Stav
Zaslužna
privatizacija
Uredniku ekonomske rubrike Politike
Poštovani g. Miomire Brkiæu,
Najljubaznije Vas
molim da, prema Zakonu o javnom informisanju, objavite moj odgovor
srpskom preduzetniku Milanu Spasojeviæu, èiju ste ispovest objavili u dva nastavka u listu Politika, jer
smatram da bi javnost ostala uskraæena za istinu o srpskoj
tranziciji i privatizaciji,.
U
nadi da æete moj tekst objaviti u
celosti, srdaèno
Vas
pozdravljam
Branko
Dragaš
(Odgovor g. Dragaša nije objavljen u Politici,
i zamoljeni smo od autora da ga u celosti objavimo)
Punih dvadeset pet godina sam privrednik, menadžer i preduzetnik koji radi na domaæem i na stranim tržištima. Punih dvadeset godina sam javna liènost
koja neprekidno objavljuje, tamo gde smeju da me objavljuju, svoje ekonomske
analize, mišljenja, predviðanja i programe. Ali, uprkos toj
ogromnoj objavljenoj dokumentaciji, uprkos dokazanim taènim
procenama o propasti ekonomskih sistema nacionalsocijalizma i neoliberalnog
fundamentalizma, nikada nisam dobio priliku da iznesem, na dve stranice u dva
dana, svoju ispovest. Jednostavno, nisam bio po ukusu nijednog režima. Tu priliku je dobio g. Milan Spasojeviæ,
veæinski vlasnik firme Trgovina 22 i zaslužni graðanin Kragujevca, kako piše u podnaslovu prvog nastavka Pripremanje linèa, ispovesti koja se nastavila i narednog dana pod nazivom
Zakucavanje na zid. Kako sam u oba nastavka oznaèen
kao glavni lik ispovesti srpskog preduzetnika u tranziciji, koji je, uzgred, da
utisak bude snažniji, i zaslužni
graðanin, i kako je sve to što je izreèeno objavljeno u dva dana na velikim formatima, sve sa slikama preduzetnika
u tranziciji, ne preostaje mi ništa drugo nego da se, na
liniji struènog i ljudskog dostojanstva, odbranim i graðanima
Srbije dostavim na uvid podatke o izvršenoj privatizaciji u
preduzeæu 22. decembar Kragujevac.
Teško je oèekivati da æe urednici Politike, moji nekadašnji prijatelji iz opozicionih dana rušenja
despotije, imati hrabrosti da meni ustupe dve stranice ispovesti u dva dana, i
to sve sa mojom slikom, èekao sam èitav dan da me zovu i ponude prostor za odgovor. To bi bio, sportski reèeno, ferplej, ali pošto se to nije dogodilo, iskreno verujem da æe oni kao profesionalci, ipak, objaviti moju odbranu. Bez ikakve cenzure.
Dakle, krenimo redom. Taèku
po taèku. èitaoci æe lakše moæi da prate samu suštinu ove polemike. Na
kraju, neka sami donesu svoj sud.
1. PRODAJA
- Društveno preduzeæe 22. decembar Kragujevac privatizovano je 8. 6. 2006. za
160.180.000 dinara ili - 1.833.772 evra - iznos je uplaæen u celosti, veæinski vlasnik je dobio 70 odsto
kapitala, a 1.313 akcionara 30 odsto. Veæinski
vlasnik je imao investicionu obavezu od 36.300.000 dinara.
2. KNJIGOVODSTVENA
VREDNOST PREDUZEæA - konsolidovanim bilansima preduzeæa od 31. 12. 2004.
procenjeni kapital subjekta privatizacije je iznosio 923.273.000 dinara ili - 15.880.864
evra. To je iznos koji je - 8,66 PUTA VEæI od plaæene cene.
3. PROCENA
AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU - Agencija je verifikovala
donju cenu vrednosti preduzeæa na - 800.901.000 dinara.
To je iznos koji je - 5 PUTA VEæI od plaæene cene.
4. ODLUKA VEæINSKOG VLASNIKA - Odlukom o izmenama i
dopunama Odluke o promenama u organizaciji preduzeæa
donete dana 10. 11. 2006, nakon pet meseci od izvršene
privatizacije, veæinski vlasnik POTVRðUJE da preduzeæe vredi - 15.880.864
evra.
