Na nišanu

Sumorna slika Srbije uoči pada diktature

Živi klani, nedoklani

Ovo su poslednji dani režima Aleksandra Vučića. Njegovi seizi i mafijaši kukaju kao sinje kukavice. Opkoljeni su, a narodu poručuju da ih love američke, engleske i strane služe, da ih lažno optužuju i žele da razbiju Srbiju! Njega, teško bolesnog, koji se s dušom bori i zbog sarkoma male karlice nosi pelene, tvrdi Velika propaganda laži, hoće da obore s vlasti. Pet godina nas Vučićeva mafija pljačka, satire, ostavlja bez nade. Bolnice nam liče na klanice, uvozimo otpad od hrane, a u eksperiment državi, u koju smo pretvoreni, tretiraju nas kao pokusne kuniće, otimaju nam decu, recikliraju istoriju, kulturu, veru. U poslednjem trzaju da sačuva vlast za očekivati je da će on da prospe more naše krvi. Hoće li nam oni koji su ga na vlast doveli, pomoći da ga oteramo i sačuvamo makar malo nacionalnog dostojanstva. Većina građana Srbije su ni živi ni mrtvi.

potpukovnik Goran Mitrović

Vest je bila šokantna. Sve novine su je objavile na naslovnoj strani. UHAPŠEN HAKIJA POZDERAC! Niko nije verovao da se to moglo desiti. A bilo je to daleke 1987. godine. Hakija Pozdreac je bio nosilac partizanske spomenice i najviših odlikovanja. Pao je u aferi Agrokomerc iz Velike Kladuše. Bio je to i početak raspada komunističke partije.

Sledeća vest, koja se uskoro očekuje, takođe će biti šokanta. UHAPŠENI ANĐELKO I ANDREJ VUČIĆ. Ona će označiti kraj krvave vladavine Aleksandra Vučića i njegove mafije. I povratak nade da makar neko od nas može dočekati slobodu.

I dok je Hakija Pozderac umro u Beogradu 1994. godine u svom stanu i sa skromnom penzijom, iza kartela Vučića ostaće milijarde opljačkanih dolara i evra, nerazjašnjena ubistva, optužbe za trgovinu narkoticima, oružjem, akciznom robom, pljačke banaka, rudnika...

Lov na mafijaše sa Balkana počeo je u Albaniji, a akciju smo opisali u prošlom broju , u tekstu ''Dođe doba da se zatvor proba''. Albanski državni tužilac na svom stolu ima transkripte razgovora balkanskih mafijaša, njihove dogovore o trgovini narkoticima, oružjem, ljudima...U pritvoru su doskorašnji šef tajne policije, ministar unutrašnjih poslova i glavni narko bosovi. Čeka se i na vest: UHAPŠEN EDI RAMA.

Vučića sustižu loše vesti. Ubistvo Olivera Ivanovića, zahtevi za slobodom medija, za deblokiranje pravosuđa...Vođina Velika propaganda laži sada svakodnevno pokušava da Vučića predstavi kao velikog prijatelja i kao zaštitnika ruskog predsednika Vladimira Putina.

Upućeni znaju da to nije tačno. Ruske bezbednosne službe raspolažu podacima da na Kosmetu na pet lokacija nesmetano rade laboratorije za preradu heroina. Reč je o heroinu koji na Kosmet doprema mafija iz Čečenije, a predaje ga Andreju Vučiću i njegovom kartelu, a da ih Andrej za te pare snabdeva oružjem.

Rusi tačno znaju lokacije tih laboratorija. Jedna je u Đeneral Jankoviću, koju drži Vala Kičkiks, a druga u Prizrenu, koju drži bivši oficir JNA i saradnik srpske vojne obaveštajne službe Nedžmedin Kastrati, koji je oženjen Valinom sestrom. Poznate su i preostale tri lokacije, kao i putevi kojima se doprema i otprema heroin i preuzima oružje za čečenske islamiste. Ruska vlada traži od Euleksa da razbije tokove dopremanja i prodaje heroina iz ovih laboratorija, a američke federalne službe će, čim počne sa radom Sud za zločine OVK-a, početi da hapse i ove narko dilere. Tražiće da među prvim uhapšenim bude i Andrej Vučić sa svojim kartelom.

Vođa i njegova mafija zaboravljaju da je potpisan sporazum koji omogućava NATO trupama da hapse po Srbiji! A poternice za njima može da raspiše i albanski tužilaca i tužilac Euleksa.

