(P)likovi

Šizofreni Vođa u očekivanju da ga odvedu u zatvor, njime preti svojim saborcima

Đavolov šegrt

Kad đavo dođe u Srbiju, po svoje, moraće da čestita Vučiću: „Bravo, kolega, obavili ste moj posao". Đavo će biti u pravu, njegov šegrt je uništio sve što je mogao, lažima i prevarama je osvojio vlast, moć, novac, tela i duše podanika. O novim zamkama, kojima nečastivi iz Jajinaca namerava da dokrajči državu i narod, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Niko nije opasniji od onoga ko može baš sve, bez stida, morala i principa. U samo nekoliko dana, Aleksandar Vučić je dokazao da je spreman na sve, pa i da negira samog sebe, samo da bi ostvario neki politički poen. U rekordnom roku napravio je multikonfesionalnu opsenu, od „sataninog gnezda" u Vatikanu, do diktatorskog dvojnika Erdogana i patrijarhovog Ordena Svetog Save. U svakoj od tih akcija, pored marketinškog, imao je i neki konkretniji motiv.

Vučićeva poseta Vatikanu iznenadila je samo naivne posmatrače, koji pamte njegove izjave o Rimokatoličkoj crkvi iz vremena dok je bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Pored toga što je bio recenzent Šešeljevih knjiga „Vatikan glavno satanino gnezdo", „Pontifeks maksimus satanističke crkve Jovan Pavle Drugi" i „Rimska kurija večno žedna srpske krvi", Vučić je detaljno i nadahnuto dokazivao da je Sveta Stolica odgovorna za sva srpska stradanja, za Jasenovac kao i za „Oluju". Međutim, i najteže optužbe izblede kad se interesi spoje.

Vučić je Vatikanu oprostio antisrpski satanizam, a njemu će biti oprošteno tek kad obavi prljavi posao na priznanju albanske države Kosovo. Da bi se to realizovalo, u Vatikanu je tokom poslednje dve godine održano pet tajnih sastanaka Vučića i Hašima Tačija.

I sada, 12. septembra, priređen je sastanak u hrvatskoj diplomatskoj misiji pri Svetoj Stolici, na kome je Tačija zastupao Anton Mehmeti, državljanin Švajcarske. Na večeri, uz plodove mora, pokušali su da naprave strategiju koja bi omogućila nastavak saradnje u izmenjenim okolnostima, usled pada s vlasti Ramuša Haradinaja i, još bitnije, američke inicijative za koju je zadužen Ričard Grenel, specijalni izaslanik Donalda Trampa.

S obzirom da nisu mogli da procene kakav stav će zauzeti Albin Kurti, sasvim izvesno novi kosovski premijer, i koliko će boleti Granelovo zavrtanje ruku, dogovorili su se da nastave po starom, da kupuju vreme i prate razvoj situacije.

Nisu našli ni konačno rešenje za Haradinaja. Iako su mu šanse za politički opstanak ravne onima da izbegne suđenje u Hagu za ratne zločine, Haradinaj još ima koncesije na šverc oružja i droge kroz Srbiju. Novi raspored snaga na političkoj i kriminalnoj sceni, kao i spoljni pritisci, ubrzaće proces transformacije celog Balkana. Vučić i Tači nemaju šanse da se prilagode civilnim okolnostima, ali to ne znači da su spremni na predaju.

Posle sastanka s Mehmetijem, Vučić se slikao s papom Franjom. Ne zna se da li se pohvalio kako je njegov deda Anđelko u septembru 1941, kad je vlast NDH stigla u Čipuljiće, promenio veru, odrekao se pravoslavlja i postao katolik, o čemu svedoči dokument koji je potpisao fratar Mijo Filipović. To nije ni bitno ni Vučiću, ni papi, pa ni srpskom patrijarhu Irineju.

Na svečanosti kojom je obeležena 800-ta godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, Aleksandar Vučić je odlikovan Ordenom Svetog Save. Iako su to odlikovanje, najviše u SPC, dobili i jurodivi likovi poput Dragana Markovića Palme, Bogoljuba Karića, Miroslava Miškovića, Vučić je bio srećan. Kao i njegovi prethodnici, i on je iz tuđeg džepa dao donacije Crkvi, zaslužio je zvaničnu satisfakciju.

Kad je poljubio pozlaćeni krst nisu sevnule munje, ikone nisu zaplakale, niti su se sveće okrenule naopako.

Srećan je bio i patrijarh. Održao je govor na kakvom bi mu pozavideo i Aleksandar Vulin, sve u nadi da će Ordenom preventivno delovati na Vučića, da ga obaveže da ne prizna nezavisnost lažne albanske države, na kojoj se nalazi i sedište SPC-a. Uzalud ta nada.

