Rusija

Glavna naučna otkrića i pronalasci 20. veka delo su ruskih naučnika koji žive širom sveta

 

Ruski mozgovi će spasti svet

 

Činjenice govore da je poslednjih godina Rusiju napustilo oko 700.000 naučnika i izumitelja. Pesimisti govore da se ruska nauka, posle tako velikog odliva mozgova, neće podići sa kolena. Optimisti odliv mozgova vide u drugom svetlu. Oni smatraju da ruski naučnici širom sveta, s jedne strane, imaju neprocenjiv uticaj na razvoj svetske nauke, a s druge, predstavljaju ambasadore Rusije u drugim zemljama. A ako bude neophodno, oni će se vratiti da pomognu svojoj domovini.

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

 

Ovo nije prvi put da ruska ekonomija i nauka doživaljavaju jak udarac zbog toga što iz zemlje odlaze obrazovani ljudi - naučnici, pronalazači, vojnici, pesnici, umetnici, jednom rečju inteligencija, cvet nacije. Pogledajmo samo podatke za 20. vek. Tada je nova vlast proterala intelektualce iz zemlje, a oni koji nisu uspeli da odu ili nisu želeli da odu bili su uništeni u vreme Staljinovog režima. Ni do današnjeg dana nije poznat tačan broj „mozgova" koji su napustili Rusiju. Stotine hiljada! Mnogi su otišli u Francusku, Nemačku, SAD, a deo njih se skrasio i u Srbiji.

I pored toga, zemlja je „stala na noge" i pobedila fašističku Nemačku. Jasno je da bi bez podrške naučnika, inženjera, izumitelja bilo nemoguće pobediti Hitlera. Upravo su naučnici stvorili i čuvene „kaćuše" (prve lansirne rakete), i automat kalašnjikov, i poznati tenk T-34 itd. Posle rata opet je počela emigracija, i opet je zemlju napustilo desetine hiljada obrazovanih. Ali, važno je istaći da je Rusija ponovo stala na noge. Prvi satelit, prvi čovek u svemiru - sve to je dostignuće ruske nauke.

Tokom perestrojke u vreme Gorbačova došlo je do trećeg talasa emigracije mozgova iz Rusije. On traje i danas.

Zanimljiv detalj: većina, posebno naučnika, inženjera i izumitelja iz sva tri talasa emigracije, nije se skrasila bilo gde u Evropi i Americi. Među američkim naučnicima, većina je došljaka iz Rusije. Tu činjenicu priznaju i sami Amerikanci.

 

Američka Moskve

 

Devedesetih godina prošlog veka kada je u Rusiji počela perestrojka, u SAD je sam naziv Moskva nosilo 16 naselja. Ali, nije stvar samo u tome da je u SAD mnogo Rusa, već u tome ko su ti Rusi.

Izgleda da su u Americi našli novi dom upravo oni Rusi koji su bili cvet nacije. Praktično, u svim oblastima nauke, ekonomije, vojne nauke, kulture, Rusi su ostavili svoj pečat. Evo šta je o tome rekao profesor G. Znamenski: „U Americi danas nema nijedne oblasti ljudskog duha u kojoj ruski genij i ruski talenat nisu imali značajnu ulogu." Ako bismo počeli da nabrajamo imena ruskih talenata koji su načinili Ameriku Amerikom, ne bi bilo mesta u našim novinama. Pomenuću samo nekoliko imena koja su najpoznatija u celom svetu.

Igor Sikorski. Ovaj izumitelj, dok je još živeo u Rusiji, napravio je prva dva helikoptera na svetu. Zatim je i u Rusiji i prvi na svetu izumeo avione sa više motora Grand, Ruski vitez i Ilja Muromec. Godine 1912. pod vođstvom Sikorskog napravljene su motorne sanke. Doprinos Igora Sikorskog, ruskog naučnika, inženjera, pilota i preduzetnika, razvoju avijacije zaista je veličanstven. Do danas se, u celom svetu, helikopteri Sikorskog pod imenom Njinged-S smatraju najsavršenijim modelima aviotehnike.

