Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan Glamočanin
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta pokrenuo je 27. septembra ove godine, Predlog rezolucije o izveštaju o Srbiji za 2018. godinu, gde se detaljno govori o namernim propustima u navodnoj reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, koju deklarativno sprovodi Vučićeva vlast. U tekstu koji direktno optužuje vladajući režim u Srbiji zbog potpunog odsustva demokratske uloge parlamenta, ali i zbog stanja u oblasti slobode govora i medija, Srbija je pozvana da hitno garantuje nezavisnost i efikasnost pravosuđa i uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije, uključujući i politiku prema Rusiji, kao da postepeno sa Unijom uskladi i svoj vizni režim (ovde se pre svega mislilo na samostalne odluke koje je Vučić doneo, u pogledu skidanja viznog režima Iranu i svim islamskim režimima sa kojima sarađuje).
U dokumentu se ocenjuje da su u oblasti vladavine prava reforme potrebne posebno da bi se "garantovala nezavisnost i efikasnog pravosuđa" i poziva Srbija da hitno uvede "...odgovornost, nepristrasnost, profesionalnost i ukupnu efikasnost pravosuđa i uspostavi sistem besplatne pravne pomoći za svakog građanina" te da "...što pre da donese novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije a ključno je da ta agencija zadrži ljudske i finansijske resurse koji su joj potrebni da bi svoje zadatke obavljala na nezavisan način".
U nacrtu Predloga rezolucije se ocenjuje i da u borbi protiv organizovanog kriminala Srbija treba da pokaže "...uverljivije rezultate u pogledu istraga, krivičnog progona i presuda, što se odnosi i na pranje novca, a na osnovu proaktivnih istraga" (u tekstu se upravo to i kritikuje: neuverljivost argumenata Vučićevog režima da je borba protiv kriminala stvarna)
Evropski parlament je oštro kritikovao rad Skupštine Srbije i njena zakonodavna tela, uz primedbu da "i dalje ne vrši efikasnu kontrolu izvršne vlasti i da je potrebno poboljšati transparentnost, uključujući i kvalitet zakonodavnog postupka", kao i da česti hitni postupci "ugrožavaju parlamentarni i javni nadzor". Pomenut je i slučaj Ombudsmana, Zaštitnika građana, za koga Savet donosi niz argumenata koji govore da "nije nezavistan u radu"
Autori ovog Nacrta rezolucije o Srbiji ističu da politički uticaj na imenovanje viših upravnih zvaničnika i dalje predstavlja zabrinjavajući problem, da je u Srbiji uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir, ali da su on uglavnom ne primenjuje. Savet Evrope uputio je Vučićevom režimu i nekoliko upozorenja da su "pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje problem", a da su presude za to "i dalje retke" te da se ni postojeći Zakon o informisanju ne sprovodi.
Podatna tužiteljka
Surova je pravda u Srbiji. To potvrđuje i postojanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu Nataša Krivokapić. Ova raspuštenica je milosnica ljudi u policijskim strukturama. Podatna je, a i većina njenih zamenica su opajdare koje sprovode njene odluke.
Više tužilaštvo je podnelo optužnicu i držalo u pritvoru izvesnog Zorana Marjanovića, pod optužbom da je ubio svoju suprugu Jelenu Marjanović, pevaljku. Više od godinu dana mediji su optuživali nesrećnog Zorana i njegovu porodicu da su ubili Jelenu, a onda je neko dao mig i gospođa Krivokapić ga je uhapsila. Punih šest meseci vodila je istragu, pa tek onda podigla optužnicu, koju je ukinulo veće Višeg suda u Beogradu. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo pritvor Marjanoviću i pustio ga na slobodu, ocenivši iz spisa predmeta da nema dokaza da je on izvršio ubistvo. Tužilaštvo je ponovo podiglo optužnicu, iako se zna ko je ubio Jelenu. Apelacioni sud je ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu, kojom je potvrđena nova optužnica, nalazeći da iz spisa predmeta ne proizilazi opravdana sumnja da je nesrećni Zoran ubio Jelenu, niti se ta opravdana sumnja rešenjem ne obrazlaže.
