Stav
Virusi ludila
Bez vlasti ne mogu da
žive. Virusi pohlepe, laži i pljačke su zarazili čitavo bolesno društvo. Strah
i panika su paralisali misao. Mnogo truda, odricanja i znanja treba da se
pobedi ljudska glupost. Čovek koji je uplašen, izmanipulisan i ograničen ne
prosuđuje dobro. On će glasati za one koji ga truju virusima, verujući da bi
neki drugi na vlasti bili gori. A gorih od ovih nema. Moje je da vam to
otvoreno kažem. Oni su opasan, zarazan virus. Njih treba izolovati. Najbolji
način je da više ne glasate za njih. Verujem u snagu našeg inata. Jedan pametan
srpski seljak je izjavio: nisam još poklao sve krave od kravljeg ludila, kada
se pojavio ptičji grip, nisam stigao da pokoljem svu živinu, kad eto ti ga
svinjski grip, neću da stignem da pokoljem sve svinje, a pojaviće se, opet,
nešto novo, neka nova prevara. Nove prevare neće biti ako prevareni ne pristanu
na prevaru. Svako odlučuje za sebe. I za to odgovara. Pred svojom decom i
pokolenjem.
Branko Dragaš
Planetu su danas napali
virusi. Virusi ludila. Gde god da se okrenete, kud god da krenete ne možete se
odbraniti od opasne napasti virusa ludila. Izgleda mi kao da smo svi
civilizacijski kolektivno oboleli i da se ludilo neprestano širi kao
epidemija.To je samo dokaz da je, uprkos najsavremenijem tehničko-tehnološkom
razvoju, informacionim sistemima koji prave robote androide, uprkos tome što
smo pronašli na Mesecu vodu, a na Marsu tražimo naše pretke, uprkos našem
pokušaju da se što više udaljimo od naših neolitskih predaka, današnji savremeni
čovek, okružen modernim aparatima i mašinama, ostao jednako primitivan, prost i
glup kao naš daleki rođak iz pećina Altamire kome je vrhunac zadovoljstva i
ispunjenja života bilo da svom najbližem saplemeniku batinom razlupa lobanju,
tražeći da vidi ima li tamo nešto neobično i čudno što ga je toliko izdvajalo
od ostalih iz čopora. Ljudska glupost je kosmička pojava. To smo više puta
isticali, nadajući se da će sam život da nas demantuje, ali to se, nažalost, ne
dešava, nego se, naprotiv, virus ljudske gluposti zarazno širi, preteći da nas
uništi kao vrstu. Ako postoje visokocivilizovana bića u svemiru i ako i oni
lutaju po galaksiji u potrazi za nekim srodnim dušama, onda će se ti naši
nepoznati susedi začuditi kada se budu spustili na planetu zvanu Zemlja, na
kojoj više neće biti života, da je tu postojao neki životinjski svet i da je na
neobičan način nestao. Neće ni slutiti da je život podaren od Boga uništila
ljudska glupost.
U kritici neoliberalizma
i stalnom razotkrivanju špekulacija gangstera sa Volstrita, rekao sam da
Upravljači sveta imaju, kako bi pokušali da sačuvaju i dalje svoju moć,
privilegije i bogatstvo, pet velikih mogućnosti za izlazak iz sadašnje
ekonomske agonije Imperije u rastrojstvu. Jedna od tih mogućnosti je da se
pojavi neka opšta roba koju bi bili primorani da kupuju svi ljudi na planeti
kako bi spasli kapitalizam od građanskih ratova i revolucija. Neoliberalni
kapitalizam je, da podsetim one koji su zaboravili, krah berzi u oktobru 1988.
rešio - padom Berlinskog zida 1989. i pojavom dve robe: mobilnog telefona i
kompjutera.
