Dežurna

Imovina političara: zašto je politika najunosniji posao u Srbiji

Život na kriminalnim temeljima

Srbija je najsiromašnija država Evrope, a vode je najbogatiji političari. Većina državnih funkcionera i stranačkih lidera ima vile, stanove, luksuzne automobile, pune sefove i prazne radne knjižice. Bez dana radnog staža izvan politike, za kratko vreme stekli su ogromnu imovinu.

Predrag Popović

Organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona je u svom izveštaju od decembra 2012. objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Na prvom mestu, od ukupno143 zemlje nalazi se Kina sa prosečno iznetih 274,170 milijardi dolara godišnje, a Srbija je na visokom 16. mestu sa prosekom od 5,144 milijardi dolara godišnje, odnosno preko 51 milijarde dolara za posmatrani period!

GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša od objavljene.

I američka Ford Fondacija objavila je podatke koji na direktan i indirektan način prikazuje nezakonite finansijske tokove zemalja u razvoju u periodu od 2001- 2010. godine. Nezakonitost se ogleda u visini neevidentiranog robno-novčanog prometa preko poslovnih knjiga. Izvedene podatke su potpisali Dev Kap i Sara Freitas uz pomoć datih stručnih komentara od strane Rajmonda Bejkera na izvedene činjenice kao i ostalih stručnih lica GFI (Global Financial Integrity) .

Tako su došli do podataka da našu zemlju rangiraju u prvih dvadeset zemalja po nezakonitom (ilegalnom) iznošenju sredstava iz zemlje i postave je na mesto broj 16. sa 51 mlijardom evra.

I režim Slobodana Miloševića je i pod međunarodnim sankcijama omogućio transfer novca iz domaćih banaka i preduzeća na račune u inostranstvu. Na drugačiji način, ali s istim posledicama, trend je nastavljen i posle 2000. godine.

Dolaskom na vlast koalicije naprednjaka-socijalista, Srbija je opljačkana više nego za vreme Tadićeve despotije. U taj iznos se ne računaju poslovi Vučićevog kartela u švercu oružja, narkotika, akcizne robe, migranata, trgovine belim robljem i pasošima.

Pljačkaška privatizacija i uništavanje privrede sprovedeni su u saradnji političara i tajkuna, a konačan rezultat je objavljen u junu prošle godine, kad je Srbija proglašena za najsiromašniju državu u Evropi.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji siromašno čak 24,6 odsto stanovnika. U kategoriji „apsolutnog siromaštva" nalazi se 628.000 građana, a 35,4 odsto oseća rizik od siromaštva. Socijalnu pomoć, čija osnovica za isplatu iznosi 7.704 dinara, prima 267.949 ljudi. Stopa nezaposlenosti raste, kao i ekonomska emigracija. Gotovo 75 odsto građana nema nikakvu ušteđevinu, već preživljava od danas do sutra.

Osiromašenim narodom vlada kasta bogataša, političkih prevaranata koji su glavni krivci za uništavanje države i društva.

Na vrhu piramide zla nalazi se, naravno, Aleksandar Vučić. Iako koristi svaku priliku da pomene kako se, otkad je na vlasti, njegova imovina nije povećala ni za jedan dinar, u to ne veruju ni njegova mama Angelina. Prema medijskim spekulacijama koje se pozivaju na pouzdane izvore, Vučić je u prvih pet godina vladavine iz Srbije izneo najmanje oko 700 miliona evra. Pare, koje je stekao zloupotrebom službenog položaja, trgovinom uticajem i drugim krivičnim delima, prebacio je na račune u švajcarskim, britanskim, ruskim i kineskim bankama. Američke obaveštajne službe već su presekle tokove prljavog novca, koji je preko kompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima transferisan nazad u Srbiju, navodno za projekat „Beograd na vodi". Zamrzavanje računa pojedinih arapskih firmi dovelo je do zastoja u izgradnji Vučićevog potemkinovog megalomanskog sela na obali Save.

Zasad, opstao je kanal za pranje para u Rusiji, koji obezbeđuje Vučićev partner Aleksandar Babakov, ruski milioner i specijalista za poslove u sivoj zoni.

