Banat

Ko pije, a ko plaća u banatskom selu Melenci

Rusvaj u banji Rusandi

Selo Melence u Banatu je ponovo u epicentru zbivanja. Hladni rat sa zbrinjavanjem migranata koji su iz Zemuna dopremljeni i nastanjeni u Melencima još se nije smirio kada je nova afera postala tema o kojoj se javno govori u celoj opštini. Banja Rusanda u Melencima ima 350 postelja koje su odličnim rukovođenjem ove ustanove uglavnom prazne. Veliki broj korisnika banjskih usluga govori o nehumanim uslovima, lošoj organizaciji i užasnoj hrani. Upravo to je i bila varnica od koje je krenula da se otkriva istina o tiraniji i maltretiranju zaposlenih od strane rukovodstva banje. Na videlo je izašla afera u kojoj se sve našlo: korupcija i milionske zarade.

Arpad Nađ

Direktor Banje Rusanda je Zorica Ćulibrk, a njena zamenica je Marija Garić. Obe žene su lekari fizijatri i obe su ulagale neverovatno mnogo energije da zajedno sa trećom, Natalijom Stojkov-psihologom smene tadašnjeg direktora Milivoja Popova. Dodatnu pomoć im je pružila Nada Naumović koja je kasnije na predlog pokrajinskog sekretara za zdravstvo postavljena za direktora.

Nada Naumović je usko sarađivala sa Zoricom Ćulibrk jer joj je bila profesor na fakultetu, a i hajku na gospodina Popova su izvele kao zajednički manevar. On je tada tvrdio da one neće da deluju preko sindikata, da je ta grupa žena neformalna i da ruši menadžment banje, da banja nije nikome dužna kao što one tvrde i da su svi računi namireni, a plate redovne. Pred upravnim odborom Rusande Dr. Boban Đukanović je izjavio da ne zna ništa o nepravilnostima i navodnim problemima koje navode Ćulibrk, Garić, Stojkov i Naumović. Popov je ostao da radi u banji kao lekar na odelenju, a Nada Naumović je Zoricu Ćulibrk smenila kao nesposobnu sa mesta zamenice direktora. Krajnje narcisoidna, sujetna i prilično zla osoba Zorica je preko svojih porodičnih veza izdejstvovala ponovnu smenu direktora, ali ovog puta mudrije. Ingerencija Pokrajine je ignorisana i Zorica Ćulibrk odlukom Skupštine grada biva postavljena za novog direktora banje Rusanda.

Pokojni muž direktorke Ćulibrk je odigrao prilično veliku ulogu prilikom hapšenja (oktobra 2008) sadašnjeg ministra privrede Gorana Kneževića, a tada gradonačelnika Zrenjanina "sa vizijom". Radnici gradske uprave kažu da je tada mnogo dokumenata koji su teretili Gorana Kneževića nestalo i da je to zasluga muža direktorke banje.

Da li je trač ili istina zaključite na osnovu ponašanja sadašnje direktorke koja rezultate rada nikome ne prikazuje, u tihoj netrpeljivosti je sa sadašnjim gradonačelnikom Zrenjanina Čedomirom Janjićem, na napade i komentare gradskog odbora SNS se oglušuje i jedino sa kim je u kontaktu je baš ministar privrede.

Zamenica gospođe Ćulibrk je Marija Garić, "šicerka" od koje kreće svaka represija prema zaposlenima. Za njeno ime se vezuju i dve smrti zbog navodnog nesavesnog lečenja. Njen motiv je sadističko uživanje u ponižavanju, nesreći i patnji radnika zaposlenih u banji. Mogućnost smene direktora koji su one koristile za smenu Popova je ukinut. Zabranjene su peticije i sakupljanje potpisa.

Ćulibrk i Garić su okružene poznatim osobama koje su dogovorno zaposlene u melenačkoj banji. Čovek koji iz senke rukovodi banjom, prati odluke i neformalno vodi banju je advokat Jovica Ostojin. Radio je u sahranjenoj zrenjaninskoj pivari i učestvovao u radu stečajne Jugoremedije. Zapošljavanje ide preko agencije "General buck" koja se nalazi u Jevrejskoj ulici u Zrenjaninu i ima knjigovođu sa prezimenom Eremić. Eh, gle slučajnosti. U banji Rusandi zaposleno je šest novih savetnika od kojih je jedan, Vlada Eremić, konsultant za finansijske poslove, sin knjigovođe advokata.