5. TRžIšNA
PROCENA KAPITALA - uradio sam sa svojim struènim timom procenu kapitala i utvrdili smo da je realna tržišna vrednost preduzeæa na dan privatizacije
iznosila - 43.103.102 evra. To je iznos koji je - 23,5 PUTA VEæI od prodajne cene.
6. PREDUZEæA PRED PRIVATIZACIJU - 780 radnika i dugovi 4
miliona evra
7. PREDUZEæA NA KRAJU 2008 - nema proizvodnje bez radnika i nerasporeðena dobit je 96.200.000 dinara. Stvoren je
tranzicioni perpetum mobile. Uspešna preduzeæa nemaju proizvodnju i nemaju zaposlene.
8. RASPRODAJA
IMOVINE - za samo šest meseci vlasništva u 2006, veæinski vlasnik je rasprodao pojedine
nekretnine preduzeæa za - 3.473.500 evra. U 2007.
nastavlja dalje da rasprodaje još - 1.329.720 evra. Ukupno je rasprodao
imovinu za - 4.803.220 evra.
9. BISER
RASPRODAJE - Robna kuæa Zlatna ruža Kragujevac,
ukupne površine 4.089 kvm, prodata je za 2.600.000 evra ili - 636 evra po
kvm. U epicentru grada proseèna
tržišna cena je bila 2.600 evra po kvm, što znaèi da je vrednost Robne kuæe bila - 10.631.400 evra. Gde je nestalo - 8.031.000 evra?
10. KRšENJE
KUPOPRODAJNOG UGOVORA - èlanom 5.3.3. kupoprodajnog
ugovora se kupac obavezuje da neæe prodati, preneti ili na
neki drugi naèin otuðiti u prvoj godini više od 10 odsto ukupne
vrednosti subjekta privatizacije. Kupac je otuðio,
prema knjigovodstvenoj vrednosti, 240.665.000, što
je - više od 30 odsto vrednosti. Agencija NAKNADNO odobrava kupcu da može da otuði veæu vrednost od one koja je ugovorom odreðena. Zašto? Zašto nije dozvolila preduzeæu
da proda PRE privatizacije deo svoje imovine i da tako pokrije sve svoje
gubitke i obaveze?
11. NAèIN RASPRODAJE - veæinski vlasnik je na Upravnom odboru 21. 7. 2006. doneo odluku o rasprodaji
imovine subjekta privatizacije uz sledeæe
uputstvo prilikom prodaje - "prodavac zadržava pravo da NE IZABERE
kupca sa najvišom ponuðenom cenom." Neobièan naèin prodaje u tržišnoj
privredi.
12. NACIONALIZOVANA
IMOVINA - bivši vlasnici nisu dobili svoju imovinu nazad.
13. OBAVEZNO
INVESTIRANJE - èlanom 5.2.1 Ugovora kupac je bio
obavezan da investira 36.300.000 dinara. Kupac je to uradio tako što je preneo pravo vlasništva nad poslovnim prostorom
u Karaðorðevoj 67 u Beogradu od 70,92 kvm. To znaèi
da je kvadratni metar obraèunat po - 6.390 evra.
Kada veæinski vlasnik rasprodaje imovinu akcionarskog društva,
onda je kvadratni metar 636 evra, a kada on ulaže
svoju imovinu onda je kvadrat - 6.390 evra. Da li je to sportsko takmièenje i nadmetanje?
14. IZDAVANJE
NEKRETNINA - èuvena fabrika za proizvodnju tekstila,
pretvorila se u preduzeæe za izdavanje nekretnina.
U bilansima za 2007 - ostali prihodi iznose 59,2 miliona dinara, a u 2008 -
44,4 miliona dinara. To je ukupno - 103,6 miliona dinara, a preduzeæe je prodato za 160,18 miliona dinara. Ako dodamo i izdavanje nekretnina u
2009. godini, onda možemo da kažemo, ne raèunajuæi rasprodaje, da je Kupac preduzeæa otplatio preduzeæe izdavanjem nekretnina.
15. RASPODELA
DOBITI - nerasporeðena dobit u bilansu za
2008. iznosi 96,2 miliona dinara, što je više
od polovine plaæene vrednosti za preduzeæe. Akcionari nisu dobili dividendu.