Pored toga, postoje brojni tragovi i konkretni svedoci Vučićevih poslovnih kombinacija s građevinskim preduzećima, IT tehnologijom, medijima i firmama za trgovinu energijom i oružjem. Bivši Vučićevi saradnici Dejan Anđus i Saša Mirković javno su govorili o njegovom uticaju na putarska preduzeća Milojice Markovića. Isti je slučaj i s firmom „Energotehnika - Južna Bačka". Poduži je spisak preduzeća, restorana i poljoprivrednih kombinata za koje se veruje da su pod kontrolom Aleksandra i Andreja Vučića. Uz sve to, neke buduće istrage utvrdiće ko je i koliko zaradio u kriminalnim poslovima s albanskim švercerima droge i duvana.

Zvanično, prema prijavi imovine Agenciji za borbu protiv korupcije, Aleksandar Vučić je siromah. U vlasništvu ima samo garsonjeru od 30 kvadrata i predsedničku platu od hiljadu evra. U imovinskoj karti naveo je da nema štednih uloga, ali na to je zaboravio, pa je u oktobru 2016. na konferenciji za novinare izjavio da je prijavio i koliki iznos ima na štednim knjižicama. Autor ovog teksta je tada podneo zvaničan zahtev Agenciji da pokrene postupak i utvrdi kad je Vučić lagao, da li prilikom prijave imovine ili u izjavi za medije. Od tada su se promenile dve predsednice Agencije za borbu protiv korupcije, ali nema ni odgovora, ni postupka protiv Vučića.

Iako tvrdi da je pametan i uspešan, ostvario je sve svoje životne ciljeve, Vučić priznaje da ništa nije stekao. Garsonjeru u naselju „Belvil" kupio je, kaže, parama koje su mu pozajmili roditelji. Njegovoj zvaničnoj supruzi, Tamari Đukanović, u istoj zgradi, na istom spratu, stan od sto kvadrata platila je, navodno, njena mama. Dobro upućeni izvori ipak ukazuju da su oba stana Vučići dobili na poklon od tajkuna Slobodana Kvrgića, vlasnika „Vin Vina" i još nekoliko firmi kompjuterskom opremom i belom tehnikom.

Iako je uporan u laganju, Vučić ima očigledan nedostatak mašte. Kao što danas laže da je vlasnik samo jedne garsonjere, tako je u decembru 1998. godine, kad je bio ministar informisanja, tvrdio da nema baš nikakvu imovinu, sa tadašnjom suprugom Ksenijom i sinom Danilom živi u iznajmljenoj garsonjeri od 26 kvadrata. Dok je to pričao, već tri meseca je imao potpisano rešenje o dodeli stana od 117 kvadrata u luksuznom naselju „Yu biznis centar".

Lagao je i za vilu u Jajincima, koju je porodica Vučić počela da gradi 1997. godine. Kad je „Dnevni telegraf" objavio tekst o tome, Vučić je demantovao te navode i obećao Slavku Ćuruviji da će mu se kad-tad osvetiti. To je jedno od retkih obećanja koja je ispunio.

Porodica Vučić danas u Beogradu ima ukupno 786 kvadrata stambenog prostora, što po tržišnim cenama vredi oko 1,16 miliona evra i to ne računajući stan koji su Andrejevi roditelji Anđelko i Angelina nedavno prodali za 75.000 evra. Ne treba biti mnogo pametan da bi se došlo do zaključka da tolike stanove nije moguće kupiti od ušteđevine od plata i penzija. Uostalom, mali Alek je i sam kukao da balansira na ivici egzistencije, struju i infostan mu je plaćao bata Andrej, a, usled nemaštine, račune za telefon nije podmirivao od 1999. do septembra 2004. godine.

Osim poslaničkih i ministarskih plata, Aleksandar Vučić nikad nije zaradio nijednu drugu, normalnu. U intervjuu za RTS, u oktobru 2010, zbunilo ga je pitanje gde radi, pošto nema mandar u Skupštini.

- Zaposlen sam u firmi... Agenciji... Zove se „Pro..." i još nešto, ne sećam se - mucao je, neuspešno pokušavajući da se seti naziva „Profajler Tim", marketinške agencije koju je osnovao na ime Gorana Veselinovića Babe.

