Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (12)

Kadrovske bahanalije koje narod plaća

Osim što je za gradonačelnika Zaječara postavio čoveka koga Zaječarci znaju kao Velju 10 posto, estradni menadžer Saša Mirković je, na mnoga mesta gde se troše velike pare u Boru i Zaječaru, ustoličio svoje ljude koji to ničim nisu zaslužili i koji rade po njegovim zapovestima, a ne po zakonu. Njega lično sopstveni džep interesuje mnogo više od zakona. Organima gonjenja sve je to bilo dobro poznato, ali su se pravili i prave nevešti. Sada se vodi istraga oko Mirkovićeve privatne TV BEST, koja Zaječarce košta kao Sv. Petra kajgana, ali su u Zaječaru mnogi spremni da se klade da od toga neće biti ništa. Sve će se završiti po onoj narodnoj: „Tresla se gora, rodio se miš!"

Vuksan Cerović

Zvuči neverovatno, ali je istina: izvesni Dragan Vekić, iz sela Dublje u opštini Svilajnac, nastanjen u Jagodini, pojavio se 1. juna 2013. godine u Zdravstvenom centru u Zaječaru i rekao da je došao da radi. Čak je izrazio i želju da mu plata bude 1.000 evra. Želja da radi mu je ispunjena, a rešenje mu je potpisao dr Staša Tadić, direktor Zdravstvenog centra, kome ga je poslao Saša Mirković, tada već gazda Privremenog organa koji je vladao Zaječarom. Ostao je „na poslu" do 30 marta ove godine, a da ga za svo to vreme gotovo niko nije video.

Od vrlo ozbiljnih ljudi u zaječarskoj bolnici čuli smo da se o njemu nedavno raspitivala policija, koja je imala čak i njegovu fotografiju, ali ga niko od kolega sa kojima je navodno radio nije prepoznao. Sumnjalo se da je brat Borislava Vekića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, ali ta priča izgleda nije tačna. Prema nepotvrđenim informacijama, ovih dana je Dragan Vekić, koji je za 10 meseci Zdravstveni centar koštao više od 600.000 dinara (znači da ipak nije dobio platu od 1.000 evra), saslušan u policiji.

Na žalost, ovo je samo jedna epizoda koja svedoči šta se dešava kada estradni menadžer Saša Mirković umeša svoje prste u kadrovsku politiku. A dešava se haos, kao i u svemu drugom čega se takne, jer za njega je dobrobit građana očigledno samo prazna parola, a njegova dobrobit osnovni cilj. Pri tome nesumnjivo ima podršku nekih moćnih ljudi u prestonici, jer bez toga svakako ne bi mogao da radi to što radi.

Nešto malo posle Vekića, u zaječarskom Zdrastvenom centru pojavila se na platnom spisku, bez oglasa, Radoljupka Radosavljević Beba, intimna prijateljica Saše Mirkovića, sadašnja direktorica Uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije.

Na platnom spisku se zadržala od 6. avgusta do 6. oktobra 2013. i kako smo saznali nije se pretrzala od posla. I za nju je rešenje potpisao dr Staša Tadić, jer taman posla da ne zaposli prijateljicu Saše Mirkovića. Iz Zaječara je odlepršala direktno u direktorsku fotelju ugledne državne institucije, mada na Internetu, gde se mogu naći podaci o svemu i svačemu, nismo našli nikakav podatak o tome šta je kvalifikovalo za pomenutu funkciju, osim prijateljstva sa Sašom Mirkovićem. Nijedan naučni rad ili nešto slično. Da je Udruženje „Poslovna žena" nije svrstalo u 200 najuticajnijih žena Srbije (verovatno po težini fotelje) reklo bi se da je potpuni anonimac. Valjda joj zato, kako smo čuli u Zdravstvenom centru u Zaječaru, čuvaju radno mesto, iako ginekologa nemaju dovoljno.