Vučić je 2004. u hramu Aleksandra Nevskog potpisao zakletvu na vernost Srpskoj radikalnoj stranci. "Zaklinjem se svojom čašću i potomstvom da ću bespogovorno izvršavati odluke SRS-a", drhtavom rukom je napisao Vučić. Lako mu je bilo da kao garanciju vernosti ponudi čast. Nju nema, pa nema šta da izgubi.

No, s istom lakoćom zakleo se u decu. Radikalima je bio odan do prve prilike, dok nije shvatio da od šešeljizma nema vajde, mnogo su korisniji apostoli Boris Tadić, Miki Rakić, Vilijem Montgomeri i Kameron Manter. Odrekao se časti i potomstva, zgrabio je vlast i novac. Sad je dobio i Orden.

Dobio je i priliku da opet ugosti turskog predsednika Redžepa Erdogana. Susret je iskoristio da opet revidira istoriju i pljune na sve srpske žrtve, ali i da ponizi nesrećnu generaciju kojom trenutno vlada.

- Srbiju i Tursku veže 600 godina prijateljstva - rekao je Vučić.

Jednom rečenicom, podjednako brutalnom i glupom, poništio je sećanje na četiri veka ropstva, na porušene crkve i sve glave srpskih ustanika koje su nabijane na kočeve. Krvava prošlost, ma koliko bila tragična, ne treba da bude smetanja normalnoj saradnji dve države, ali ni da se prekraja. Sigurno ni Erdogan nije zahtevao takvo poltronsko falsifikovanje istorije. Između Srba i Turaka nikad nije bilo prijateljstva. Nema ga ni danas. Važan je samo interes, a Erdogan ga ima u izgradnji autoputa Sarajevo - Beograd, vredan 250 miliona evra, koji će graditi turska kompanija Tašjapi.

Kao što su nekad Srbi dočekivali turske prijatelje, dočekivali da iskoriste pravo prve bračne noći, tako je Vučić sad omogućio Erdoganovom obezbeđenju da, suprotno svim propisima, na beogradskim ulicama nosi oružje. Telohranitelji Erdoganove supruge Emine s dugim cevima su ušli u jedan kafić u Krunskoj ulici, u blizini ambasade Turske. Kad su videli civile s puškama, reagovali su konobar i jedan gost kafića. Posle kraćeg incidenta, pojavila se patrola srpske policije i, naravno, privela negostoljubive Srbe. U Zemunu, gde su takođe opušteno šetale grupe naoružanih Turaka, niko nije reagovao.

Vučić je pristao da iz državne kase finansira auto put prema Sarajevu, iako ima mnogo prečih i jeftinijih projekata. Srbija od toga neće imati nikakvu korist, ali hoće njen gospodar. Tuđim parama kupiće naklonost sultana Erdogana, a to nije malo. Erdogan je obećao Tačiju azil, neće ga izručiti sudu u Hagu, da odgovara za zločine iz vremena kad je komandovao teroristima iz UČK. Kad ovde prigusti, Vučić se nada da će i njemu turski kolega diktator dati sigurnu kuću u Istanbulu. A, to košta.

Uporedo s vatikanskom, svetosavskom i osmanlijskom predstavom, Vučić je, dalje od očiju javnosti, pripremao teren za obračun sa ostacima opozicije. Za obe vrste manipulacije - ucene i podmićivanje - upotrebio je sebi najdraže sredstvo, novac.

Na udaru se nalaze dva pokreta na krajnjim polovima opozicione scene. Pokret Dveri, kao član Saveza za Srbiju, odlučio je da bojkotuje sledeće parlamentarne izbore i da ne učestvuje ni u kakvim pregovorima s vlastima. Bojkot, kao oblik borbe protiv diktature, predstavlja najteži ispit na kome se Vučić našao otkad je na tronu.

On i njegovi strani mentori i sponzori znaju da sledeća vlada neće imati legitimitet ako na izborima ne učestvuju stranke Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, Zorana Lutovca i Boška Obradovića. Vučić može da stvori privid demokratske procedure, da u parlament uvuče radikale, "zavetnike", kentaurski duet Čeda-Čanak, pa čak i bolesnike okupljene oko Miše Vacića, ali sve mu je džabe.

U izbornoj noći, dok se budu brojali glasovi, Vučić će brojati sitne dane do pada s vlasti. Bez obzira koliko osvoji, odnosno otme, glasova, neće imati legitimitet da nastavi s uništavanjem Srbije, utvrđivanjem nezavisnosti Kosova i ispunjavanja ostalih zahteva iz Brisela i Vašingtona.

