Šta Srbi (ne)znaju o
izbornoj pljački decenije, najvećoj od oktobra 2000. godine
Operacija
na biračkom telu
Svako
ko je naivno pomislio da su epohalne izborne prevare koje je sprovodila
mašinerija Miloševićevog režima iz devedesetih otišle na đubrište istorije,
grdno se prevario! Prevare birača u Srbiji, pljačke njihovih glasova, i druge
forme otimanja njihovih zakonskih prava, tek su danas dobile svoj monstruozni
oblik, jednu laboratorijsku finoću, pa čak i naučni nivo! Kakve su "moderne" metode masovne
prevare građana, ko i kako učestvuje u njima, na šta je uoči izbora upućivalo
istraživanje nekih nezavisnih intelektualaca, kako je heroina neostvarene
demokratije, Vesna Pešić, dva dana uoči izbora predvidela veliku pljačku
glasova, šta rade "operativcu" demokratske prevare na dan izbora...
Nikola
Vlahović
U vreme izborne krađe, sada već davne 1996. godine, tadašnji ministar
pravde Srbije, Dragoljub Janković, lagao je neubedljivo zgranutog evropskog
posmatrača tadašnjeg glasačkog cirkusa: "...Kod nas se izborni proces
odvija u normalnoj i zakonskoj proceduri !" Ali, vremena su se promenila.
Pre šesnaest godina Miloševićev ministar pravde, makar je nalazio za potrebno
da nešto objašnjava pred međunarodnim posmatračima i srpskom javnošću, a današnjem
Ministarstvu pravde, Republičkoj izbornoj komisiji i svim drugim nadležnim
institucijama, ne pada na pamet da se izjašnjavaju povodom nesumnjive izborne
prevare. Naprotiv, snažno učestvuju u prevari decenije a propagandnim akcijama
vrše promociji svoje partije i predsednika partije, koji hoće po treći put da
bude predsednik države.
Maj mesec 2012. godine, biće upamćen po vrećama sa glasačkim listićima
pronađenim nakon prebrojavanja glasova ali i po tome što je došlo do
nezapamćenog nesrazmera u broju nedavno popisanog stanovništva i broja upisanih
u biračke spiskove! Reč je o stotinama hiljada ljudi! Poređenje govori za sebe:
u oktobru mesecu 2000. godine je zbog 60 000 glasova pokradenih na Kosovu i još
dvadesetak hiljada pokradenih glasova u opštinama južne i centralne Srbije,
pala desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Danas padaju
samo optužbe na račun onih koji imaju sva prava da saznaju istinu. A, od nje se
pobeći ne može.
Vesna
Pešić o planiranoj pljački glasova, dva dana uoči izbora
Samo dva dana pre održavanja parlamentarnih i
predsedničkih izbora u Srbiji, dakle, 4. maja 2012. godine, od javnosti je
hitno sklonjena detaljna analiza mogućih izbornih prevara, koje je napravila
Vesna Pešić, osvedočeni prvoborac neostvarene demokratije u Srbiji. U novijoj
političkoj istoriji Srbije, Vesna Pešić će ostati upamćena kao ličnost koja je
imala svoja uverenja, od kojih nije nikada odustala, čak i kad je učestvovala u
raznim "neprincipijelnih" koalicijama. Nedavno je i zauvek napustila
srpsku političku scenu istupajući iz Liberalno demokratske partije, njene
poslednje političke avanture u kojoj se našla.
U analizi koja do najšire srpske javnosti nikako nije
mogla doći zbog apsolutnog medijskog jednoumlja, Vesna Pešić kategorički je utvrdila
da su se već unapred, sve kontrolne institucije
priklonile vladajućoj stranci, i da su se tako ponašali RIK, RRA,
Agencija za borbu protiv korupcije, ali i pravosuđe...
DS
mora da iščupa mandate, pa ako treba i podvalama!
"...Nakupilo se dovoljno indicija da se ozbiljno
ispita da li je reč organizovanoj pljački izbora. Ako bi se tako nešto moglo
dokazati, tek onda bi protestno glasanje dobilo pravi smisao. Ono ne bi bilo
izraz pukog nezadovoljstva strankama i izbornom ponudom, nego početak borbe
protiv novog autoritarnog režima u kome su demokratski izbori fingirani. Da li
je taj režim nov ili nastavak prošlosti, da li se može menjati bez odbacivanja
prošlosti, i da li će uopšte do takvog nečeg ikada doći, ostaje važna tema za
buduće rasprave.
