Natrag
Vojvodina
Mafijaški scenario Bojana Pajtića za uspešnu i dugotrajnu pljačku pokrajinskih i republičkih fondova
Ko nas vesla, preko banke Tesla?
Stvaranjem "Tesla štedne banke" u Hrvatskoj, Bojan Pajtić i demokrate koje su tada bile na vlasti u Srbiji, planirali su izvlačenje novca iz budžeta republike i pokrajine i njegovo prebacivanje na privatne račune u inostranstvu. Koliko je tačno sredstava do sada sklonjeno na ovaj način, nije poznato. Za Izvršno veće Vojvodine ovo je tabu-tema, a prećutkuje se da i činjenica je planirana dokapitalizacija ove banke sredstvima iz fondova za razvoj Srbije i Vojvodine u visini od 15 miliona evra.
Đorđe Višekruna
Dozvolu za rad Tesla štedna banka u Hrvatskoj je dobila od Hrvatske narodne banke 11. maja 2011. godine. Tadašnji deoničari su bili Fond za razvoj Vojvodine sa početnih 76 odsto uloga, kasnije smanjeno na 25,96 odsto, uz ulazak novih akcionara i povećanje njihovih uloga. Na kraju 2012. godine, osim vojvođanskog Fonda za razvoj, akcionari su bili: Fond za razvoj Srbije (29,12 odsto), Zvijezda d. d. Zagreb (10,78 odsto), Končar - elektroindustrija d. d. Zagreb (9,43 odsto), Đuro Đaković d. d. Slavonski Brod (5,45 odsto), Sladorana d. d. Županja (5,39 odsto) i ostali deoničari (13,87 odsto).
U odgovoru na pitanje odbornika Pavla Počuča, Izvršno veće Vojvodine navodi kako je Fond za razvoj Vojvodine u Tesla banku uložio 1,5 miliona evra. Takođe se u istom dopisu navodi kako je dotadašnji gubitak Tesla banke 5,9 miliona kuna, odnosno oko 780.000 evra. Prema pisanju hrvatskih medija, ukupni osnivački kapital Tesla banke iznosio je oko pet miliona evra.
Zvanične podatke kojima raspolaže Izvršno veće Vojvodine, treba veoma oprezno uzimati u obzir, budući da je banka odavno faktički u poslovnoj blokadi i najmanje godinu dana unazad troši sopstveni kapital, samo da bi podmirila osnovne troškove. O novim investicijama i plasmanima nema više ni govora.
Još pre godinu dana, tačnije 21. juna 2013, grupa akcionara Tesla banke podnela je prijavu Hrvatskoj Narodnoj banci, protiv uprave banke, zbog nesavesnog poslovanja, zloupotrebe položaja i sklapanja štetnih ugovora.
"...Zatražićemo procesuiranje odgovornih za propast te finansijske institucije, pre svega viceguvernera HNB-a Davora Holjevca, ali i dr. Milorada Pupovca, predsednika NO-a Tesla banke, i svih ostalih koji su dozvolili da se banka nađe u tako teškoj poziciji", navodi se u prijavi. HNB nije našao osnova da bilo šta preduzme, a direktor Tesla banke Zvonko Agičić je odmah tim povodom najavio da će Fond za razvoj Srbije i Fond za razvoj Vojvodine svoje udele prodati inostranom kupcu. Od toga nije bilo ništa.
Umesto da prodaju svoje akcije u Tesla banci po bilo kojoj ceni i tako makar ograniče štetu, fondovi iz Srbije najavljuju dokapitalizaciju. Zvonko Agičić je 27. februara 2014. zagrebačkom "Večernjem listu" najavio: "...Fond za razvoj AP Vojvodine i Fond za razvoj Srbije dokapitalizovaće banku u sledećih mesec-dva. Uprava je predložila da to bude iznos između 12 i 15 miliona evra". Očigledno da i sadašnja republička vlast namerava da Tesla banku koristi za prebacivanje kapitala iz Srbije u inostranstvo, kao što je to radila i prethodna vlast.
Još prošle godine su mali akcionari skrenuli pažnju kako uprava Tesla banke (Zvonko Agičić i Dubravka Filipčić) kredite dele bez ikakvih garancija, ali po političkoj liniji. Uticaj Bojana Pajtića i Aleksandra Vučića, očigledno, prelazi srpsko-hrvatsku granicu.
