Propadanje

Kako je privatizovana srpska poljoprivreda: transformacija društvene svojine u privatnu i inostranu svojinu

Naše oranice, pljačkali bez granice

U Srbiji je pre pljačkaške tranzicije bilo ukupno 345 društvenih preduzeća u oblasti poljoprivrede. Naš poznati ekonomski stručnjak i analitičar Magazina Tabloid, Miodrag K. Skulić, bavio se istraživanjem posledica procesa privatizacije u poljoprivredi i sagledao današnje stanje vlasništva u tim privrednim subjektima. Stanje je do te mere loše da bi u ovom trenutku država morala da uloži u poljoprivredu najmanje 150 miliona evra (recimo, deo dobijenog novca od davanju u koncesiju Aerodroma Beograd!), i to tako da na svaki dinar investiranja u nabavku savremene mehanizacije dotira 30 odsto, a u izgradnju sistema navodnjavanja 40 odsto. Ni ovakav scenario ne bi puno pomogao brzom spasu skoro uništenog agrara. Istini za volju, ovo istraživanje govori da stanje nije potpuno bezizlazno (Srbija je ipak država koja može da se osloni na sopstveni agrar), ali, bude li se nastavilo njegovo uništavanje, perspektive su više nego mračne

Miodrag K. Skulić

Pre četvrt veka, u oblasti poljoprivrede, Srbija je imala 345 društvenih preduzeća koja su posle 2000. godine podvrgunata oštrim (bolje rečeno surovim, liberalno kapitalističkim) merama vlasničke privatizacije, uglavnom prodajom na aukcijama. Od tog ukupnog broja poljoprivrednih preduzeća, uključivo u to i 63 zemljoradničke zadruge, jedan manji deo njih do danas nije privatizovan.

Od tog broja, nakon zaključenja stečajnog postupka iz Registra aktivnih privrednih društava brisano njih 29, a i dalje se u stečaju nalazi 24 zemljoradničke zadruge. Ostalo je 46 privrednih društava u društvenoj svojini, od kojih se i dalje njih sedam vodi kao aktivna neprivatizovana privredna društva, dok je 39 tih društvenih preduzeća otišlo u stečaj, koji je zaključen kod njih 16, a i dalje se vodi stečaj 23 društvena poljoprivredna preduzeća.

Kod 226 privrednih društava koja su registrovana kao akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, kod njih 54 pokrenut je stečajni postupak, od čega je iz Registra APR-a brisano je njih 25 a i dalje su u stečajnom postupku 29 privrednih društava. Privatizacijom je obuhvaćeno 171 privredno društvo i u ovom istraživanju ispitivali smo ko su kupci tih bivših društvenih preduzeća, bilo das u to inostrane firme i inostrani građani, ili naši biznismeni:

• Miroslav Mišković

• Petar i Zora Matijević

• Miodrag Kostić

• Radule, Radovan i Dragan Karadžić

• Božo Vuković

• Miroljub Aleksa

• Dragan i Danica Raca

• Rodoljub Drašković

• Đorđije Nicović i drugi.

U ovom istraživanju utvrdili smo da je zaista značajan broj srpskih građana smogao snage i novca da kupi neka manja poljoprivredna preduzeća, sopstvenim kapitalom, ili zaduženjem kod banaka, ali značajan deo je doživeo sudbinu da Agencija za privatizaciju poništi ugovor o prodaji društvenog kapitala, jer kupac u celini i u ugovorenim rokovima nije mogao da otplati neku od šest godišnjih rata, ili da izvrši deo ugovora o obaveznom investiranju u subjekt privatizacije. Samo manji deo tih poništenih privatizacija je ponovo izložen uspešnoj prodaji, dok je znatno veći broj tih preduzeća kod kojih je privatizacija poništena upao u stečaj.