Ni strancima ne treba takav saradnik, slab i truo, čije odluke uvek mogu da budu osporene. Za potvrdu legitimiteta neophodno je da na izborima učestvuje Savez za Srbiju, a to se neće desiti dok se ne ispune zahtevi koji će sprečiti krađe, ucene i nasilje naprednjačkog kartela. Ako na to pristane, Vučić će se odreći svog najjačeg oružja, a onda pod mač, bato.

Da bi izbegao taj scenario, diktator je pokrenuo policijsku, pravosudnu, udbašku i medijsku kampanju protiv lidera Saveza za Srbiju. Vučićeva strategija se zasniva na proceni da je Dragan Đilas najslabija karika u opozicionom lancu. Protiv njega lako može da montira optužbe za kriminal i korupciju. Kako god se branio, Đilas nikad neće dobiti ozbiljniju podršku glasača, bar ne u meri koja može da ugrozi rejting SNS-a.

Po Vučićevoj proceni, još manje šanse za uspon ima Vuk Jeremić. Međutim, Jeremića smatra tvrđim i otpornijim. Zato prema Đilasu, pomoću udbaških mehanizama, gura pojedine funkcionere i finansijere Narodne stranke. U vreme predsedničke kampanje, Branko Miljuš je bio jedan od najbližih Jeremićevih saradnika. Sad se vratio u Đilasovo društvo, gde trpi napade Gorana Vesića i sličnih agresivaca, koji ga zasipaju uvredama da je lečeni narkoman.

U tom smeru uskoro će krenuti još neki istaknuti narodnjaci. Osipanju Jeremićeve ekipe doprineće i sam bojkot. U Narodnu stranku mnogi su ušli s nadom da će dobiti poslaničke i odborničke mandate i funkcije u javnim preduzećima. Bez izbora, od toga nema ništa. Njima se žuri, pa će potražiti neku perspektivniju opciju.

Kad se završi pretumbavanje unutar opozicije, moguća je i promena Đilasovih stavova. Vučić će pristati na dodatne ustupke, a stranci će izvršiti pritisak na predsednika Stranke slobode i pravde. Iako je sad iskreno i odlučno uveren da, u ovakvim okolnostima, neće odustati od bojkota, Đilas još nije stigao do tačke topljenja, kad će saznati od kakvog je materijala stvoren. Vučić se nada da mu je Đilas nalik, da će popustiti.

U obračunu s Obradovićem, Vučić ne primenjuje tu vrstu manipulacija već udara svom snagom.

- Dveri su ukinute - rekao je nedavno Vučić.

Začudo, nije daleko od istine. Na račun Dveri svakog meseca legne oko 2,5 miliona dinara iz budžeta države u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka. Iako taj pokret, usled rasula, više nema svoj poslanički klub u Narodnoj skupštini, novac se redovno uplaćuje. Međutim, umesto predsednika Boška Obradovića, unazad tri meseca pare s računa skidaju Slobodan Dimović, bivši direktor Dveri, i Dragan Manić, takođe bivši član Predsedništva Dveri.

Kad je prvi put račun očišćen, Obradović je preduzeo sve pravne radnje da sačuva imovinu Dveri, podigao je krivične prijave protiv osumnjičenih bivši drugova i od Privrednog suda u Beogradu i Narodne banke Srbije da poništi rešenja kojima su oni ovlašćeni za raspolaganje sredstvima pokreta i izrekne privremenu meru kojom bi bilo onemogućeno otimanje novca. Državne institucije nisu reagovale, pa su Dveri ostale bez ukupno 7,5 miliona dinara.

Obradović tvrdi da napad sprovode predsednik države, BIA, ministri u Vladi, sudije i advokati, sve sa ciljem da se pljačkom imovine blokira rad Dveri. Kao dokaz, navodi i to što Dimovića i Manića zastupaju advokatice Sofija Ilić i Rada M. Janković, obe iz advokatske kancelarije Aleksandra Đorđevića, bivšeg šefa BIA, koje su branile kriminalnu grupu Darka Šarića.

- Nema sumnje da su isključeni članovi Dveri u direktnoj službi režima, a manje je važno da li su kupljeni ili ucenjeni da sarađuju sa mafijom na vlasti. Pozivamo nadležne državne organe da se zaustavi ovaj kriminal iza koga očito stoji naredba predsednika SNS-a da Dveri moraju biti ukinute - rekao je Obradović.

Nadležni državni organi nisu odgovorili na njegov poziv, zato je predsednik Dveri bes istresao na Tviteru.