Slavljenje pada
Berlinskog zida suviše je prenaglašeno, jer ništa nije bilo slučajno, sve je
bilo dobro režirano i svi su odigrali uloge koje su im bile namenjene. Osnovni
cilj svih tih plišanih promena je bio da se proširi skučeno i zagušeno
razvijeno tržište i da se dobiju novi, neiživljeni i pohlepni konzumenti
komercijalne civilizacije u raspadanju. Danas se jasno vidi je to bila jedna
velika prevara i stoga nije čudno da većina stanovništva, koji su bili gurnuti
u tranziciju kao na put spasenja i izbavljenja, duboko žale za prošlim dobom,
shvatajući da je divlji i banditski kapitalizam utočište hulja, kriminalaca i
ološa. Taj san o idealnoj demokratiji, pravdi i slobodi srušio se na isti način
kako se srušio i berlinski zid podignut na Trgu kod Konja - vetar ga je sam
oduvao. I ta porazna činjenica se više ne može nikako sakriti, uprkos silnim
pokušajima Centralnog Komiteta Evropske Unije da primora sve gubitnike
tranzicije da se standardizuju u sreći, po ukusu briselskih birokrata, da
prihvate Lisabonski sporazum kao novo sveto pismo i da konzumenti potrošačke
civilizacije ne prestanu da kupuju svakojako smeće koje im se servira kao
vrhunski marketinški proizvod, jer se povećanjem potrošnje kenzijanski jedino
možemo rešiti ekonomske krize, bez obzira na činjenicu da konzumenti para
nemaju, da su siromašni i da žive bednije od japanske krave, kojoj je odgovorna
vlada namenila dva dolara dnevno za život u štali.
Dakle, zaključak se sam
nameće, u istoriji nije ništa slučajno, pa ni pojava svih ludila: kravljeg,
ptičjeg, svinjskog ili ljudskog... precizno je programirana od onih psihopata
na vlasti koji su odlučili da smanje broj ljudi na planeti. Prvo, već uveliko
se spekuliše time da na planeti treba da živi samo jedna milijarda ljudi, a
drugo, krizu neoliberalnog kapitalizma je moguće prevazići ako se pronađe takva
roba koju će svi morati da kupuju. Naravno, prodavac te robe će biti oligarhija
Imperije u rastrojstvu. Mnogi su pitali koja će to roba da bude. Veliku
prednost su dobili roboti i električni automobil. Međutim, događaji koji su
usledili pokazali su da je bolesni um oligarhije smislio nešto mnogo gore i
podlije, nešto što uliva strah u kosti svim ljudima na planeti i nešto što
dovodi sve ljude u potčinjeni položaj pred moćnim farmaceutskim kompanijama
oligarhije. To nešto je namerno pušteno iz laboratorija kako bi počelo da ubija ljude, koji su postali
marketinški ovisnici takve poplave protivrečnih vesti i glasina da se jadan
mali čovek toliko prepao za svoj robovski život te više nije postavljao pitanja
o nezaposlenosti i životnom standardu.
Virus svinjskog gripa,
dakle, smišljeno i programirano je pušten ne samo da bi farmaceutske industrije
pohlepno zaradile novac i tako pokrile umanjene profite iz doba opšteg
rasipanja, nego je taj virus pušten da pokori čovečanstvo i da ga drži pod
strahom i tenzijom samo da se ne bi dogodila neka velika svetska revolucija
koja bi uništila poredak koji pravi i pušta viruse iz laboratorija. Podatak da
je nekih sedamdesetih godina Donald Ramsfeld, kasniji ministar odbrane Imperije
u rastrojstvu, bio na čelu institucije u čijim laboratorijama su se vršili
eksperimenti sa virusima koji su doveli do pojave i virusa svinjskog gripa -
koji se, opet, neopaženo provukao, izašao u grad i ubio nekoliko stotina ljudi
- samo je dokaz da se radi o specijalnim oblicima rata. Dalje, činjenica da se
iza osnivača švajcarskih kompanija - uvek se uzima švajcarska neutralnost kao
garant za zaštitu pravih vlasnika! - kriju zapravo najbogatije porodice sveta -
Rotšildovi i Rokfelerovi, najbolja je potvrda da i dalje, uprkos tolikoj
agresivnoj propagandi o demokratiji, slobodama i ljudskim pravima, živimo u
totalitarnom kastinskom uređenju sveta u kome nekoliko istih porodica već više
od veka manipuliše i zarađuje na gluposti potlačenog čovečanstva.
Upravljači sveta
poveravaju svoje poslove direktorima filijala u svakoj od zemalja u kojima su
izvršili okupaciju države i nacija. Teledirigovani mediji su u službi ovog
monstruoznog svetskog poretka i njihov jedini zadatak je da šire strah i paniku
kako bi konzumenti komercijalne civilizacije u ekonomskoj krizi postali
zavisnici različitih, potpuno suprotnih, zbunjujućih informacija. Ministri u
okupacionim vladama su poslušni činovnici Upravljača sveta i njihove oligarhije
i šireći konfuziju svojim izjavama, dodatno uvećavaju paniku da bi namešteni
tenderi, sa ogromnim provizijama za političku oligarhiju, demokratski pripali
Despotovom tajkunu.