Agičić je odmah žustro demantovao takve glasine u intervjuu portalu dnevno.hr: "...Navodno odobravanje kredita po političkim kriterijumima su gluposti, kao i glasine da smo novac davali Demokratskoj stranci u Srbiji. Nas, uostalom, kontroliše Hrvatska narodna banka i Nadzorni odbor Tesla štedne banke."
Dakle, i u Hrvatskoj su početkom prošle godine otvoreno sumnjali da traje pranje novca iz pokrajinskog i republičkog budžeta preko Tesla banke, a za potrebe političara na vlasti u Srbiji i Vojvodini.
Što se tiče Nadzornog odbora na koji se Agičić pozivao, on u trenutku davanja intervjua (6. maj 2013.) više nije ni postojao. Jedan od troje članova Nadzornog odbora, Zoran Pavlović, nekoliko dana ranije je dao ostavku, a nekoliko nedelja pre toga drugog člana, Biljanu Jovanović, uhapsila je policija u Srbiji.
Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je tada istragu protiv više lica, među njima i Jovanovićeve koja je ranije bila predsednica izvršnog i kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine, stavljajući im na teret da su u periodu od jula 2009. godine do kraja novembra 2012. suprotno propisima i Zakonu o bankama i internim aktima razvojne banke, bez sačinjavanja kreditnih elaborata, pribavljanja potrebne dokumentacije, procene kreditnih rizika i izloženosti banke, kao i bez adekvatnih sredstava obezbeđenja odobrili ukupno 28 kredita i 16 bankarskih garancija preduzećima pod kontrolom Dušana Borovice. Krediti nisu vraćani, a garancije su realizovane, tako da je Razvojnoj banci, odnosno pokrajinskom budžetu bila naneta šteta od 2,5 milijarde dinara.
Interesantno i veoma indikativno je to da je Fond za razvoj Vojvodine, kao jedan od osnivača Tesla banke, za svog člana Nadzornog odbora postavio osobu sa ovakvim sklonostima. Već iz ovoga se vidi da je pokrajinska vlast Tesla banci namenila istu sudbinu kao u međuvremenu likvidiranoj Razvojnoj banci Vojvodine.
Jedini preostali član Nadzornog odbora u to vreme bio je Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, na koga mali deoničari i upiru prstom kao na najbitnijeg realizatora projekta osmišljenog u Novom Sadu. Kako izgleda, Pupovac je svojim autoritetom među privrednicima u Hrvatskoj uspeo da privuče dovoljan broj solventnih akcionara koji su oživeli plan Bojana Pajtića o stvaranju jedne banke u inostranstvu preko koje bi se odlivao kapital iz Vojvodine. Pri tome, kao kolateralna šteta nastradali su i sami mali akcionari.
Afera sa Tesla bankom još nije završena i, kako izgleda, nije čak ni na vrhuncu. Ako Srbija i Vojvodina zaista ulože još 15 miliona evra iz svojih siromašnih budžeta, kao što najavljuje direktor Agičić, to bi značilo da se pljačka nastavlja. Kako je Tabloid već pisao, hrvatske vlasti žmureći na sve što se dešava u Tesla banci, vraćaju dug srpskim vlastima koje se nisu uključile u akciju restitucije Srpske banke u Hrvatskoj, nacionalizovane posle Drugog svetskog rata. Naslednici nekadašnjih vlasnika ove banke bi u slučaju vraćanja vlasništva dobili izuzetno vrednu imovinu u koju spadaju i dva dubrovačka hotela: Lapad i Imperijal.
Dogovor između vlastodržaca u Zagrebu i Beogradu je tako veoma jasan: svako neka krade u svom reonu. Zbog toga je veoma verovatno da će i Srbija i Vojvodina ulagati dalje miliona evra u navodno ozdravljenje Tesla banke, dok će pare u stvarnosti odlaziti političkim podobnicima po izboru direktora Agičića i njegovih ovdašnjih gazda. Hrvatska narodna banka i nadležno tužilaštvo i u budućnosti u poslovanju Tesla banke neće videti ništa sporno. I tako do poslednjeg evra iz srpske kase.