Nove vlasti bi morale iz fioke gospođe Krivokapić izvaditi sve krivične prijave koje je ova proimiskuitetna žena sakrila, štiteći od krivične odgovornosti mnoge članove Vučićevog kartela, počev od odgovornosti za Savamalu, pa do većeg broja ubistava, čiji izvršioci su još na slobodi.
Sprega javnih izvršitelja, kao Vučićevih dželata i javnih komunalnih preduzeća je neraskidiva. Jedan građanin nam je poslao obaveštenje koje mu je ostavljeno u poštanskom sandučetu, da može na oglasnoj tabli suda podići rešenje o izvršenju. Ne kaže se kojeg suda, a broj predmeta naznačen na obaveštenju ukazuje da je rešenje doneo izvršitelj, a ne sud, a nema imena izvršitelja! Na oglasnoj tabli Drugog osnovnog suda u Beogradu tog rešenja nema, tako da će izvršitelj odmah pleniti penzioneru dve trećine penzije, a da građanin nema pojma o kojem rešenju i za koji dug je pod globom, niti može rešenje pred sudom osporavati.
Da smo pravna država, zbog ovakvih nasilnih i prevarnih radnji izvršitelja, sigurno bi bio izveden pred sud, zbog prevare. Ali, Vučićevi izvršitelji su haračlije, koje on obožava. Oni su od građana oteli više od tri milijarde dinara za godinu dana, uglavnom otimajući od gladnih usta penzionera i radnika koji primaju minimalac od 200 evra. Ali, i ta minimalna zarada se plani do jedne polovine!
Vučić rukovodi suđenjem
Suđenje okrivljenima za napad na Predraga Rankovića, zvanog Peconi, pretvoreno je u farsu. Pun doprinos ruganju pravosuđu dali su svi učesnici u postupku, od sudije Slavice Nikolić, koja još nije odlučila da li da u spise predmeta uključi i ključne dokaze, preko oštećenog Peconija, koji otvoreno štiti okrivljenog Željka Rutovića, do svedoka, koji izmišljaju najbesmislenije laži.
Rutović je, u hotelu „Prag" 22. marta prošle godine, ispalio šest metaka u noge Rankovića. Beogradski Viši sud je potvrdio optužnicu kojom se Rutoviću i njegovom telohranitelju Neđeljku Muminu stavlja na teret nanošenje teških povreda, nasilničko ponašanje i nedozvoljeno nošenje oružja. Rutović je u bekstvu, pod međunarodnom poternicom. Mumin, iz pritvora, učestvuje u sudskom postupku.
Ranković je izjavio da se ničega ne seća, imao je „presek i blokadu". Bez obzira na pretrpljene povrede, ne želi da krivično goni Rutovića i Mumina, niti traži odštetu. Na prvom ročištu saslušan je i okrivljeni Mumin.
- Pre incidenta Željko Rutović mi je rekao da mu je glava ucenjena na pet miliona evra i da su ubice već angažovane. Kad smo došli u hotel, video sam jednog ćelavog gospodina sa kojim se Rutović pozdravio, kako galami. Krenuo sam ka njemu i video sam da ispod sakoa ima izbočinu, pa sam pomislio da je to pištolj. Pošao sam da ga pretresem. Izvukao sam pištolj, počeli smo da se rvemo. U tom čupanju i guranju, pištolj je nekoliko puta opalio, ja nisam stiskao obarač namerno - rekao je Mumin, koji je dodao da ne poznaje Rankovića i da mu je žao što je slučajno ranjen.
Svedok Tužilaštva, Danijela Mijatović, tvrdila je da je sukob izbio nakon što se Rutović naljutio na nju zbog komentara u kome je pomenula njegovog sina. Kad je u njenu odbranu ustao Peconi, na njega je, rekla je Mijatovićka, skočio „čovek iz Rutovićevog obezbeđenja". Svedok Đorđije Medenica je opisao razgovor koji je doveo do okršaja i kako je video pištolj u ruci Neđeljka Mumina. Sličan iskaz dali su i ostali dosad saslušani svedoci.