O orkestriranoj panici
najbolje govore činjenice da se u Moskvi, gde sam bio u vreme izbijanja
svinjskog gripa, panika uopšte nije osetila, da su prilozi o gripu emitovani u
sredini udarnih vesti, u bloku koji je posvećen zdravstvu, dok su u okupiranim
zemljama vesti o umrlima svakoga sata emitovale kako bi se što više proširila
panika i zavladao strah u društvu. Vesti o umiranju obolelih od svinjskog gripa
dovele su do opšte panike u narodu i više nikoga nije bilo briga da li ima
posao, platu i nešto za jelo, nego je glavna stvar bila kako što pre nabaviti vakcinu
da se zaštitiš i da preživiš, samo ti i tvoja porodica, samo ti i tvoji
najbliži, nabaviti odmah i po svaku cenu da bi se izbegla smrt.
Kada ministar zdravlja
izađe u javnost i kaže da će svi oni koji neće da prime vakcinu, koji ne veruju
u propagandne laži ministarstva za prodaju vakcina preko privatne kompanije,
morati na svoju odgovornost da potpišu da neće da prime vakcinu, ali i da će
oni koji budu primili vakcinu takođe morati da potpišu da su na svoju
odgovornost primili vakcinu, ukoliko im se nešto desi da ministar može mirno da
nastavi da uništava naše zdravstvo, onda je to najbolji dokaz da mi države
nemamo i da su neoliberalni fundamentalisti spremni da, uzimajući provizije na
svakom poslu, unište sve građanske institucije zbog svojih pohlepnih interesa.
Šta će nam država, ministarstva i ministar ako oni nemaju nikakve odgovornosti?
Šta će nam institucije? Zašto je uništen stručni kadar Torlaka? Ako
ljudi koji vode državu namerno šire paniku, šta će nam takva vlast? Zamislite
da je u vreme komunističke vlasti, kada je izbila epidemija variole vere i kada
je doneta naredba da se celokupno stanovništvo hitno vakciniše, zamislite da je
izašao ministar zdravlja i dao izjavu kao današnji njegov kolega? To se nije
moglo desiti. Zašto?
U tome je suštinska
razlika između komunističke državne uprave i uprave tržišnih talibana koji su
okupirali državne institucije. Setimo se da se u Narodnu banku upalo sa
kriminalcima i kalašnjikovima u ruci. Suštinska razlika je u karakteru vlasti.
Komunisti su dobro znali, bez obzira na njihovu krvavu revolucionarnu prošlost,
šta je država i kako se država brani. U njihovom jednopartijskom režimu nije
moglo da se desi da asistent sa fakulteta, balavac bez radnog iskustva, postane
guverner ili ministar spoljnih poslova. U njihovom jednopartijskom sistemu se
nije moglo dogoditi na najgori lekar postane direktor bolnice ili ministar
zdravlja. I nikada javni funkcioner ne bi smeo da otvoreno izdajnički radi za
interese stranih država i stranih multinacionalnih kompanija. Kada je izbila
epidemija variole vere svi građani su išli da prime vakcinu, jer su svi
verovali u svoju državu. U današnjem demokratskom totalitarizmu građani više ne
veruju u državu, ne veruju režimu i ministru koji radi za nečije interese i
zbog toga su primorani da se međusobno povezuju i udružuju u gerilskom ratu
protiv okupatorskog režima koji širi strah da je svako okupljanje opasno po
režim.