Kad je ušao u politiku, Aleksandar Vučić je živeo u roditeljskom stanu u Novom Beogradu. Tada je nosio „Svoč" s plastičnom narukvicom, od 20 maraka, danas mu na ruci šljašti „Hublot" od 42.000 evra. Na radikalskim konferencijama za novinare pojavljivao se u „Jumkovim" odelima od 40 maraka, a danas nosi kreacije iz Tadžijevog modnog studija, vredne desetak hiljada evra. Deca su mu išla u strane škole, on se provodio u inostranstvu, leti na turnejama po Toskani i Burgundiji, a zimi u Sent Moricu. U humanitarnom zanosu, sarajevskoj bolnici „Abdulah Nakaš" 2014. uručio je „ličnu donaciju", uređaj „bejbi term", koji s opremom košta oko 4.000 evra, a nešto kasnije je jednoj lozničkoj porodici, opet od ušteđevine koju nema, poklonio 10.000 evra. Pa, da je i Hudini, mnogo je...

Ma koliko njegov slučaj bio ekstreman, Aleksandar Vučić i sam zna da će na kraju loše proći, neće moći da uživa u parama koje je oteo. Iako je očigledno da ne može objasniti poreklo imovine, Vučić je zaštićen kao beli medved. Sličan status ima i njegov moralni dvojnik Aleksandar Vulin.

Na političku scenu Vulin je stupio kao žestoki levičar, zaljubljenik u lik i delo Če Gevare. Pod paskom iskusnog udbaša Dragomira Draškovića karijeru je počeo da gradi u Savezu komunista - pokretu za Jugoslaviju. Drašković ga je preporučio drugarici Miri Marković, koja ga je izabrala za svog zamenika u Jugoslovenskoj levici. Za razliku od Vučića, Vulin nije vukao sirotinjske komplekse iz mladosti. Naprotiv, imao je sve simbole bogatstva i moći: pajero džip, pištolj i pancir. Na upotrebu je dobio stan u centru Beograda, provodio se u Klubu književnika i klubu „Radović", opuštao se u bazenu i teretani hotela „Interkontinental", a dizao u društvu kuma Željka Mitrovića i pevačica s Pinka. Posle raspada JUL-a, Vulin je napravio Pokret demokratske levice, koji je kasnije utopio u Socijalističku partiju Srbije. Kad ga je Ivica Dačić najurio, osnovao je Pokret socijalista. Sreća ga je pogledala, pa su se Dačić i Vučić žestoko posvađali. Da bi napakostio zlikovcu zbog čije izdaje je ostao bez mesta gradonačelnika, Vučić je uzeo u koaliciju Vulinovu jednočlanu partiju i napravio od njega ovo što je danas.

Vulin je napisao jednu knjigu o političkom marketingu i četiri romana. S više mašte je opisivao dogodovštine izmišljenih srpskih pasa rata u Zairu, nego način na koji je došao do stana u beogradskom naselju Zvezdara.

U jesen 2012., kad je postao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vulin je u prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije naveo i da poseduje trosoban stan, koji je platio 244.620 evra. Prema ugovoru, prvu ratu, od 40.000 evra, isplatio je prilikom kupovine, 2011. godine, a ostatak do kraja 2012. Agencija je zatražila dodatna objašnjenja. Dobila je skečeve iz „Kursadžija". Umesto konkretnih dokaza, Vulin je nudio nepotpisane izjave i slične besmislice. U jednoj verziji alibija, naveo je kako je sporni stan kupio parama dobijenim prodajom svog stana u Novom Sadu. Tada se otkrilo da mu je taj stan poklonila izvesna sudija Olgica Milošević, da bi ga on, dve godine kasnije, za 38.000 evra prodao rođenom bratu Bojanu. (Inače, taj stan se i dalje vodi kao vlasništvo sudije Milošević.) Čak ni Agencija za borbu protiv korupcije nije mogla da prihvati kao logičnu priču da je sa 38.000 isplatio račun od 244.620 evra, pa je Vulin morao da smisli novo objašnjenje. Tada se setio da je pozajmio 205.000 evra od suprugine tetke iz Kanade.

