Do koske

Antiruski lobisti u Srbiji i njegovi zaludni promoteri

 

Zlatni potpis jači od zlatne akcije

 

Još od prvog predsedničkog mandata Vladimira Putina pa sve do dolaska sadašnjeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, u Srbiji ali i šire na Balkanu deluju protivnici ruskog ekonomskog prisustva. Zašto je to tako, ko su domaći ideolozi ovako zaostalog načina razmišljanja i kome uopšte smeta moderna, tržišno orijentisana Rusija?

 

Nikola Vlahović

 

Samo dan posle dolaska ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Beograd i brojnih potpisanih međudržavnih ugovora koji Srbiju dovode u poziciju najvažnijeg ekonomskog, pa shodno tome i političkog faktora u ovom delu Evrope, večiti kritičari svega što je rusko pokazali su da im nije pravo što je to tako.

No, treba priznati: ti kritičari su bili znatno tiši nego pre godinu dana kad su galamili u Skupštini Srbije na dramatičnoj sednici (6. septembar 2008. godine, prim. aut.), povodom energetskog sporazuma sa Rusijom.

Ko se tada najviše protivio ovoj ideji i zašto? Treba se setiti da su najveći protivnici ratifikacije srpsko-ruskog energetskog sporazuma bili članovi poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, ali i predsednik i njen predvodnik Čedomir Jovanović, te Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara, koji su odmah, bez mnogo razmatranja, ustanovili da je sporazum protiv interesa Vojvodine.

Pokušavajući da celu stvar predstavi prihvatljivom, čak i ljutim protivnicima svakog dogovora sa Rusijom, tragikomično kao i uvek, istakao se nadministar raznih dela Božidar Đelić neverovatnim otkrićem da sporazum sa Rusijom nije u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, te da se to najbolje vidi po gasovodu Južni tok, koji će ići kroz našu zemlju, a koji nije samo ruski nego rusko-evropski projekat!

Ova vesela Đelićeva skaska o ničemu nije umirila Čedomira Jovanovića koji je sporazum nazvao skandaloznim i sramnim, dodajući kako je ponižavajuća činjenica na koju su pristale i Koštuničine i Tadićeve vlade - a to je, između ostalog, da je u slučaju spora između Srbije i Rusije validna isključivo verzija sporazuma na ruskom jeziku!

 Tu se vođa Liberalno-demokratske partije nije zadržao nego je još dodao da je sporazum kriminalnog karaktera, jer ugrožava vitalne interese zemlje zato što nijedna zemlja osim Srbije nije dala Rusiji zlatnu akciju, pa je čak ni Slobodan Milošević nije dao, a hteli smo, hteli da ga linčujemo kad je prodao Telekom... U duhu ostrašćenosti zaključio je gorljivi vođa ove antikampanje da "nećemo moći da raspolažemo Banatskim Dvorom ni da tu deponujemo svoje strateške rezerve gasa, a mi se toga odričemo bez naknade".

Samo godinu dana kasnije, 20. oktobra 2009. godine, novi ekonomski patriotizam Čedomira Jovanovića nestao je netragom. Ili je ućutao pred činjenicama.

Ali, jedna je činjenica neporeciva: Srbija će zarađivati više od pola milijarde evra godišnje od ovog projekta. Zlatni potpis na ovaj zlata vredan sporazum svakako je važniji od vlasništva nad zlatnom akcijom.

Ko je bio vlasnik zlatne akcije kod prodaje duvanske industrije u Nišu za 650 miliona dolara američkoj kompaniji Filip Moris, to danas najbolje znaju radnici ovog giganta koji lutaju gradom izbačeni sa posla.

Koliko daleko ide antiruska politika počev od Vlade, Skupštine, pa sve do lokalne samouprave, najbolje govori i priča iz Bele Crkve, jedne od najzaostalijih varošica u Srbiji, gde već duže od dve godine niko ne nalazi za shodno da razmotri predlog Evgenija Vasiljeviča Mihaljeva, generalnog direktora ruske kompanije "Karavan" iz Kemerova, da na ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav izgradi pristanište vredno 85 miliona evra i proizvodno-poslovni kompleks gde bi celokupna investicija vredela više od 200 miliona evra! Rusi su već obavili sva istraživanja, od dubine kanala, putnih pravaca i drugih infrastrukturnih uslova. Većina nezaposlenih u Beloj Crkvi, a najviše građevinara, rukovalaca mašinama, električara, vozača viljuškara, dakle radnika koji bi na ovom projektu bili najpotrebniji, i dalje čekaju da se završe surovi obračuni za vlast u opštinskoj samoupravi. Sadašnji predsednik opštine tvrdi da ne zna šta je prethodni radio. Državni vrh o ovome se ne izjašnjava. U Beloj Crkvi i vrapci na grani znaju da je na delu opstrukcija uz pomoć antiruskog lobija iz Beograda i Novog Sada.

 Ali, ne treba nikoga da iznenadi ako se lokalni izvršioci opstrukcije iduće godine nađu među dobitnicima, kad ruski investitori počnu sa otkupom zemljišta. Lobi je lobi, a pare su pare. Nije uzalud Zoran Ostojić, bivši novinar a sadašnji političar (LDP), javno kukao u Utisku nedelje kako su neki bili snishodljivi prilikom gostovanja ruskog predsednika Medvedeva! Naravno, treba zaboraviti na nepregledne kolone snishodljivih kad 4. jula odu na hodočašće u američku rezidenciju na Dedinju na njihov Dan nezavisnosti.