Izneću indicije koje sugerišu nepoštene izbore...
Prvo, opravdana sumnja u ispravnost biračkog spiska!
Kako je moguće da se taj spisak skoro potpuno izjednačio sa brojem stanovnika u
Srbiji? Kako je moguće da je broj birača manji od broja stanovnika za svega
nekih sto-dvesta hiljada ljudi, zavisno od toga kako se tumači popis
stanovništva, koji i sam izgleda nejasno i misteriozno?
Kako je moguće
da, i pored toga što su mediji mesecima trubili da je Srbija izgubila oko
300.000 stanovnika za deset godina, na ovim izborima ipak imamo više birača
nego pre četiri godine - za preko 300.000!?
I pored pokušaja
da se to pitanje raščisti i kod eminentnih statističkih stručnjaka, validno
objašnjenje nije dobijeno. Ministarstvo u čijoj je nadležnosti birački spisak
nije dalo nikakvo objašnjenje otkud toliki birači, mada jeste bilo pomenuto da
se spisak proširio za preko 300.000 birača. Zašto i kako - ne zna se.
Drugo, izbori za parlament i predsednika koji će se
održati na Kosovu neće biti ispravni. U medijima se moglo pročitati da će Srbi
sa Kosova imati pravo da glasaju (ima ih 110.000), ali komisije na izbornim
mestima neće imati pravo da prebroje glasove, iako je to zakonom predviđeno!
Umesto da se odmah po zatvaranju biračkih mesta glasovi prebroje i članovi
komisije potpišu zapisnik, listići će biti pakovani i strogo zapečaćeni poslati
u Rašku, gde će glasovi biti brojani, ne zna se tačno pred kojom komisijom.
Kaže se da će u Raškoj RIK direktno preuzimati i brojati glasove. Izražena je
sumnja da ovakav postupak može dovesti do podvala. Ne stoji argument da nije
bezbedno brojati glasove na biračkim mestima, što traje svega 15 minuta, a pri
tome jeste bezbedno ceo dan držati normalno otvorena biračka mesta.
Treće, predviđanja o broju mandata za stranke koje su
sada na vlasti pokazuju da ih nema dovoljno za formiranje vlade. Prognoza za
izbornu listu DS kaže da će ona dobiti oko 71 mandat, SPS oko 35, LDP oko 15
(ako pređe cenzus), Mađari imaju tri mandata, a to sve zajedno nije dovoljno...DS
mora da iščupa mandate, pa ako treba i podvalama!
Tako se dogodila
krimi priča sa NOPO (strančica po imenu "Nijedan od ponuđenih
odgovora". Uz pomoć Kabineta, savetnika i DB, napravljen je plan kako da
se preko NOPO ("Nijedan od ponuđenih odgovora"), ubiju dve muve
jednim udarcem!
Da se na
nelegalan način, preko lažne Vlaške stranke, čiju izbornu listu je RIK
nelegalno prihvatio (što je pokazala Vesna Rakić Vodinelić), i pri tome
podsetila da je predsednik RIK-a iz DS-a i da je njen donator(Predrag Grgić,
prim. red.), dobiju bar dva mandata, a svaki je od životne važnosti. I druga
muva nije manje važna: potkopati bele glasove konfuzijom oko naziva NOPO koji
liči na beli glas, te da se ne mali broj naivčina nasanka...Kakva je to
vlast koja se bavi ovakvim sitničavim, bednim i infantilnim podvalama, i kog
kalibra ljudi stoje iza toga? Više je nego jasno da takvima ni u ludilu ne
treba davati glasove.
Četvrto, prema mojim saznanjima, posmatrači na
izborima su tokom instruktaže dobili razna sumnjiva naređenja o svom ponašanju
na izbornim mestima. Posmatračima je, između brojnih opasnih stvari, rečeno da
će se postupak zgužvanog ili precrtanog listića kažnjavati sa 5 godina zatvora
(auh), a da se svaki listić na kome su zaokružena dva imena za predsednika, a
među njima je i ime kandidata Tadića, tretira kao validan! Možemo da
zamislimo kako će pored ovakvih uputstava izgledati brojanje glasova.
