Veterani

Sudnji dani Vučićevog režima: kako im se vraćaju sva lažna obećanja, manipulacije, pljačke i nasilja nad građanima

Mračno pred zoru

Nemoć države Srbije da utiče na događaje koji se tiču njene dalje sudbine, nemoć da se uspostavi red i pravna država i apsolutno ignorisanje zahteva ratnih veterana da se prestane sa udvaranjem albanskim separatistima u Prištini, ali i udvaranju međunarodnoj zajednici, jasno dokazuju da je Vučićeva vlast došla do svog kraja.

Željko Vasiljević

Režimske priče, Vučićeve kuknjave i prenemaganja i zamajavanje građana kako je posle potpisivanja Briselskog sporazuma i vođenjem dijaloga bezbednost Srba koji su ostali da žive u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija povećani i da niko nije stradao, demantovane su u samo nekoliko dana. Brojne paljevine srpskih kuća i imanja nasilje nad Srbima i na kraju ubistvo jednog od najistakutijih srpskih političara, dokazuju na kakvu su laž spremni Aleksandar Vučić, Milovan Drecun, njegovi "stručnjaci za Kosovo i Metohiju" ali i svi oni sa Srpske liste, samo da bi ostvarili svoje lične interese, da bi opstali na vlasti i da bi se još više obogatili. Umesto da su o brojnim zločinima nad Srbima obavestili sve međunarodne institucije, da su sve naše prijatelje u svetu, naročito one koji nisu priznali samoproglašenu nezavisnost, u kakvim uslovima žive Srbi u takvoj od srpskih neprijatelja priznatoj državi, oni nas lažu i ubeđuju kako je sve divno i krasno i kako bi i mi treba da priznamo takvu državu u kojoj su Srbima zagarantovana sva prava.

Dokle će Vučić i njegovi "megafoni", lagati i voditi pogrešnim putem u ambis iz koga ćemo se teško izvući? Da li razmišljate da vlast prepustite pametnijim, poštenijim i boljim od vas jer ste dokazali da samo u lažima i prevarama, pljački i otimačini prednjačite.

Da li Vučić svojim uspehom i svojom pametnom politikom smatra to što od Tačija i Haradinaja mora da traži dozvolu da poseti deo zemlje čiji je predsednik ili što naš MUP mora da kleči i moli prištinske vlasti, uglavnom sastavljene od zločinaca i terorista da mu omoguće učešće u istrazi povodom ubistva Olivera Ivanovića. Da li ga je bar malo sramota, ako zna šta znači ta reč, zbog izjava koje je davao u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore na KiM i kojima ste sve Srbe koji nisu podržali vašu listu nazivali izdajnicima i neprijateljima. Da li njegovo pozivanje na jedinstvo srpskog naroda podrazumeva jedinstvo oko ideja da se očuva KiM u sastavu Srbije da se ojačaju institucije srpske države na teritoriji KiM, da se zaštiti srpski narod na svakom mestu i u svakoj situaciji ili da svi podržimo njegovu očigledno promašenu politiku koju potvrđuje krađom na izborima i ucenjivanjem jadnog naroda kojem je i dobar sendvič pusti san.

Zašto na referendumu ne pita narod šta misli o očuvanju Kosova i Metohije, šta misli o članstvu u Evropskoj uniji, šta misli o saradnji sa NATO-om i još nekim ključnim pitanjima i tek onda traži jedinstvo a ovako se njegovo shvatanje jedinstva naroda podrazumeva kao jedinstvo oko njegove političke stranke i ljudi koji u njeno ime upravljaju državom i narodom. Takvog jedinstva neće biti i zbog takve politike će sve više ljudi biti protiv njega, bez obzira na medijski teror i laži koje sipa u neograničenim količinama. Zbog njegovog nepoštovanja svih koji su bolji, sposobniji i pametniji od njega i njegovih trabanata, a biti bolji od takvih i nije teško, zbog nepoštovanja hrabrih dela koje su učinili neki drugi i zbog negiranja zasluga onih koji su pre njih činili neka dobra dela za ovu zemlju i narod, biće kažnjeni i u istoriji zapamćeni kao štetočine i oni koji su uništavali sve pred sobom.

