Veterani

Dok Vođa loše glumi da je "pod pritiskom", nekadašnji veterani teško preživljavaju od pritiska njegovom režima

Ko prodaje državu u ime nas?

Neophodno je donošenja skupštinske rezolucije o karakteru ratova i obavezujućem odnosu društva i države prema svim učesnicima ratova a naročito prema ratnim vojnim invalidima i članovima porodica palih boraca. Dok se ne donese ovakva rezolucija dešavaće se ispadi u kojima će stradati nedužni ljudi preko čijih leđa će nestručni i nesposobni, a željni funkcija i privilegija, hoće da ostvare svoje ambicije. Predsednik Pokreta veterana Srbije, Željko Vasiljević, piše između ostalog i o aktuelnoj političkoj provaliji vladajućeg režima i o stanju u kome se nalaze nekadašnji borci, invalidi ratova i njihove porodice.

Željko Vasiljević

Nagoveštava se ovih dana konačno rešenje za status Kosova i Metohije, a samozvani Vođa tvrdi da ga "pritiskaju". Postavlja se pitanje ko su ti koji vrše taj pritisak? Da li su to najveće zemlje sveta, Kina, Rusija, Indija, Brazil, ili su to nama osvedočene prijateljske zemlje, Grčka, Kipar, Rumunija, Španija, Slovačka? Da li su to Bugarska, Mađarska, Poljska ili veliki broj zemalja koje su pod pritiskom priznale nezavisnost formalno ali suštinski nisu i nikada neće? Pa ko je to onda ko pritiska našeg malog Aleka da mora da prizna samoproglašenu nezavisnost? Da li to od njega traži Trampova administracija?

Niko od navedenih nije ni pomislio da traži takvu glupost i takvo kršenje međunarodnog prava samo se u glavi našeg predsednika takvi zahtevi pojavljuju a onda se prenose u njegovim medijima i stvaraju sasvim pogrešnu sliku o navodnim pritiscima za ubrzano reševanje vekovnog problema. Da budemo potpuno iskreni, postoje oni koji bi da okončaju ovaj sukob dva naroda odnosno tačnije rečeno dva diktatorska klana koji ovaj sukob koriste za opstanak na vlasti koju isključivo koriste za lično bogaćenje ali su to, svakim danom je sve vidljivije, poražene politike koje opstaju samo po inerciji. Ko su ti koji zahtevaju od Vučića da završi sa konačnim priznanjem nezavisnosti KiM?

Pre svega, to je nemačka kancelarka Angela Merkel kojoj Vučić jede iz ruke i pokušava da njenoj bolesnoj želji udovolji u svakom pogledu i u potpunosti, a često daje i više nego što ona i traži. Sigurno su to poražene snage u Americi, one snage kojima je Vučić narodnim parama pomagao predizbornu kampanju, Klintonovi i njihovi neoliberalni satrapi koji žele ceo svet da stave u funkciju svojih ličnih interesa. Albanci su ti koji Vučiću svakodnevno trabunjaju kako mora da prizna faktičko stanje i prizna nezavisnost srpske južne pokrajine.

Kada uporedimo snagu, značaj i uticaj u svetu ove dve strane, jasno je da proces stvaranja države "Kosovo" doživljava fijasko i da su još samo najuporniji, najkorumpiraniji i najgluplji na strani evidentno poraženih snaga. Naš problem je u tome što i Vučić zastupa te poražene snage i pokušava da nas ubedi u neophodnost kompromisa i neophodnost prihvatanja albanskih zahteva.

Rešenje ovog problema treba zamrznuti i ostaviti za buduća vremena kada će međunarodne okolnosti biti na našoj strani. Faktičko stanje se može promeniti za tren. Kako su Albanci proterali za par dana više od 250 hiljada Srba, tako se za jedan dan može preseliti i oko 600 hiljada Albanaca koji su se na KiM uselili posle 1999. godine i još nekoliko stotina hiljada koji su nezakonito došli na KiM posle 1945. godine i koji ne priznaju državu Srbiju za svoju! Za ovu ideju imamo podršku i značajnog dela albanskog stanovništva, starosedelaca koji Srbiju doživljavaju kao svoju zemlju i kojima su Vučićevi partneri u projektu iskorišćavanje oba naroda, Haradinaj i Tači, veći neprijatelji od Srba, kao što su nama Srbima veći neprijatelji Vučić i njegova bulumenta kriminalaca nego dostojanstvenog života željan starosedelački deo albanskog naroda na KiM.

Ali. vreme brzo i neumitno ističe i te zadnje pakosti koje Vučić, Rama i Tači čine, da bi što više napunili džepove samo će im još više otežati kaznu koju neće moći izbeći.

Smučili su se svakome, i tamo i ovde, sa kriminalom, lažima i diktaturom. Ogadili su se svim svetskim liderima. Dogovor velikih sila je postignut, samo još ostaje realizacija da ih sve počiste i oslobode sve narode sa ovih prostora teškog jarma koji ste nam svima okačili. Da ne bude zablude tu mislim i na Hrvatsku, BiH i Crnu Goru čiji je gospodar Milo bio uzor svim ovim nesretnicima u vladanju i pljačkanju.

Dan raspleta se ubrzano bliži i oluja je sve bliža i sve jača a ona ima za očisti svo smeće i zagađenja i da posle nje ostane malo svežine i sunca koje treba da donese novu snagu, radost i nadu da se i na ovim prostorima može živeti dostojanstveno, od svog rada i znanja i da se ne mora bežati u beli svet da bi se videlo vedro i sunčano nebo.