Ubistvo Olivera Ivanovića pokazalo je koliko je Vučić bio surov prema Srbima na Kosmetu, koje je opasno terorisala njegova partijska mafija, koju su predvodili već osuđivane ubice, na čelu sa Milanom Radojičićem, koji drži pod svojom šapom i Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Marka Đurića. Magazin Tabloid je još od februaru prošle godine opisivao pod kojom okupacijom Vučićeve kriminalne družine žive Srbi na Kosmetu, pominjući i Radojičića. Danas to, nakon Oliverovog ubistva potvrđuju i Moma Trajković i Rada Trajković, kojima se veruje.

Nakon ubistva Olivera Ivanovića Vučić je zvao američkog ambasadora Kajla Skota da se zajedno obrate građanima Srbije, ali se ambasador Skot nije javio na telefon, što je razbesnelo srpskog diktatora.

U nastojanju da obezbedi represivni aparat, Vučić je otvoreno tražio, preteći mu, da načelnik General-štaba Vojske Jugoslavije general Ljubiša Diković podnese ostavku, kako bi doveo svog čoveka, spremnog da izvede tenkove na ulicu, da zaštiti svoga brata, Anđelka, Sinišu Malog i kumove.

General je to odbio, a Vučiću se baš žuri. Vest o hapšenju njegovog brata i oca čeka na objavljivanje. Od policijskih snaga Vučić može da računa samo na deo brigade sa Banovog brda koju drži pod svojom šapom načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić.

Vučić pokušava da uključi crnogorski bezbednosni aparat da mu pomaže u obračunu sa opozicijom u Srbiji, ali će to teško da mu pođe za rukom, budući da su i Crnogorci pod stalnim monitoringom. Ako ubije nekog od opozicionih lidera, Beograđani će se podići na ustanak, gori nego protiv Miloševića. Vučić je Miloševićev vaspitni i ideološki proizvod, koji će završiti kao i Sloba.

Vučić je teško podneo posetu predstavnika Međunarodne federacije novinara, koja je od njega zahtevala da odmah otvori medije, što je on doživeo kao jedan od najtežih udara. Pa on i vlada pomoću Velike propagande laži!

Šta je iza sebe ostavila diktatura Aleksandra Vučića i dokle je došla Srbija?

Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, kojom je vladao sa svojom privatnom mafijaškom grupom, Vučić nikome nije polagao račune. Za savetnike je imenovao koga je hteo, od Dominika Štros Kana, Tonija Blera, Alfreda Guzenbauera, Vilijema Montgomerija, zatim Alana Biroa, francuskog istražnog sudije koji mu je bio savetnik za pravosuđe, preko Jorga Heskensa, nemačkog "stručnjaka" koji mu je bio savetnik za privedu, "prijatelja" Srbije, Franka Fratinija, pa sve do Viktora Ponte, bivšeg rumunskog premijera, kome je dao i državljanstvo. Imao je Vučić još desetinu savetnika koji su Srbiji, preko njega, radili o glavi.

Parama iz budžeta plaćao je marketinške agencije da ga promovišu po svetu kao lidera na Balkanu, finansirao je sve one koji su radili protiv Srbije, pa čak i čuvenu rezoluciju koja nije propala na Savetu bezbednosti da su Srbi počinili genocid u Srebrenici!

Prema poslednjem istraživanju renomirane globalne organizacije Fridom haus (Freedom house) za praćenje razvoja demokratskih procesa, Srbija se nalazi na samom svetskom dnu, a među zemljama regiona nekadašnje Jugoslavije, ubedljivo je najgora sa ocenom -3 (minus tri), što podrazumeva apsolutno "silazni trend".

Fridom haus navodi da je reč o posledicama "...dalje konsolidacije vlasti predsednika Aleksandra Vučića, uključujući netransparentne metode finansiranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti..."

Predsednik organizacije Fridom haus Majkl Abramovic označio je petogodišnju toleranciju evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića kao štetne, jer mu je ona omogućila da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu prošle godine, još više potisne svaku kritičku misao i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija.

Tako se, prema istraživanju ove ozbiljne i u svetu uvažene institucije, Srbija našla bliže Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoafričkoj Republici i Libiji, a sve dalje od Evrope, evropskih standarda i tekovina evropske civilizacije.

I ako su u Rijadu blokirane i njegove, a i pare arapskih prinčeva, koji su zbog toga već treći mesec u pritvoru, Vučić nastavlja da nas zamlaćuje svojim suludim projektom Beograda na vodi. Arapi su i pismeno saopštili da odustaju od daljeg učešća u finansiranju ovog promašnog projekta, ali Vučić ide dalje. Samo uređenje priobalja na Savi koštaće preko milijardu evra. Kojim parama će to biti plaćeno?

