Vest za nesvest

Počeli su otvoreni sukobi u vrhu Vučićevog kartela

Buđenje pacova

Naprednjački politikanti i tajkuni otimaju se oko podele plena, vrednog 30-40 milijardi evra, koliko će se vrteti oko EXPO. Aleksandar Šapić je javno udario na Gorana Vesića, optužujući ga da rovari kroz pacovske kanale, preko svog gej-lobija. Vesić je frustriran što je Aleksandar Vučić kasu za EXPO poverio Darku Glišiću, čuvaru stranačkog trezora. Zlatibor Lončar se vratio u Ministarstvo zdravlja kako bi organizovao raspodelu 110 miliona evra namenjenih rekonstrukciji Zdravstvenog centra u Valjevu. Vučić je istisnuo Nenada Kovača iz posla sa IT opremom, oteo mu Tehnomaniju i predao je na upravljanje Slobodanu Kvrgiću. Probuđeni gladni naprednjački pacovi poješće jedni druge u borbi oko novca građana.

Predrag Popović

Izbori su završeni, funkcije su podeljene, sve je spremno za najveću pljačku u istoriji Srbije, zvanu EXPO. S obzirom da je u igri 20 milijardi evra, a biće još toliko kad se naduvaju cene radova, borba oko plena će biti žestoka i nemilosrdna.

Obračuni u vrhu naprednjačkog kartela tako su i počeli, žestokim i nemilosrdnim optužbama beogradskog gradonačelnika Aleksandra Šapića na račun ministra građevinarstva Gorana Vesića. Javno, na konferenciji za medije, Šapić je rekao sve ono o čemu je Magazin Tabloid pisao, a što su režimski mediji prikrivali kako bi "sačuvali mir u kući".

- Mira više neće biti. Dve-tri godine sam ćutao o Goranu Vesiću jer sam se bavio gradom Beogradom, imao sam mnogo posla i izazova. Ćutao sam zbog mira u kući, da on ne bi išao u stranku i tamo kukumavčio i jaukao kad bih mu odgovorio. E, toga više neće biti! Više neću da trpim njegove frustracije i udarce ispod pojasa. Svaki udarac koji dobijem ispod pojasa, vratiću ovako, javno i iznad pojasa. Ne bavim se pacovskim kanalima. Nemam svoje novinare koje izvodim na žurke, nemam gej-lobije koji funkcionišu u tim novinarskim krugovima. Ne kupujem poklone. Nemam prijateljice koje se valjaju po jutarnjim programima, s kojima imam razne šeme i kombinacije. Ne plaćam lažne analitičare, bivše političare, kao što Vesić ima onog Nikolu Jovanovića, koji se meni nudio pre dve godine da ga plaćam - rekao je Šapić.

U tom rafalu iznad pojasa, Šapić je uporedio svoj i Vesićev status u naprednjačkom kartelu. Sebe je istakao kao "jednog od najvećih deoničara SNS-a", što nije daleko od istine, pošto je on zaista ugasio svoju parlamentarnu stranku SPAS, koju je kao miraz doneo Vučiću. S druge strane, Šapić je doveden u SNS kako bi proterao nepodobne kadrove iz gradskog odbora i gradske uprave, prvo Nebojšu Stefanovića, a onda i Gorana Vesića. Taj posao je obavio.

- Kad me SNS pozvala da dođem, znala je da, ako prihvatim da dođem, za Vesića više neće biti mesta. Stranka je mogla da bira. I izabrala je mene. Ako frustrirani Vesić nije zadovoljan svojim statusom, neka ide tamo gde je izvor problema, ne može da koči i mene i SNS, i Beograd i Srbiju - rekao je potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Beograda.

Šapić je precizno istakao Aleksandra Vučića kao "izvor problema". Vučić je Vesiću napravio problem kad ga je najurio iz vrha vlasti u Beogradu. Vesić je očekivao da će, posle izbora 2022. godine, konačno uskočiti u fotelju gradonačelnika. Kad je propala ta opcija, za utehu je dobio Ministarstvo građevinarstva. S obzirom na veliki budžet i još veći prostor za kombinacije, Vesić je bio zadovoljan. Kako se snašao na toj funkciji vidi se po opisnom nadimku koji je dobio i opravdao - "ministar za visoku ugradnju".

