Tabloid istražuje

Čijom krivicom dva miliona Beograđana i stanovnici još 68 gradova i opština u Srbiji, piju zagađenu vodu

Fekalije u tečnom stanju

Od od 155 kontrolisanih vodovoda u Srbiji, oko 44 odsto njih ne uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće. Vodu iz česme rizičnog kvaliteta piju stanovnici čak 68 srpskih gradova i opština. Najgore stanje je u Beogradu. Drugi po veličini grad na Balkanu, pije verovatno najgoru vodu u Evropi, a direktor JP Beogradski vodovod i kanalizacija, Dragan Đorđević, zaradio je više od deset miliona evra u protekle dve godine na nameštenim tenderima. Novac je opljačkan, ništa ozbiljno nije urađeno na popravci stanja, a ovaj kriminalac iz vladajuće stranke i dalje upravlja jednim od strateški najvažnijih preduzeća u državi

Piše: Insajder H2O

Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija u Beogradu, plaća radove novcem gradskog budžeta, tačnije, plaća radove koji uopšte nisu neophodni da se urade! Angažuju se privatne firme koje ispostavljaju fakture za radove koje su višestruko uvećane, ili za radove koji se uopšte i ne izvode...Nedavno je Vodovod platio zamenu cevi u jednom beogradskom naselju, privatnoj firmi, bliskoj Draganu Đorđeviću, direktoru ovog JP, a cevi uopšte nisu zamenjene! Bagerom su ulicu raskopali, a potom su je opet zakopali. Ispostavili su fakturu i plaćeno je iskopavanje, zakopavanje, zamena cevi, dnevnice radnika, prekovremeni rad, čak je plaćeno i više radnih sati nego što su radnici uopšte i radili. Ovo se dešava cele godine u svakom poslu Đorđević uzme svoj procenat, a kvalitet vode u Beogradu je iz meseca u mesec sve gori i gori. Loš je način prerade vode, loša je i distributivna mreža, kanalizacija je takođe loša i neodržavana.

Delovi prestonice prosto smrde na fekalije, i to ne neki zabačeni delovi, već Ušće Save u Dunav, gde se nalazi starinski i neodržavni kolektor odakle se fekalije prepumpavaju dalje ka Višnjičkoj Banji, pa i pola Novog Beograda, posebno njegov zapadni deo. Za pomenutio kolektor, Đorđević je u ime Vodovoda uzeo nekoliko puta novac, navodno jer je nešto rađeno, a ustvari sve je pare gurnuo u svoj džep. O svemu je obavešteno i rukovodstvo Srpske napredne stranke, odakle su stizali signali da će on na kraju biti uhapšen i sklonjen, a onda je Đorđević sa ukradenim kešom platio svoj ostanak na funkciji!

Takođe, Đorđević se hvali među zaposlenima da je na tenderima za kupovinu hemije za pročišćavanje vode uzeo toliko novca, da može sam sebi da finansira kampanju za gradonačelnika! Ipak, kaže, jeftinije mu je da plati Sinišu Malog i druge gradske čelnike, a ako treba, kaže, kupiće i Vučića (što je već na neki način učinio korumpirajući stranku).

Sve se može novcem rešiti, omiljena je Đorđevićeva uzrečica, koju je ponavljao još kao funkcioner Beogradskog EDB-a, odnosno službenik javne rasvete, gde je imao više krivičnih prijava za pronevere i nameštanje poslova, ali je sve to "zadihtovao" ukradenim novcem. Đorđevićeva glavna maksima glasi: "Političari se menjaju, ali ja ostajem i nastavljam"!

Nedavno je istakao da je trenutna dužina cevovoda čiste pijaće vode 3.599 kilometara, a sirove 129 kilometara i da bi, kada bi se sve beogradske cevi "ispružile", našu vodu mogli da piju i žitelji Kaira, mediji su to preneli, ali su prećutali da je on u poverenju rekao da on vodu iz tih cevi ne bi pio jer su stare i raspale. Njegova žena u prodavnici kupuje desetine litara flaširane vode, jer dobro zna beogradsku česmovaču ne treba piti. Đorđević je čak i javno indirektno priznao da je stanje u BG-vodovodnoj mreži loše kada je za medije izjavio da glavni uzrok gubitaka, koji se kreću između 15 i 19 odsto i ispod republičkog proseka, jesu "...stare i dotrajale cevi i nelegalni priključci, a kako bi smanjili gubitke, stalno se rade merenja da bi se utvrdilo u kojim je delovima grada potrebno intervenisati na obnavljanju mreže, ili otkrivanju i uvođenju u sistem nelegalnih potrošača..."

Inače voda nije zatrovana samo u Beogradu, već vodu iz česme rizičnog kvaliteta piju stanovnici čak 68 gradova Srbije! Voda u tim gradovima sadrži amonijak, huminske supstance, gvožđe, mangan, nitrite i bakterije fekalnog porekla koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.

Gradovi kao što su Kikinda, Vrbas, Bela Crkva, Inđija, Mladenovac, Titel konstantno kubure sa pijaćom vodom koja ne zadovoljava uslove pravilnika o higijenskog ispravnosti. Voda u ovim gradovima nije ispravna ni fizičko-hemijski, niti mikrobiološki.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut" od 155 kontrolisanih vodovoda oko 44 odsto njih ne uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće.

Uključujući i Beogradski Vodovod! Ispravnu vodu za piće u Vojvodini ima samo 7 vodovoda od mogućih 42, dok je u Centralnoj Srbiji drugačija priča, pa je tako ispravna voda u 80 od 113 kontrolisanih vodovoda.