Ajde malo da se osvrnemo i na vidovdanski protest i njegove rezultate. Za sada oni nisu vidljivi celoj populaciji ali nama koji te pojave pratimo na nivou detalja koji daju oštrinu celokupnoj slici, možemo reći da se pozitivni pomaci dešavaju iako je prošlo samo petnaestak dana.

Osnovna dobit ovog protesta je saznanje ministra Zorana Đorđevića da mu saradnici ne vrede ni pet para i da je i za njega bolje da se savetuje sa onima koji materiju dobro poznaju i koji imaju dobre namere a ne samo ideju lične koristi. Čini nam se da će ljudi koji znaju šta i kako treba raditi u oblasti boračko-invalidske zaštite u narodnom periodu imati značajno veći uticaj na odluke ministra i ministarstva a prvi korak ka tom raščišćavanju je formiranje radne grupe za izradu novog Zakona. Što se tiče dela tima koji će predstavljati državu čini nam se da je on sa manjim izuzecima sastavljen od najvećih poznavalaca ove problematike a predstavnici udruženja su oni koji su u prethodnom periodu pokazali najveću želju za promenu lošeg odnosa države pre svega prema ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca.

Da su promene u dobrom smeru započele govori i otvoreno nezadovoljstvo onih predstavnika udruženja koji su u prethodnom periodu na osnovu korupcije i kriminala uživali ogromne beneficije, koji su pukim dodvoravanjem i uvlakaštvom dobijali ono što im radom i kvalitetima nikako ne pripada.

Do juče su na svim sastancima hvalili ministra Đorđevića kao najboljeg, bezgrešnog, najlepšeg i možete zamisliti šta je takvima moglo padati na pamet a samo zato što nisu u radnoj grupi za izradu zakona, sada za 05.08.2018. godine u Valjevu zakazuju štrajk glađu sa ciljem: " ostavka lažova ministra za boračka pitanja Gospodina Zorana Đorđevića i Državnog sekretara Gospodina Negovana Stankovića i zahtevi koji nisu ispunjeni a obećani od strane istih"?!

Sledeće korake željno očekujemo a to je izrada pravilnika o finansiranju organizacija da se uvede red i da sredstva dobijaju one organizacije koje deluju na teritoriji cele Srbije i koje imaju decenijsku tradiciju a ne da država daje sredstva organizacijama koji imaji po jednog ili dva člana, koje polovinu moraju da daju onima koji su uticali na to da dobiju sredstva. Mora se prekinuti sa praksom koju su uveli Vulin, Dragan Popović i Sabor da se sredstva koje srpski narod teškom mukom izdvaja u budžet troše nenamenski i isključivo za zadovoljenje ličnih potreba pojedinaca. O kolikoj se korupciji radi neki su od tih para kupili sebi stanove i sada je potpuno jasno da im se takav vid lagodnog života ne napušta pa su ponovo krenuli u organizovanje štrajkova koji će prestati istog trenutka kada u ministarstvu prihvate da ih finansiraju. Već viđeno više puta. Valjda će sada biti više pameti, neće se pristati na ucene i napokon bi trebalo uvesti red i u ovoj oblasti u kojoj je poslednjih tri četiri godine bilo kao u tamnom vilajetu.

Kada se ova oblast očisti od takvih prevaranata koji su poslednjih godina imali glavnu reč neće se dešavati ni takvi ispadi kao što je slučaj sa našim članom i predsednikom udruženja u Čačku Dejanom Petkovićem. Dejan je junak sa Košara na kojima je u krvavoj bici izgubio ruku i koji danas od ovog društva i države očekuje bar malo zahvalnosti, pažnje i beneficija.

Na žalost na vlasti u mnogim sredinama su oni koji su pomislili da će se iživljavanjem na ovakvim junacima dopasti onima koji odlučuju o njihovim postavljenjima, jer takvi samo zahvaljujući članstvu u partijama i dolaze do fotelja bez ikakvog znanja i iskustva za funkcije koje obavljaju. Tako je i na funkciju direktora EPS Distribucija Čačak došao Milovan Glišić koji je protiv zakonito isključio struju Dejanu Petkoviću iz samo njemu znanih razloga.

Naime zbog duga od 27.000,00 dinara Dejan je dobio opomenu 03.07. da u roku od 30 dana izmiri svoje dugovanje a već 13.07. je po nalogu direktora Milovana Glišića ekipa isključila struju ne sačekavši ni rok koji su mu dali. Da u ovom slučaju nisu posla vezana samo za struju navodi nas saznanje da je Dejan jedan od organizatora protesta oko cene benzina i jedan od organizatora borbe protiv rušenja igrališta u naselju Košutnjak u Čačku.

Direktoru Glišiću se učinilo da bi maltretiranje junaka sa Košara i čoveku bez ruke a što da ne i cele njegove porodice, moglo da mu donese neki politički poen i da učvrsti njegovo mesto u ničim zasluženoj fotelji, međutim nije shvatio da se promene bliže i da se sada hvataju početne pozicije za novu trku. To su bolje videli oni koji stoje malo više na brdu, odnosno malo bliže vatri kao što je direktor EPS Milorad Grčić a da ne grešimo dušu i druge informacije govore da Grčić ceni i poštuje ovu populaciju. Ovo je sigurno najbrža smena nekog funkcionera za koju smo čuli a u njenu opravdanost ne treba sumnjati. Na žalost i ovo je dokaz neophodnosti donošenja skupštinske rezolucije o karakteru ratova i obavezujućem odnosu društva i države prema svim učesnicima ratova a naročito prema ratnim vojnim invalidima i članovima porodica palih boraca.

Dok se ne donese ovakva rezolucija dešavaće se ovakvi ispadi u kojima će stradati nedužni ljudi preko čijih leđa će nestručni i nesposobni a željni funkcija i privilegija želeti da ostvare svoje ambicije.