Poljoprivredna preduzeća koja je kupio Miroslav Mišković

Biznismen Miroslav Mišković, kao kupac poljoprivrednih preduzeća, kao i drugih društvenih preduzeća iz ostalih oblasti privrede koja imaju atraktivne lokacije u užem gradskom građevinskom području, plaćanje je vršio sa nekoliko kiparskih firmi u njegovom vlasništvu. Evo popisa koja je društvena preduzeća iz oblasti poljoprivrede kupio ovaj srpski biznismen:

• Napredak, AD, Stara Pazova

• Jedinstvo, doo, Apatin

• Kozara, AD, Banatsko Veliko Selo

• Mokrin, doo, Kikinda

• Podunavlje, AD, Čelarevo

• Topola, doo, Banatska Topola

Petar i Zora Matijević kupci su sledećih poljoprivrednih preduzeća

• Agrovršac, doo, Vršac

• Jedinstvo, doo, Kikinda

• Galad, doo, Kikinda

• Dijamant-Agrar, doo, Zrenjanin

• Ratar, doo, Jaša Tomić

• Zlatica, AD, Lazarevo

• Poljoprivreda, doo, Senta

• Pobeda, Boka

• Peščara, doo, Banatski Karlovac

• Polet, AD, Hrtkovci

• Ribar, doo, Novi Kneževac

Miodrag Kostić, kupac je sledećih poljoprivrednih preduzeća:

• PIK Bečej, AD, Bečej

• Vojvodina,doo, Novo Miloševo

• Elan, doo, Izbište

• Labudnjača, doo, Vajska

• Selekcija, doo, Aleksinac

• Đuro Strugar, Kula

Radule, Radovan i Dragan Karadžić i Božo Vuković zajednički su kupci sledećih poljoprivrednih preduzeća:

• Banatska Dubica, doo, Banatska Dubica

• Zelengora, doo, Sutjeska

• Sveti Nikola, doo, Sečanj

• Miro Popara, doo, Sečanj

Miroljub Aleksa kupac je sledećih poljoprivrednih preduzeća:

• Stari Tamiš, AD, Pančevo

• Petefi, doo, Temerin

• Zlatar, doo, Mramorak

Dragan i Danica Raca kupci su sledećih poljoprivrednih preduzeća:

• Jedinstvo, doo, Kumane

• Sloboda, doo, Zrenjanin

• Sloga, AD, Zrenjanin

• Hercegovina, AD, Ravni Topolovac

Rodoljub Drašković kupac je Vršačkih vinograda, AD, Vršac, a Đorđije Nicović kupac je Ribnjaka, AD, Sutjeska, Riboteks, doo, Ljubovija. Zoran Tirnanić, vlasnik trgovinskog lanca DIS, kupac je: Hrastovo, doo, Kovin Victoria Group je u vlasništvu Mile Babovića, Zorana Markovića, EBRD i ICF kupila je: Lala Stanković, doo, Bogatić. Stranci, pored Miškoviće firmi sa Kipra, kupci su sledećih 18 bivših društvenih preduzeća iz oblasti poljoprivrede:

• Jedinstvo, doo, Seleuš - BiH-a

• Bajša, doo, Krivaja Švajcarske

• Budućnost, AD, Čurug Švajcarske

• Ecoagri Serbia, Bela Crkva Švajcarske

• Kelebija, doo, Kelebija Devičanskih Brit. Ostrva

• Dožda Đerđ, AD, Bač. Topola Devičanskih Brit. Ostrva

• Kusago, doo, M. Mitrovica V. Britanije

• PIK Moravica, Srp. Moravice Hrvatske

• Ratkovo, doo, Odžaci Hrvatske

• ABC Food, AD, Ruski Krstur Kipra

• Ključ, doo, Kladovo Kipra

• Topiko, doo, Bačka Topola Slovenije

• Feketić, AD, Sombor Irske

• PD Miletić, Sombor Irske

• Vojvodina, Bač. Brestovac Irske

• Šupljak, doo, Subotica Mađarske

• 29. Novembar, doo, Kikinda Italije

• Zobotnica, Bačka Topola Ujed. Arap. Emirata

Naši građani kupci su sledećih bivših društvenih firmi iz oblasti poljoprivrede

Kupac naš građanin

• Nikolinci, AD, Alibunar Čolak Denuc

• Panvita, AD, Nova Brazda Ognjen Đurić i Dubravko Šignjar

• Nova budućnost, Žarkovac Perica Barišić

• PK Panonija, Bač- Topola Vukoje i Rajko Muhadinović

• Pobeda, Bačka Toplola Vukoje i Rajko Muhadinović

• Partizan, Zmijanac, Šabac Ristić Miroslav i Slobodan Todorović

• PIK Pešter, Sjenica Đuro Obradović

• Nova Peščara, Deliblato Drobnjak Miljko i Polovina Branko

• Agros, doo, Opovo Aleksandar Aksentić

• Ribarstvo Baranda, Opovo Palić Dušan

• Pocerina, doo, Šabac Zoran Blažević

• Klas, Svetozar Miletić Komazec Miloš

• Lučić Prigravica Mirković Sonja

• Rasadnik, AD, Subotica Zolnajić Dragan

• Ratarstvo, Skorenovac Špiljević Dragić

• Ribokom plus, Uzdin Radojka i Radisav Milovanović

• Ribnjak Mlava, Žagubica Radojka i Radisav Milovanović

• Šaranski ribnjak, Beograd Radojka I Radisav Milovanović

• RIT, doo, Čoka Perišić Mirko

• Sanad, Sanad, Čoka Jović Mile

• Orahovo, AD, Novo Orahovo Jovičić Mile

• Kupusina, Novi Kneževac Jovičić Mile

• Semenarstvo, doo, Šabac Mojsilović Dušan

• Agroseme, doom, Kikinda Mojsilović Dušan

• PIK Južni Banat, Bela Crkva Mojsilović Dušan

• Silos, AD, Jakovo Božić Đorđe

• Sobovica,doo, Kragujevac Radulović Predrag

• Stepa Stepanović, Vojv. Stepa Vasiljević Aco

• Taraš, Taraš, Zrenjanin Lazić Ljubomir

• Timomed, doo, Knjaževac Vidojević Srbisdlav

• Tisa, AD, Mol, Ada Ugrinov Slavojka

• Uljaricacoop, doo, Beograd Pejović Tomislav

• Hajdučica, AD, Plandište Ćorić Krsta

• Graničar, doo, Konak Ćorić Krsta

• Halas Jožef, doo, Ada Jakovljević Ivan

• Hrastovača, doo, Požarevac Petrić Nebojša i Adamović Ljubodrag

• Čalma, Čalma, Sr. Mitrovica Mihajlović Branislav i Blagojević Mile

• Šaranski ribnjak, Boljevac Stupar Dušan

• 1. oktobar, Sombor Mijić Branko

• 7 juli, Sirig Kalaba Ljupko

• La Farme, AD, Sr. Mitrovica Nerriau Biljana

• Jedinstvo, AD, Vlajkovac Rajin Sokol

• Jedinstvo, AD, Žabalj Filipović Milisav

• Agro Fruit, Ad, Karlovčić Pantelić Dragan

• Agroprodukt, AD, Kraljevo Đorđević Miroslav

• Banatski Despotovac Erić Milojko

• Bačka, ad, Bačka Palanka Vučurović Vesna

• Borac, Turlan, Sečanj Veselinović Jovan

• Budućnost, Bačka Palanka Radun Slobodan

• Vino kale, Velika Drenova Jovanović Miroslav

• Teravita,/Kinđa, Beograd Lučić Predrag i Radulović Batrić

• Kolut, Sombor Tomović Branko i Milka

• Koperativa, Bački Petrovac Stojančević Mihajlo

• Labudovo okno, Bela Crkva Stanojević Dragan

• Vinarija Levač, Rekovac Nikolić Nataša i Boričić Ivan

• Milan Živić, Rača Nikolić Vladan

• Mladost, Bogoš, Zrenjanin Pomoroški Branislav

• Polj. kombinat Zlatibor Cvetić Radoje

• Irmovo, Stepanovićevo Vuković Dragoslav

• Kamendin, Temerin Vujović Slobodan

• Lokve, Alibunar Ković Mladen i Šarac Stanko

• Mihailo Pupin, Idvor Stojmenović Dragan

• Draginje, Draginje, Koceljeva Janković Cvetin

• Duvan, Ivanovo, Pasnčevo Radanović Branko

• Nedić Agrar, Novi Bečej Nedić Željko

• Ekonomija, Jarkovac, Sečanj Ćirić Života

• Elan, doo, Bečej Eremin Darinka i Gojko

• Suvobor, Brezna, G. Milanov. Paunović Predrag

• Uljma, doo, Vršac Ković Mladen i Šarac Nenad

• Agrosiget, doo, Horgoš Takač Lujza