- U kojoj zemlji na svetu bi u toku otvorene pljačke jedine opozicione parlamentarne političke organizacije svi državni organi ostali nemi mesec dana? Ima li boljeg dokaza da krađa naših budžetskih sredstava za tekući rad i internet resursa nije kriminalni poduhvat pod zaštitom režima? Meni je jasno da je u cilju uništavanja Dveri vlastima sve dozvoljeno! Svaki dan pokušavaju da kupe ili ucene sve ljude koji imaju veze sa Dverima! Godinama je glavna ideja SNS-a ukidanje Dveri kao protivnika koga ne mogu da eliminišu i zaustave na drugi način! Bivši funkcioneri Dveri, Manić i Dimović, ne bi smeli ovako i ovoliko da kradu da nemaju podršku i zaštitu režima. Jasno je da nisu izdržali i da su se prodali. Moja javna poruka Vučiću: Svestan sam tvog javnog obećanja da Dveri više nikada neće biti u Skupštini i da će biti ukinute, i sve je to u redu, jer si ti bolestan, nenormalan i lud čovek. Međutim, do sada je ovo bila politika, a od sada je lično. I računaj da batina ima dva kraja - poručio je Obradović.

Bez novca nema ni političkih aktivnosti, pa ni kampanje za bojkot izbora. Zavrtanjem slavine, Vučić je naneo težak udarac Dverima, opasan skoro kao onaj koji je zadao Obradović kad je pristao na savez sa Đilasom i ostalim bivšim funkcionerima Demokratske stranke. Obradović je tada podržavao Dimovića i Manića, a iz Dveri je oterao narodne poslanike Srđana Noga i Zorana Radojičića, kao i mnoge druge saborce. No, to sad, dok režimski udar traje, više nije bitno.

Na drugi način, ali s istim ciljem, Vučić rovari po Pokretu slobodnih građana. Sergej Trifunović je priznao da mu je ponuđeno pola miliona evra za ulogu lažnog opozicionara, da izađe na izbore i da posle toga zameni u vlasti Ivicu Dačića i SPS. Odbio je, kaže. Kad je saznao da su ponudu prihvatili pojedinci iz Izvršnog odbora PSG, izbacio ih je na ulicu.

Ima mnogo posmatrača koji su poverovali u tu varijantu, ali nisu retki ni oni koji nastavljaju da sumnjaju u Trifunovića. Ako bi se i prihvatila mogućnost da je zaista odbio mito i ostao, kao što tvrdi, "čist i jak, ali bez para", čudno je što su anonimni Vučićevi izaslanici pokušali da vrbuju funkcionere PSG-a koji se zalažu za bojkot izbora. Pri tom, još su sveži utisci koje su ostavile nedavne glasine o tajnim susretima Trifunovića i Andreja Vučića. Kako god bilo, vlast je uspela da ubaci bubu u uho svih opozicionara, tradicionalno nepoverljivih i sklonih teorijama zavere.

Poznato je da đavo nikad ne spava. Uvek je budan i đavolji šegrt, tzv. predsednik Srbije. Pored spletki, kojima uništava opoziciju, ima vremena i da progoni kolege iz naprednjačkog kartela.

Za čistku mangupa iz svojih redova, Vučić je formirao specijalno istražno odeljenje. U timu koji predvodi, naravno, Andrej Vučić i Darko Glišić, kao jedini predstavnici Srpske napredne stranke, kojima svesrdno pomažu "prijatelji" Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević. Spisak nepodobnih naprednjaka još nije gotov, ali optužnica je već napisana. Objavio ju je vlasnik Pinka, koji je javno pozvao "natprirodno talentovanog političara, državnika i svog druga" Vučića da iz sopstvenih redova počisti "lopove i naročito reketaše".

Kad bi iz SNS-a bili najureni svi lopovi, tamo ne bi ostao niko. Naravno, to se neće desiti, pošto listu za odstrel overava prvi među njima, lično Aleksandar Vučić. Iako redovno, od izbora do izbora, najavljuje izbacivanje iz stranke i hapšenje kompromitovanih funkcionera, sad je zaista zavladala paranoja u vrhu kartela.

Konačno su mu poverovali da će nečiju glavu staviti na predizborni panj, kako bi se predstavio kao beskompromisni borac protiv kriminala i korupcije, koji je spreman i da udari na svoje ako skrive. Pametniji, koji su se na vreme osigurali dokazima protiv drugih stranačkih kolega, pa i braće Vučić, ćute i čekaju rasplet. Ostali, manje pametni, strepe za svoju sudbinu. Vezanih ruku, svesni svoje odgovornosti, svako jutro gledaju Pink i strahuju da li će Sarapa pročitati njihovu političku čitulju.

