Analiza
Šta je
građanima Srbije doneo novi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika
Velike
kazne i sitni lopovi
Običan građanin retko kada
zaviri u svoju zakonom predviđenu sudbinu. Sa njom se uglavnom susreće tek kad
dođe do nevolje. Iz tog razloga Tabloidov urednik Josip Bogić,
penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a, specijalno za svoje čitaoce analizirao je novi Zakon o
izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 31. 8. 2009.
godine
Josip
Bogić
Novi Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ništa posebno nije
doneo građanima Srbije, osim što je
povećao kazne za krivična dela klasičnog kriminala i uveo novčane kazne kao sporedne, te
predvideo nova krivična dela u skladu sa međunarodnim konvencijama (ili je iz posebnih zakona krivičnopravne norme uneo u Krivični zakonik). No, otvorio je
mnogo pitanja, pokazao mnogo protivrečnosti i razotkrio svu nemoć države, pa u
nekim slučajevima i nečasne namere političkih tutora u ime kojih je zakonodavac
radio ovaj posao.
U opštem delu novog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog
zakonika najvažnija je promena kod dela malog značaja, gde nije krivično delo ono delo
koje, iako sadrži obeležja
krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.
Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili
neznatne i ako opšta svrha krivičnih
sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Odredbe
ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je
propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana
kazna. Ali se postavlja pitanje zašto je usledilo povećanje
propisane kazne na pet godina, ako se u praksi i
za dela organizovanog kriminala podvode dela za koja se mogu izreći kazne do pet godina?
Koji će to kriterijumi biti opredeljujući za policiju, tužioca i sudiju koji sudi na osnovu slobodnog sudijskog uverenja da li je
delo malog značaja ili delo organizovanog kriminala? Da
li je ovo možda način
da se mnogi izvršioci krivičnih
dela amnestiraju od odgovornosti jer se na izvršioca
krivičnih dela uvek primenjuje blaži zakon? Kakva je logika
zakonodavca da istovremeno pooštrava kaznenu politiku, a
za delo malog značaja predviđa
kaznu zatvora do pet godina? Koji su motivi zakonodavca ako je poznato da su u
kaznenoj politici sudije izricale uglavnom uslovne kazne? Jer, ne treba
zaboraviti, većinu krivičnih dela čine upravo ona dela za koja je zaprećena
kazna zatvora do pet godina...
Novo u novom zakonu je i to da, kad je osuđenom
licu izrečena kazna zatvora do jedne godine, sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni
ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (kućni pritvor), osim u slučajevima
propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ako ovako osuđeno lice samovoljno napusti
prostorije u kojima stanuje jednom u trajanju do 12 časova
ili dva puta u trajanju do 6 časova, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru.
Ko će da vrši
nadzor nad primenom ove mere, koliko će biti potrebno ljudi da vrši nadzor nad primenom ove mere? Kod uslovnog otpusta menja se vreme provedeno u zatvoru i određuje se kao uslov da je osuđeni izdržao dve trećine
kazne zatvora da bi se tražio uslovni
otpust.
Kao jedna od bitnih odredaba kod uslovnog otpusta, kada se ova mera ne može izreći, jeste ako je osuđeni pokušao
bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja
kazne. Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama.
Kod
opozivanja uslovnog otpusta, izmenjeni su uslovi u pogledu zaprećene
kazne, i to: ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih
dela za koja je izrečena kazna zatvora više od šest meseci,
ili ako uslovno otpušteni učini
jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do šest meseci, odnosno ne ispuni
neku od obaveza koje mu je sud odredio. Oduzimanje
vozačke dozvole se određuje kada je izrečena
kazna zatvora do 2 godine ili novčana kazna. Ova kazna se ne može izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
Ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 10 i više
godina, kazna se može ublažiti do 7 godina zatvora. Ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 godina,
kazna se može ublažiti do 3 godine zatvora; ako je za krivično delo propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere, kazna se može ublažiti do 10 dnevnih iznosa odnosno 10.000.
Sud, prema novom zakonu, može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna
zatvora do 5 godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je
otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
Za produženo
krivično delo može se izreći teža
kazna od propisane s time da izrečena kazna ne sme preći
dvostruku meru propisane kazne, niti 20 godina zatvora. Izuzetno ako se za delo može izreći kazna zatvora od 30 do 40 godina,
ne može se izreći kazna veća od 40 godina zatvora. Kod opozivanja uslovne osude zbog novog
krivičnog dela, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena
u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od 2 godine ili u dužem trajanju.
Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, zbog čega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda može se
opozvati najkasnije u roku od 1 godine od dana kad je proteklo vreme
proveravanja.
Uvedena
je novim zakonom i zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim, koja se može izreći ako je učiniocu izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.
Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u
prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.
Mera može trajati najduže 3 godine. Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo
lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom, ne uračunava se u vreme trajanja mere. Mera se može ukinuti pre isteka vremena za
koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.
Novi zakon u vezi sa oduzimanjem nezakonito stečene imovinske koristi
predviđa da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist
koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje
nije moguće učinilac
će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara
vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog
dela ili proistekle iz krivičnog dela ili da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenese bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Zanimljiv detalj iz novog zakona
govori i o tome da se podaci o brisanoj osudi ne mogu dati nikome.
(Nastavak u
sledećem broju)