Može se i dalje dokazivati da u Srbiji više nema fer i
poštenih izbora, mada se meni čini da se to vidi i golim okom. Podsećamo da je
kampanja tekla potpuno nefer, zbog totalne kontrole i navijaštva svih medija. A
suprotno je osnovni uslov normalnih izbora. Sve kontrolne institucije su se
priklonile vladajućima (Tadiću i DS i njihovim partnerima), a tako su se
ponašali RIK, RRA, Agencija za borbu protiv korupcije, ali i sud koji je
očigledno sedeo na dve stolice. Poništio je odluku RIK-a da se NOPO nađe na
izbornom listiću, ali nije dao uputstvo kako da se RIK ponaša i koje radnje da
preduzme.
A kako smo stigli dotle da se jedina tekovina 5. oktobra
- pošteni i slobodni izbori - ovako izliže, ishlapi i nestane? Demokratija kao
izborni proces i način odlučivanja ne može se održati ako se određenim tempom
ne stvaraju institucije koje će konsolidovati i učvrstiti univerzalna pravila i
vladavinu prava. Podsećam na Đinđićeve reči da demokratija nije nikakva
tehnika, niti dobra volja vlasti da ne podvaljuje. Demokratija je slika sveta u
kojoj je sve neizvesno, pa je i samo postojanje tog sveta samo jedna
hipoteza...".
Bolest nije od juče...
Nije Demokratska stranka sa svojim koalicionim strančicama od juče u ovom
poslu. Taj zanat je naučen još u vreme apsolutističke vladavine Socijalističke
partije Srbije tokom devedesetih godina. I tada je DS imao udela u vlasti, a
svako ko je u njoj tada učestvovao, morao je da zna sve o načinima izborne
krađe.
Kasnije, tokom prve decenije svoje vladavine, DS je primenio tu
"nauku", ali punom snagom tek nakon smrti Zorana Đinđića, koji nije
dozvolio izborne manipulacije čak ni kad je na izborima za predsednika svoje
stranke skoro pola DS glasalo protiv njega, odnosno, za njegovog
protivkandidata Slobodana Vuksanovića. Najveći deo njegovih tadašnjih
protivnika jedva je dočekao dolazak Borisa Tadića, koji je i otvorio punu
sezonu medijske diktature, masovnih obmana i, shodno tome, velikih izbornih
krađa...
Tako je, u sred prethodne predizborne kampanje 2008. godine, dnevna
štampa u Srbiji bila svakodnevno prepuna pritužbi građana kako se sprema velika
krađa glasova od strane takozvane demokratske koalicije. Između ostalog, činjenice
su govorile da veliki broj glasova građana Sandžaka, koji žive u BiH, dolazi da
proveri da li su upisani u biračke spiskove, iako nemaju prebivalište u Srbiji,
kako bi učestvovali na izborima! I tada, kao i sada, 2012. godine, pojavili su
se fantomski glasači ali i glasovi Albanaca iz Preševa i Bujanovca koji, kako
se kasnije ispostavilo, uopšte nisu ni glasali, unapred su kupovani ili
iznuđivani glasovi u studentskim domovima i zatvorima, dobar deo novca za
kampanju bio je nepoznatog porekla, zloupotrebljavani su glasovi Roma, kojih u
Srbiji ima neutvrđen broj, pa je i mogućnost manipulacije njima bila
neograničena. Te, 2008. godine, nije bilo jedinstvenog biračkog spiska, niti
nadzornog odbora, što je nedvosmisleno govorilo o nepoštovanje izbornog zakona.
Zašto
nije moglo da glasa dva miliona Srba iz dijaspore ?
Sve to, ali i mnogo više od toga, ponovljeno je, na ovaj ili onaj način,
i 5. maja 2012. godine, samo što je opstrukcija biračkog tela u dijaspori bila znatno
pojačana. Istovremeno, u Srbiji je krenuo jedan nezapamćeni pritisak na
zaposlene u državnoj upravi da glasaju "ako misle da sačuvaju radna
mesta", a u posao "namicanja glasova" uključile su se i sve
"suptilne službe" koje su ionako u rukama jedne partije...