Igor Ivanovič Sikorski rođen je 25. maja 1889. godine u Kijevu. Njegovi roditelji Ivan i Zinaida Sikorski bili su lekari. Opčinjen crtežima Leonarda da Vinčija i romanima Žila Verna, Sikorski je već sa 12 godina izgradio prvi model helikoptera sa pogonom na gumu. Nešto kasnije napravio je veći model, sa dva propelera, koji je leteo nekoliko metara iznad zemlje. Za života su mu dodeljene mnoge nagrade i počasna zvanja, ali njegova glavna nagrada je zahvalnost ljudi koji koriste mašine koje je stvorio. Među tim zahvalnim ljudima nalaze se i predsednici SAD koji, od Dvajta Ajzenhauera naovamo, lete helikopterima kojima sa strane piše Sikorski. Prvi hidroavion, prvi serijski avion, prvi avion za pilotiranje, prvi avion koji je prodat inostranstvu plod su glave i ruku Sikorskog. Umro je 1972. godine, stvorivši u SAD 17 osnovnih tipova aviona i 18 helikoptera.

Vladimir Zvorikin. Dar američkom kontinentu - tako je za njega rekao kolega iz oblasti elektronike. A imao je mnogo osnova da to kaže. Zvorikin je izmislio elektronsku televiziju - čudo 20. veka. Tu nije kraj njegovim inovatorskim idejama - on je učestvovao i u stvaranju elektronskog mikroskopa, fotomultiplikatora (vrlo osetljiv detektor u području vidljivog, ultraljubičastog i bliskog infracrvenog zračenja), elektronsko-optičkih transformatora, različitih aparata iz oblasti medicinske elektronike - od minijaturnih „radiopilula" do govornih naprava za slepe (govorna televizija za slepe).

Evo šta o njemu piše u Velikoj svetskoj enciklopediji: „Zvorikin Vladimir Kuzmič (rođen 30. 7. 1889. u Muromu, sada Vladimirska oblast), američki inženjer i izumitelj iz oblasti elektronike, poznat kao utemeljivač televizije. Po nacionalnosti Rus. Godine 1912. diplomirao je na Petrogradskom tehnološkom institutu, 1914. godine završio je Francuski koledž u Parizu. Godine 1917. emigrirao je iz Rusije. U SAD je stigao 1919, a 1920. počeo je da radi u firmi Vestinghaus elektrik u Pitsburgu. Doktorirao je 1926. na Pitsburškom univerzitetu, a 1938. je doktorirao na Bruklinskom politehničkom institutu. Od 1929. radi u Američkoj radiokorporaciji, gde rukovodi elektronskim laboratorijama u Kamdenu i Prinstonu.

Godine 1931. izumeo je ikonoskop (televizijsku prenosnu cev) koja je učinila mogućim razvoj elektronskih televizijskih sistema. Zvorikin je poznat po svojim radovima u oblasti fotoelemenata, fotomultiplikatora, mikroskopa, a i elektronskih sistema upravljanja transportnim sredstvima. Od 1954. do 1962. radio je kao direktor Centra medicinske elektronike. Od 1954. godine počasni je potpredsednik Američke radiokorporacije. Član je Američke akademije nauka i umetnosti, Nacionalne akademije teničkih nauka i mnogih drugih akademija nauka i naučnih društava."

Što se tiče današnjih dana, dobra je izjava jednog nedavnog emigranata: „Ja sam američki građanin. Danas Amerika dobija humanitarnu pomoć od Rusije, koja ne može ni sa čim da se meri. Ovu pomoć Amerika dobija iz priliva ruske emgracije koja u velikoj meri utiče na američku nauku, tehniku i kulturu. U njoj je na desetine hiljada predstavnika ruske inteligencije - naučnika, lekara, inženjera. Americi su oni korisni, Rusija ih je izgubila. Bespovratno."

Ove reči ne moraju da se odnose samo na Ameriku.

 

Ruski Grafen

 

Sveža činjenica: laureati Nobelove nagrade za fiziku za 2010. godinu postali su profesor Andrej Gejm i profesor Konstantin Novoselov. Obojica su emigranti iz Rusije i rade na Britanskom univerzitetu u Mančesteru. Pedesetdvogodišnji Andrej Gejm je državljanin Holandije, a tridesetšestogodišnji Konstantin Novoselov ima rusko i britansko državljanstvo.