Direktorka Zorica je u pravnoj službi zaposlila drugaricu iz škole, a zamenica direktorke-Garić je svoju školsku drugaricu zaposlila kao sekretaricu direktorke,ženu Gorana iz lokalnog tepih servisa. No Eremići se u ovoj gužvi ne povlače pa Vlada Erenić uz direktorski blagoslov zapošljava u javnim nabavkama "drugaricu"Draganu.Svi su oni sa sumnjivim diplomama i bez iskustva,ali sa dobrim vezama sa tandemom Ćulibrk-Garić.

Načelnica bolnice je Vesna Kraljević Katanić,romkinja koja od sestara zahteva da ustanu kada ona uđe u prostoriju .Ispunila je uslov za penziju,no sada čeka starosnu. Možda preko agencije dobije isti posao i kad se penzioniše. Iz ustanove je kao tehnološki višak u međuvremenu sedmoro ljudi zaposlenih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda" proglašeno tehnološkim viškom. U pitanju su finansijsko-računovodstveni analitičar, projektant informacionih sistema i programa, internet-operater, domar, frizer, pomoćni radnik i kurir. Mada kažu da je, formalnopravno, sve učinjeno u skladu sa procedurama i da se upravi ništa ne može da zameri, sedmoro radnika obavešteno o tome da će ostati bez posla preko oglasne table i problem i u samom zapošljavanju i tehnološkom višku. Dve direktorke prete krivičnim prijavama,pišu iste,a nalaze se u komisiji koja odlučuje o podnetim krivičnim prijavama.

U najavi je još šest otkaza. U kolektivu vlada nezdrav odnos i prema radu i prema zaposlenima,a to se odražava i na banjske pacijente. Neverovatno je da se u jednoj ustanovi ovakvog tipa sprovode drakonske mere kažnjavanja, počev od skidanja 20 % i više od plate pa preko disciplinskih postupaka, suspenzija i utvrđivanja odgovornosti zaposlenih gde zaposleni ne retko uzimaju i advokata.Dušan Jovanović je preko SNS došao da radi u Rusandi kao pomoćnik za nemedicinske poslove.

Direktorke mu nameštaju proces( pronevera i opstrukcija)...gradski odbor SNS je intervenisao i Jovanović postaje tehnološki višak.On sada tuži ustanovu tražeći povraćaj na posao i novac. Medicinski brat Vukobrat je tužio ustanovu i dobio postupak,a Roljić Zdravko je postupio isto i prvostepenom sudskom odlukom odlučeno je u njegovu korist.

Igor Marinković, priznat kao stručnjak, a došao po prijateljskoj liniji suspendovan je posle 1,5 godine i napustio je posao...Krivica je bila to što je štitio radnike...bar je pokušao.Još nekoliko tužbi je u procesu.,a pitanje zaposlenih je: od čijih para će oštećeni radnici da budu isplaćeni.Takođe postoje interne provere neke, nazovi - komisije za zaposlene koji su na bolovanju...

Tužna slika nekada savršene ustanove. Izveštaj o radu ne podnose jer je i tu proradila ministarska veza-pokrajinski sekretar za zdravstvo Gojković je sa Kneževićem u bliskim odnosima. Natalija Stojkov, Zorica Ćulibrk i Marija Garić rukovode i Upravnim odborom ustanove. Zorica koristi službeno vozilo kao svoje, a kada je vozilo slupano, incident je brzo zataškan. Radnik koji je tražio da se dostavi račun za popravku vozila je bukvalno nateran da da otkaz.

Dana 16.7.2018. godine, direktorka i drugarice potpisale su ugovor o keteringu. U pitanju je aktivno privredno društvo iz Vrčina, opština Grocka "Moviekitchen-catering" čiji su zastupnici Jelena (direktor i Žaklina (kontakt) Starčević. Ova firma je poznata po tome što zahvaljujući njenom angažovanju prvi put nakon devetnaest godina Crveni krst u Smederevu ne priprema hranu za Narodnu kuhi nju u tom gradu.

Nakon sprovedene javne nabavke, gradonačelnica Smedereva donela je odluku da ovaj posao poveri privatnoj firmi iz Vrčina „Mo vie kitchen - catering" d. o. o. kao jedinom ponuđaču. Ovdašnji Crveni krst nije konkurisao jer posedu je HASAP standard, ali ne i ISO 9001 i ISO 22000 koji su naknadno ubačeni u konkursnu dokumentaciju, i to, nezvanično, baš na zahtev vrčinske firme.