Tako se desilo da birački spiskovi u Americi,
na primer, budu "šetani" od Čikaga do Vašingtona, i od Vašingtona do
Čikaga, što je dovelo do toga da najveći deo američkih Srba uopšte nije mogao
da glasa! O tome je nekoliko uglednih američkih Srba detaljno pisalo na adrese
najviših instanci svoje paralelne domovine SAD, o tome su obavešteni svi bitni
američki kongresmeni i sam Kongres...
Ali, to
nije sprečilo vlastodršce u Srbiji da haraju nemilice po izbornoj volji građana
u dijaspori... Pismena obaveštenja o roku za prijavu glasača, diplomatsko
konzularna predstavništva (DKP) Srbije, dala su samo jedan dan pre isteka toga
roka! Tri puta je od strane DKP traženo da se Srbi u dijaspori prijavljuju za
birački spisak, iako su to prethodno u dva navrata već uradili! Srbe u
Kaliforniji niko nije obavestio da li će i gde biti otvoreno biračko mesto.
Tako je, konačno broj biračkih mesta u dijaspori bio na najgrublji način
prepolovljen. U zemljama Evropske unije dešavalo se nešto slično, u zavisnosti
od toga koliko su službenici DKP bili "ažurni" na zadatku
administrativnog ubijanja glasačkih prava. Tako je, na primer, državljanin
Srbije koji živi na Kipru i ima sva zakonska prava "da bira i bude
biran", dobio najbrutalnije poruku od ambasade Srbije u ovoj zemlji: "...Obaveštavamo
vas da niste upisani u birački spisak u ovoj ambasadi i da 5. maja nećete moći
da glasate!". Naravno, i on, kao i desetine i stotine hiljada Srba u
dijaspori, prevareni su uoči glasanja 5. maja 2012. godine, jer je celokupni
arsenal birokratskih opstrukcija upotrebljen kako bi mogućnost glasanja protiv
lažnih demokrata bila u samom pokušaju uskraćena. Takođe, treba znati i to da
su svi ambasadori i svi konzuli, sa
kompletnim diplomatskim misijama širom sveta, imali obavezu da glasaju za
politički opstanak svoga ministra, njegovog neprikosnovenog šefa i njihove
partije. Broj tih ljudi možda nije ni veliki ni značajan, ali je slika jedne
neviđene histerije koja je pomračila i ono malo lažne predstave o jednom
demokratskom procesu...
Kako su se slutnje
obistinile
Izbori u Srbiji su očigledno bili
nepošteni kako u pogledu uslova - mediji, sud, tužilaštvo i sva kontrolna tela
su pod totalnom kontrolom vlasti - tako i u pogledu samog izbornog procesa: od
dramatično netačnog biračkog spiska, nelegalnog prihvatanja izborne liste
(slučaj NOPO), sumnjivih džakova sa biračkim listićima na mestima gde ne bi
smeli da budu, kupovine glasova (na sve strane, i posebno, slučaj, Vojvođanskih
Mađara u Subotici, Kanjiži i drugde, kao i stranke Roma u Novom Sadu) do
intervencija u dobijene glasove, o kojima svedoče žalbe gotovo svih stranaka,
izuzev DS. U izbornoj propagandi išlo je dotle da je Jelena Trivan, žena prvog
privatnog policajca u Srbiji, optužila konkurenciju da priprema rat i
destabilizaciju zemlje! Te iste glupe reči
Boris Tadić koristi u finišu svoje kampanje! Glavnu ulogu u
ovim izborima imale su službe bezbednosti. Baš zato
izbori nisu čista laž, nego strateški
dozirana prevara, fino štimovanje rezultata i proračunato
zastrašivanje
stanovništva.
Ono što
ih je odalo je ta preciznost "ručnog rada" na jednoj strani, i
klasično
ošljarenje
i arogancija pobesnele vlasti, na drugoj...
Jedno istraživanje profesorke Vesne Rakić-Vodinelić,
pokazalo je da je izborna lista koju je podnela stranka NOPO (minorna strančica
pod nazivom "Nijedan od ponuđenih odgovora") protivzakonito
prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK), i pored odluke Upravnog
suda da ta lista mora biti odbijena jer ne ispunjava uslove za izlazak na
izbore - nema 10.000 validnih potpisa. Ovaj nezakoniti posao koji je Vesna
Rakić Vodinelić opisala, navodi na zaključak da beli listići, odnosno protestno
glasanje, tek sada dobijaju pravi smisao i razloge...