Šta se zaista dešavalo zabeležile su bezbednosne kamere, ali branioci Rutoviću su zahtevali da snimak ne bude uvršten u dokaze, jer je označen kao tajna. Pre nego što je sud odlučio šta da radi sa snimkom, on se pojavio na internetu.
Na snimku, koji traje nešto više od dva minuta, vide se Ranković, koji sedi na čelu stola, i Rutović, nasuprot njemu, a tu su i biznismeni Srđan Milovanović i Milo Đurašković. Kad je Ranković ustao, priskočio mu je Mumin, u beloj košulji, koji ga je s nekoliko udaraca oborio na pod. Sasvim jasno vidi se da Rutović prilazi Rankoviću i puca mu u noge. Rutović je stavio pištolj za pojas i o Rankovićevu glavu razbio 13 čaša, flaša, pepeljara i drugih predmeta sa stola. Kad je uzeo nož, zadržao ga je Mumin. Rutović i njegov telohranitelj su još nekoliko puta nogom udarili Rankovića.
Na zahtev Televizije Hepi, snimak je ekspresno skinut sa Youtube kanala. Ipak, dva dana kasnije, opet je okačen i dostupan javnosti, pa i sudu.
Peconi je uveren da je objavljivanje snimka naredio Aleksandar Vučić, kako bi izvršio pritisak na sud i sabotirao njegov i Rutovićev dogovor da krivicu preuzme Mumin, a da njih dvojica izglade odnose. Vučiću, smatra Peconi, ne odgovara njihovo pomirenje, jer želi da preuzme poslove u ugostiteljstvu i građevinarstvu, kojim se oni bave. Pošto snimak poseduju samo policija, tužilaštvo i sud, jasno je da on nije mogao da bude okačen na internet bez Vučićeve dozvole, odnosno naređenja. Posle ovog skandala, Ranković i Rutović će morati da plate dodatni reket ako žele da sudska farsa dobije epilog kakav im odgovara. Izgleda da je Peconi to već uradio, pošto je snimak opet uklonjen s interneta.
A 1. Napredni dom za naprednjake
(Objavljujemo pismo upravnika jednog od srpskih zatvora upućeno ministarki pravde Neli Kuburović, a povodom otvaranja novog modernog zatvora u Pančevu i imenovanja zamenika upravnika, vozača bivših upravnika)
Poštovana gospođo Kuburović,
Najpre želim da Vam se izvinim što ću Vam u ovom obraćanju ostati anoniman, jer to inače nije moja osobina, da se skrivam od bilo čega i bilo koga...
Kao što sam već rekao, nalazim se na poziciji upravnika jednog zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji već duži niz godina. Za tu poziciju sam predlagan od strane nekoliko različitih direktora uprave a rešenja o imenovanju su mi potpisivali nekoliko različitih ministara pravosuđa. Smatram da svoj posao dobro obavljam, i mislim da tako smatraju i moji pretpostavljeni, uključujući i Vas, a potvrdu za to nalazim u tome da ste poslednje moje imenovanje potpisali lično Vi. Upravu za izvršenje krivičnih sankcija doživljavam kao svoju drugu kuću, zbog čega su me skorašnji događaji zaključno sa današnjim danom duboko razočarali i povredili i naterali da Vam se ovim putem obratim.-"
Danas sam, zajedno sa mojim kolegama upravnicima drugih zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, i u Vašem prisustvu i drugih visokih gostiju, bio prisutan prilikom otvaranja novog KPZ u Pančevu. Nova ustanova deluje zaista impresivno i bila je čast prisustvovati njenom zvaničnom otvaranju.
Međutim, iz mog ugla, svečano otvaranje je bilo umrljano jednim detaljem koji je gostima koji nisu iz izvršenja verovatno promakao, ali meni nije, a kako sam kasnije čuo, ni ostalim upravnicima. Radi se o tome da nas je zajedno sa upravnikom KPZ Pančevo Bakićem dočekao i gospodin Radovan Kurbalija koji se svima predstavio kao novi zamenik upravnika KPZ Pančevo.