16. OPREMA - vrednost od preko 32 miliona dinara opreme je rasprodata.
17. PROIZVODNJA
- ne postoji. Time je Zakon o privatizaciji potpuno obesmišljen, jer je privatizacija izvršena da bi se, izmeðu ostalog, poveæala proizvodnja i zaposlenost. Kupac je
imao neke druge namere.
18. OPRAVDAVANJE
- srpski preduzetnik kaže: "Nismo umeli da
šijemo" za fabriku koja je nastala 1949, koja je bila vodeæa fabrika tekstila u bivšoj državi i koja je izvozila u razvijeni svet.
Kako su nastale sve te nekretnine koje danas rasprodaje srpski preduzetnik?
Nastale su na igli svih tih manjinskih akcionara koji su, otplaæujuæi kredite, podizali preduzeæe. Kako to da su ti isti
ljudi preko noæi zaboravili da šiju? Kako su to znali da rade u mrskom
samoupravnom socijalizmu? U èemu je problem? Problem
nije u radnicima, nego u srpskom preduzetniku koji ili ne zna svoj posao ili
ima loše namere prema preduzeæu. Ili se spojilo i jedno i
drugo.
19. PREKOVREMENI
RAD - srpski preduzetnik kaže: "Kada radnike pozovemo subotom i nedeljom da rade kako bi ispoštovali rokove kupca, onda radnici traže
da im se plati prekovremeni rad". šta je tu èudno? A šta bi radnici tražili? Radnici rade za novac. Tako je u svim tržišnim privredama.
Radnici ne rade za odlikovanja. To vreme je prošlo. Radnici ne rade da bi
postali zaslužni graðani. Oni rade subotom i nedeljom i traže novac. A šta drugo, gospodine
srpski preduzetnièe, da traže?
Kakva je to izvrnuta logika srpskog tranzicionog preduzetnika? Da li radnici, recimo, na Kipru
traže novac za prekovremeni rad?
20. SLAGANJE
FIRME - tako srpski preduzetnik uvodi novi pojam u tranzicionu
ekonomiju. Nikad nisam èuo za taj izraz. Znam da
postoji - stvaranje firme. Slaganje firme je semantièka
besmislica. Ona neodoljivo podseæa na glagol lagati ili
slagati. Lagati se može u ispovestima, a stvarati se može u firmama.
21. DO VIðENJA - posle tri godine rasprodaje pod okriljem Agencije,
gašenja proizvodnje i otpuštanja svih radnika, jer traže za svoj prekovremeni
rad plate, veæinski vlasnik, gledajuæi prema strateškom partneru
FIJATU, kaže - ARRIVEDERCI! Ne znamo da šijemo, ali znamo da se reorganizujemo.
I da slažemo firmu i manjinske akcionare.
22. BRANKO
DRAGAš - i taman kada su poèeli
da teku med i mleko, taman kada se sve slaganje firme pokrilo papirima Agencije
za privatizaciju, kada su manjinski akcionari poverovali da æe im akcije vredeti u novoj reorganizaciji, o kojoj niko ništa nije znao, i
kada su radnici poverovali da se za prekovremeni rad ne primaju novci, tada se
pojavi BD. Taj gospodin, kako kaže srpski preduzetnik, procenio je da njegova
firma vredi 43 miliona evra, zemljište 26 miliona evra, a fabrika 37
miliona evra. Baš ovako piše u ispovesti. Srpski preduzetnik, mašinski inženjer i nosilac sportskog priznanja za uspehe, tvrdi da 26 miliona i 37
miliona evra kad se sabere daje 43 miliona evra. To gospodin BD nikada nije
tvrdio. Taj matematièki troskok moja malenkost nikada nije
doskoèila.
23. NARUèENI TEKSTOVI - najzabranjeniji sam struènjak u medijima To znaèi da nisam mogao da naruèujem tekstove u medijima koji nisu hteli da me objavljuju. Analiza
objavljivanja ispovesti srpskog preduzetnika u poslednje dve godine pokazala bi
jasno ko je naruèivao tekstove. Dok je to bilo samo u
Kragujevcu, strpljivo sam trpeo te udarce, ali kada se to pojavilo u Beogradu,
primoran sam da se branim.
24. RUšENJE
PRIVATIZACIJE - srpski preduzetnik živi u prošlim
vremenima. Nema više srušenih 358 privatizacija, nego 492. U 512 preduzeæa smo, udružujuæi
akcionare, i savetujuæi ih da ne prodaju akcije
jer su mnogo vredne, uspeli da direktno ubacimo novac na raèune manjinskih akcionara. U još 524 preduzeæa se traži revizija i poništenje privatizacije. Proces
je u toku. Padom nedemokratskog režima doneæe se zakon o reviziji svih privatizacija. To je civilizacijski proces.