Kao dokaz, priložio je priznanicu koju je potpisala Nataša Vulin, ali ne i famozna tetka. Zbog sumnje da je izvršio krivično delo Agencija je prijavila Vulina tužilaštvu. Posle dve godine čuvanja predmeta u fioci, tužilaštvo je obustavilo postupak. Tek pre neki dan Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila je da zaista postoji tetka Mira Milić, ali i dalje se ne zna da li je Vulin zaista 20 puta išao u Kanadu da bi donosio po 9.000 evra.

- Kad sam čuo Vulinovo objašnjenje, pitao sam ga otkud mu pade na pamet tetka iz Kanade, što nije smislio nešto drugo, uverljivije - u intervjuu RTS-u i Vučić je priznao da ne veruje u bogatu tetku.

U aktuelnoj Vladi, u čijem sastavu su i četvorica ministara s robijaškim iskustvom, teško je pronaći nekoga ko je bilo šta stekao poštenim radom. Premijerka Ana Brnabić, kakva god bila, bar ima neko radno iskustvo; Vanja Udovičić je bio profesionalni sportista; Dušan Vujović je karijeru napravio finansijskim eksperimentima... Ministarka pravde Nela Kuburović nikad nije postala sudija, ali posebno je ponosna na biografsku referencu o studijskim posetama Visokom savetu sudstva kraljevine Španije i dvonedeljnoj praksi u Visokom sudskom i tužilačkom veću rodne joj Bosne i Hercegovine. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević nema ni kuče, ni mače, samo stan, koji je dobio na poklon od maćehe. Aleksandar Antić se pre politike bavio vinogradarstvom, ali od tog posla ostale su mu samo uspomene na duge noćne razgovore s belim miševima. Branislav Nedimović, Jadranka Joksimović, Zoran Đorđević i slični, naprosto nisu bitni.

Stara razbojnička teza o tome kako nije bitan način na koji je neko stekao prvi milion u Srbiji je odavno prihvaćena. Da problem bude komplikovaniji, bogaćenje kroz politiku postalo je deo DNK pohlepnih parazita. Na toj osnovi nastala je prva srpska politička dinastija Krkobabića.

- Politika bez morala, to je samo biznis - govorio je Jovan Krkobabić, rodonačelnik parazitske dinastije.

Tu tezu dokazao je u praksi. Krkobabić je, kao direktor Penziono-invalidskog osiguranja, sverdno pomagao Miloševiću da iscedi taj fond. Kad je posao obavljen, stari Krajišnik je napravio Partiju ujedinjenih penzionera Srbije i u njoj okupio žrtve svojih pljačkaških akcija. Na političkoj sceni se raskomotio posle izbora 2008. godine. U koaliciji sa SPS-om ušao je u republičku vlast, a s radikalskim junošom Vučićem potpisao je ugovor o saradnji u Beogradu.

- Krkobabić je najveći prevarant u Srbiji. Sinoć me grlio i ljubio u restoranu „Kalemegdanska terasa", a jutros u „Hajatu" pravi dogovore sa Đilasom - urlao je Vučić kad je shvatio da će ga vođa penzionera izigrati.

Bio je u pravu, čak je pogodio i cenu prevare. Đilas je Jovanovom sinu Milanu dao funkciju predsednika gradske skupštine i, što je mnogo važnije, stan u Bulevaru Zorana Đinđića od 107 kvadrata. U istom stilu, kasnije su Krkobabići izdali Đilasa. Ništa lično, nema emocija, samo biznis. A, u tome niko nije uspešniji.

Kad je Jovan ispustio dušu umornu, iza sebe je ostavio stan u Zemunu, vredan 125.000 evra, dve poslovne zgrade od ukupno 1.384 kvadrata, vredne 1,1 milion evra i razrađeno preduzeće za političku trgovinu. Sin Milan je prvo bio direktor „Pošte Srbije", a onda ministar. Uporedo s tim obavezama, vodi preduzeće „Grafico 011 doo", koji je registrovan na ime njegove mame Marije. S bratom Nebojšom razgranao je biznis preko firme „Jet Direct doo", koja u nekoliko zemalja uspešno posluje u oblasti digitalne štampe velikog formata i prezentacionim sistemima. Nebojša je uspešan kolekcionar nekretnina. U Zemunu ima stan vredan 90.000 evra, u Novom Beogradu nešto skromniji stan od 51.000 evra, ali zato može da se pohvali vilom na Bežanijskoj kosi, čija vrednost se procenjuje na 250.000 evra. U selu Kačarevu, kod Pančeva, ima dve kuće.

