više! Stani i podvuci
crtu! Vođenje države je ozbiljna stvar. Nije to blejanje po dorćolskim
kafićima. Pred tobom je istorijska odgovornost. Miloševića je to nerazumevanje
istorije dovelo u Hag, gde su ga ubili. Đinđića su izveli na streljanje. Drug
Tito danas ponovo jaše na čelu kolone. Neverovatno kakav istorijski salto
mortale. Mada je on začetnik sveg ovog zla što nam se danas dešava. Ali kada
druga Tita poredite s ovim diletantima u politici, onda je jasno zašto bi on
pobedio na slobodnim izborima, uprkos medijskom mraku koga su uveli BT
tutumraci. Drug Tito je bio svetski prevarant, veliki meštar svih hulja, a
danas na vlasti imamo seoske kokošare i jajare.
RASPAD - Režim je u potpunom
rasulu. Ponavljaju sudbinu svih totalitarih režima. Ni komičan pokušaj
stvaranja kulta ličnosti od provincijalnog i narcisoidnog klovna ne uspeva.
Režim je u završnoj fazi raspada. Dokaz za to nije prazan budžet, medijski
mrak, nasilna prodaja Telekoma, dužničko ropstvo, nezaposlenost,
siromaštvo i beda većine građana Srbije, već činjenica da je Jeca postala ikona
bankrotiranog režima. Kada je JUL doneo odluku da Zorica Brunclik bude
kandidatkinja za ministra kulture, to je bio jasan pokazatelj da je režim SM
odlepio i da mu se kraj približio. Pevanje nacionalne Cece na proslavama
narodnjaka bio je siguran signal da nesposobni i metiljavi Koštunica gubi
vlast. Ubacivanje estradnih zvezda u politiku je dokaz nemoći politike da se
suoči sa realnim problemima i da građanima ponude prava i trajnja rešenja.
Silikonske pevaljke pokušavaju da produže agoniju totalitarnog režima. Jecin
slučaj je zanimljiviji od dosadašnjih manipulacija režima. Malograđanska Srbija
je pokazala svoje pravo rošavo lice. U obračunu s navodnm nacionalizmom,
tradicionalizmom i spinovanim fašizmom, krmeljiva i parazitska malograđanska
kvazielita, koja je monopolizovala medije, uzdigla je Jecu do ikone. Nepismeni
tekstovi u kojima telefon zvoni zvr-zvr, u kojima trepavice trepću trep-trep,
tekstovi u kojima silikonska pevaljka odlučno odbija da puši svome mužu i
odriče mu svako pravo na njenu guzu, mucavi nastupi u kojima se priznaje da
ledi ne razume teške i dugačke rečenice, ne razume zašto se piše takvim
rečenicama kada je mnogo jasnije kada se napiše da telefon zvoni zvr-zvr i
trepavice trepću trep-trep, najbolji su dokaz propasti kako folirantskog
režima, tako i njegove skorojevićke i palanačke kvazielite koja otima novac od
poreskih obveznika na svakom mestu. Nije, dakle, problem što se japi Čeda i
silikonska Jeca grle i ljube, to je razumljivo jer oni dele istu kriminalnu
prošlost, kada su se isto tako srdačno i strastveno ljubili sa kriminalnim
ološem koji su bili barjaktari tranzicione propasti, već je problem u tome što
jedan Jovan Ćirilov sebi dozvoli da pred TV kamerama poljubi ruku toj
novokomponovanoj kolumnistkinji koja, uprkos podršci i Basare i Srbljanovićke,
ne može da sakrije svoju vezu sa kriminalnim podzemljem i svoju elementarnu
nepismenost. Epilog svega, čekamo istorijski talas da odnese u zaborav sve ove
tranzicione kreature koje će biti zaboravljene čim građani budu srušili
odnarođeni režim.
KANDIDATURA - Režim veliča svoj
uspeh kandidujući se za prijem u EU. U jednoj polemici sa nama koji smo
negirali strategiju nametnutih reformi, tvorac kriznih štabova i profiter
reformi Labus napisao je da će Srbija najdalje do 2005. ući u EU i da samo
treba da se strpimo. Strpljivo smo čekali i videli da je to sve bila prevara. U
međuvremenu, opljačkani su i država i građani, što je nezabeleženo u istoriji
našeg naroda. Nismo ušli u EU. Sada smo pred kandidaturom. Treba samo da
odgovorimo na 4.000 pitanja. Voleo bih da se neka pitanja odnose na to: ko je i
koliko novca uzimao od tajkuna, koliko je stvarno bogatstvo srpskih političara,
ko su vlasnici firmi koje su se preko noći obogatile, ko se ljubio sa
kriminalcima i koga su oni plaćali, gde je potrošeno 100 miliona dolara datih
za rušenje SM, ko kontroliše medije, preko čije firme svi moraju da se
reklamiraju, ko gradi po Beogradu, kolika je stvarna vrednost mosta na Savi. I
mnoga druga pitanja koja se neće naći u tom upitniku. Najvažnije pitanje treba
da postave građani Srbije - kakav je naš interes da uđemo u EU. Šta dobijamo?
Ne prazna politička priča, već ekonomska računica. Proračun. Prihodi i rashodi.
I kada budemo imali kalkulaciju, onda treba mi da odlučimo. Primer Rumunije i
Bugarske je poučan. Ne treba nam takvo članstvo. Srbiji treba nova evropska
ideja. Ali to ne mogu da donesu ovi korumpirani političari. Potrebni su nam
novi ljudi za novu evropsku priču.
KURS - Prema zvaničnim izveštajima, od
početka godine do danas prodato je preko 3,5 milijardi evra. Za taj novac je
moglo, ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 5.000 evra, da se zaposli
700.000 nezaposlenih ljudi. Gotovo većina zvanično nezaposlenih bi se
zaposlila. Nažalost, taj novac je nepovratno otišao. Novi guverner nastavlja
staru politiku. Stari guverner nam je odneo mnogo novca. To nikoga ne zanima.
Režimu ne zvoni telefon zvr-zvr i ne trepću svetla trep-trep. Zrelo je da se
prekine ova tragedija. Hoće li sindikati izaći na ulicu da zaštite svoja
građanska prava kao svuda u EU ili će se zadovoljiti povišicom od nekoliko
procenata, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Srbija je pred socijalnom
revolucijom. Otvoreno je mesto za srpskog Leha Valensu. Imate li petlje?
Probajte. Možda ste baš vi naša poslednja nada.