Imovinska pitanja nikada ne zastarevaju. Strpljivo èekam
promene.
25. èLANARINA - srpski preduzetnik, koji se èudi kada radnici koji rade prekovremeno traže
platu, otkrio je prevaru jer je 1.300 akcionara dalo èlanarinu
po 1.000 dinara. Nažalost, ni to nije taèno. èlanarinu je platilo 915 akcionara i to je iznos od 915.000 dinara ili -
10.600 evra. To je pokrilo troškove za tri godine rada.
Meseèno po 294 evra. Iznos od 10.600 evra je znaèajno manji od iznosa od 8.031.000 evra koji su pripadali Zlatnoj
ruži. Ili iznos meseène nadoknade od 294 evra je
daleko manji od iznosa koji dnevno dobija sumnjivo obezbeðenje koje tuèe manjinske akcionare.
26. KAMPANJA - kada je BD dobio 294 evra meseèno, on je, kako istièe èovek koji voli da se takmièi, krenuo u kampanju. Kako
se sa 294 evra meseèno može
voditi kampanja kroz naruèene ispovesti, tu
matematiku ni Mašinski fakultet u Kragujevcu ne bi taèno mogao da izvede.
27. PRODAJA
AKCIJA - istina je da su 10,5 odsto kapitala prodali akcionari.
Ali su to prodali nesretni ljudi koji ne mogu da prežive
tranziciono doba u kome srpski preduzetnik ispoveda svoju poslovnu filosofiju
da prekovremeni rad ne treba plaæati i da firme treba
slagati.
28. BROJ AKCIJA
- vežinski vlasnik tvrdi da nijedan manjinski akcionar
nema više od 64 akcije, uvidom u Centralni registar se vidi da ni to nije taèno.
29. LAVINA - veæinski vlasnik, koji ne zna koliko najviše
akcija ima akcionar, tvrdi da je lavina krenula kada je BD izraèunao da akcija vredi 220 evra. Ni to nije taèno.
U proceni kapitala mog struènog tima, kojom ponosno mašu veæinski vlasnik i njegov expertski tim, stoji da je vrednost akcije
procenjena na 170 evra. Ni taj podatak nije taèan.
A lavina je nastala ulaskom veæinskog vlasnika u subjekt
privatizacije, rasprodajom imovine, otpuštanjem
radnika, nipodaštavanjem manjinskih akcionara, fizièkim nasrtanjima na suvlasnike u akcionarskom društvu
i opštim gubitkom poverenja u veæinskog akcionara. Pojavio
sam se tek kada je erupcija dostigla vrhunac.
30. BUNDžIJE - prema tumaèenju nosioca nacionalnog priznanja, taj
BD je organizovao lokalne bundžije, doveo akcionare pred preduzeæe, pisao parole, provaljivao kapije i zauzimao prostorije fabrike.
Manjinski akcionari su izmanimulisani od BD i tako postajem, prema ispovesti
srpskog preduzetnika, voða ludistièkog pokreta u Srbiji. Borislav Pekiæ,
najveæi srpski pisac, koji je imao visoko mišljenje
o meni i mom javnom radu, napiso bi sigurno neko novo tranziciono Vreme èuda.
31. SEKU VENE
- zaslužni graðanin je video kako manjinski akcionari seku vene pred sudskim izvršiteljem, a nije video kako njegovo obezbeðenje
maltretira, vreða, ponižava
i tuèe te iste manjinske akcionare. O tome ni nevladine organizacije za zaštitu
ljudskih prava ništa ne govore.
32. MOJE
PREDUZEæE - veæinski vlasnik zahteva da
manjinski akcionari napuste prostorije "mog preduzeæa". I to je glavni problem veæinskog
vlasnika. I tu je suština nastalih problema. On ne razume kako funkcionišu akcionarska društva. On ne shvata da je veæinski vlasnik u akcionarskom društvu i da ne može na silu ili na prevaru da
se, slažuæi firmu, oslobodi manjinskih akcionara. Preduzeæe
pripada i njemu i manjinskim akcionarima. To je morao da nauèi pre nego što je krenuo da privatizuje preduzeæe. I sada moram besplatno i javno da
mu držim èasove iz akcionarstva.