Od dolaska na vlast u Beogradu takvih ljudi, predvođenih Sinišom Malim i Goranom Vesićem, ratni veterani, ratni vojni invalidi i članova porodica poginulih boraca su doživeli brojna poniženja, umanjenja ranije stečenih prava i opšte negiranje njihovih žrtava za državu i narod.

Najveće poniženje i krajnje bahat odnos prema poginulim junacima smo doživeli ovih dana kada se na spomeniku Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990.-1999. godine na Savskom trgu organizovao pravi vašar. Zbog malo para koje su u svoje džepove strpali gradski funkcioneri dozvoljeno je da se na samom spomeniku postave neke barake u kojima se prodaju pljeskavice i služi alkohol. Pored spomen ploče na kojoj piše kome je spomenik podignut, postavljena ie novogodišnja jelka i objekat za zabavu, razonodu i uveseljavanje masa. Slika Beograda kakvu nijedan njegov stanovnik ne želi da vidi.

Sada je potpuno jasno zašto je grad Beograd predvođen ovim likovima koji sebe zovu rodoljubima, umanjio veteranima subvencije sa 50% na 30%, zašto je ukinuo sektor u okviru gradske uprave koji je vodio brigu o veteranima, ratnim vojnim invalidima i članovima porodica poginulih boraca, zašto je unakazio pravilnik o parkiranju na rezervisanim mestima za invalide, zašto je smanjio beneficije u gradskom prevozu i svim oblastima života je diskriminisao naročito ratne vojne invalide i članove porodica poginulih boraca.

Mržnja prema herojima i boljim od njih je jedini motiv koji ih je motivisao da vode tako pogubnu politiku prema našoj populaciji. Ovim skandalom i vašarom u najpogrdnijem smislu te reči su jasno pokazali što misle o nama, šta misle o poginulima u ratovima u koje su ih oni slali i što misle o spomenicima koji su neki drugi podizali u želji da se herojske žrtve ne zaborave.

Ovakvi stavovi i sulude ideje mogu izreći i osmisliti ljudi poput Gorana Vesića i Siniše Malog, ljudi koji su rat doživeli kao da su tuđeg a ne njihovog naroda i koji su dezertirali iz armije koja je tada u krvavim bitkama branila svoju državu.

Samo takvima mogu da padnu na pamet takve sulude ideje uštede na najugroženijim ljudima koji zbog svoje ljubavi i požrtvovanosti za svoj narod i državu bivaju kažnjavani i od neprijatelja ali i od onih koji bi trebalo da su nam prijatelji.

Preporuka svim veteranima i članovima njihovih porodica je da dobro razmisle na sledećim izborima za skupštinu grada Beograda kome će dati glas jer i od toga zavisi odnos grada prema nama. Ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca nemaju dilemu da ovima koji su do sada vladali Beogradom ne smeju ukazati poverenje za još jedan mandat jer će u tom, ne daj bože, novom mandatu još više smanjiti naša prava ali i ostvariti bolesne ideje koje svakodnevno iznosi Goran Vesić o rušenju spomenika na Savskom trgu, za sada jedinom spomeniku koji je podignut u čast svih poginulih u ratovima od 1990.-1999. godine. Ako je i od dezertera mnogo je.

Dragi veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca nemojte nasedati na laži o boljem životu, nemojte dozvoliti da vašu odluku za koga ćete glasati pomute ponude nedostojne bilo kog čoveka a posebno heroja i najzaslužnijih građana ove države i grada Beograda. Jedini kriterijum neka vam bude odnos vlasti prema našim potrebama i način rešavanja istih.

Nemoguće je završiti ovaj tekst a ne odati počast Srbinu, Oliveru Ivanoviću, političaru, borcu za srpske interese na Kosovu i Metohiji, heroju koji je ostao u prvim borbenim redovima odbrane Srbije i koji je u toj borbi stradao od ruke dušmana i neprijatelja. Teroristi i mafijaši svih naroda i narodnosti su čvrsto povezani u cilju ostvarivanja svojih interesa i na tom putu sve prepreke im moraju biti uklonjene, a Oliver je sigurno bio velika prepreka. Ratni veterani će se moliti i boriti da njegova žrtva ne bude uzaludna. Borba protiv kriminala naročito onog povezanog sa politikom, koji u ropstvo baca sve ljude na ovim prostorima, treba da bude naš dug prema njemu ali i svim onim junacima koji su stradali boreći se za bolji život, slobodu i ljudsko dostojanstvo.