Vest o njegovom postavljenju sam čuo nekoliko dana ranije, ali iskren da budem, lično nisam u nju verovao i mislio sam da je u pitanju trač, kojih u izvršenju ne manjka, na žalost. Nisam verovao iz razloga jer sistem izvršenja krivičnih sankcija nepoznavaocu prilika u njemu možda deluje kao veliki sistem od preko 4.000 zaposlenih, ali u suštini to je jedna sredina u kojoj se vesti šire neverovatnom brzinom i gde se sve o svakome zna.
Tako se za novopečenog kolegu Kurbaliju pouzdano zna da je svoju karijeru u našem sistemu započeo kao vozač u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u zvanju komandira pripravnika u Službi za obezbeđenje. Takođe se pouzdano zna da mu je sledeće zaduženje u karijeri bilo da vozi upravnika Okružnog zatvora u Pančevu, dakle da bude vozač u ustanovi u kojoj je sad postavljen za zamenika upravnika! Koliko je poznato, jedino je sigurno da Kurbalija od kvalifikacija i obrazovanja ima položene vozačke ispite za B, a možda i za C i D kategoriju. Zato smatram, a nisam jedini, da je krajnje neprimereno i sramotno da se na tako odgovorno i kompleksno radno mesto u tako modernoj i bitnoj ustanovi za naš sistem postavi osoba koja najblaže rečeno za to ne ispunjava zakonske uslove!
Poznato je da je kolega Kurbalija visoko obrazovanje stekao tek oko svoje pedesete godine života kada većina zaposlenih u našem sistemu sa visokom stručnom spremom već završava svoj radni vek ili se priprema za to, a ne umesto toga da postaje pripravnikom na radnom mestu zamenika upravnika, za šta uopšte nije predviđena pripravnička obuka.
Ono što je takođe poznato jeste da kolega Kurbalija visoko obrazovanje nije stekao na državnom fakultetu, što u kontekstu svega ostalog što je navedeno svakako budi sumnju u kvalitet i legitimnost tog obrazovanja. Ono što je nepoznato je gde je i kada Kurbalija stigao da stekne 7 godina radnog iskustva sa visokom stručnom spremom koje su neohodne za obavljanje poslova u zvanju višeg savetnika koje je predviđeno za zamenike upravnika i upravnike, kada je u dosadašnjoj karijeri bio vozač. Moram napomenuti da na moral mojih kolega upravnika, a verovatno se tako osećaju i drugi zaposleni, a pogotovo kolege u KPZ Pančevo, krajnje negativno deluje kada se dešavaju ovakve nezakonitosti, jer onda uskoro možemo očekivati da nas naslede portiri i kafe kuvarice na mestu upravnika. To pogotovo nije fer prema kolegi Bakiću, upravniku KPZ Pančevo, za koga znamo da je poslednjih meseci bukvalno provodio dan i noć na gradilištu novog zatvora kako bi završetak gradnje bio uspešno završen, i kome se sada kada je sav posao završen šalje nezvana „pomoć" zbog koje ga je sramota pred kolegama.
Takođe, treba reći da se jako često dešava da na javnim konkursima za prijem u radni odnos u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ne bivaju primljeni kandidati koji imaju završene državne fakultete, doktori medicine i tome slično. Potez kojim se Kurbalija postavlja za zamenika upravnika predstavlja degradaciju zvanja viši savetnik, na način na koji ga je predvideo Zakon o državnim službenicima, kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, koji propisuje potrebne uslove za to radno mesto.
Moram Vam takođe reći da se među mojim kolegama upravnicima zna i ko su ljudi koji su izdejstvovali ovakav nezakonit potez, kao i iz kojih razloga, kao i koga Kurbalija predstavlja kao svog zaštitnika, kome je inače takođe bio vozač. Dotični se u poslednje vreme neumorno samopromoviše u određenom krugu upravnika kao budući zamenik direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, predstavljajući to kao svršen čin.