Prema zvaničnim
podacima, u svetu godišnje od običnog gripa oboli milijardu i umre milion
ljudi, što je ogromna i zastrašujuća brojka, ali niko svih ovih godina nije
podigao paniku da se nešto učini i zaštite, najčešće siromašni slojevi, da se
preventiva napravi i da raslojavanja u društvu ne budu toliko drastična da
jedni umiru od gladi i neuhranjenosti, a drugi od dosade, depresije i
gojaznosti. To što jedan ugojeni funkcioner Svetske asocijacije za hranu jedan
dan štrajkuje i solidariše se sa 1,5 milijardi ljudi koji gladuju svakodnevno
ili koji su nedovoljno uhranjeni, to je samo jedan u nizu holivudskih marketinških
trikova da se zamajava sve nezadovoljnije čovečanstvo na planeti. Porazna
činjenica je da se ništa iz temelja ne menja u novom svetskom poretku, da
bogatiji postaju još bogatiji, bezobrazniji i bezobzirniji, da tajkuni,
oligarsi i berzanski gangsteri sa Volstrita uzimaju i dalje sve veće provizije,
da se dolar štampa sumanuto da bi se napunili ponori budžetskog i trgovinskog
deficita Imperije u rastrojstvu, da se ništa valjano i ozbiljno nije uradilo na
prevazilaženju uzroka krize, da se kriza zahuktava, da je lažna tvrdnja naših
ministara za obmanjivanje javnosti da je kriza prošla, nedavno demantovana
izjavom gurua neoliberalizma Dž. Soroša da je sve na staklenim nogama i da
prava kriza tek dolazi, kao i da se širenjem panike i prinudnim vakcinisanjem
ne mogu rešiti strukturalni problemi savremene civilizacije.
Uplašeni građani ne
veruju u moć vakcine koja nije ispitana, čiji će se efekti znati tek za 5 do 7
godina, vakcine koju prodaju Upravljači sveta i za koju se, prema narodnom
prepričavanju, uvek iz najpouzdanijih izvora tračeva i ćakula, sigurno zna da
doprinosi tome da se stvori neki novi čovek koji će biti mikročipovan i na taj
način kontrolisan iz jednog servera Velikog brata. Kada nema pravih informacija
i kada nema stručnjaka od integriteta, onda se svakakve vizije stvaraju
preplašenom narodu.
Ne valja ni ona druga
krajnost koja širi optimizam da se rakijom, slaninom, pečenom prasetinom, belim
lukom, kiselim kupusom posutim crvenom paprikom i slušanjem trubača u Guči
možemo izlečiti od gripa, jer to spada u naše istorijske krajnosti koje su nas
uvek dovodile do toga da mi uvek najviše stradamo. Recimo, interesantno je da
naše ministarstvo zdravlja ne izlazi sa objašnjenjem zašto je, gledano u
procentima obolelih u regionu, smrtnost
najveća baš kod nas? Kada uporedimo procenat bruto društvenog proizvoda
koji se izdvaja za zdravstvo, onda se vidi da se ogroman novac vrti u
zdravstvu, ali da su, nažalost, efekti toga poražavajući. To znači da nešto ne
valja u organizaciji zdravstva, što opet znači da oni koji vode to zdravstvo ne
znaju da rade svoj posao, a pošto je jedan čovek ministar zdravlja već
godinama, to znači da je on nesposoban. Međutim, njega niko ne sme da dira jer
je on član šifrovane sekte, koja obezbeđuje koalicionu većinu režimu Borisa
Tadića. I tako, panika po panika, dolazimo do vrha režima koji opstaje ili na
širenju straha od povratka u devedesete, pa naprave vladu sa socijalistima, ili
od širenje straha do svinjskog gripa, pa naprave posao. Virusi pohlepe razaraju
državotvornu ideju naše nacije i svi izgledi su da ćemo kao nacija nestati
ukoliko se ovakvo stanje obmana, mahinacija, laži i krađe nastavi.
Umesto da vrši opšte
obrazovanje nepismene i uplašene nacije, režim Borisa Tadića je otpočeo
kampanju za prolećne izbore. Sve se priprema za još jednu veliku pobedu
manekena tranzicije. Bela šengen viza, trgovinski sporazum, kandidatura za
članstvo u EU, posete čitavom svetu koje će nam doneti pregršt lažnih obećanja
i investitora, otvaranje zatvorenih radnih mesta, privatizacije nacionalnih
kompanija, nacionalizacija bankrotiranih privatnih kompanija njihovih
partijskih finansijera, novi mostovi, nova zaduživanja i nova obećanja o
svetloj budućnosti okupirane zemlje. Primitivci na vlasti nisu mogli da odole a
da ne kapitalizuju i smrt Patrijarha, našeg starca Zosime, koga su toliko
marketinški eksploatisali da su ga prikazali suprotno od onoga što je on bio i
kakvim je životom živeo.
Spinovani medijski
moguli na vlasti odlučili su da nastave svoju vladavinu uništavanja države i
nacije i novi izbori će samo pokazati njihovu agresivnost i isključivost. Na
sve su spremni. Životi im zavise od vlasti.