Tragajući za barem nečim u njenoj biografiji našli smo još podatak da je 2009. godine bila predsednik Upravnog odbora Apotekarske ustanove Bor, koja je svojevremeno nadrljala zbog kupovine Mirkovićeve „zelene kafe" i da je 5. 9. 2013. godine, Agencija za borbu protiv korupcije protiv nje pokrenula postupak zbog sumnje da je povredila odredbu člana 28. stav 4. Zakona o Agenciji, jer je pored funkcije pomoćnika direktora Zdrastvenog centra Bor, vršila funkciju člana Upravnog odbora zdrastvene ustanove „Gamzigradska banja". Beba se zbog toga očigledno nije potresla jer je i sada član pomenutog upravnog odbora, ali sa funkcije direktora Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije. Mirković pomenutu ustanovu nadzire i uz pomoć oca Dragomira, koji je član Nadzornog odbora.

Čim je preuzeo kormilo vlasti u Zaječaru, Mirković je počeo da postavlja svoje ljude na razne funkcije, odakle se pre svega mogu kontrolisati tokovi novca. Za predsednika kluba, u čijem je predsedništvu tada i sam bio Mirković, imenovan je Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas. Najveća folk zvezda na Balkanu, kako je Lukasa tada veličala Best televizija, odužio se donošenjem odluke da Timok sa pomenutom televizijom sklopi ropski ugovor po kome je dužan da svakog meseca, u trajanju od četiri godine, plaća 1.300.000 dinara mesečno, ili 62.400.000 dinara za pomenuti period. Ugovor za taj golemi trošak za FK Timok, koji se finansira isključivo iz budžeta grada, u ime Best TV potpisao je tadašnji direktor Velimir Ognjenović koji je već tada kao i Mirković bio odbornik Skupštine grada. Ni Mirkoviću, koji je sada predsednik Skupštine grada ni Velimiru Ognjenoviću, koji je gradonačelnik, na pamet ne pada da taj kriminalni ugovor raskinu. Za 10 meseci ove godine Best TV, za koju i vrapci u Zaječaru tvrde da je Mirkovićeva, iz budžeta grada je isisala 11.060.000 dinara!

Uz Mirkovićevu nesebičnu pomoć i neviđeno angažovanje Best TV u prvoj polovini 2013. godine je razjureno dotadašnje rukovodstvo Zdravstvenog centra Bor, na čelu sa dr Draganom Stojadinovićem. Šest lica je bilo privođeno zbog sumnje da su umešani u malverzacije na štetu RFZO Bor, ali pošto optužnica do sada nije podignuta, imena nećemo pominjati. Na čelo te ustanove sa skoro 1000 radnika, od čega je 165 lekara, za vd direktora postavljen je hirurg dr Goran Bogdanović čije stručne kvalifikacije niko ne dovodi u pitanje.

Zanimljivo je, međutim, a te podatke smo našli u jednoj prijavi upućenoj Agenciji za borbu protiv korupcije, da je njegova supruga Irena odmah potom postala glavna sestra Bolnice Bor, kum dr Života Marjanović načelnik Odeljenja hirurgije i predsednik Stručnog saveta ZC Bor, njegova supruga Vesna načelnik Odeljenja patologije, Bogdanovićev prijatelj dr Igor Maljković postao je upravnik Bolnice a njegova supruga Marija šef bolničke apoteke. Maljkovićev kum dr Vladimir Sulić postao je načelnik Odeljenja produženog bolničkog lečenja a njegova supruga Žaklina glavna sestra Odeljenja psihijatrije. Po prijateljskoj liniji dr Goran Golubović je postao načelnik Odeljenja ginekologije, a njegova supruga Rajkica Jevtić načelnik Odeljenja anesteziologije.

Naravno, nećemo se upuštati u ocenjivanje da li pomenuti ljudi zaslužuju ta mesta ili ne, ali je očigledno da pet bračnih parova vedre i oblače u borskom zdravstvu i da je previše kumova i prijatelja. Ali ni tu nije kraj. Za predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Bor, uz Mirkovićevu preporuku i saglasnost Ministarstva zdravlja, imenovana je Radmila Jotović, iz Zaječara, praktično bez ikakvog radnog iskustva. Valjda je proporučilo to što je nekad u životu otišla kod lekara.