33. SAMOUBISTVO
- ako se suvlasnici u preduzeæu
popnu na krov zgrade i prete samoubistvom, onda je to dovoljan razlog da
nosilac nacionalnog priznanja, poštujuæi sebe i svoju društvenu titulu, pozove
pripadnike svoje nacije da smire strasti i da u pregovorima reše nastali
problem. Nijedan ljudski život nije vredan svih privatizovanih preduzeæa u Srbiji. šta ostaje u seæanju?
Povest o pljaèkanju i otimanju. I to kroz generacije, kao teret pokolenjima. Moram da
priznam da ne razumem tu pohlepu, bahatost i nemanje hrišæanske samilosti.
34. BLOKADA
PREDUZEæA - srpski preduzetnik jadikuje na blokadu preduzeæa od strane manjinskih akcionara, dakle njegovih suvlasnika i kompaniji, a
zaboravlja da je u martu 2009. u Francuskoj i Nemaèkoj
u 12 privatnih, stranih kompanija bilo blokirano poslovodstvo od strane
zaposlenih koji su dobili otkaze i koji su zarobili svoje direktore i nisu ih
puštali. To su bili samo zaposleni. Ne znam da li su tražili plaæanje prekovremenog rada. Na kraju, svi zahtevi su im ispunjeni. Naši manjinski akcionari su dobili suzavce i batine.
35. PARE ZA
DEžURSTVO - srpski preduzetnik optužuje
manjinske akcionare da im je obeæavano po 20 evra za dežurstvo u fabrici. To je toliko nizak i podao udarac bivšeg vrhunskog sportiste da sam ostao zapanjen. A ko æe
da plati to dežurstvo njima? Od kojih para? Oni ne izdaju nekretnine zajednièkog preduzeæa. Zar veæinski
vlasnik nije plaæao sumnjive momke u crnim majicama? Koliko
je para dato? èije su to pare?
36. šTA
TRAžITE U MOJOJ FIRMI? - akcionarsko društvo nije moja
firma.
37. šEHER - taèno je da sam se video sa veæinskim vlasnikom, na
njegovu molbu, preko zajednièkog posrednika. Išao sam na sastanak da bi se smirila situacija i pronašlo rešenje. Sve što sam mislio rekao sam srpskom preduzetniku u lice, bez naruèene ispovesti.
38. NJUJORK - u Njujorku sam poslednji put bio na proputovanju u novembru 2002. Nisam
bio u vreme 2007. kada smo radili procenu kapitala i kada sam utvrdio da firma
vredi 43 miliona evra, a da je prodata za 1,8 miliona, uz sve nastale
rasprodaje. Nisam radio procenu kapitala - moje firme - kako istièe tranzicioni preduzetnik, jer na to nikada ne bih pristao, nego sam radio
procenu kapitala subjekta privatizacije. Tu, dakle, nema nikakve greške.
39. NAGODBA - ponudio sam veæinskom vlasniku da podeli akcionarsko
društvo, prema èlanu 421 ZOPD, da manjinski akcionari
naprave novo akcionarsko društvo na svom delu imovine i
da tako svako radi sa svojom imovinom šta mu je volja i da
je prodaje kako on hoæe. Veæinski vlasnik je odluèno to odbio. Zašto?
40. ZAJEDNIèKA FIRMA - "ja dam plac i fabriku, a mali
akcionari daju sve svoje akcije".
To je bio predlog veæinskog vlasnika koji ne shvata da on
NIJE vlasnik placa i fabrike. On je vlasnik kiparske firme Triple Jump group,
koja je vlasnik 96,1 odsto èelik TP d.o.o.
Beograd, koji je vlasnik 80,18 odsto AKCIJA Trgovine 22,
dok je 19,298 odsto akcija vlasništvo 1.313 manjinskih akcionara. Dakle, on ne
može da uloži plac i fabriku, jer to pripada i manjinskim akcionarima. Nije
njegovo vlasništvo. Veæinski vlasnik može da uloži samo svoje akcije, a ne imovinu. Pregovori sa veæinskim
vlasnikom i njegovim expertskim timom su pokazali da oni uopšte ne znaju kako funkcionišu akcionarska društva.
41. PREVARA - pokušaj da se na taj naèin napravi zajednièka firma i da se prevare manjinski akcionari, uverila me je da zaslužni graðanin igra nefer i da nije spreman za tržišnu utakmicu. Tako su pregovori propali.