Uticajni američki časopis Forbs u izdanju od 8. decembra 2016. godine opisao je projekat "Beograd na vodi" kao neslanu šalu iz Abu Dabija, uz tvrdnju da je mnogo bolje da projekat propadne, nego da uspe. Tu tvrdnju izneo je Forbsov istraživač, koji je vrhunski stručnjak. Njegova analiza projekata pokazuje da je opasan po bezbednost grada na Savi i Dunavu, i da nije ekonomski isplativ, niti je bezbedan!

Upozorenje iz svetskih centara moći upućeno Vučićima da prestanu da se igraju sa građanima glavnog grada nije vredelo. Vučić nastavlja da gradi, ovog puta pomoću nove prevare. Razdvojio je projekat na vlasništvo privrednih društava, koja će ga graditi kreditima. Beograd će snositi sve ostalo: ispumpavanje vode, dovod struje, vodovoda, kanalizacije, prilaznica, izmeštanja železničke stanice, autobuske stanice...

Despotija Vučićevih dovela je srpsku privredu na rub propasti. U Kolubari se svakodnevno dešavaju teške havarije. Menadžment, da bi slao Vučićima što više keša, ne vrši okopavanje površine kopa, ne odnosi jalovinu, tako da je procenat uglja koje se transportuje do termoelektrana ili drugih potrošača slabog kvaliteta.

Prema informaciji iz rudnika Kolubara, 20. januara je na polju D došlo do pojave većeg klizišta kojim su ugrožena dva jalovinska sistema i jedan ugljeni, jedan od bagera na jalovinskom sistemu zatrpan je zemljom (oko 2 metra visine). Vest o ovoj teškoj i skupoj havariji nigde nije objavljena. Proizvodnja uglja u Rudarskom basenu Kolubara je bitno smanjena i ugroziće rad termoelektrana, koje pribegavaju uvozu uglja iz inostranstva, koji je sumnjivog kvaliteta.

A 17. januara 2018. godine, izbio je još jedan požar u Namenskoj industriji "Milan Blagojević" u Lučanima. Radnici koji su povređeni nisu smeli da priznaju šta im se desilo, a takođe i svim ostalim radnicima je zabranjeno da pričaju o požaru. Zbog izvoza oružja fabrike se često pale, radi zatiranja tragova, radnici stradaju i rade za niske nadnice.

Predstavnik jednog investicionog fonda proputovao je Srbijom i pokušao lokalnoj samoupravi da ponudi finansiranje projekta, koji bi zaposlili hiljade lokalnih radnika, pokrenuli proizvodnju. Svi su slegli ramenima i rekli da se o tome mora pitati Andrej Vučić, jer on traži proviziju u kešu!

Budžeti lokalnih samouprava su potpuno prazni i prezaduženi, jer finansiraju centralu Srpske napredne stranke. Socijalni sistem u Srbiji je slomljen. Centri za socijalni rad postali su pijaca za prodaju dece u Srbiji i inostranstvu. Srbija plaća Vučićev danak u krvi.

Samo u ovom broju opisujemo kakvu vodu pije dva miliona stanovnika Beograda. Da nismo pod surovom okupacijom Vučićeve mafije, policija bi pohapsila stotinu osoba koje su za to odgovorni.

Srbi pojedu stotine hiljada tona mesa od uginulih životinja! Kakvo je zdravlje ljudi koji jedu ovako meso? Pročitajte to u ovom broju Magazina Tabloid.

Građani Srbije su kao u koncentracionom logoru, iz kojeg većina ne može ni da pobegne u inostranstvo. Komesari iz Evropske unije držali bi nas u toru i pujdali Vučića da nas davi i bičuje. Srećom, Trampova administracija se odlučila, da iz svojih razloga, očisti Balkan koji je porobila nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju počinju da cure informacije iz FBI-a da je ona, ustvari, klonirana kćerka Adolfa Hitlera.

Komesari se igraju obećanjima oko ulaska Srbije u EU, kao da smo svi građani Srbije imbecilni.

