(P)likovi

Aleksandar Vučić uplašen da će proći kao legendarni šef kolumbijskog narko-kartela

Tužna sudbina srpskog Eskobara

Na putu za Pariz, Aleksandar Vučić je vreme prekratio gledanjem filma „Loving Pablo". Holivudsku verziju Eskobarove biografije, srpski vladar shvatio je kao predikciju svoje sudbine. Povezani pohlepom, osnovnim motivom za kriminalne, poslovne i političke avanture, Pablo i Alek su nanosili zlo sunarodnicima, brutalno se obračunavali sa svakim ko im zasmeta, zgrnuli su ogromno bogatstvo i, na kraju, ostali sami, napušteni i odbačeni, tvrdi urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši glodur Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Svi karteli funkcionišu na isti način, Vučićev kao Eskobarov. Čim osete da vođa gubi moć, najbliži i najopasniji saradnici se distanciraju i počnu da prave samostalne poslovne kombinacije.

Kad su to uradili njegovi ortaci, Eskobar ih je namamio u zamku i isekao motornom testerom. Taj primer nema veze s vođom naprednjačkog klana. Vučića je otkačio kosovski gang Zvonka Veselinovića, a on ne može ništa da uradi. Prvo, zato što je kukavica. Ume da smisli spletke i prevare s brutalnim ishodom, ali ne i da se lično obračuna s bilo kim ko mu pruži otpor. Drugo, mnogo važnije, motorna testera nije u njegovim, nego u rukama onih koji su otkazali poslušnost. Nekoliko puta se uverio u to.

Još pre dve godine Zvonko Veselinović je demonstrirao silu nad Andrejem Vučićem. Odlučno, s pištoljem u ruci, raspršio je njegovo uverenje da je svemoćan i nedodirljiv. U kampanjama, koje su usledile, nastavio je da SNS-u pruža batinaške i finansijske usluge, ali nije dozvolio da mu se braća Vučić mešaju u poslove. Hteli su da ga optuže za rušenje Savamale, nisu uspeli. Hteli su da mu sruše restoran na Pančićevom vrhu, podvili su rep. Pokušali su da mu pokvare biznis u Novom Sadu, osvetio im se. Sad se uzalud trude da zaštite svoje ljude, koji su se našli na udaru Veselinovićeve ekipe.

Na meti je Miljan Trajković, niški privatni izvršitelj, koji je pažnju javnosti privukao kad je objavljeno da je za godinu i po dana zaradio više od dva miliona evra. Trajković je u 2016. godini uplatio PDV u vrednosti 31.425.660 dinara, a za prvih osam meseci 2017. čak 19.836.722 dinara. Prema tim podacima, za 20 meseci zaradio je 2.135.932 evra, odnosno 107.000 mesečno.

Privatni izvršitelj je toliku dobit ostvario otimajući od sirotinje. Mediji su zabeležili slučaj Nišlijke Snežane Stojilković, kojoj je oduzet stan zbog dugovanja njenog bivšeg supruga.

- Stan je upisan na njeno ime, ali izvršitelji su nasilno ušli i ženu, invalida prve kategorije, izbacili na ulicu. Policija uopšte nije htela da ulazi u detalje, samo su slepo izvršavali Trajkovićeva naređenja. Mi smo tražili dokumant na osnovu koga to rade. Nismo pravili probleme, samo smo tražili da poštuju zakon, a ovo je odrađeno totalno protivzakonito - rekao je rođak nesrećne žene za portal Južne vesti.

Fotografija uplakane starice, koju iz njenog stana izbaciju policajci, uznemirila je javnost. Ne i Vučića. On se nervirao zbog kritika retkih opozicionara. Pokret Dveri je ocenio da „privatni izvršitelji predstavljaju svojevrsnu omču oko vrata običnom čoveku, koji je suočen sa silnim problemima u borbi za golu egzistenciju". Dveri su predložile izmenu zakonskih odredbi, kojima bi žalba i prigovor odložili izvršenje, pogotovo kad su u pitanju siromašne porodice s decom. Pored toga, Dveri smatraju neophodnim da se usvoji zakon o zaštiti prezaduženih, koji bi uveo institut stečaja nad imovinom privatnih lica i izuzeo iz izvršenja porodični dom, neophodna sredstva za život i minimalnu zaradu.

Žešću kritiku i konkretnija rešenja izneo je Igor Jakšić, predsednik pokreta Živi zid - Srbija.