Do sada su beli glasovi objašnjavani lošom ponudom te
nepoverenjem prema bilo kojoj stranci, jer su sve zaboravile na javni interes,
bacile se u korupciju, udružile sa tajkunima, uništile institucije, pa zašto bi
se za takve stranke glasalo i tako im se davao legitimitet ? Da je to opšte
poznata činjenica, potvrđuju podaci istraživanja koje je objavljeno u dnevnom
listu Danas, od 2. maja 2012. godine, u kome se navodi da su osam
najrelevantnijih stranaka građani ocenili prosečnom ocenom 2,2, a ocene su bile
od 1 do 5. DS i SNS, kao najveće stranke, dobile su ocenu 2,4. Dakle, argumente
za beli glas je prepoznala većina građana...
Međutim,
posle istraživanja o NOPO i drugih činjenica, pokazalo se da je stvar mnogo
ozbiljnija od toga što se građanima ne dopada ponuda stranaka na izborima i što
u njih nemaju poverenja, jer postoje indicije da se ovde radi o neregularnim
izborima, što daleko nadilazi pitanje loše izborne ponude te da li će zbog nje
neko ostati kod kuće ili protestovati belim glasom.
Recept za siguran uspeh
demokratske prevare (jedna od metoda)
Dosadašnja praksa izbornih prevara Demokratske stranke i
njenih koalicionih partnera, pokazala je da postoji nekoliko proverenih metoda
kojom dolaze do uspešno lažiranih izbornih rezultata. Iskustva kojima jedan
bivši stranački "agitator" DS raspolaže, jasno govore da je u pitanju
čitava "pešadija" kojom komanduju mali kaplari na terenu...
Tako je, na primer, na minimalno 300 (kontrolisanih)
glasača, potrebno imati jednog terenskog operativca, koji će lično biti u
kontaktu sa svakim biračem pojedinačno. Težak ali vrlo isplativ posao, pokazalo
se u praksi...
Naime, stranački "operativac" dobija jasne
instrukcije šta će da radi kada za to dođe trenutak. Unapred dobija novčani
iznos od ...000 evra, za potrebne troškove, a od njihovih ličnih sposobnosti
ubeđivanja ili ucenjivanja zavisi koliko će njima lično ostati od tog iznosa.
Čeka se dolazak glasačkog materijala u Republičku
izbornu komisiju. Gospodari demokratske prevare odlučuju u kojoj štampariji će
iz državne kase otići nekoliko miliona evra za štampanje biračkih listića.
Istovremeno, sa dostavom glasačkog materijala, kod iste
štamparije, organizator prevare naručuju još jedan manji kontigent istih
glasačkih listića za svoju marionetu na terenu. Taj broj se precizno utvrđuje
na osnovu projektovanog procenta glasova koje treba da dobije "voljeni
vođa" ili njegova stranka, kako bi bila ostvarena apsolutna ili relativna
većinu, zavisno od planirane strategije. Broj takvih listića kreće se oko 30
odsto od broja zvanično štampanih. Nekada i više.
Tada se ta dodatna količina listića tajno transportuje
do neke zabačene lokacije, daleko od centrale stranke koja komanduje i državom
i izborima. Iz "bunkera" kreće i operacija...
Rad "demokratskih operativaca" - aktivista na
terenu počinje najranije sedam dana pred izbore i to je ključni period. U
praksi je bolje da takva akcija počne što kasnije! Više je razloga zbog kojih
je poželjno da se to radi što bliže danu izbora...
Stranački
"operativac" dolazi pojedinačno do svakoga od svoje ciljne grupe
glasača i daje mu gotov, "zaokruženi" originalni listić. Da bi bio
siguran da će taj listić završiti u glasačkoj kutiji, operativac obavezuje
svoju žrtvu tako što od nje zahteva da mu odmah nakon glasanja dostavi prazan
glasački listić koji dobije na glasačkom mestu. Uzgred, služi se raznim
metodama ubeđivanja, ucenjuje, preti ili potplaćuje iz odgovarajućeg fonda i na
taj način zatvara usta svima koji zagrizu taj mamac.