Američki "Vašington post", objavio je još 29. septembra prošle, 2017. godine, tekst o Srbiji u kome kvalifikuje Aleksandra Vučića kao nekadašnjeg ekstremnog nacionalistu "...koji se sada prikazuje kao reformista i koji sada kao predsednik Srbije optužuje medije za diskreditaciju srpske vlade..." Komentator "Vašington posta" je oštro kritikovao zvaničnike zapadnih zemalja koji tolerišu Vučićev odnos prema gušenju demokratskih sloboda, samo zato što je "kooperativan u održavanju stabilnosti na nemirnom Balkanu".

Ali, situacija se od septembra 2017., znatno promenila. Vučić više nikome nije garant ničega. Istina, nije bio ni svih pet godina koliko je na vlasti. Njegov kraj je već nastupio, a ključno pitanje koje stoji pred građanima Srbije glasi: kako sačuvati ono što je ostalo od države nakon ovakve pljačkaške autokratije.

Ali, u Vučićevom šizofrenom, iskrivljenom ogledalu, stvari izgledaju znatno drukčije i on se trudi svim silama da dokaže kako je "žrtva nečistih sila" i kako se na njega okomila grdna mafija! Baš takvo nešto svakodnevno ponavlja nekoliko njegovih dežurnih "analitičara" koji novinarska pitanja označavaju kao "...udar klasične mafije, uvezane sa određenim političkim grupacijama, koja napada direktno predsednika države", te da "...tu mafiju čine pojedinci koji su nezadovoljni ovim sistemom jer ne mogu više da haraju i da pljačkaju sistem i društvo, pa žele da vrate ono što je bilo nekada, žele da imaju državu koja je njihovo privatno vlasništvo!"

Dakle, sve ono što Vučić i njegove harambaše u praksi sprovode: haraju i pljačkaju sistem i društvo i uzjahali su državu koja je postala njihovo privatno vlasništvo!

Da bi im to uspelo, Vučić je svoj veleizdajnički potencijal stavio na raspolaganje i zelenaškom kapitalu i prljavom, kriminalnom preduzetništvu, "svojim" domaćim tajkunima, stranim kompanijama, ali, pre svega, nekim stranim vladama, čak i onima neprijateljski raspoloženima prema Srbiji, te njihovim obaveštajnim službama, ekonomskim ubicama i sličnom, destruktivnom šljamu koje je zaposelo, pa konačno i uništilo, sve domaće institucije sistema.

Na "preporuku" dve velike zapadne obaveštajne službe i na veliko iznenađenje (čak i najbližih saradnika iz Srpske napredne stranke), dobio je Anu Brnabić kao formalnog predsednika vlade, a ostavljena mu je suštinska sloboda da on njome i dalje upravlja.

Ipak, neko je morao znati šta se dešava i zbog čega se dešava, pa su srpske službe bezbednosti izvršile kompletnu bezbednosnu proveru sadašnje predsednice vlade, Ana Brnbić, i to znatno ranije, dok je još bila ministar u Vučićevoj vladi.

Proveru nije uspešno prošla jer je ustanovljeno da je u svojoj bliskoj profesionalnoj prošlosti bila zaposlena kao službenik privatno-državnog vojno-obaveštajnog sistema jedne strane velike zemlje. Naime, Brnabićeva je najpre kao službenik takozvanog nevladinog sektora, a kasnije kao ministarka i danas kao predsednik vlade Republike Srbije, u stalnom kontaktu sa predstavnicima dve strane obaveštajne službe sa kojima ostvaruje svakodnevne kontakte.

Vučić je strasno ispunjavao naloge briselskih komesara koga da postavi na ključna mesta u ministarstvima.

Tu leži i odgovor na pitanje, zašto nijedna nevladina organizacija u Srbiji, koju finansiraju strane fondacije, niti jedan jedini put nije podigla svoj glas protiv Vučićevog terora, mada je stanje ljudskih prava alarmanto. Ne treba zaboraviti, u Srbiji i dalje postoje politički zatvorenici, ponovo je uveden verbalni delikt, gde se zbog neslaganja sa kriminalnom politikom koju sprovodi vrh Srpske napredne stranke i Vučić lično, za čas posla može dobiti ozbiljna robija, a masovnim širenje straha i boljševičke paranoje, bave se čitavi "timovi" i "lideri" tih timova. Diktatorsko ludilo u Srbiji, opet je na vrhuncu, kao što je bilo neposredno uoči pada režima Slobodana Miloševića.