- Knez Miloš je 1830. godine doneo uredbu kojom je odredio da od zuluma moraju da budu izuzeti dva vola, kuća i okućnica. Mi danas nemamo zakon koji štiti najsiromašniji sloj društva. Potrebno je da se donese zakon o imovinskom cenzusu, koji bi bio u visini minimalne potrošačke korpe, a od oduzimanja bi bile izuzete i nekretnine od koji zavisi opstanak porodice. Vlast to ne želi da uradi jer bi se saznalo da 80 odsto građana Srbije živi ispod imovinskog cenzusa. Umesto da štiti najugroženiji deo stanovništva, vlast podržava privatne preduzetnike poput Miljana Trajkovića, kojima daje protivustavna ovlašćenja preko kojih se oni basnoslovno bogate otimajući od naroda. Jednog dana, kad na vlast dođu humani i časni ljudi, oformićemo policijsku jedinicu za istraživanje kriminalnih radnji i razotkrivanje svih umešanih političkih činilaca i svih privatnih izvršitelja kao njihovih produženih ruku. Hitno treba ukinuti privatne izvršitelje, procesuirati ih i obeštetiti građane koji su opljačkani - kaže Jakšić za Magazin Tabloid.

On je, ispred pokreta Živi zid, podneo krivičnu prijavu protiv izvršitelja Trajkovića, a učestvovao je u nekoliko pokušaja da se spreči nezakonito oduzimanje imovine građana.

Od te kritike, Vučića je mnogo više uznemirilo saznanje da se njegov štićenik Trajković našao u ozbiljnom problemu. Od niških sudija, za koje se veruje da su partneri u njegovom lešinarskom poslu, Trajković je krajem prošle godine dobio predmet kojim je obuhvaćen rođak Milana Radojičića, bliskog saradnika Zvonka Veselinovića. Izvršne radnje su pokrenute sredinom januara, upravo u vreme ubistva Olivera Ivanovića. Pošto su mediji tada dovodili Radojičića u vezu s tim atentatom, da ne bi privlačio odijum javnosti, on nije reagovao i zaštitio rođaka. Međutim, Trajković je nedavno uzeo drugi predmet, koji se opet odnosi na porodicu blisku Radojičiću. Kap je prelila čašu.

Zvonko Veselinović je krenuo u kontranapad. Po njegovom naređenju, Zoran Milojević Zelja, član Glavnog odbora SNS-a i nezvanični komandant naprednjačkih batinaških odreda, obrušio se na niške stranačke kolege. Dobronamernim savetima i zlonamernim pretnjama objasnio im je da se neće dobro provesti ako ne obuzdaju Trajkovića. Nije ga zanimalo ni da li i koliko novca Trajković daje lično Vučiću ili stranci, niko ne sme da nekažnjeno dira rodbinu vodećih ljudi kosovskog ganga.

Naoko beznačajna parnica pretvorila se u grudvu koja je pokrenula lavinu, koja se sručila pravo na Vučića. Briga vladara za nekakvog Trajkovića, problem mu je stvorio Veselinović. Da stvar bude još gora, Vučić se na tom slučaju uverio da nema podršku ni ljudi od krajnjeg poverenja, kao što je Bratislav Gašić.

Direktor BIA je dobio nalog da prikupi saznanja o Veselinovićevim poslovima na Kosovu i, naročito, o ulozi u progonu i ubistvu Ivanovića. Gašić je otezao koliko je mogao, da bi, na kraju, Vučiću dao izveštaj koji više liči na pres-kliping nego na analizu tajne službe.

U gomili tih spisa, zanimljiva su samo dva dokumenta italijanskih agenata iz sastava KFOR-a, koji vode istragu slučaja naspada na kuću Milana Ristovića u Zvečanu, na koju je početkom marta ove godine bačen „molotovljev koktel". Ristović je ranije bio šef operacija policijske uprave u Severnoj Mitrovici, a u vreme napada je smenjen s dužnosti i vraćen u status istražitelja. Istraga, koju vode Italijani, obuhvatila je Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića.