Ovu prestižnu svetsku nagradu za nauku, čiji je fond ove godine oko 1,5 miliona dolara, naučnici su dobili za otkriće grafena, novog oblika ugljenika - superfinog i postojanog materijala, dvodimenzione ugljeničke strukture koja ima obim jednog atoma. Način na koji su otkrili grafen je veoma interesantan. Teoretski, do sinteze grafena trebalo je da prođe još pola veka. Ne  ulazeći u detalje, reći ću da će otkriće načina dobijanja grafena u bliskoj budućnosti dati mogućnost za proizvodnju sasvim sićušnih, ali zato veoma moćnih elektronskih aparata. Cela elektronika danas ide ka smanjivanju elemenata - tranzistora, elektroda itd. Što su manji elementi unutar procesora, to više podataka može da se smesti u njega, čime on postaje moćniji. Logično, to znači da će on moći da ispunjava još složenije operacije. Šta je tanje od jednog atomskog sloja? Grafen! Pored toga, on provodi struju. I - praktično je providan. Istovremeno, on je veoma postojan: to je jedan od najpostojanijih i najtrajnijih materijala u obimu jednog atomskog sloja. On je praktično nepropustljiv - čak ni najmanji atomi gasa ne mogu da prođu kroz grafen, zato je izuzetno pouzdan. Može da se koristi, na primer, za senzorske ekrane, jer prozračna elektroda neće smetati slici. Grafen je novi materijal. Ništa slično do sada nije postojalo.

Naravno, prijatno je saznanje da su se moji sunarodnici proslavili. Možemo samo da zažalimo što je Rusija izgubila dvojicu najtalentovanijih naučnika. Ali, moram da primetim da nisu svi koji su otišli iz zemlje u poslednje vreme tako talentovani kao Gejm i Novoselov.

 

Najbolji naučnici su ostali

 

Smatra se da Rusija, u konačnom zbiru, može da ima i koristi od toga što su je mnogi naučnici napustili. Ako ponovo razmotrimo situaciju, videćemo da nisu otišli „najbolji mozgovi", već oni koji najbolje mogu da se prilagode na novi način života u inostranstvu, to jest oni u čijim glavama nije samo nauka, već i sposobnost da se najbolje snađu. Ova sposobnost nije uvek u prijateljskim odnosima s naučnim otkrićima i izumima. Moj dobar prijatelj Sergej Ljeskov, novinar Izvestija, na primer, ubeđen je da su ipak najbolji naučnici ostali u Rusiji. Svoje mišljenje on dokazuje konkretnim činjenicama. Evo šta kaže Sergej:

- Ako se poslužimo terminima kriminologa, onda možemo reći da je odliv mozgova latentni proces. Tačnije, skriven i u svojim istinskim razmerama, i u posledicama za nauku i društvo u celini. Pretpostavki je mnogo, a pouzdanih podataka veoma malo. Mnogo materijala za razmišljanje o tome daje informacija koja se pojavila na međudisciplinarnom naučnom serveru koji funkcioniše uz podršku Ruskog fonda za fundamentalna istraživanja. Ta informacija se tiče indeksa citiranosti ruskih naučnika koji rade u Rusiji i u inostranstvu. Pre svega, pažnju privlači podatak da je na spisku TOR-100 (više od 100 citiranih u poslednjih sedam godina), tri puta više naučnika koji rade u Rusiji od onih koji su otišli iz Rusije. Iz različitih oblasti nauke, samo u jednom slučaju je više citiranih naučnika koji rade u inostranstvu. Najveći naučni centar ostaje Moskva u kojoj je broj naučnika koji su svetski poznati, dva puta veći od broja poznatih naučnika koji su otišli u inostranstvo. Raspodela ruskih naučnika u TOR-100 je sledeća:

Svi inostrani naučni centri -74, Moskva - 135, Sankt Peterburg - 44, Novosibirsk - 25, Dubna - 20, Černogolovka, Troick - po 12, Jekaterinerburg - 8, Tomsk - 4, Protvino - 3, Pušćino - 2, Kazanj, Perm, Saratov, Ufa, Jakutsk, Pereslavlj-Zaleskij, Jaroslav, Rostov, Irkutsk, Nižnji Novgorod - po 1.