Glasač izlazi na izbore, dobija prazan glasački listić,
odlazi u ograđen prostor ili kabinu, stavlja u džep prazan glasački listić,
vadi zaokruženi, izlazi i ubacuje ga u kutiju, pored koje sedi jedan član
komisije i prati da sve bude regularno i da se ne desi duplo ubacivanje. Glasač
izlazi sa biračkog mesta i žuri ka svome aktivisti, da mu preda prazan listić i
skine "breme odgovornosti" sa sebe, a možda dobije i koju paricu i
doživotno ćuti o svemu, jer dokaza nema, a i da ga ima, saučesnik je u
kriminalnoj radnji! Tehnologija podrazumeva da će strah od ucene učiniti svoje
u slučaju da stvari krenu nepovoljnim tokom...
Hvala
Borise, bio si nam zlata vredan !
U sred predsedničkih izbora ove godine, došao je u
iznenadnu posetu beogradu norveški premijer Jens Stoltenberg. Ubrzo je
postalo jasno da je u pitanju "stara veza" Borisa Tadića sa norveškom
kompanijom Telenor, koja je nastala u vreme dok je Tadić bio
ministar telekomunikacija (njegovim odlaskom sa tog mesta, ugašeno je i to
ministarstvo!).
Nije Stoltenberg došao da se nadgleda Dunava i save,
nego da podrži predsedničku kandidaturu Borisa Tadića koji je, očito, mnogo
učinio za najveću norvešku kompaniju u Srbiji (a i ona za njega, nema sumnje u
to...).
Sastanak sa Tadićem bio je upriličen u restoranu Kalemegdanska
terasa, pa je Stoltenberg, ponešen domaćom atmosferom i pogledom na
vojvođansku ravnicu sa Kalemegdana, "otvorio dušu" i priznao da je za
njega Tadić bio "...izvanredan lider u svojoj zemlji i odličan predstavnik
svoje zemlje na međunarodnoj sceni...". Bilo je to dovoljno da udvoričke
novine i televizije odmah prenesu ovu nedvosmislenu podršku predsedničkom kandidatu na koga on sa razlogom računa. Malo
potom, pokušao je da popravi stvar pa je promenio rečenicu rekavši kako će
Norveška podržati novog predsednika Srbije, bez obzira ko će od dvojice
kandidata biti pobednik.
No, istina je malo drukčija...Norveški Telenor
uvek je nekako nezaobilazna kompanija u predizbornim kampanjama Demokratske
stranke, a više njenih funkcionera ima i norveški pasoš (kao i funkcioneri
nekih bivših i sadašnjih koalicionih partnera DS).
Konačno, ako ništa drugo, Jens Stoltenberg je došao u
Srbiju da makar malo pomogne Tadićevu predizbornu kampanju, u ime neverovatnog
profita koje je ova norveška kompanija stekla do sada u Srbiji, a koji je
omogućila upravo DS na čelu sa Tadićem. Konačno, Stoltenbergov ručak u
restoranu "Kalemegdanska terasa" u društvu Borisa Tadića, bio je
mizeran pokušaj da se odgovori na podršku koju je bivši gradonačelnik Njujorka
Rudolf Đulijani dao Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.
Tomislav
Nikolić o pola miliona neznanih birača
"...Rezultati popisa su strašni, odnos popisanog stanovništva i nas
koji imamo pravo glasa, koji smo stariji od 18 godina, ispada da samo sto i
nešto hiljada u Srbiji ima dece koja nemaju pravo glasa. Nije toliki nesklad
jer bi Srbija umrla za 10 godina, ali to je taj rezervoar, taj bunar iz koga se
kradu glasovi. Znači, dopiše se 500.000 nepostojećih i mrtvih i njih zaokružuju
na biračkom mestu..."
Treći put
ni Bog ne pomaže
Tri puta je bivši predsednik SRJ
Slobodan Milošević bio predsednik države (dva puta je biran za predsednika
Srbije i jedanput za predsednika SRJ). Taj treći mandat mu je došao glave.
Istorija se ponavlja: Borisu Tadiću se dopalo (po cenu izborne krađe) da srlja
u treći predsednički mandat zbog koga je i Ustav Srbije menjan (jer je unapred
planirao da ostane na tom mestu), ali se to nikako ne dopada najuticajnijem
krilu američke administracije, onom koje predvodi Hilari Klinton, jer SAD ne
žele novog Miloševića na Balkanu, koji je dovoljan sebi i svojoj partiji i čija
je spoljna politika stalno u sukobu sa interesima ove velike sile.