- Stanje nije tako dobro. Moramo se potruditi da što pre popravimo situaciju. Dobro je to što se iz godine u godinu uočava blago poboljšanje kvaliteta. Međutim, taj blagi porast nije praćen poboljšanjem i mikrobiološkog kvaliteta vode. To znači da u tim vodovodima i dalje ima bakterija i to najčešće kolifornih, koje izazivaju crevne infekcije, ali i ešerihije koli. Ono što je još veći problem jeste što većina vodovoda i dalje koristi hlorisanu vodu misleći da će voda biti bolja. A upravo se zbog hlorisanja vode javljaju trihalo metani, kao što je to slučaj u Pančevu. Samo kada bi hlor zamenili sa hlor dioksidom situacija bi bila mnogo bolja izjavio je ranije Dragan Manojlović, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prema podacima iz "Batuta", najgore stanje je u Srednjobanatskom okrugu gde je voda 96,4 odsto fizičko-hemijski neispravna. Nakon toga sledi Severnobanatski okrug gde je voda neispravna u 84 odsto slučajeva. Voda iz vodovoda u vojvođanskim okruzima sadrži arsen, huminske supstance (od zemlje), gvožđe, amonijak, mangan, nitrite i nitrate, dok vodovodi u Šumadijskom okrugu u dolini Morave sadrže veće koncentracije nitrata.

- Voda koja sadrži huminske supstance, pored toga što daju neprijatan ukus, problem je što remete metabolizam gvožđa. Njihov sadržaj u vodi više je problematičan zbog toga što prilikom hlorisanja nastaju trihalometani koji su vrlo toksični i kancerogeni. Veliki i kontinuirani unos mangana može dovesti do nastanka Parkinsonove bolesti. Veća koncentracija gvožđa nema zdravstvenih problema, ali daje loš ukus vodi. Nitriti i nitrati su problematični jer kod dece izazivaju promenu hemoglobina - methemoglobiju. To je smanjenje kiseonika u krvi - istakao je ranije profesor Manojlović. Istraživanja pokazuju da u nekim gradovima u Srbiji definitivno treba zabraniti česmovaču. Isto istraživanje je pokazalo da je u sedam kontrolisanih vodovodnih lokacija u Beogradu, voda proglašena opasnom po zdravlje na čak tri lokacije. Studija je istraživala da li je voda mikrobiloški neispravana i da li je pristuna fizičko hemijska neispravnost poput hiperhlorisanja vode. Na tri lokacije u Beogradu ispostavilo se da voda iz vodovoda sadrži udruženu kako fizičko hemijsku i mikrobilošku neispravnost!

Iz ove studije koju su mediji već delimično ali nikada u celosti prenosili može se zaključiti da osim Beograđana vodu koja ne odgovara pravilniku o kvalitetu vode za piće pije i 800.000 Vojvođana, odnosno neispravna je u 38 od 45 opština na severu zemlje!

Potpuno mikrobiološki neispravnu vodu piju građani Srbobrana, Kikinde, Bačkog Petrovca, Titela, Bača, Ade, Sečnja, Novog Bečeja, Nove Crnje ili Plandišta. Profesor Božo Dalmacija sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu kaže da su izvorišta vode u Vojvodini zagađena arsenom i boratom koji su opasni po zdravlje: "...Tu su i povećani uticaji natrijuma, mangana, gvožđa, koji nisu opasni po zdravlje. Od oko 400 naselja u Vojvodini, svega 18 ima ugrađena postrojenja za pripremu vode, od kojih neka nisu adekvatna..."

On dodaje da je problem i neispravnost vodovodne mreže, koja je izgrađena odavno.

Ovo je slučaj i sa beogradskom vodovodnom mrežom, a po tom pitanju se navodno nešto preduzima i u javnost se puštaju vesti o zameni cevi na lokacijama u selu Pinosavi i slično, dok u stvarnosti sve više Beograđana završava u bolnicama, a bankovni računi direktora Beogradskog Vodovoda su sve puniji. Njemu bliski naprednjaci kažu da čovek raspolaže sa više od deset miliona evra i da će uskoro biti bogatiji od gradonačelnika Siniše Malog i bivšeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića zajedno. Kažu, ako ga Vučić ne smeni biće uskoro bogatiji i od Dragana Đilasa!

Za to vreme niko ne sluša upozorenja hrvatskih naučnika koji kažu da je tamošnja farmaceutska industrija antibioticima zagadila reku Savu i da je taj otrov odavno stigao i u Beogradski Vodovod.

Nakon prethodno objavljanih tekstova o lošem stanju u vodosnabdevanju prestonice javilo se na desetine čitalaca Magazina Tabloid koji su nas zamolili da skrenemo pažnju i na lošu situaciju u drugim gradovima, a jedna od najzagađenijih voda teče zrenjaninskim vodovodom. U tom gradu voda je zabranjena za piće još od 2004. godine, pa tako više od 80.000 ljudi nema pijaću vodu.

Zrenjanin je jedini grad u Vojvodini koji je počeo gradnju prečistača vode, ali iako je ugovor potpisan još u februaru 2015. godine i rok za završetak radova nekoliko puta odlagan, fabrike za prečišćavanje još uvek nema, jer su i tamo naprednjački kadrovi opljačkali pare po Đorđevićevom receptu i gurnuli ih sebi u džep.

Konzorcijum privatnih investitora na čijem čelu je italijanski „Zilio" nije mogao da dobije garancije od zrenjaninskog „Vodovoda" da će prerađena voda biti i plaćena, a garancije za plaćanje je dala vlada Srbije, a ko još veruje Srbiji?