U indeksu citiranih za poslednjih sedam godina vode sledeći naučnici: fizika tvrdog materijala - Nikolaj Ledencov (Fizičko-tehnički institut, Sankt Peterburg, 3969), Žores Alferov (FTI, Sankt Peterburg, 3138), Vladimir Geškenbejn (Švajcarska, 893).

Astronomija, gravitacija i teorija relativiteta: Arkadij Cejtlin (Engleska, 2920), Aleksej Starobinski (Rusija, Institut za teorijsku fiziku, 822).

Molekularna biologija: Vladimir Skulačev (Moskovski državni univerzitet - MGU, 1122).

Hemijska fizika: Aleksej Hoholov (MGU, 1094).

Biohemija: Evgenij Sverdlov (Rusija, Institut za molekularnu genetiku, 780).

Hemija: Evgenij Antipov (MGU, 575), Irina Beleckaja (MGU, 461).

Matematička fizika: Viktor Maslov (MGU, 228).

Geologija: Nikolaj Soboljev (Rusija, Institut za mineralogiju i petrografiju, Novosibirsk, 471).

Biologija: Sergej Razin (Rusija, Institut za biologiju gena, 390).

Tehničke nauke: Viktor Panin (Rusija, Institut za izdržljivost i provodljivost materijala, Tomsk, 254).

Geografija: Mihail Vinogradov (Rusija, Institut za okeanologiju, 185).

Među ruskim institucijama koje su nabrojane na ovom spisku, nesporni lider je MGU (skoro 10 odsto svih citiranih naučnika). Po mišljenju rektora Viktora Sadovničeva, to je u vezi sa činjenicom da je upravo na univerzitetu najjača tradicija naučnih škola koje služe kao izvor naučnog nadahnuća. Pored toga, u komunikaciji sa postdiplomcima, u formulisanju zadataka koji se pred njih postavljaju, naučnici dobijaju dobru osnovu za dalji napredak. Veliki matematičar i akademik Andrej Kolmogorov imao je više od 300 doktoranata, a pod naučnim rukovodstvom Viktora Sadovničeva urađeno je 50 doktorskih disertacija.

Većina lidera ruske nauke radi svoja istraživanja za zapadne stipendije, ne odlazeći za stalno iz zemlje. To je, govore činjenice, danas najbolja pozicija za naše naučnike. Po mišljenju Borisa Šterna, to ne treba nazivati nepovratnim odlivom mozgova, pravilnije je reći - izvoz intelekta. Navjeći deo naučnog rada odvija se u Rusiji, najveći deo novca je na Zapadu, to je formula današnje ruske nauke.

U ovom slučaju, indeks citiranosti govori o tome da su mišljenja o propasti ruske nauke preuveličana i ne odaju pravu sliku. Naučnici koji su emigrirali na Zapad, čak i oni daroviti, često snižavaju nivo svojih pretenzija i nalaze se van naučne elite. Nemoguće je ne poslušati reči akademika Viktora Sadovničeva: „Za naučnika je posebno opasno da pokida veze sa svojom školom, da se liši svojih korena. Možda je najjasniji i najtužniji primer za to Roald Sagdejev koji je nekada bio najmlađi akademik u Rusiji, a u inostranstvu je postao običan biznismen."

 

Umesto zaključka

 

U Rusiji se govori o tome da se Rusi dugo spremaju, a brzo idu. Ako se to primeni na situaciju o odlivu mozgova i ruskoj nauci, moglo bi se reći da će Rusija izaći iz provalije, u to nema sumnje. Da biste se u to uverili, dragi čitaoci, pogledajte u nebo. Tamo, iza oblaka, u svemiru nalazi se međunarodna kosmička stanica MIR. Na nju sleću i na njoj žive Amerikanci, Japanci, Francuzi i drugi. I svi oni znaju da je MIR izgrađen u Rusiji.

Što se tiče vojnih pitanja, i tu ima uspeha: pre nedelju dana u Rusiji je testiran novi raketni kompleks S-400 Trijumf. Takvo oružje će čak i hvaljeni Amerikanci napraviti tek za 10-15 godina. To nije moje mišljenje, već mišljenje vojnih stručnjaka mnogih zemalja.