Na licu mesta

Vučićevci haraju i Čačkom

Kum nije dugme

Vučićev kum Mikan, direktor s nanogicom, Miodrag Stevanić, bivši direktor Turističke organizacije Čačka, nedavno je postavljen na mesto upravnika zaštićenog područja Ovčarsko-kablarska klisura. To bi bio odličan kadrovski potez kad bi Stevanića vezali pred manastirom Nikolje. Strani turisti bi mogli da ga razgledaju i čude se kako je bez škole, ali s podebljim krivičnim dosijeom, uspeo da postane simbol naprednjačke vlasti u Čačku. Misterija bi se razjasnila kad bi mu se oko vrata obesila tabla s natpisom „Vučićev kum".

M. Hadžić

Izreku „pobeda ima stotinu očeva, poraz je uvek siroče" Stevanić je prihvatio kao životni moto još pre 20 godina, kad je bio poslanički kandidat Srpske radikalne stranke. Međutim, i tada je znao da niko nije važniji od kuma. U to vreme, tokom izborne kampanje, upoznao je Aleksandra Vučića i odmah shvatio da u njega vredi investirati novac, vreme i emocije. Parama, zarađenim u svom diskontu „Fontana", Mikan Stevanić je plaćao radikalske zastave i banere, kojima je okitio ceo Čačak, pa i put do sela Zeoke, do tazbine u koju je vodio mladog generalnog sekretara SRS-a. Fasciniran Mikanovim poltronstvom, Vučić nije mogao da odbije molbu da se okume.

Deset godina kasnije, Vučić je kuma Mikana zaposlio u svom dnevnom listu „Pravda", da bi ga, posle sklapanja koalicije SRS - Nova Srbija u Čačku, ubacio u direktorsku fotelju Turističke organizacije Čačak. Pitomog karaktera, sa smešnom frizurom „fudbalerkom", a la Mehmed Baždarević, Mikan Stevanić je dokazao da je pravi vučićevac. Rasipao je tuđe pare, provodio se, zapošljavao stranačke kadrove, nameštao nabavke i organizovao privredni kriminal. Iako se na vreme odrekao radikalizma i prešao u Srpsku naprednu stranku, čak ni naprednjaci nisu mogli da trpe njegov kriminogeni način rukovođenja TOČ-om.

Skupština opštine Čačak osnovala je Anketni odbor, koji je 2013. otkrio brojne nepravilnosti u Stevanićevom radu. Utvrđeno je da je na službena putovanja u Srbiji i inostranstvu trošio više od 20.000 evra godišnje. Putne troškove je obračunavao sam, a dokumentacija je izneta iz firme. Za tri godine direktorovanja TOČ-om potrošio je 6,3 miliona dinara na putovanja, isplaćeno 196 deviznih dnevnica, vrednih 10.564 evra i 2.025 dolara.

• - Za te tri godine 13 puta sam išao na službeni put u inostranstvo, ali nisu to bila luksuzna putovanja već višednevne vožnje automobilom. Na ime deviznih dnevnica primio sam ukupno 3.900 evra, dakle manje od 50 evra po danu. Sva putovanja bila su predviđena planom rada ustanove, koji je usvajala Skupština grada - branio se Stevanić.

Kupovinu turističkog voza podelio je na dva dela, prvo je kupio vučno vozilo, zatim vagone. Na taj način izbegao je zakonsku obavezu da raspiše tender, pa je neposrednim dogovorom s prodavcima iz Sremske Kamenice utvrdio posao vredan 5,9 miliona dinara. Cela akcija je završila kompletnim fijaskom. U Izveštaju radne grupe o stanju u Javnoj ustanovi TOČ od 1. aprila 2013. navodi se da u periodu u kome je turistički voz radio poluilegalno, bez dozvola gradske vlasti, nije ostvaren prihod koji bi pokrio troškove plate vozača, goriva i održavanja.

Sporna je i Stevanićeva investicija u „zlatni toalet", izgrađen na 65 kvadrata, a projektovan i plaćen kao da ima 90. Cena objekta je iznosila 4,8 miliona dinara, bez PDV-a.

Revizorska komisija je ustanovila da je nenamenski utrošeno 28 miliona dinara budžetskih sredstava i da TOČ duguje više od tri miliona dinara neplaćenih poreza i doprinosa. Prilikom primopredaje dužnosti direktora, utvrđeno je da Stevanić iza sebe ostavlja obaveze prema dobavljačima od 7.557.007 dinara, za zaostale i neisplaćene plate 5.346.707 dinara i još 611.920 dinara dugova po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

Zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, kojima je sebi i drugima pribavio imovinsku korist od oko četiri miliona dinara, Miodrag Stevanić je uhapšen 5. februara 2014. godine. Određen mu je pritvor od 30 dana. Dragomir Savić, njegov naslednik na mestu direktora TOČ-a, podigao je pet krivičnih prijava protiv Stevanića, kao i pretnje koje je dobio zbog toga. Tužbe su nastavile da se nižu i do sredine 2016, kad je TOČ zahtevao da nadoknadi štetu od 2,7 miliona dinara za nenamenski potrošeno gorivo i nevraćene akontacije za službena putovanja u inostranstvo. Uporedo s tim, Viši sud u Užicu zaplenio je i zabranio distribuciju fotomonografije „Sa Kablara i Ovčara", koju su priredili Vladimir Mijailović i Branka Vučićević-Vučković, autori 180 fotografija i pratećeg teksta. Monografija se toliko svidela Stevaniću, da ju je objavio pod svojim imenom, kao da je on autor.

Nije poznat epilog svih sudskih postupaka protiv Mikana Fontane. Zna se da ga je Viši sud u Čačaku u predmetu K. 20/14 osudio na 8 meseci zatvora.

Posle svega, Mikan Stevanić je imenovan za upravnika Zaštićenog područja „Ovčarsko-kablarska klisura", supruga radi u Gradskoj stambenoj agenciji, njihov sin Miloš je nedavno postavljen na mesto direktora Sportskog centra „Mladost", a snaha je dobila posao u Gradskoj upravi za finansije. Naravno, svi su na poslednjim izborima s po 40.000 dinara podržali kampanju Aleksandra Vučića.

Ličnim primerom Miodrag Stevanić je dokazao da je u naprednjačkoj Srbiji kumstvo s vladarom jače od zakona i pravde.