Na sajtu grada Smedereva, dostupno je pojašnjenje u kojem zainteresovani ponuđač navodi da je učinjen propust jer nisu zahtevani ISO sertifikati za kvalitet i bezbednost hrane, što je komisija usvojila i odmah izmenila tražene uslove. Zatražno je potom novo poja šnjenje, sada od Crvenog krsta, koji pita zašto se naknadno traže standardi koje niko u Smederevu ne poseduje što samo pojačava sum nju u načelo jednakosti ponuđača po Zakonu o javnim nabavkama.

Komisija je, međutim, odbila njihov zahtev uz obrazloženje da su ISO standardi neophodni za realizaciju javne nabavke za pripre mu, distribuciju i raspodelu gotovih jela.

Ukupna vrednost javne nabavke bez PDV-a iznosi oko 14 miliona i 718.000 dinara do utroška sredstava. Ugovorena cena jednog obroka je 110 dinara, a on treba da sadrži pola litra kuvane hrane sa 50 grama mesa, hermetički upakovano u posude za jednokratnu upotrebu, takođe upakovanu veknu hleba od 300 grama i 150 grama salate za obrok uz koji se ona uobičajeno služi. Firma iz Vrčina obavlja pripremu, distribuciju i raspodelu besplatnog obroka sedam dana u nedelji, najmanje na pet punktova, jedan u gradu i četiri u naseljenim mestima, s tim što korisnicima nedeljom sleduje suv obrok. Plaćanje će se vršiti na osnovu evidencije stvarno izdatih obro ka koju je pružalac usluge dužan da vodi. Sporenja na relaciji Crveni krst - grad Smederevo, osim oko kvaliteta hrane vodila su se i oko cene...gradonačelnica je tvrdila da se obrok plaća 98 dinara plus PDV, a Crveni krst da je reč o 68 dinara bez poreza, a poslednja cena koju je Crveni krst fakturisao gradu iznosila je 74 dinara po obroku.

Najnovija cena koja će se plaćati firmi iz Vrčina iznosi 110 di na ra za obrok. Gubljenje tendera za Narodnu kuhinju za Crveni krst Smederevo je veliki udarac, a bez posla je ostalo desetak radnika, s obzirom na to da su oni sami proizvodili deo namirnica u svom sta kleniku i farmi. Na pripremi i distribuciji hrane bilo je angažovano osam kuvarica, vozači i nekoliko higijeničarki.

Na osnovu procene Centra za socijalni radna narodnom kazanu u Smederevu je do hiljadu korisnika mesečno.Ova firma ima takođe i privatni vrtić i priprema hrane je time dodatno opterećena jer posebni zahtevi su za formiranje hrane za decu u vrtiću,za narodnu kuhinju i za bolesnike u banjskim paviljonima.

Nezvanično saznajemo da ketering iz Vrčina nema nutricionistu, da povremeno koriste usluge kursiste iz nutricionizma (vrčinci kažu da je to ćerka vlasnice keteringa) i da time zadovoljavaju kriterijum papirologije. U međuvremenu u u Melence hrana stiže hladna,često ne za ceo paviljon, bez hrane za dijabetičare i anemične, a hranu ne poručuje banjski nutricionista nego glavna sestra. Paradoks je da je nutricionista iz banje u nemilosti kod direktorki. Pomenula da je ketering neodgovarajući jer u banji su različiti profili bolesnika i ne podležu istom kvalitetu obroka, a 50.000.000 za usluge keteringa je previše. U toku je tužba i umanjenje sa plate plus suspenzija.

Bolesnici dobijaju doručak banjski, a ručak i večeru iz Vrčina. Deset ljudi je iz banjske kuhinje zbog toga izgubilo posao. Niko ne proverava način dopremanja hrane, a u banji se i među pacijentima proširila priča da su zaposleni u vrčinskom keteringu penzioneri sa preko 55 godina starosti koji rade za dnevnicu od 1.800 dinara,ali često bez sanitarne knjižice. Posle trovanja špagetama u banji veliki broj pacijenata je napustio lečenje...Ogrezle u ludilu strahovlade direktorke imaju i svoje prazilukove...i meštani Melenaca znaju da je povratnik u banju Grujić Dragan neko zbog koga se pominju orgije po narudžbini, a Ivona Trišić zbog odanosti direktorkama često se pod stresom upiški.