Vučiću bi to bilo dovoljno da, naravno preko posrednika, izvrši pritisak na neposlušne ortake s Kosova. Međutim, ni oni nisu gubili vreme. Milan Radojičić je izašao iz senke. S Goranom Rakićem, liderom Srpske liste, otišao je u Prištinu na zvanični sastanak s kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem. Posle takve promocije, svaku medijsku, policijsku ili pravosudnu kampanju može da predstavi kao pokušaj političke diskriminacije. Sad Vučić ne može da se pravi naivan i da laže kako ne zna ko je Radojičić i čime se bavi, a ne sme ni da ga kriminalizuje, jer bi time optužio celu svoju kosovsku političku filijalu.

Posebno neprijatan šum u Vučićevom sistemu izazvala je tačna informacija da su dokumenti italijanskih istražitelja stigli i u redakciju Magazina Tabloid. Vučić je odmah optužio Gašića da nepodobnim novinarima dostavlja kompromitujući materijal. U nastupu histerije, zahtevao je od šefa BIA da preduzme sve što može protiv Magazina Tabloid, njegovih urednika, novinara i saradnika.

- Nema problema, uradiću sve što se može u okviru zakona - odgovorio je Gašić.

Šokiranom Vučiću nije trebalo mnogo da shvati da se nije distancirao samo Veselinović, nego i Gašić. A, važnijih saradnika od njih nema. Ni opasnijih. Kosovari su obavljali najprljavije poslove, a Bata Gašić je pripremao logistiku za progon opozicionara i ostalih normalnih građana.

Da muka bude teža, svojim putem je krenuo i Petar Panić Pana. Po običaju, Pana uvek sarađuje sa svakim ko je na vlasti, ali radi samo za sebe. Dok je Vojislav Šešelj imao vlast u opštini Zemun, a kasnije u koaliciji sa SPS-om i JUL-om, Panić mu je bio telohranitelj. Posle petooktobarskih promena, prešao je u tabor DOS-a, pod kontrolu Vladimira Bebe Popovića i Gorana Vesića. Sada je član Glavnog odbora SNS-a, ali umesto s kumom Vučićem, poslove razvija opet s Vesićem.

Vučić je obavešten o njihovim separatnim kombinacijama. Kad je dobio snimak Panićevog i Vesićevog sastanka u restoranu na stadionu FK Zemun, Vučić je odmah pozvao kuma.

- Nemam vremena, idem s devojkom na more. Uzmi bikini, pa hajde s nama - narugao se Panić, pokazavši da mu ne pada na pamet da Vučiću polaže račune o svojim akcijama.

Slično se ponaša i Zlatibor Lončar. Ni on više nema strpljenja za Vučićeve histerične ispade. Početkom jula, kad je izvršio uvid u sudske spise postupka protiv okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, Vučić je procenio da će se suđenje pretvoriti u lakrdiju, koja će završiti odbacivanjem optužbe. Nezadovoljstvo je iskalio na Lončaru, koga smatra krivim jer nije dobro brifovao krunskog svedoka Milorada Ulemeka Legiju. S namerom da se pilatovski opere od odgovornosti za progon Ćuruvije, Vučić je montirao istragu, optužnicu i suđenje. U tome mu je pomogao Lončar, koji je svog starog ortaka Legiju nagovorio da za taj zločin optuži pripadnike Državne bezbednosti Radeta Markovića, Miroslava Kurka, Milana Radonjića i Ratka Romića. Danica Drašković je tvrdila da je Legiji za taj iskaz isplaćeno dva miliona evra. Iako je tradicionalno dobro obaveštena, možda je pogrešila, pošto je bivši komandant Crvenih beretki na suđenju tvrdio da ne zna ko je naručio i izvršio ubistvo Ćuruvije i da on nikad nije rekao da su to uradile njegove kolege iz DB-a. Umesto da sluša Vučićevu tiradu, Lončar ga je prekinuo i opušteno mu preporučio da sve što smatra spornim kaže Legiji u lice.

Veselinović, Gašić, Vesić, Panić i Lončar otkazali su slepu poslušnost vođi, čime je značajno oslabila njegova operativna moć. Bez podrške ovih iskusnih operativaca Vučić je prinuđen da se osloni na ženski lobi. Među naprednjakušama ima i primeraka, koji imaju više testosterona od Vučića.

Takva je Dijana Hrkalović. U normalnoj državi, ona bi bila predmet policijske istrage, a u Vučićevoj Srbiji, ona komanduje policijom. Hrkalovićka se istakla svakom vrstom zločina. Fizički je nasrtala na opozicionare, predvodila je batinaške odrede, privodila je novinare i lično ih saslušavala, zloupotrebljavala je položaj u MUP-u i pravim policajcima naređivala da krše zakon i progone određene kritičare vlasti.