42. DIREKTOR - nikada ne bih pristao da budem direktor firme Milana Spasojeviæa. To je ispod mog moralnog kodeksa. Mi smo dva razlièita sveta. Naše poslovne filosofije su
suprotstavljene. Ja sam predsednik BALKAN BIZNIS CENTRA, najveæe privatne asocijacije preduzetnika Balkana, o kojoj u Srbiji niko ništa ne sme da piše, i moja namera je da udružim prave preduzetnike Balkana,
koji ne pišu naruèene ispovesti i fizièki se ne obraèunavaju sa manjinskim akcionarima.
43. HIPOTEKA - u toku pregovora advokat veæinskog vlasnika se izleteo
i ponudio mi da se stavi hipoteka na imovunu kompanije koja se prodaje u korist
Konzorcijuma manjinskih akcionara, kao garancija posla, dok se ne proda imovina
u Iliæevoj. Odmah sam na tu ponudu pristao, ali sam advokatu skrenuo pažnju da
nema odobrenje veæinskog vlasnika i da mora da njega
pita. Nikada više hipoteka nije spomenuta u
pregovorima.
44. PODELA
FIRME - moj struèni tim je odmah uradio
metodologiju podele firme. Veæinski vlasnik se još nije izjasnio.
45. MANJINSKI
I U PODELI - mašinski inženjer tvrdi da æe, ukoliko doðe
do podele firme, manjinski akcionari opet biti manjinski. I tvrdi da je
besmisleno to što traže. Ovo je stvarno vrhunac preduzetnièke logike. Ova polemika postaje tragikomièna.
Mogao bih se poigravati sa ovakvom nakaradnom matematikom mašinskog inženjera, ali neæu. Reæi æu samo ovo: kada manjinski akcionari odvoje fizièki
svoj deo imovine iz akcionarskog društva, onda su oni 100
odsto vlasnici na tom delu imovine. Nije teško da se razume. Besmisleno je to
ne videti.
46. INTERES
MANJINSKIH AKCIONARA - veæinski
vlasnik unapred zna koji su interesi manjinskih akcionara, on zna da æe oni biti razoèarani, da neæe
biti isplate u kešu i da oni hoæe
nešto da prodaju kako bi dobili neke pare. Ako veæinski
vlasnik prodaje i uzima pare samo za sebe, jer je njegova firma, zašto i manjinski akcionari ne bi tražili neki novac iz
tih prodaja, jer je i njihova firma? Uostalom, šta
briga veæinskog vlasnika šta æe,
posle podele akcionarskog društva, raditi oni drugi.
Nepristojno je viriti u tuðe poslove. Nije ni
sportski, ni džentlmenski.
47. MOMCI U
CRNOM - onda sam odluèio da uðem u svoju firmu, kaže veæinski vlasnik i priznaje da je angažovao
36 momaka, obukao ih u crne majice i izbacio male akcionare. Neka zaslužni graðanin kaže šta piše u policijskom zapisniku, koga je privodila policija, ko je imao suzavce,
ko je imao elektriène palice i neka da spisak tih momaka u
crnom da vidimo da li je bilo maloletnika, da li ti momci imaju dosije u
policiji i šta graðani Kragujevca misle o tim momcima koji štite srpskog preduzetnika u
procesu privatizacije.
48. IVICA DAèIæ - izaslanik ministra policije se pojavljuje, kaže srpski
preduzetnik, s najboljim namerama. Na istoj stranici novina, namerno ili sluèajno, odmah ispod ove ispovesti, nalazi se tekst pod naslovom Daèiæ obeæao poništenje privatizacije Zastava elektro. Da
li je sledeæa na redu Trgovina 22? Ako ministar policije poništava privatizacije
u tranziciji, onda je policija prava adresa za reviziju privatizacije.
49. GRAðANSKI RAT - policija ne može
da mi èuva imovinu, kaže veæinski
vlasnik u procesu privatizacije, jer kada bi to radila, navodi reèi policije, u Srbiji bi izbio graðanski rat Pogrešno. Zlonamerno i tendenciozno. Stavljati te reèi u
usta policiji je vrlo opasno. Srpski preduzetnik i veæinski
vlasnik je izgubio potpuno svaki smisao za rasuðivanje.