Pod dirigentskom palicom kadrovika Mirkovića dr Bratislava Radosavljević, Bebina rođena sestra koja je od nje nasledila funkciju pomoćnika direktora ZC Bor za medicinsku delatnost, postala je predsednik UO Zdrastvenog centra Zaječar. Vrlo iskusna, sa nekoliko meseci radnog staža po ugovoru, mlađana Nataša Nestorović iz Zaječara postala je predsednica Upravnog odbora zaječarskog Doma zdravlja, ustanove koja je u teškim problemima. Kakvim, svedoči činjenica da je nadležna inspekcija zabranila upotrebu prostorija Dečijeg dispanzera. Nju je, valjda, Mirković preporučio zbog atraktivnih fotografija na Fejsbuku.

Kadrovik mađioničar nije zaboravio ni svoju firmu „Beoton" (čas u Beogradu, čas u Boru), pa su većinu radnika godinama plaćali Zaječarci preko Best TV (Puni naziv je Timočka televizija i radio), a da o tome pojma nisu imali. Tako niko živi u Zaječaru nema pojma šta Vladana Zipalov radi za Zaječarce od 1. 12. 2011. godine do danas, šta je od 18.11.2010. do 31.11.2013. radila Danijela Vidosavljević, navodni većinski vlasnik ove medijske kuće koja je do srži posvećena interesu Saše Mirkovića; ili recimo Danijela Jovanović, Mirkovićeva sekretarica u „Beotonu" koja je sa kraćim prekidom, na platnom spisku Best Tv od 1. 11. 2011. do danas. Ovom spisku svakako treba priključiti Katarinu Kaznovac, bivšu dopisnicu Best TV iz Beograda, a danas urednicu portala pomenute televizije koji prevashodno služi za opanjkavanje Mirkovićevih protivnika.

Njoj Zaječarci platu obezbeđuju od 1. 7. 2013. godine, što znači da je Zaječar usrećila u paketu sa Mirkovićem. Spisku treba još pridodati Gordanu Miletić, današnju likvidacionu upravnicu u Ustanovi za sport „Zaječar", koja je iskustvo u likvidiraju pekla u Centru za kulturu (u toj ustanovi Mirković je ostavio dubok trag) i Ustanovi za sport u Boru. Nakon što je od 1. 2. 2012. do 23. 3 2012. „izučavala sport" u Best TV, od 7. 10. 2013. je uhljebljena u Ustanovi za sport kao zamenik direktora (to je inače po zakonu nepostojeća funkcija), a od 24. 10. 2013. godine je likvidacioni upravnik te ustanove sa učinkom manjim od pet posto za 11 meseci. Ali plata ide bez obzira na učinak. Na kraju treba pomenuti i Gorana Stankova, sadašnjeg direktora Best TV, koji je ponikao u ZV „Košava", kalio se u „Beotonu", a sada ispunjava želje gazde Mirkovića. Na platnom skisku Best TV je od 15. 2. 2011. godine.

Imajući u vidu i kadrove iz Beograda, reklo bi se da u Zaječaru žive sve sami imbecili koje, eto, Mirković i bulumenta njegovih kadrova poslušnika iz Beograda trebaju da ih prosvetle.

Mungos sa tarifom

Zaječarskog gradonačelnika, Velimira Ognjenovića, bivšeg tehničara u bivšem preduzeću „Arsenije Spasić", mnogi ne spominju po dobru. Pogotovu nakon što je 1984. godine postao komercijalista. Kažu da je osim za firmu uvek radio pomalo za sebe. Tako je, kažu, uz nadimak Mungos, dobio i nadimak Velja 10 posto.

- To je jedan buvadžija i pokvarenjak - kaže Vidosav Jovanović Beogradski - zaječarski preduzetnik u penziji. - Kada sam 1999. godine radio objekat „Stela", trebali su mi nosači na kojima bi bila kancelarija iznad lokala. Našao sam jedan, od livenog gvožđa, težak 10,5 kilograma po metru dužnom. Pošto mi je trebalo više tih nosača požalio sam se Velji Ognjenoviću, koji je tada radio u „Arseniju Spasiću". Obećao je da će mi on to rešiti. Odneo sam mu 75 miliona dinara, od čega je bilo milion za vozača i milion za njega. Nisu mi dovezli nosače kakve sam tražio, nego mnogo slabije, samo 7 kilograma po metru. Zakinuli su me za 25 miliona dinara. Muku sam mučio sa tim nosačima, pa su me na kraju koštali kao Sv. Petra kajgana.