Milan i Nebojša su nešto i radili, pa bar prividno mogu da objašnjavaju otkud im tolika imovina, što se ne može reći za Milanovog sina Stefana. Sa samo 24 godine života i nula radnih dana, Krkobabić Treći zaposlio se u Centru za ekonomsku politiku Privredne komore Beograda. Tri godine kasnije, s mesta sekretara za mala i srednja preduzeća izabran je za potpredsednika PKB. Usput, mladi Stefan se i stambeno obezbedio. U leto 2013. kupio je stan od 105.580 evra. Deo je uplatio iz ušteđevine od džeparca, 83.280 je dao iz kredita, a država Srbija mu je, ne zna se zašto, subvencionisala 9.253 evra.

Po ugledu na Krkobabiće, još nekoliko najbrutalnijih političkih štetočina je odlučilo da napravi faraonske dinastije i da pare i moć zadrže u krugu porodice.

Aleksandar Vučić nije imao sreće sa sinom Danilom. Posle raspada braka sa Ksenijom Janković, Vučić je bio u izuzetno lošim odnosima sa sinom, ali vremenom je izgladio nesporazume. Međutim, Danilo nije pokazao interes ni za školovanjem, a kamoli za političkom karijerom. Ide na mitinge naprednjačkog kartela, provodi se s kumom-bebisiterkom Darkom Glišićem, ali ne kupuje zanat od oca. Vučiću je razočarenje ublažila ćerka Milica. S nadom da će ispuniti njegovu želju i postati dostojna prestolonaslednica, Vučić je već priprema za ulazak u politiku.

- Milica je povučena u sebe i izvanredna je. Danilo je emotivan na oca, ponaša se kao i ja u njegovim godinama, a ona je zrelija, iako je četiri godine mlađa. Veoma je obrazovana i, ako smem da kažem, neko ko bi u budućnosti mogao dobro da se iskoristi za Srbiju. Milica će biti veoma snažna ličnost, neko ko već govori više stranih jezika kao i maternji. Mislim da je pred njom velika budućnost. Mislim i da je mnogo snažnija od mene - ponosan je tata diktator na još maloletnu naslednicu.

I Ivica Dačić ima čime da se ponosi. Čim je postao punoletan, njegov sin Luka se učlanio u SPS. Partijski drugovi su s oduševljenjem najavili njegovu „blistavu političku karijeru". „Luka je bistar i s genetskom predispozicijom, a i s visokim šansama da uči i nauči se veštinama u politici, može daleko da dogura", ocenila je Slavica Đukić-Dejanović. Šlihtanje, sigurno, godi Dačiću, ali on i ne krije da se uzda u drugog aduta, u ćerku Andreu.

- Moja i Vučićeva ćerka će voditi Srbiju - nezgrapno se pohvalio Dačić, ostavljajući biračima da nagađaju ko je tata, a ko mama njihovoj ćerki.

Brži i beskrupulozniji od njih, Vojislav Šešelj je već razvio svoju porodičnu manufakturu. Supruga Jadranka je bila predsednički kandidat, čak je 2012. osvojila skoro isti broj glasova kao vojvoda 2017. Sina Nikolu je namestio u vlast u opštini Novi Beograd, a glavnu uzdanicu, sina Aleksandra, nedavno je ubacio u Narodnu skupštinu. „Ljudi se politikom bave samo iz dva razloga, zbog slave ili para, a ja sam već slavan", govorio je Vojislav Šešelj i pre nego što je osnovao Srpsku radikalnu stranku. Kao čovek od reči, to je dokazao u praksi. Sa Miloševićem je napravio koristan sporazum, podržao je vladu SPS-a, a zauzvrat je dobio dozvolu da preko svog preduzeća „Velika korporacija" uvozi i prodaje naftu i ostalu robu, izuzetno traženu u uslovima sankcija i inflacije. Iako je na vlast u Zemunu, 1997, došao kao konvertibilni milioner, prvo je oteo opštinsku imovinu i razdelio je svojim saborcima. Nije zaboravio ni sebe, odnosno ni svoju mamu Dragicu, kojoj je opština dala deo zemljišta uz kuću u Batajnici.

