Epizoda 37
Nismo mi od
juče
Zoran Milojević
Srbija je na
85. mestu po stepenu slobode medija. Oni koji o tome u Srbiji treba da
vode računa, na slobodi su.
Za odgovor na pitanje zašto
ovi sa slobode
ne koriste svoje pravo i obaveze
da omoguće slobodu medija, nadležan je ZKP i okružni sudovi.
Na pomenutim
medijima govore zekape (ZKP), ertees
(RTS), teve (TV), i tako niti čitaju,
niti govore po Vuku, već
hoće da povuku srpski jezik iz
upotrebe.
Na svetski
dan trgovine ljudima predlaže Drakče bakalin:
- "Ja bih trgovao
sa Crnogorcima, mi njima Seku Aleksić,
oni nama dukljanskog akademika Jevrema Brkovića, pa da malo priča
Srbima kako je sedamdesetih, srbujući po Skadarliji,
potkazivao komunistima razne Srbe. Pa bih sa Albancima
trgovao: dao im Mileta Kitića
za dr Milovana
Sekulića, pa da taj Srbima pročita
svoju doktorsku disertaciju. Ćanu, Jellenu, Jovanu i ostale bih
menjao sa medresom za Mišu Došlića, pa da on objasni Srbima kako su šezdesetih
prodavali KiM Albancima. TV voditelj Maca Marinković ne bi bio predmet trgovine, njega bih vratio
u Sarajevo za džabe, kao bofl robu.
Pričao je moj
pokojni prijatelj, kompozitor Dragan Toković: "Dođem jednog jutra u moju mansardu i
pored klavijatura vidim i belu harmoniku,
a znam da je nemam. Zaspim brzo,
a kad se probudih vidim da je to bio radijator". Slava ti, prijatelju, i hvala za
"Lelu Vranjanku",
"Rastao sam pored Dunava", "Zoki, Zorule", "Ja prošetah pored Morave" i mnoge druge
srpske muzičke blagodeti.
Na Svetski
dan siromašnih besprizorna Seka Aleksić pokazuje
svoje tetovaže i hvali se da
je tetovirala svaki važan dan u životu.
Siromašni u Srbiji nemaju tetovaže
na telu. Imaju ožiljke u duši od obećanja "kesedžija" da će im doneti
blagodet.
Veseli Drakče
bakalin mi pokazuje naslovnu stranu novina: "Vidi ga, kese ispod
očiju mu do pupka, a bolje bi bilo da
mu je kesa na glavi. Sa političarima više ne može ni da
se priča, sami postavljaju pitanja, sami daju odgovore,
pa me još i podučavaju zašto nisam u pravu. A svima su im
kese rođene sestre, jedna drugu
dopunjuju".
Predlažem Olji
Bećković da joj se emisija zove Pritisak nedelje, jer se bavi nagnječenjem srpskih mozgova. A mozak voli, kao
pametniji, da popusti. Na štetu Srbije.
Miladin Raspopović,
predavač srpske književnosti u kosovsko-mitrovičkoj
gimnaziji priča nam kako je Branko
V. Radičević pisao o Jevremu Brkoviću, koji je sedamdesetih živeo u Beogradu, u kući Jovančevića,
pa istog prijavio komunistima a na suđenje došao u njegovom džemperu. Opet progovora Drakče bakalin: "Bre, profesore, koliko znaš, da
si bio pametan da otvoriš bakalnicu,
priđeš komunistima i razviješ biznis,
danas bi Delta bila tvoja, tvoje ćerke
najbogatije Srpkinje, a ti bi bio komunistički robijaš! Da si
posle robije prišao "drugovima",
oni bi te držali kao malo
vode na dlanu.
Oni vole bivše robijaše, podsećaju ih
na njih, ili na njihove
učitelje. Al' što kažeš: da je robija dobra zvala bi se Dobrija!"
Na Kosovu
ništa novo. Nasmejana Hilari je Srbima iz Mitrovice
i Zvečana jasno rekla da
"mačka pada sa trećeg
sprata brzinom svetlosti, ako sa njom pada
i baterijska lampa".
Sačuvajte osmeh
na svom licu,
čak i ako
volite fudbal. Lopta je okrugla, a kod nas je sve
"okruglo pa na
ćoše".