Nije policija uzrok nastalih problema u procesu privatizacije, nego veæinski vlasnici koji ne znaju kako funkcionišu
akcionarska društva i koji se èude
kada radnici traže plate za prekovremeni rad subotom i
nedeljom. Veæinski vlasnik je doveo do gubitka poverenja u akcionarskom društvu i do ogorèenih protesta manjinskih akcionara.
Svaliti krivicu na policiju je neumesno. Zašto
je veæinski vlasnik upotrebio termin - graðanski
rat? Ne verujem da je neki policajac upotrebio taj termin. Svi mi koji smo bili
na ratištima za vreme bombardovanja, nikada više ne želimo da nas neko gura u graðanske ratove.
50. KRCKANJE - raèunica mašinskog inženjera je jasna. Mogao sam, kaže on, tih 4,5 miliona evra,
koliko je uloženo, da krckam 15 godina po 300.000 evra godišnje.
To krckanje na meseènom nivou iznosi - 25.000 evra. Lepa
cifra, bez prekovremenog rada.
51. BAš ME
BRIGA - pogledajmo kako je veæinski
vlasnik prošao u ovoj privatizaciji. Ako uzmemo da je taèno
da je ušlo u kompaniju, za slaganje firme, tih 4,5 miliona evra, ako obavezno
ulaganje prihvatimo kao takvo i sa tim cenama, onda pravu sliku možemo da
vidimo tek ako pogledamo koliko je otuðeno iz firme
nekretnina, koliko prihodovano od zakupa i koliko ima nerasporeðene dobiti. Naravno, uzeæemo prikazane podatke. Tako
je od nekretnina uzeto 4,8 miliona evra, ostali prihodi su 1,2 miliona evra i
sve ostalo ne raèunamo. Onih 8 miliona evra od Zlatne
ruže ostavljamo ministru policije da istraži.
Dakle, dobijeno je 6 miliona evra, a uloženo
je 4,5 miliona evra. Kako manjinski akcionari nemaju nikav uticaj u
akcionarskom društvu, jer veæinski
vlasnik neprestano i nepristojno u ispovesti ponavlja da je firma njegova, onda
i tih 1,5 miliona pripada veæinskom vlasniku. On
priznaje - ostalo mi je, kaže, šest hektara, mada se u prospektu na
Berzi navodi 8,8 ha, 10.000 kvm hala i 2.000 kvm poslovnog prostora. Manjinski
akcionari nemaju - ništa! Njima su ostale
bezvredne akcije, koje ni veæinski vlasnik neæe da kupi, a veæinskom vlasniku je ostala imovina. Baš
me briga!
52. PRIVATIZACIJA
KAO UNOSAN BIZNIS - veæinski
vlasnik može biti zadovoljan izvršenom privatizacijom. Povratio je sav uložen novac u
roku od šest meseci, rasprodajom nekretnina i izdavanjem izvršio je slaganje
firme, ostalo mu je 1,5 miliona evra u kešu i imovina koja i danas vredi.
Koliko ona sada vredi? Evo najgore raèunice. Uzmimo da je
sve kako on kaže: 6 ha prvoklasnog graðevinskog zemljišta u centru
Kragujevca vredi 20.000 evra po aru, 10.000 kv hala po 200 evra za kvadrat i
2.000 kv elitnog prostora po 2.500 evra. To je sve ukupno - 19.000.000 evra.
Kada dodamo i onih 1,5 miliona evra - dobijamo -20.500.000 evra. To
je èista zarada po sadašnjim cenama. Ako kriza proðe sledeæe godine, kako najavljuju šifrovani eksperti, zarada æe biti mnogo veæa. I to sve za tri godine. Da li tako
unosan posao postoji negde u svetu?
53. KOME DA SE
žALIM? - kuka veæinski vlasnik na kraju
ispovesti, nezadovoljan ovolikom zaradom.
54. SVE PO
ZAKONU - neko stoji iza svega.
55. ZASLUžNI GRAðANIN - zaslužena privatizacija.
56. PRIPREMANJE
LINèA - naslov je ove ispovesti - prvi deo.
57. ZAKUCAVANJE
NA ZID - nastavak slike tranzicije iz privatizacionog ugla,
58. KO KVARI
SLIKU? - manjinski akcionari koji tvrde da su vlasnici.
59. I KO JOš?
- Branko Dragaš.
Beograd, 3.
9. 2009.