Veterani

Neka se Srbija zapita: ko je Vučić da trguje narodom, imovinom i teritorijama

Šta želimo i šta smatramo svojim

Možda bi Srbija preživela tešku krizu u kojoj se već godinama nalazi, da se kriminalom bave samo braća Vučić ali će teško preživeti hiljade takvih, koji su povedeni njihovim primerom shvatili da im je pljačka dozvoljena od strane vrha države i koji to rade bez straha od hapšenja i oduzimanja svega stečenog kriminalom. Nad Srbijom su se nadvili tamni oblaci koji zaklanjaju bilo kakav zračak svetlosti, svetlosti koja bi mogla biti putokaz izlasku iz tamnog vilajeta u koji su nas gurnule neprednjačke vođe i njihova dobro razgranata "poslovna udruženja" koja se uredno bave kriminalom pod zaštitom vladajućeg režima, zaključuje u svom autorskom tekstu Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije.

Željko Vasiljević

Pesma muzičke grupe "Beogradski sindikat" pod imenom "Dogodine u Prizrenu ", verovatno inspirisana milenijumskim geslom jevrejskog naroda dogodine u Jerusalimu, mnogo je više od pesme, muzičkog dela, ona je himna srpskom buđenju, poklič uniženog i uplašenog srpskog roda koji već decenijama u samoporicanju, samooptuživanju i prihvatanju i tuđe krivice kao svoje, puzi na kolenima i pred jačim ali mnogo više pred slabijim. "Dogodine u Prizrenu" je glas razuma i glas koji dokazuje pravo nama Srbima da smemo i možemo da kažemo šta mislimo, šta želimo i šta smatramo svojim.

Bez želje da amnestiramo one koji su činili zločine neće biti da su za sve nedaće i za sva zlodela krivi samo Srbi i da jedino oni nose krivicu za evidentni haos koji je nastao devedesetih godina, nećemo ni dozvoliti nikome da za to optužuje ceo narod i da oduzima pravo celom jednom narodu da svoje smatra svojim i da za svoje jasno i glasno kaže da je njegovo. Mi, ratni vterani, jasno i glasno i ovog puta kažemo celo Kosovo i Metohija su naši, celo pripada Srbiji i srpskom narodu i niko ne može da nam zabrani da tu istinu predstavimo celom svetu. Ima onih, i to ne malo kojima se ta istina ne sviđa i koji bi žarko želeli da se te istine odreknemo ili da je bar ne iznosimo javno i jasno. I skoro su u svojim zlim namerama uspeli, mnogi u našem narodu su se pomirili sa nametnutim stavom osvedočenih srpskih neprijatelja i mrzitelja.

Kada jasno budemo kao društvo izneli svoje zahteve na način koji će ceo svet razumeti, mnogi sadašnji neprijatelji će svoje crvene linije povući na drugom mestu a naši prijatelji znati u čemu treba da nas podržavaju. Sada samozvani srpski "lideri" samo govore šta neće i koliko su spremni narodnog i državnog da predaju a takve narode i takve ljude ne cene ni prijatelji a još manje neprijatelji.

Mi hrabro treba da kažemo šta je naše i od čega nećemo odustati i za te ciljeve u svetu i istorijskom pamćenju tražiti prijatelje i saradnike. Neće njihova podrška uvek biti uslovljena ljubavlju i simpatijama već uglavnom sopstvenim interesima ali to treba i da bude naš cilj, da nas podržavaju zbog interesa a ne ljubavi jer su ipak samo interesi večni.

Želimo ovom prilikom da nametnemo jednu temu za razmišljanje, naročito mladih i onih koji razmišljanje ne smatraju teškim naporom. Da li srpski narod posle vekovnog posedovanja bar dela morske obale ima pravo danas da traži izlaz na more i time izbegne nametnutu blokadu od vekovnih neprijatelja Anglosaksonaca i Germana? Mišljenja smo da ćemo za ovu ideju naći brojne prijatelje čak i u bližem okruženju i možda ispaviti najtežu istorijsku grešku stvaranja Jugoslavije.

Naši političari nam pune uši kako je neophodno otvoriti svoje tržište i omogućiti svakom da kupi ili uzme šta mu se sviđa u našoj zemlji. Mnogi su poverovali u tu floskulu a naročito oni koji su upravljali državnom i narodnom imovinom su nas zasipali tim lažima jer su na taj način lakše mogli da uzmu svoje provizije i napune sopstvene džepove. Da li se još neko seća osvedočenih lažova i narodnih štetočima Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i njima sličnih ali sigurno svi u svom siromaštvu i bedi osećamo posledice njihovog štetočinstva i izdaje svog naroda i države. S obzirom da su prošli nekažnjeno, čak su od novih vlasti i nagrađeni za obuku u lopovluku, svi posle njih su smatrali krađu dozvoljenom naročito ako je spojena sa državnom funkcijom. Nesreća je što danas ima na stotine Dinkića, Labusa, Đelića i njima sličnih koji ojadiše ovaj narod i državu.

Lako bi Srbija preživela da se kriminalom bave samo braća Vučić ali će teško preživeti hiljade takvih, koji su povedeni njihovim primerom shvatili da im je pljačka dozvoljena od strane vrha države i koji to rade bez straha od hapšenja i oduzimanja svega stečenog kriminalom.