Međutim, Vučić je napravio novu spletku, opet na štetu Vesićevih interesa. Kad je delio resore u novoj, aktuelnoj Vladi, Vesića je ostavio na istom mestu, ali izmislio je Ministarstvo za javna ulaganja, na čije čelo je postavio Darka Glišića. Kao Vučićev čovek od poverenja, Glišić je od osnivanja SNS-a bio čuvar stranačke kase, u koju su se slivale čiste pare iz budžeta, kao i one od reketiranja, korupcije i ostalih Vučićevih tradicionalnih poslovnih delatnosti.

Sada, kao "ministar za EXPO", Glišić ima zadatak da uzima ušur od svih kombinacija, koje će imati ukupnu vrednost od 30 ili 40 milijardi evra. Kad mu je ta količina novca izmakla, logično je što se Vesić frustrirao. Pošto bes ne sme da iskaljuje na Vučiću i Glišiću, pojačao je dozu subverzivnih akcija prema Šapiću. Preko svog gej-lobija i ostalih abonenata, koje je Šapić javno targetovao, Vesić je otvorio brojne kriminalne i korupcionaške afere u koje su uključeni gradonačelnik i njegovi saradnici.

Poslednji u nizu prozvanih je Šapićev stari ortak Davor Macura, vlasnik firme ABL Solvent, koja do juče nije imala nijednog zaposlenog i u Agenciji za privredne registre vodila se kao mikro-preduzeće.

Macura je, za samo 70 miliona evra, kupio Industriju mašina i traktora, koja se nalazi na 33 hektara zemljišta u Novom Beogradu.

Prošlogodišnjom promenom zakona omogućena je besplatna konverzija zemljišta, tako da je naprednjačka vlast svim privatizacionim pljačkašima poklonila državnu imovinu čija ukupna vrednost se procenjuje na iznad 20 milijardi evra. U tom čerupanju javnih resursa, Macura je dobio na poklon skoro pola milijarde evra. Minimalna cena hektara na lokaciji na kojoj se nalazi IMT kreće se oko 10 miliona evra, a ide i do 20 miliona evra. Kad to zemljište isparceliše i proda građevinskim investitorima, a posebno ako se i sam upusti u taj biznis, može dodatno da uveća zaradu.

Vučić je organizator svih tih prevarnih radnji, od konverzije zemljišta do EXPO. On raspoređuje kadrove na mesta na kojima će raspolagati s određenim komadom plena. Ipak, neko se rasporedi sam. Iako se pre dve godine povukao iz izvršne vlasti, pod izgovorom da je teško oboleo, Zlatibor Lončar je sam odlučio da se vrati u fotelju ministra zdravlja. Za tu odluku ima 110 miliona evra razloga.

U Valjevu se privode kraju pripreme za rekonstrukciju Zdravstvenog centra. Vlada Srbije je za taj posao namenila čak 110 miliona evra. Koliki je tu prostor za korupciju može da se vidi poređenjem sa izgradnjom i opremanjem Kliničkog centra u Nišu, koji je pre sedam godina koštao samo 50 miliona evra. Tenderska dokumentacija, koju je tada objavio Magazin Tabloid, otkrila je brojne nepravilnosti, teške oko 17 miliona evra, u kojima je učestvovao Zlatibor Lončar. Sada, povratkom na mesto zločina, u Ministarstvo zdravlja, Lončar ima priliku da učestvuje u podeli duplo većeg valjevskog plena, nego što je bio onaj niški.

Rekonstrukcija Zdravstvenog centra u Valjevu predstavlja još jednu Vučićevu megalomansku kombinaciju, na kojoj će on i njegovi saučesnici u pljačkaškom pohodu očerupati budžet. Na taj Zdravstveni centar, koji ima 652 bolnička kreveta, upućeno je 80.000 Valjevaca i 200.000 stanovnika Kolubarskog okruga. Niški Klinički centar, sa 1.525 kreveta opslužuje 250.000 Nišlija i oko 1,5 milion stanovnika južne i istočne Srbije. Razlika u ceni rekonstrukcije u Valjevu i izgradnje i opremanja KC u Nišu otkriva razmere Vučićeve nabujale pohlepe.