Gde su supruge i deca, tu su i kumovi i to ne samo Vučićevi. Zlatibor Lončar se dokazao kao dobar kum. Prvo je kumu Tijanu Radojičić zaposlio u Ministarstvu zdravlja, a onda je i njenog supruga Zorana, direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici, progurao na čelo liste SNS-a na predstojećim izborima u Beogradu. Političkim angažmanom, ugledni hirurg je privukao pažnju javnosti, pa je otkriveno da je za tromesečni istraživački rad nagrađen honorarom od 25.425.305 dinara. Da nije klonirao Dušana Spasojevića, pa da kum Lončar, zvani Doktor Smrt, opet ima s kim da se druži pored bazena u Šilerovoj? A doktor iz Tiršove, čiji direktor je kum Zoran Radojičić, svakodnevno hteli da se svi vakcinišemo od malih boginja, da ministar potroši uvezene vakcine!

Dok vlastodršci svojim stranačkim drugarima i kumovima iz budžeta isplaćuju honorare od po 200.000 evra, glasove birača kupuju za 2.000 dinara. Izbornim prevarama i krađama, pretnjama i podmićivanjem, politička kasta nastavlja da čerupa svoje žrtve. Na vlasti su se izmenjale sve relevantne stranke i svaka je dala svoj doprinos uništenju Srbije. Dokle će to da traje, ipak ne zavisi od političkih parazita, nego od sirotinje, koja će morati da digne glavu i uzme sudbinu u svoje ruke. Zasad, Srbima je važniji san o tanjiru pasulja, nego san o slobodi. Međutim, promene su neminovne. Kad se to desi, ne bi bilo loše da se primeni kratak ali jasan predlog Branimira Vrbaškog: lustracija i kastracija.

A 1. Opozicionari, isti kao vladari

Pred dolazak na vlast, Zoran Đinđić je predlagao usvajanje zakona po kome bi političari bili obavezni da prijave imovinu pre i posle vršenja državne funkcije. Tim zakonom bile bi predviđene visoke kazne za svakoga ko lažno prikaže stanje na svom imovinskom kartonu.

Od toga, naravno, nije bilo ništa. Naprotiv, teško je pronaći bilo kojeg lidera ili liderčića iz Demokratske stranke, u Đinđićevo vreme i naročito posle njega, koji se nije obogatio političkim biznisom. Nenad Bogdanović i Dragan Đilas su ekstremni primeri tajkunizacije kroz vlast.

O bogatstvu koje je stekao Bojan Pajtić sve znaju građani Novog Sada i Sente, ali ne i nadležna tužilaštva.

Dragan Šutanovac je, pre ulaska u visoku politiku, s prijateljima držao jedan kafić. Kaže, dobro im je išlo. Ipak, kad je odlučio da se skući, stan je kupio parama koje mu je pozajmio tast, pevač Miroslav Ilić. Danas Šutanovčevi najbliži saradnici, Balša Božović i Aleksandra Jerkov, drže tribine na kojima sugerišu omladincima da se zaposle u Srbiji i svojim radom doprinesu razvoju. Oni o radu znaju mnogo, oduvek su ga uspešno izbegavali.

Možda nije pristojno, ali neizbežno je u ovoj temi pomenuti Čedomira Jovanovića, najsramniji simbol političkog parazitiranja. Na javnoj sceni pojavio se kao jedan od predvodnika studentskih protesta 1996. Nosio je pozajmljenu jaknu, žickao za sendvič i pivo, a s kolegama se potukao kad su delili mobilne telefone, koje su dobili na poklon. Danas ima pare, moć, veze, Mikonos, skupa odela, džipove i policijsku zaštitu. Ima i Vučićevu zaštitu, zahvaljujući kojoj se još nije suočio s pravosudnim organima.