S imidžom nesuđene kume ubijenog narko-dilera Saleta Mutavog i verenice Nenada Vučkovića Vučka, vođe navijača Partizana sa stažom u Žandarmeriji, Hrkalovićka je zadužena za kontrolu režimskih distributera droge na stadionima. I tu je omanula. Dok se Vučić u Parizu grlio s Makronom, na utakmici Crvene zvezde protiv letonske Jurmale, „Delije" su na „Marakani" raširili transparent s parolom „10.908 kvadratnih kilometara, ni metar manje", čime su demantovali diktatorovu tvrdnju da Srbija na Kosovu nema ni metar zemlje.

Vučić se jedne navijačke parole plaši više nego svih opozicionarskih saopštenja zajedno. Pad svakog srpskog vladara najavljivan je prvo na stadionima, prvo na „Marakani". Tako će i Vučićev. Još pre nekoliko godina, grupa Zvezdinih navijača skandirala je „Ja sam mali psihopata, Vučić mi je tata". Združenom akcijom policajaca, žandara i njihovih mafijaških kolega razbijena je ta navijačka enklava. Vučić je huligane podmitio novcem, poslovima s državnim preduzećima i opraštanjem krivičnih dela. Idila je trajala do Jurmale, kad su zvezdaši podsetili izdajnika koliko srpske zemlje ime na Kosovu. Ni metar manje. Vučić je panično zvao ih Pariza, naredio je Hrkalovićki da kazni navijače. Odmazdu su isto veče izvršili pripadnici Žandarmerije.Prema svedočenju navijača, njih 70 je posle izlaska sa stadiona, opkolila jedinica žandarmerije i oborila ih na yemlji i krvavo pretukla, što je izazvalo bes Delija i konačno rskid njihove poslušnosti Vučiću. Upućeni tvrde da nalog žandarmima nije izdao komadant Goran Dragović, koji je još pseći odan Vučiću i namerava da pobegne u rodnu Crfnu Goru, već Hrkalovićka.

Istu vrstu primitivne agresivnosti, koja krasi Hrkalovićku, ima i druga državna sekretarka u MUP-u Biljana Popović-Ivković. Ipak, upotrebna vrednost im nije ista. Kad sretne nekog kritičara naprednjačke pošasti, Hrkalovićka ga udari šakom u glavu, dok Popović-Ivković samo galami i vređa.

Na udaru njenih gadosti najčešće se nalaze Vuk Jeremić i Saša Janković. U radno vreme, umesto da obavlja dužnost za koju dobija platu iz budžeta koji pune normalni građani, Popović-Ivković botuje na Tviteru. Vučićevim rečnikom nasrće na svakoga ko misli drugačije.

Saša Janković je, tvrdi Vučićeva „animirka" iz MUP-a, „zgrčeni nikogović, koji stalno kukumavči, a nije pri sebi". U bolesnom zanosu, čak mu je napisala i stihove: „Nemam, nemam sreće, nigde ništa, ostao sam sam, ostao sam sam, tugo golema..."

„Vuk je zec, ima tamnu dušu, ne libi se da tuđe tragedije koristi kako bi ućario koji bedni politički poen. Jeremić je mali čovek, pun kompleksa, koji se valja u katarskim parama, gladan vlasti, pljuvač po Srbiji po nalogu svojih gazda, prevazilazi barona Minhauzena, bednik."

S patološkom potrebom da dokaže ljubav prema Vučiću, Biljana Popović-Ivković je izvređala i Miodraga Stojkovića, srpskog naučnika sa svetskom slavom.

- Sindrom malog penisa, opisan u medicini i kako se ispoljava: kompenzacija vikanjem, bes, dramatičnost, invertovano narcisoidan - napisao je Stojković na Tviteru.

Po malom penisu ili po načinu ispoljavanja tog kompleksa, Ivković je zaključila da zli genetičar aludira na Vučića. Ipak, samo se zgrozila, nije ponudila materijalne dokaze da njen veliki vođa nema mali penis.

Ne samo ovako komične, ona primenjuje i krajnje degutantne načine da dokaže privrženost Vučiću. U poslednjoj izbornoj kampanji, na društvenim mrežama objavljivala je crtež svoje maloletne ćerke Jovane, koja je htela da glasa za broj 6, za Aleksandra Vučića.