Vučić može da patentira model isisavanja novca iz budžeta preko nepotrebnih i preskupih projekata, koji stvaraju samo gubitke, uvek na štetu građana i u korist njega i njegovih tajkuna. Od "Beograda na vodi", preko fudbalskih stadiona širom Srbije, uključujući i onaj tzv. Nacionalni u Surčinu, Vučić nabacuje poslove podobnim firmama i uzima proviziju. Taj model je primenio i u vreme pandemije korone, kad je naredio izgradnju četiri bolnice, koje već godinama ne rade. Istu sudbinu ima i firma Life Biotech d.o.o. koju je Vučić predstavio kao fabriku vakcina protiv Kovida 19. Ta arapsko-kinesko-srpska firma je registrovana u decembru 2021. godine.

Od tada do danas ima četvoro zaposlenih, od kojih je troje raspoređeno na direktorske funkcije. Finansijski izveštaji pokazuju nula dinara prihoda i dugovanja od 25,9 miliona dinara, što je otišlo na plate "zaposlenih". U vrhu SNS-a sada se najavljuje promena namene te fabrike, koju Vučić namerava da uključi u projekat "Skok u budućnost", koji je povezan sa EXPO, kako bi iskoristio priliku da uzme još jednu proviziju na istoj poslovnoj katastrofi.

S namerom da svaki evro iz projekta EXPO drži pod kontrolom, Vučić je sistem za izvlačenje novca zaokružio prisvajanjem kompanije Tehnomanija. Iz budžeta namenjenog za EXPO više para će otići na tehničku i elektornsku opremu, nego na građevinske poslove, pa je taj deo plena Vučić namenio, naravno, sebi. Da bi to ostvario, izvršio je pritisak na Nenada Kovača i sve njegove firme, kako bi Tehnomaniju preuzela firma Prointer Sistem, kojom upravlja Vučićev ortak Slobodan Kvrgić.

Kad je SNS dovedena na vlast, Vučić je naredio Kvrgiću da Prointer pokloni Slaviši Kokezi. U tom paketu, dok je bio politički i poslovno podoban, Kokeza je dobio i komapniju Win-Win. Posle afere sa švercom preko Carine, u kojoj je optužen za prisvajanje 640 miliona evra, Kokeza je morao da Prointer vrati Kvrgiću i da Win-Win proda Kovaču za 130 miliona evra.

Kovač je poslovanje mreže prodavnica Win-Win razvio pod brendom Tehnomanija. U vreme pandemije, njegove firme iz Roaming Grupe, odnosno matične kompanije Koefik, u čijem sastavu posluju 54 preduzeća u 11 evropskih država, ostvarile su prihod od 44 milijarde dinara, odnosno 2,2 milijarde dobiti, koja je raspoređena vlasniku, tj. Kovaču.

Taman što je dotakao vrh srpskog biznisa, Kovač je počeo da pada. Kompanija Roaming Electronics je ostala bez najvažnijeg partnera, kineskog Huaveija i njegovog brenda Honor. Roaming Electronics je u 2022. zabeležio dobit od 255.606.000 dinara, a sledeće godine samo 54.861.000 dinara. U tom periodu dužničke obaveze su porasle za 81 milion dinara, a racio tekuće likvidnosti je pao na 0,00.

I Tehnomanija je imala isti opadajući trend poslovanja. U 2022. ostvaren je gubitak od 2.648.525.000 dinara, a sledeće godine još 842.187.000 dinara. Na taj način Kovač je prisiljen da se povuče sa srpskog tržišta, da poslovanje prebaci u druge države, gde ima razvijene firme, pa i da Tehnomaniju, u novembru 2023. godine, prepusti Prointer Sistemu.

Kovač, sigurno, neće biti jedina, pa ni najveća žrtva u ratu oko plena, koji vredi više desetina milijardi evra. U tim pacovskim kanalima, o kojima govori Šapić, politički i poslovno, i ko zna kako još, stradaće mnogi od njih. Pacovi, probuđeni mirisom tuđeg novca, poješće jedni druge. Neka se proždiru, ali to nije uteha za građane, kojima je, na kraju, svejedno ko ih je opljačkao. Da se to ne bi desilo, neophodno je hitno izvršiti deratizaciju države i društva.