Raduju nas izjave lidera Saveza za Srbiju da će posle dolaska na vlast primeniti rumunski model obračuna sa kriminalom i korupcijom. Jedini spas za ovaj narod i državu je obračun sa kriminalom, vraćanje tom narodu otetog kroz sudske postupke i poštena suđenja ali pre svega toga samostalnu, slobodnu i poštenu istragu u kojoj će svaki političar morati da položi račun za svaki dinar a za onaj koji se dokaže da je ukrao morati da odleži robiju, kao poruku budućim upraviteljima našim životima, šta ih čeka ako se usude da zavuku ruku u narodni džep. Bez formiranja takvih institucija koje će imati snage, stručnosti, poštenja ali i opšte narodne podrške promene vlasti će biti po onoj narodnoj sjaši Kurta da uzjaše Murta.

Mišljenja smo da će ovaj savez dobiti bezrezervnu narodnu podršku samo ako ubede narod da će stvarno održati data obećanja u borbi protiv korupcije i kriminala i ako ubede narod da niko neće biti izuzet od pravde i kazne za učinjena nedela. I nama se čini teškim zadatkom ali bez toga i pobede takvih nam nema spasa i opstanka. Postoje primeri, čak i u susedstvu samo ih treba primeniti.

Drugi zadatak ovog saveza u kojem mnogi vide šansu za promenu režima je da Srbiji vrate kontrolu na osnovnim životnim resursima, vodi, hrani, lečenju i obrazovanju. Većinu resursa u ovim segmentima treba otkupiti od stranaca ili oduzeti od domaćih kriminalaca i stvoriti kompanije, koje će biti oslobođene političkog uticaja, već jedino sa ciljem stvaranja profita i uslova bezbednog i nesmetanog snabdevanja domaćeg stanovništva neophodnom i zdravom robom.

Dosta nam je uvaljivanja đubreta i robe najnižeg kvaliteta iz inostranstva pod brendovima čiji kvalitet za nas ostaje nedosanjani san. Treba nabavljati isključivo onu robu i one brendove koji nemaju taj aparthejdovski moral i mentalitet da nam uvaljuju robu ispod svakog ili njihovog standarda jer to dokazuje kako nas potcenjuju i kako nas smatraju nedostojnih njihovih dobara. Treba uspostaviti principe reciprotita, ko tebe hlebom ti njega kolačima ko tebe đubretom ti njega ignorisanjem i nesaradnjom. Valjda u nama ima toliko snage da se možemo vratiti na put samopoštovanja i dostojanstva a onda će sve biti lakše jer će nas i prijatelji ali i neprijatelji više ceniti i imati više ponuda za saradnju a mnogo manje uslovljavanja i ucenjivanja.

Šta o nama misle naši susedi kada albanska vlada donosi odluku o zabrani kupovine Telekoma Albanije od strane Telekoma Srbije iako je naša kompanija dala ubedljivo najpovoljniju ponudu? Kako se sada oseća Aleksandar Vučić koji nas stalno ubeđuje u neophodnost saradnje sa albancima i Albanijom. Jedva čekam da vidim saopštenje predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža o ovom diskriminatorskom slučaju i o njegovim hvalospevima saradnji sa privrednom komorom Albanije i KiM. Dokle će nas dovoditi u podređeni i ponižavajući položaj samo zato što ih, navdno, na to teraju njihovi zapadni mentori?

Inače Telekom Albanije je nemačka firma i videćemo da li će oni dati neko saopštenje o ovom očigledno neekonomskom ponašanju ili su i oni saglasni sa ovim potezom. Na žalost, mi Srbi moramo da učimo i od takvih naroda kao što su Albanci.

Da imamo vlast koja radi u interesu svoje države, ovakvi postupci bi završili pred međunarodnim sudovima i onim institucijama koje se bave očuvanjem tržišta i slobodne ekonomske razmene ovako će se to iskoristiti za još jednu konferenciju za štampu predsednika svega i svačega u Srbiji Aleksandra Vučića na kojoj će nam objasniti kako je Srbija najuspešnija zemlja na svetu, kako nam ceo svet zavidi na uspehu i blagostanju i kako ćemo radi mira i saradnje preći preko ovog poniženja i jasne poruke da je saradnja sa nama Srbima za albance neprihvatljiva. Još veća tuga je to što će mnogi konzumenti neograničenih laži poverovati kao i nebrojeno puta do sada.

Da je cela priča o popravljanju nataliteta i da su sve mere ove vlade usmerene u tom pravcu čista farsa, dokaz je novi zakon o porodici koji nekim porodiljama a one su valjda osnov za popravljanje nataliteta, jedino ako Vučić ne zamisli da i taj problem može sam da reši, pošto sve u ovoj zemlji sam rešava, umanjuje primanja odnosno naknade na 1.000,00 dinara. Na žalost i ovo je resor ministra Zorana Đorđevića i bojim se da će i porodilje proći kao ratni vojni invalidi i članovi porodica palih boraca kojima je ministar u nameri da "značajno popravi položaj" zakinuo primanja od januara pa zaključno sa avgustom 2018. godine za tačno 127,9%. Bojim se da će taj dug do kraja godine narasti na 200% a onda će u martu mesecu 2019. godine biti nemoguće obezbediti dodatna sredstva za isplatu nastalog duga.

Ovih dana smo ministra dopisom upoznali sa novim obračunom i podsetili na obećanje od 28.06.2018. godine i svaki naredni mesec ćemo slati dopise sa novim dugom i kako se on povećava iz meseca u mesec. Voleli bismo da nas neko od ministrovih savetnika ili saradnika pozove i negira naše navode i naš obračun ali se bojim da su se svi zavukli u mišje rupe jer su se iznenadili i nisu očekivali da među nama ima onih koji znaju da računaju i spremni su da se za istinu i pravdu bore do kraja, našeg ili njihovog pokazaće vreme ali iskustvo nam govori da je njihov kraj izvesniji i skorijeg datuma.