Vučićeva propaganda krije izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda koji je Srbiju stavio na samo dno Evrope. Između 2014. i 2016. godine srpska ekonomija je porasla 1,66 odsto. Hrvatska je porasla 4,1 odsto, BiH 6,79, Crna Gora 7,73, Albanija 8,02, Kosovo 9,16 odsto, a Makedonija 10,2 procenta. Naravno, sve su ovo siromašne zemlje, čak i Hrvatska koja je članica Evropske unije, ali je reč o činjenicama vezanim za ekonomski rast koje Vučić ne sme ni da pogleda. A, kad bi pogledao malo preko granice, video bi da je od zemalja EU u regionu najveći privredni rast ima Rumunija sa 12,26 odsto!

Davno je bilo kad je Ana Brnabić, prilikom objavljivanja bilansa MMF, najavila da će "za dve nedelje izaći s merama za podsticaj privrednog rasta u Srbiji". Ni do današnjeg dana tih "mera" nema. Niti ona odlučuje o njima. A, prema analizi austrijskog Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča, između 2010. i 2016. godine, Srbija je zemlje niska produktivnosti i jeftine radne snage, jer je privredni rast izostao. Kratko rečeno, da bi se ostvario privredni rast od 15 odsto, koji svi stručnjaci smatraju minimumom dovoljnim da se Srbija izvuče iz teškog blata u kome je, potrebno je da nivo direktnih stranih investicija bude ravan trećini bruto nacionalnog dohotka. A sada je negde oko 18 odsto. To je za ovako korumpiranu, zaslepljenu mržnjom i kriminalizovanu vlast, nedostižno.

Osim zastrašujućeg razaranja srpske ekonomije, srušene su i sve društveno korisne institucije, a ljudski život, život svakog građanina ponaosob, postao je "upotrebna vrednost", jednokratna korist za potrebe diktature. Došlo je dotle da Vučićeva zločinačka propaganda koristi čak i kriminalne afere kako bi iz njih izvukla političku korist za Vođu (takozvani "slučaj Marjanović" i slično).

Privatnost građana je ugrožena, strah se uselio u svačiju kuću, a nasilje Vučićeve partijske armade može da se obruši na svakoga.

U Ustavu Republike Srbije nigde se ne pominje reč "privatnost" niti ima igde definicije privatnosti i njene nepovredivosti, već se pominje "zaštitu podatka i nepovredivosti pisama". To je za Vučića i njegovu kriminalnu družinu pravi "Eldorado". Naime, od kako se Vođa ustoličio na vlasti, ne postoji nijedan državni organ niti ličnost iz sveta politike, biznisa i kriminala (lojalnom režimu) koji ne pokušava da na legalan i nelegalan način dođe do ličnih podataka građana. Istina, Srbija ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali je on toliko "labav" da ni na koji način ne komunicira sa stvarnošću u kojoj živimo. Jasnije rečeno, svaki građanin u Srbiji je opasno ugrožen od državne i paradržavne mafije koja se nakotila tokom pet godina Vučićeve vladavine.

Evropska unija naložila je hitnu promenu zakonskih rešenja i dala vladajućem režimu u Srbiji rok do 25. maja 2018. godine da donese propise u skladu sa Opštom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti koja se na teritoriji EU primenjuje još od 2016. godine.

Razlog je više nego jasan: kriminalno raspolaganje ljudskim životima, njihovom privatnošću, sprovođenje nasilja, zastrašivanje i ucene, prešle su u Vučićevom režimu svaku meru.

Jedna od novina je da se pravila odnose na sve kompanije koje obrađuju privatne podatke građana EU, bez obzira iz koje zemlje kompanije dolaze. Povećane su i sankcije pa tako za kršenje Uredbe pravno lice može biti kažnjeno do četiri odsto godišnjeg prometa ili sa 20 miliona evra, ako na primer, ne pribavi pristanak korisnika za korišćenje njegovih podataka!

Stvari su u Srbiji do te mere različite u odnosu na ostatak Evrope, da je čak i donosiocima dobrih vesti, činovnicima iz EU koji zaista imaju najbolje namere, neshvatljivo na čemu počiva još jedna diktatura u Srbiji.

Da je Vučić "pušten niz vodu" i da se ne može više ni na kakvu "veliku silu" pozivati, to je na svoj način polovinom januara ove godine rekao i predsednik američkog Saveta za spoljne odnose Ričard Has, koji je doslovno izjavio da bi "nastojanja Beograda da utiče na SAD da promeni politiku prema Srbiji predstavljalo gubljenje vremena".

Skoro kao pretnja zvučala je njegova rečenica: "...Srbija ima aktivne izazove koje treba da reši i ne treba pogoršavati stanje u regionu da bi došli u fokus SAD"!