O toj osobi se takođe sve zna, a posebno o mahinacijama koje godinama vrši i o kojima je obavešten i UBPOK i Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali se može zaključiti da mnoga krivična dela koja dotični vrši skoro neće biti procesuirana jer se on ciljano i planski kreće i dodvorava krugu ljudi koji su trenutno u poziciji da ga zaštite od odgovornosti. Ali ta zaštita neće moći večno da traje, pogotovo jer za sve zloupotrebe postoje pisani i dokumentovani dokazi koji su dostavljeni nadležnima, i koji su, iako „tajni", poznati većini mojih kolega iz zavoda širom Srbije. Taktika tog kolege jeste u skladu sa onom narodnom „kod koga su pare kod toga je i vlast", te on u skladu sa tim pristrasno i selektivno raspolaže novcem iz državnog budžeta na taj način što deli zatvore u Srbiji na one kojima se novac iz budžeta deli šakom i kapom i na one koji skoro celokupne troškove izvršenja kazni i funkcionisanja zatvora pokrivaju iz sopstvenih sredstava i koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Podrazumeva se da zatvori koji su u „milosti" dotičnog imaju kolege upravnike za koje je on procenio da može imati neke lične koristi od njih. Logično je zaključiti da se o svim ovim zloupotrebama verovatno već preduzimaju neophodne radnje i da će kad tad svi odgovorni biti privedeni pravdi i odgovornosti.
No, dok se to ne desi, smatram da ne možemo mirno sedeti i posmatrati kako se degradiraju radna mesta upravnika i zamenika upravnika i zvanje višeg savetnika u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija time što se na jednu takvu poziciju imenuje vozač Radovan Kurbalija. Apsolutno se ne može osporiti da je kolega Kurbalija kvalifikovan i stručan za svoje osnovno zanimanje, i prema mojim saznanjima on je taj posao obavljao više nego dobro i nisam mogao čuti nijednu primedbu na njegov stil vožnje i poznavanje saobraćajnih propisa, o saobraćajnim udesima da ne govorimo. Ali duboko sam uveren da je pogrešno i opasno poveravati kolegi Kurbaliji tako bitnu poziciju u najmodernijem zavodu za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji, a i šire, kako smo čuli od uvaženih gostiju iz Evrope prilikom današnje svečanosti.
Čini mi se da će novi KPZ u Pančevu biti pod stalnom lupom stručne i najšire javnosti u Srbiji i regionu i da će eventualni propusti ili nestručnost i neznanje u rukovođenju ovakvom ustanovom snažno odjeknuti i naneti mrlju celokupnom sistemu izvršenja krivičnih sankcija i Ministarstvu pravde.
Takođe, veoma mi je teško i žalosno što moram da konstatujem da je današnji prelepi događaj bio pomeren u drugi plan iz vizure puno mojih kolega upravnika, jer je glavna tema bio podsmeh, i izvinite na izrazu, sprdnja sa novopečenim zamenikom upravnika KPZ Pančevo. Pošto je grupa gostiju na otvaranju, u kojoj sam bio i ja, čekala obilazak više od sat vremena, bez ikakvog objašnjenja zbog čega je to tako, mi upravnici smo imali dovoljno vremena da međusobno porazgovaramo i razmenimo utiske.
Mišljenje koje je većina prisutnih iznela je bilo da nije dobro da se u jednoj ovakvoj ustanovi za jednog od rukovodioca postavlja čovek bez ikakvog iskustva u tome i koji tek treba da se nauči tom specifičnom poslu.
Ovo pismo uzbune upućujem nadležnim državnim organima, institucijama, štampanim i elektronskim medijima, nezavisnim kontrolnim telima, nevladinim organizacijama, političkim organizacijama, nadležnim kancelarijama Evropskog Saveta i Evropske unije.
(Pisano 1. oktobra 2018. godine, na dan otvaranja novog KPZ u Pančevu)