Zrenjanin

 

Uoči mogućih vanrednih izbora: jednogodišnji učinak zrenjaninskih direktora na vlasti - (ne)podnošljiva nula

 

Robija nazadnjačkog lobija

 

Zrenjanince dugi niz godina prati zla kob politikanske i samorazarajuće vlasti. Za razliku od sličnih nesreća koje snalaze druge u njihovim takođe nesrećnim gradovima, ovdašnja nesreća se danas zove pristanak na naopako nazadnjaštvo od strane naprednjaka. Ravnodušnost ovdašnjih građana na sve ono što im radi aktuelna lokalna vlast, graniči se sa sadomazohizmom. Između ostalog, stasala je i nova generacija mladih ljudi koji ne vide nikakvu perspektivu u ovom gradu, koji još samo u pričama svojih roditelja čuju povremeno da je zrenjeninska industrija bila među tri najmoćnije u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sve ovo i mnogo toga još, nesumnjivo vodi u još dublju propast ovaj deo banatske regije koji bi, prema položaju i prirodnim resursima, zaista morao da bude među najrazvijenijima u ovom delu Evrope. Zašto nije i šta uskoro sledi, to pitanje ne brine jedino zrenjaninske foteljaše.

 

Zoltan Horvat

 

Kako običnim rečima opisati sramotnu koalicionu vlast u Zrenjaninu? Krenimo redom. Ovdašnja vrhuška nazadnjaka pod budnim okom Gorana Kneževića, javno bojkotuje gradonačelnika mr Ivana Bošnjaka. Na koktelu u Gradskoj kući povodom (naopake) godišnjice vlasti, nije bilo Goranovih ljubimaca, ovdašnjih drmatora, Nenada Karapandže - Džegera, Darka Bađoka - Daksija i još nekolicine njima podređenih. Svim funkcionerima stranke je putem elektronske pošte poslata direktiva u dve reči: bojkot gradonačelnika. Iako se nalazio u Zrenjaninu, na koktelu nije bio ni Goran Knežević. Imao je preča posla, bio je na turniru malog fudbala sa ovdašnjim, do neba omiljenim junacima, Džegerom i Daksijem.

Da je paranoja umišljenih gospodara Zrenjanina otišla predaleko, svedoči i podatak da su u kafani pod vedrim nebom, tik pored sportskog terena, Džeger i Daksi držali političke časove, primajući u audijenciju stranke koje su uredno čekale u redu?!? Podsetimo, na turniru je pobedila Naša ekipa, nazadnjačka naravno, nakon čega im je Knežević lično uručio pobednički pehar. Ko će kome, no svoj svome. Uz milionče iz gradske kase organizatorima, Našima naravno (Džeger bio izvršni supervizor), pa kafana na raspolaganju Našima sa sponzorskim pivom jedne jedine vrste, pa šaketanje Naših po igralištu sa krvavim epilogom, intervenisala i Naša milicija, sve je bilo u veličanstvenom znaku Našeg, aktuelnog nazadnjačkog trenda i brenda.

Netrpeljivost prema gradonačelniku iz sopstvenih stranačkih redova, nije teško objasniti. Za proteklih godinu dana, Ivan Bošnjak je u lokalnom SNS kabinetu smatran pukim izvršiocem bez prava na lični pečat i bilo kakvu inicijativu. Gradonačelnik je u jednom trenutku u kabinetu rekao da nakon jednogodišnjeg upoznavanja sa funkcijom kojoj u početku, po sopstvenom priznanju, nije bio vičan, traži odrešene ruke i samostalnost u radu. Ovi mu rekoše: trt Milojka, ima da bidne kako mi kažemo, i tačka! Ivan nije odustao rekavši im da SNS u Zrenjaninu treba ozbiljno da se zapita zašto većina građana ima katastrofalno mišljenje o prvih dvanaest meseci uterivanja nazadnjaštva u narod.

Epilog se naslućuje. Vrhuška nazadnjaka će gradonačelnika ostaviti u životu do jeseni, zatim će ga optužiti za sve loše u Zrenjaninu, pa će ga "ispedalirati". Knežević je tim povodom, opet ničim izazvan, (ne)oprezno rekao da nije zadovoljan načinom rada gradske vlasti (šta li tek misli o svom ministrovanju?), pa se ovdašnja raja pita da ne misli on da smenjuje, sebi bliske i vrle, recimo kabinetske kumašine i pajtose, njegove revnosne i dugogodišnje tapšače po ramenima.

Poslednje dvodnevno zasedanje gradskog parlamenta pokazalo je svu bedu i nemoć ovdašnjeg nazadnjaštva. Birani se, aklamativno, prostim dizanjem ruku, novi-stari direktori javnih preduzeća i ustanova. Jeste da su neki izabrani (direkcija beše jedna od prozvanih) lažirali dostavljene podatke o svojim veleumnim sposobnostima rukovođenja, jes da su službeni skupštinski izveštaji pokazali da je njihov rad ocenjen podnošljivom nulom, jes da su SNS kandidati pred izbornom komisijom žestoko favorizovani sa prethodno doturenim odgovorima na, uglavnom blentava pitanja (recimo, da li znate ko u kojoj kancelariji radi), ali je prosto neverovatno da niko od imenovanih nije izašao za govornicu i javno saopštio šta se konkretno (nije) radilo prethodnih 12 meseci.

Naravno, nazadnjaci i te kako znaju koga i gde da (p)ostave. U fotelji direktora Savremene galerije je novi mladi direktor koji se do sada uglavnom bavio lizingom, suptilna umetnost je to, a u Radio Zrenjaninu preživela je sa vd statusom direktorica poznatija kao Lepa Ljiljana, zahvaljujući poverljivom razgovoru starih drugara, Kneževića i supruga dotične, sponzora SNS-a.

Izvisio je već viđeni novi direktor lokalne radio stanice, Ivan Francuski, bivši gradonačelnik iz redova SPS. Pomenimo i Javno stambeno preduzeće gde je preživela najlepša direktorica Zrenjanina, gospođica Ljiljak. Faktor "teške zaboravnosti" usađen je u kod direktora ove kuće, niko da pozove glavešine nazadnjaka i priupita ih, more kad će da plate petnaestak miliončića dugovanja na ime neplaćenog zakupa poslovnih prostorija u vlasništvu grada?!?

I, jedna lepa vest. Koalicioni partneri u vlasti otpočeli su sa međusobnim javnim konstruktivnim neslaganjima. Jedni kažu treba fabrika vode, drugi predlažu skidanje tačke sa dnevnog reda, dok njihovi sugrađani stiču status svetskih rekordera po količini kupovine flaširane vode za piće. Usput, kao zmija noge krije se podatak da je Zrenjanin epicentar Srbije po broju oboljenja respiratornih organa, velikim delom i zbog skandalozno lošeg kvaliteta industrijske vode, takozvane česmovače. Ako je za utehu, jedan od ovdašnjih foteljaša hrabro je stao pred mikrofone i saopštio: u decenijama i vekovima koji nadolaze, fabrike vode u Zrenjaninu mora biti! Ko do tada preživi, sigurno će jednom da se napije te hladne, fabričke vode. Ali, ako i tada budu vladali ovi koji se smenjuju na vlasti više od jedne decenije, ta flaša vode biće skuplja od dobro destilovanog viskija!