Uzalud joj je, Vučić o njoj ima gore mišljenje nego Janković i Jeremić. To ne čudi, poznaje je još iz vremena dok je vodila Dnevnik na RTS-u. I tada je govorio za nju da je „prava partizanka, čupala bi brkove ljudima". Posle petooktobarskog pada s vlasti crno-crvene koalicije, Vučić je žestoko kritikovao Branislava Ivkovića. Nije mogao da se načudi naivnosti Slobodana Miloševića, koji je godinama trpeo Ivkovića, iako je znao da je prevarant i izdajnik.

Ivković je bio predsednik beogradskog odbora SPS-a 1996. godine. Posle poraza na lokalnim izborima, falsifikovao je rezultate i izazvao proteste, koji su, pokazalo se, najavili početak kraja Miloševićeve vladavine. U noći 31. marta na 1. april 2001, kad su DOS-ova policija i surčinski mafijaši, došli da ga uhapse, s bivšim predsednikom pregovarao je Ivković. Takođe, Ivković je u Skupštini odvojio grupu socijalista, koji su podržavali frakciju Zorana Đinđića.

Uz žestoku političku kritiku, Vučić nije štedeo Ivkovića ni u privatnim diskriminacijama. U proleće 2002. godine, kad je izbila seks-afera tadašnjeg predsednika Skupštine Dragana Maršićanina i skupštinske daktilografkinje Ljiljane Subić, Vučić je podržao nestašnog potpredsednika Demokratske stranke Srbije. Iako je Subićkina majka bila odbornik SRS-a u Boru, Vučić je pričao da ona radi za Državnu bezbednost, koja preko nje kompromituje političare. Na njenom spisku se, govorio je Vučić, pre Maršićanina našao i Bane Ivković. Tada je mladi radikalski sekretar imao i druge kompromitujuće informacije o sadašnjem stranačkom kolegi.

- Mira Marković je prekinula sve kontakte s Banetom Ivkovićem, ne želi ni da mu se javi na telefon. Ne zato što je izdao Slobu ili zato što je oteo grupu poslanika SPS-a, već zbog Biljane Popović. Mira ne želi ni da vidi i čuje čoveka koji je zbog švalerke ostavio ženu i četvoro dece. Eto, ona je moralnija od svih bednika koji pristaju na saradnju s Ivkovićem - tvrdio je Vučić pre nego što je i sam uzeo bivšeg socijalistu u naprednjački kartel.

Kad su kolumbijski policajci i američki agenti upali u skrovište Pabla Eskobara, uz njega je bio telohranitelj Karlos Rosales. Pokušali su da pobegnu kroz prozor, preko krova. Nisu uspeli. Kad organi sile dođu po srpskog Pabla, zateći će ga samog. Od njega će, na vreme, pobeći svi sadašnji saučesnici u uništavanju države i naroda. Biljana Ivković jednako kao Zvonko Veselinović ili Petar Panić.

Funkcijama, statusom i novcem sada može da kupi njihove hvalospeve. Kad firmi Nebojše Krstića obezbedi posao od 90 miliona dinara, logično je da ga neumorno hvali na RTS-u, Pinku, Hepiju ili gde već treba. Ni Laza Ristovski ga ne podržava za džabe. Naprednjačka vlast u Čačku je iz gradskog budžeta već izdvojila 946.000 dinara za kupovinu karata za film „Čarape kralja Petra". Ristovski još nije završio snimanje tog remek-dela, ali ulaznice su već rasprodate. Da se Al Kapone setio takvog načina poslovanja, filmovi Frenka Sinatre do danas bi bili najgledaniji. Beogradski budžet je prazan, republička Vlada je pre nekoliko dana prebacila 12 miliona dinara u gradsku kasu, jer je „smanjen obim prihoda". Ipak, beogradska vlast ima 400.000 dinara za rezalizaciju projekta „Jubilej Suzane Perić". Privatnu proslavu modne kreatorke finansiraju građani koje je ona nagovarala da glasaju za SNS.

Dok ima otetog novca, biće i podrške političkih parazita. Protiv mrtvog Eskobara svedočila je i njegova ljubavnica Viktorija, protiv živog Vučića će svi koji se sad zaklinju da ga vole do poslednje pare. Ako Srbija bude imala sreće, umesto na krovu, Vučić će dugo i mirno ležati u prikladnoj ćeliji.