U jesen 2002. godine zvao me Danko Ranđelović (tadašnji direktor „Vodogradnje") i pitao: „Hoćeš li da platiš jedan račun u MS Kasino". Pošto sam radio neke poslove za „Vodogradnju" i pošteno su mi platili, pristao sam. Ručak je bio svečanost povodom Veljinog odlaska u invalidsku penziju. Na ručku se nije pojavio jedino Velja, koji se u međuvremenu predomislio i nije otišao u invalidsku. Zaposlio se u JKP „Toplana"

- Ja sam suvlasnik Agencije „Kapri" u zadnjih godinu dana, a pre toga sam imao autoprevozničku radnju „Antić Ljubiša" Od 2000. godine pa naredne tri godine sam vozio svojim cisternama mazut za JKP „Toplana" u Zaječaru. I onda, u sezoni 2003/2004 upoznao sam u „Toplani" tadašnjeg šefa nabavke Velimira Ognjenovića Velja, koji me je telefonom obaveštavao kada su ture tj. kada trebam da idem u rafineriju Pančevo na utovar i da vozim za Zaječar. Toplana nije bila redovan platiša i ja sam se požalio Velji na to, a on je rekao da sam se požalio pravom čoveku. I 3 - 4 puta mi je plaćeno bez ikakve ucene jedan deo od iznosa od njihovog duga, mada nisam siguran koliko mi je u tome pomogao Velja. Mada je on rekao da je on to učinio. Posle toga je sve ređe plaćano, gde je Velja rekao da on može opet da pomogne, ali da mu dam 10 odsto od naplaćenog iznosa da bi pokrio svoje ljude. Tada je on u svoje ljude ubrajao Gorana Petrunovića i druga imena kojih se ne sećam. Ja novac nisam davao Velji, ali sam ga držao u nadi da ću mu dati kada mi plate dugovanja, a jednom prilikom kada sam sedeo u društvu sa tadašnjim predsednikom SO Zaječar Goranom Petrunovićem, baš u vezi plaćanja ali legalnog mojih dugova od strane 'Toplane', to sam ispričao Goranu Petrunoviću gde se on zaprepastio a ja da bih ga u to uverio odmah telefonom - mobilnim Velju i pitao ga koliko novca treba da spremim da bi on dao predsedniku opštine, on je rekao da će biti dovoljno 250 hiljada dinara, što je jedan deo od 10 odsto od glavnice prevoza, pošto je tadašnja vrednost posla sa toplanom bila oko 3 - 4 miliona dinara, a onda sam mu rekao da sačeka na vezi i dao telefon Goranu, koji ga je pitao kako to treba da se daju pare i onda ga ispsovao."

Ovo je Željku Vatoviću, inspektoru kriminalističke policije SUP-a Zaječar, 9. maja 2006 godine ispričao autoprevoznik Ljubiša Antić, o čemu postoji službena beleška broj KU-231-1071/05. čiji sadržaj objavljujemo bez ispravki. Faksimil dokumenta svojevremeno je objavljen u „Timočkoj reviji", a zašto slučaj nije procesuiran odgovor nije poznat, jer postoji svedok koji i danas tvrdi da je priča tačna. Ognjenovićevo ime je pominjano i u slučaju prodaje četiri kotla iz kotlarnice u naselju „Kraljevica", koji su završili kao staro gvožđe. Mada neki ljudi tvrde da je tom prilikom i deo ispravne opreme završio kao navodno sekundarna sirovina, niko nije odgovarao.

Tako izgleda „Budućnost" u koju verujemo" u Zaječaru. Dok potkupljeni mediji spinuju vesti o navodno uspešnim potezima Saše Mirkovića i njegovih podrepaša, grad polako ali sasvim očigledno propada neverovatnom brzinom.