Železnice

Zbog koga propada ideja o rekonstrukciji srpskih železnica?

Groblje na zarđalim šinama

O potpunoj katastrofi srpskih železnica, najbolje govori podatak da u upravnoj zgradi Železnica Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu, radi čak 1.348 ljudi, za čije plate se iz budžeta izdvaja blizu 630.864.000 dinara godišnje, odnosno više od pet miliona evra. Za to vreme, građani Srbije se voze u prljavim, hladnim i sporim vozovima, čija je prosečna brzina na nivou iz pretprošlog veka. Izgled zaposlenih na železnici, njihove otrcane uniforme, izgled zapuštenih stajališta, u korov zarasle zarđale šine, sve to govori da je nekada moćna "kučma države", već odavno slomljena.

Vuk Stanić

Železnice Srbije pretrpele su ove jeseni štetu od 1.400.000 evra, zbog štrajka radnika KSR. To nije konačan zbir jer je štrajk nastavljen i nakon "podvlačenje crte". Prema rečima ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, šteta koju radnici KSR-a, Higijene ili drugih firmi prave kada blokiraju prugu i međunarodne vozove iznosi 70.000 evra dnevno. Resorna ministarka, Zorana Mihajlović, na naše pitanje šta će da uradi ovim povodom, konstatuje: "...Razgovarala sam sa predstavnicima pet reprezentativnih sindikata železnice, i pitala sam ih da li su svesni da je šteta 70.000 evra dnevno".

Štrajkači su tokom protesta blokirali nekoliko lokomotiva, među kojima i jednu bugarsku. Napravili su kampove na šinama i zaustavili veliki deo regionalnog železničkog saobraćaja. Njihov zahtev je poništenje odluke od pre nekoliko godina, zbog koje su izmešteni iz Železnica Srbije.

KSR je skraćenica koja znači "Kola za spavanje i ručavanje", oni nisu posebna firma, nisu ni deo Železnica Srbije, oni su deo propalog projekta pod nazivom Želturist. Želturist je privredno preduzeće za železničko ugostiteljstvo i turizam. Ali, ustvari, Želturist je velika prevara.

Naime, firma Želturist zbog lošeg poslovanja od osnivanja do danas ima blokiran račun i velike dugove na sve strane. Početkom svake godine Železnica Želturistu prebacuje 11 miliona dinara za plate radnika KSR. Uzgred, KSR ne postoji kao firma, već je u pitanju deo Želturista.

Taj novac Želturist koristi za tekuće poslovanje i pare se potroše već u prva dva meseca. Radnici KSR-a, tako zbog činjenice da su deo Želturista ostaju bez većeg dela svojih plata koje su pošteno zaradili. Sa druge strane, oni radnici Želturista koji nisu deo KSR ,ne dobijaju novac od Železnice, i sami ne zarade dovoljno za svoje. Na taj način se novcem namenjenim za plate ovih iz KSR-a delimično ublažava zla sudbinu Želturista.

U nameri da prekinu svoj deo ove agonije, radnici KSR-a započeli su štrajk sa zahtevom da ih iz Želturista vrate nazad u Železnicu. Železnica takođe loše posluje, ali prima donacije iz budžeta. Drugi zahtev radnika KSR je isplata više od deset zaostalih zarada.

Pokušavajući da proverimo kakve su šanse da se njihovi zahtevi ispune, resornu ministarku smo pitali da li će KSR biti vraćen nazad u Železnicu Srbije?

-Ne, odgovorila je ministarka ističući da je za sada napravljen samo plan sa Ministarstvom privrede da se nađe način da radnici KSR dobiju zaostale zarade. Istakla je i da se radi na tome da obim posla Železnice bude povećan, i da će se tada naći način da se radnici KSR-a uključe u te poslove.

Štrajku KSR-a, prethodio je štrajk radnika "Higijene". Njihove pobune su redovna stvar, oni svakog prvog blokiraju šine dok se ne nađe novac za njihove plate. Pre mesec dana njima su se pridružili i radnici KSR-a, ali sa drugačijim zahtevima.

Kako je zaposlenima "Higijene" isplaćena plata, oni su se povukli, a na šinama je ostao KSR. U međuvremenu je panika zahvatila i radnike Želturista. Oni su shvativši da ako se iz njihove firme izdvoji KSR, to preduzeće neće imati više nikakvu šansu da makar jedan kvartal posluje pozitivno, pa su se i oni dali u štrajk. Zahtev štrajkača je da država reši i njihov status, verovatno i oni očekuju povratak u Železnicu.

Istovremeno Železnice Srbije nikad duže u svojoj istoriji nije bila bez direktora. Prema rečima ministarke Mihajlović, direktora Železnice nema jer ga nije izabrala komisija Vlade:

"...Mislim da novog direktora Železnica treba da izaberu što pre jer kad tako veliki sistem kao što je Železnica nema nekog ko ume da vodi glavnu reč, uvek se javljaju novi problemi. Na primer, Skupština ne komunicira sa sindikatima. Onda mi iz Ministarstva pišemo Skupštini da mora da ih uključi u rešavanje problema...".

Ministarka dalje navodi: "...Čula sam i da su neki direktori počeli da otpuštaju i menjaju ljude, odnosno ugovore. Upravo sam tražila da me pismeno obaveste kome su i na osnovu čega menjali rešenja i da sve vrate u prvobitno stanje, dok se ne imenuje direktor. Deluje kao da neki ljudi žele da love u mutnom...".

Na pitanje novinara Tabloida, da li je Milan Beko i dalje u igri za direktora Železnice, ministarka odgovara: "Nije se javio na konkurs, dakle nije u igri...".

Ma koliko Železnica pravila gubitke, njeno ukidanje bi za privredu Srbije bilo mnogo gore, jer je za sada u robnom transportu to veoma jeftina alternativa. Velikim ulaganjem u železnicu neke od zemalja su čak postigle da ona postane rentabilna. Ipak čini se da su velike plate i kancelarijske ćate udavile srpsku železnicu. Jer dok su se stranački kadrovi i neradnici množili proteklih godina na od donacija Vlade Srbije nije kupljen nijedan putnički ili robni vagon. Pruga je toliko loše održavana da su s vremena na vreme vozovi iskakali iz šina. Od 12,96 milijardi dinara koliko je Železnici iz budžeta uplaćeno u 2012. godini i više od 15 milijardi koje su uplaćene u 2010. godini, ni dinar nije uložen u obnovu međunarodnog putničkog saobraćaja.