Ako je suditi po pričama koje plasira Željko Mitrović, a trebalo bi, on to ne radi bez znanja i odobrenja vođe, šut karta se sprema eskadronu naprednjaka koji se udomio u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Vučić je odavnu u zategnutim odnosima sa Nebojšom dr Stefanovićem, ali usled ravnoteže straha, još nije došlo do konačnog obračuna. Kao što uvek biva, prvo će stradati sitnije ribe. Prvi pikovi na draftu za eliminaciju trenutno su državni sekretari u MUP-u Milosav Miličković, Jana Ljubičić i njen kolega iz Telekoma Draško Marković.

Povoda ima u neograničenim količinama, a svaki od njih bio bi dovoljan da ih odvede na optuženičku klupu i s vrha vlasti gurne na dno.

U kakav glib je upala Srbija najbolje ilustruje činjenica da, osim Mitrovića, o tome ko je podoban da učestvuje u vlasti odlučuje i jurodivi Dragan J. Vučićević, vlasnik režimskog biltena Informer. Burnim temperamentom i maštovitim primitivizmom Vučićević je kod većine naprednjaka stekao imidž dvorske lude. Samo bolji poznavaoci Vučića na vreme su shvatili da je upravo takvim karakteristikama Vučićević stekao poverenje i status saučesnika, koji nije ovlašćen samo da prenosi vođine stavove, nego i da utiče na njih.

Vučić je to nedavno dokazao na najkonkretniji način, kad je lično urgirao da javni servis brani Vučićevića od nepostojećih pretnji Boška Obradovića i Zorana Lutovca.

Obradović je na Tviteru, u jednoj rečenici, opomenuo vlasnika Informera da će završiti u zatvoru, a neko je proneo glas da Lutovac u kancelariji drži montiranu fotografiju uhapšenog Vučićevića. Kontranapad je izvršen prvo u Informeru, a onda i na RTS-u.

Lično je Vučić zvao Dragana Buljoševića i naredio mu da napravi prilog u kome će odbraniti Vučićevićev lik i zlodelo. Penzionisani direktor RTS-a, koji nezakonito vrši tu funkciju, preneo je naređenje Nenadu Lj. Stefanoviću, glavnom uredniku Informativnog programa. Puritanac Stefanović je s gađenjem odbio da postupi po nalogu. s objašnjenjem da bi to bila bruka kakvu državna televizija nikad ranije nije imala.

Otpor čednog i časnog urednika trajao je dok mu nije objašnjeno da će odbacivanje komande s najvišeg mesta presudno uticati na mogućnost da dobije novi mandat. Stefanović je nedavno, iako ima već 63 godine, opet konkurisao na funkciju glavnog urednika, na kojoj se nalazi već 15 godina. Da ne bi rizikovao, pristao je na kompromis - prilog u slavu mučenika Vučićevića emitovao je u Dnevniku 3, a ne u Dnevniku 2.

Naravno, Vučić na tome nije insistirao zbog Vučićevića, nego da bi najbližim saradnicima dokazao svoju moć. Opozicija je milion puta iznosila mnogo teže optužbe i pretnje protiv najviših naprednjačkih i državnih funkcionera, pa nikome RTS, odnosno Vučić, nije izašao u susret da ga brani specijalnim prilozima u centralnoj informativnoj emisiji. Na takav plezir mogu da računaju samo tipovi poput Vučićevića, reprezentativni primerci dna. Dna, na koje su se spustili i Bujošević i Stefanović.

U sledećoj izbornoj kampanji, pored glava nekoliko svojih saradnika, Vučić glasačima namerava da ponudi i novi set besmislenih laži. U tom kontekstu, SNS je plasirao tizere spotova o naučno-fantastičnoj digitalizaciji. U jednom od njih, Igor Mirović se teleportuje iz Beograda u Novi Sad. Samo dotakne tač skrin i paf, nestade Mirović.

U drugom tizeru Vladimir Orlić iz nekog solitera izvozi leteći automobil i odlazi u visine. Samo ljudi s ozbiljnim mentalnim poremećajima mogu da poveruju u mogućnost da je vlast, koja ne ume da složi kamene kocke na trgu, sposobna da napravi tehnologiju za teleportovanje i vožnju letećim automobilima. Doduše, ideja o teleportovanju naprednjaka nije loša. Većina njih bi s državnih funkcija trebalo da budu ekspresno prebačeni u zatvor. Dok se to ne desi, Srbija će biti ogledno dobro đavolovog šegrta Aleksandra Vučića.