Trenutno u banji postoje tri sindikata: nezavisni, samostalni i sindikat Sloga...a kao da ne postoje.

Za upravljača zaštićenog parka prirode "Rusanda" u Melencima kod Zrenjanina uz istoimenu Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju, voljom SNS vlasti upravlja JP Rezervati prirode iz Zrenjanina.Predlog za promenu upravljača i određivanje JP "Rezervati prirode" za novog staraoca, potekao je od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Na javnoj raspravi stručna saradnica ovog sekretarijata Olivija Tešić objasnila je da iza novog akta stoji zakonska obaveza normativnog usaglašavanja, ali, i namera da se parku "Rusanda" obezbedi odgovarajuća zaštita i očuvanje.Specijalna bolnica nije registrovana za zaštitu prirode, niti je kadrovski osposobljena za te poslove za razliku od JP "Rezervati prirode"rekla je pokrajinska saradnica.

Stručnjaci Sekretarijata i Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine ne osporavaju da je bolnica ulagala dosta napora da zaštiti svoje nadaleko poznato prirodno okruženje. Celim ovim kompleksom od 1867. godine, kada je otkrivena lekovitost melenačkog blata i izgrađena banja Rusanda, upravlja istoimena specijalna bolnica. Kada je 2014. park prirode proglašen zaštićenim područjem, tadašnja pokrajinska vlast nije imala dilemu kome da ga poveri. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode, Vlada APV odredila je SB "Rusanda" za upravljača, a u međuvremenu ona je preduzela mere na zaštiti parka.

"Rusandu" čini najveće zaslanjeno jezero u Srbiji koje se prostire na četiri kvadratna kilometra. Tu su i veliki park, jedina šumolika površina u srednjem Banatu, zatim livadska, stepska i močvarska staništa sa više od 220 vrsta ptica. Park prirode "Rusanda", sa režimom zaštite drugog i trećeg stepena, prostire se na području opštine Zrenjanin, ali i Novog Bečeja, jer zahvata katastarski selo Kumane. Menadžment bolnice nije bio direktno obavešten o nacrtu odluke za određivanje novog upravljača. Posebno oštri u kritici odluke o predaji "Rusande" zrenjaninskom JP, bili su stočari iz Kumana.

Park prirode pokriva 800 hektara kvalitetnih pašnjaka u njihovoj katastarskoj opštini i osnovna su egzistencija sela, iz koga se dnevno isporuči 20.000 litara mleka. Oni se brinu da će nakon privatizacije JP problem da ispliva na videlo. Ko zna u čijim će se rukama naći naši pašnjaci i paorska sudbina. Izražava se i sumnja u mogućnost da JP "Rezervati prirode" odgovore novim izazovima. Osnovano je 2014. za brigu o Županijskom parku i hrastu lužniku u Zrenjaninu, te jednom drvetu belog duda u Belom Blatu.

Od jednog zaposlenog, naraslo je na 14 radnika, od kojih polovina imaju srednju školu. Preduzeće godišnje košta budžet grada oko 20 miliona dinara, a najviše ode na plate. U statutu JP je kao primarna delatnost navedeno štampanje knjiga i publikacija i apsolutno je sigurno da je banja knedla u grlu za ovo javno preduzeće. Odnedavno, pod ingerencijom JP našao se i rezervat prirode "Ritovi donjeg Potisja" sa površinom od 3.000 hektara, pa nije jasno kako će sa istim kadrovskim kapacitetom brinuti i o 1.160 hektara "Rusande". Trenutno je park zapušten. Kompletno nedelovanje JP je više nego očigledno: svima je jasno da su neki sasvim drugi interesi u celu melenačku priču uključili JP za nezvanično pranje para i zapošljavanje poslušnika iz SNS, odbornike i tehnološke viškove firmi iz grada.

Gradonačelnik izbegava odlazak u banju ma kojim povodom,banja propada,pacijenti su ili nezadovoljni uslugom i tretmanom ili odustaju, a dve direktorke, Ćulibrk i Garić svoje neobuzdano iživljavanje sprovode samo na lično zadovoljstvo i u pripremama privatizacije iste. Naveliko se priča da je jedan od pretendenata na Rusandu i oboleli Matijević,ali epilog nije daleko.Dotle tiranija nad zaposlenima traje i dve frustrirane i zle žene polako dovode banju Rusandu u ambis...Nadležni ćute...ali glas se čuje, dobar daleko, loš još dalje.