• Mionica, Mionica Jerinić Cveja

• Poljoprivreda, doo, Doline Vajda Bernad

• Beograd-kop, Sakule Ikonov Radovan

• Boško Marinković, Šabac Čupić Aleksandar

• Varvarinsko polje, Paraćin Pajić Aca i drugi Pajići

• Vizelj, DOO, Padinska Skela Latinović Dušan

• Vojin Popović Hold., N. Pazar Bajram Wobker Pepić

• V.Popović Proiz. prerada ribe Bajram Wobker Pepić

• Voćno lozni rasadnik Žabari Živković Miroljub

• Gučevo, doo, Loznica Ilić Milan i Cvijanović Milan

• 21 maj, doo, polj. deo, Bgd Pavlović Alma

• Agrovet, doo, Melenci Mojsin Vidosav

• Agrobogojevo, Bogojevo Rackov Milorad

• Agrouljma, doo, Uljma Nikolić Jovica

• AB Korporacija, Plandište Lukač Nikola

• Đorđe Zličić, Đurđevo Jakešević Branislav

• Javor, Kušići, Ivanjica Momir Momirović

Prema svemu iznetom, vidi se da je 87 društvenih firmi iz oblasti poljoprivrede kupilo 79 kupaca naših građana, uglavnom kao pojedinci, mada ima i više slučajeva gde su po dva građana kupci jedne firme, po pravilu u istoj visini vrednosti kupljenog kapitala. Pored toga, kao kupci javlja se i više kupaca. Tako su tri građana kupili Vršačke ritove, VIRT Vršac tri građana, Ribnjak Ečku, Zrenjanin, takođe tri, dok je konzorcijum kupac Poljoprivrednog dobra Kačarevo, Poljoprivredno dobro Maglić, Bački Petrovac kupila su dva građana I jedno pravno lice, PP Sava Kovačević iz Vrbasa kupila su tri građanina, Seme, Beograd, četiri, Sloga Kać tri građanina i jedna američka firma 23,89 odsto, Slogu Banatski Karlovac tri lica, Uljaricu Morava Gorobilje više udruženih suvlasnika su vlasnici 51,11 odsto, Kupac Centra za poljoprivredu Lajkovac je konzorcijum, Agrarkop, Kraljevo udruženo je kupilo šest lica, Agroseme Panonija iz Subotice kupila su dva pravna lica, te Rasadnik Mladenovac suvlasnički udeo više lica 76,12 odsto.

Ono što je posebno izuzetno važno je da je skoro 100 naših građana, koji nisu biznismeni kupilo poljoprivredna naša bivša društvena preduzeća. Tom kupovinom oni su se prezadužili i ostali bez obrtnog kapitala. Zato bi bilo celishodno da država koja je u budžetu takozvanih DOS-manlijskih vlasti potrošila taj novac u tekućem budžetu, na neki stimulativni način ovim vlasnicima vrati deo tog novca! Najefikasniji način je da se iz sredstava od izdavanja u koncesiju Aerodroma Beograd usmeri 150 miliona evra u pospešivanje razvoja naše poljoprivredne proizvodnje, tako što bi država sa 30 odsto učešća stimulisana vlasnike da ulažu u osavremenjenje poljoprivredne mehanizacije, a sa 40 odsto učešća u izgradnji sistema navodnjavanja. Mi druge privredne grane nemamo koja može povući rast bruto društvenog proizvoda zemlje, ako to ne uradimo u poljoprivredi. Ovo posebno je i ova vlast je nastavila da putem niskih cena opterećuje proizvođače iz oblasti poljoprivrede. Država je povratila vlasništvo u 22 preduzeća poljoprivrede jer je umesto vlasnika poništenih privatizacija uvela u vlasništvo...

Registar akcija i udela vlasnika u sledećim poljoprivrednim preduzećima:

• Mitrosrem, AD, Srem. Mitrovica

• Napredak, AD, Alibunar 64,36%

• Novi Kozjak, AD, Alibunar 65,63%

• Omoljica, AD, Pančevo 72,41%

• Plantaža Centar, V. Drenova 73,19%

• Porečje, doo, Vučje 100%

• Ribarsko gazdinstvo, AD, Beograd 71,52%

• Seme Tamiš, AD, Pančevo 72,14%

• Stokoimpex, Ad, Niš 76,13%

• Mala Bosna, AD, Mala Bosna 71,79%

• Jabuka, AD, Jabuka 61,78%

• Jadran, AD, Nova Gajdobra 72,18%

• Ljutovo, AD, Ljutovo 71,81%

• Agrobačka, AD, Bač 72,52%

• Alfa Protein, AD, Vršac 70%

• Mladi borac, AD, Sonta 78,78%

• Aleksa Šantić, AD, Aleksa Šantić 70%

• Bačka, AD, Sivac 70,62%

• BD Agro, AD, Dobanovci 75,87%

• Vojvodina, AD, Starčevo 72,65%

• Graničar, AD, Gakovo 68,24%

• Dolovo, AD, Dolovo 71,25%

Pogledajmo u nastavku ove analize i koja su preduzeća u vlasništvu Republike Srbije iz oblasti poljoprivrede ostala neprivatizovana i napomenimo da od tih preduzeća još uvek nisu privatizovana 12 društvenih preduzeća, i to:

• Poljoprivredni kombinat Beograd, AD, Padinska Skela

• Aerodrom - poljoprivredna operative

• Voćno lozni rasadnik, Lazarevac koji je pripojen EPS-u

• Miroč Bilje, Majdanpek

• Polj.dobro Zaječar

• Simpo Vlasina

• Simpo Cveće, Vranjska Banja

• Stočarsko veterinarski centar, V. Plana

• Stočarsko veterinarski centar Krnjača

• Branko Gleđa

• Naučni institut Temerin

Iz ove opsežne analize izvukli smo zaključak da privatizacija bivši društvenih preduzeća iz oblasti poljoprivrede nije bila tako ubitačna, po nacionalne interese srpskog naroda, kao što na prvi pogled izgleda, ali, stanje je daleko od dobrog.

Najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljen na zakonit način. Sporadično se u protekloj deceniji i po ukazivalo na sporne slučajeve, ali očito kod nadležnih nije bilo sluha za dokaze koji su se predočavali. Nekolicina ljudi koji se bave ovom oblašću je upozoravala da se privatizacija sprovodi na pogrešan način. To je međutim, ocenjeno kao ,,jeres'' i oni koji su to govorili bili su verbalno proganjani i napadani zbog takvog mišljenja. Sad se ipak vidi ko je bio u pravu - poništena je svaka treća ili četvrta privatizacija!

U procesu privatizacije činjeno je niz grešaka. Prema sadašnjoj regulativi promet poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini nije dozvoljen. Agencija za privatizaciju, prodajući kombinate, zapravo je obavljala promet zemljišta nad kojim su oni imali pravo korišćenja, iako za to nije bila nadležna, što je najveći propust! Agencija opet tvrdi suprotno, da nikada nije prodavala zemljište, već isključivo kapital preduzeća, to jest celo preduzeće! Tu se i krije kvačka, jer se vrednost zemljišta nije nalazila u knjigovodstvenim bilansima, nije ulazila ni u procenu vrednosti firme niti u početnu cenu na licitacijama...Cena se ipak zidala i kroz zemljište koje se dobijalo na korišćenje! Da su u privatizaciji učestvovali oni koji su ih gradili bili bi i delom vlasnici tih fabrika, šećerana, uljara, prehrambene industrije i ostalog, oni bi uticali na cene sirovina i samim tim finalnih proizvoda. Ovako ni na šta ne utiču... Sad se izmišlja ,,rupa na saksiji'' pa se formiraju klasteri. Ranije su to bile reprodukcione celine. Dakle, sve smo uništili, pa sad pokušavamo da gradimo, samo pod drugim imenom!

Sa dokazom o kupovini firme novi vlasnici su se, uglavnom bez problema, u katastru upisivali i kao vlasnici zemljišta! To je teško sad ispraviti, pa je u toku i preprodaja zemljišta i čitavih agrobiznisa sa strancima, a potom će se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekom od "rajskih ostrva"!

Konačno, treba reći i to, tokom privatizacije srpske agroprivrede, bez posla je ostalo više od 100.000 radnika. Niko još nije odgovorio na pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za četvrtinu ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni, a njihova imovina opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih institucija koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze. U privatizaciji preduzeća oštećeni su radnici i penzioneri koji su decenijama odvajali deo ostvarene dobiti i umesto raspodele na plate izdvajali za kupovinu zemljišta, mehanizacije, izgradnju objekata...

Glosa

Tajkuni i sumnjivi biznismeni su u poslednjoj deceniji uz mahinacije i "nameštanje" tendera dobili oko 300.000 hektara zadružne i državne zemlje samo u Vojvodini! Svi oni, posede su platili manje od 500 evra po hektaru. Odnosno, toliko je plaćano samo kombinatima! Sve što je prodavano, procenjivano je ukupno, od oka. Bez posebnog izdvajanja obradive zemlje!

Glosa

Samo manji deo tih poništenih privatizacija je ponovo izložen uspešnoj prodaji, dok je znatno veći broj tih preduzeća kod kojih je privatizacija poništena upao u stečaj.