Tabloid je pozvan

 

Beko: Prošlost i sadašnjost jedne organizovane pljačke, žrtve, počinioci i saučesnici...

 

 

I život za radničku kasu, ako treba

 

 

 

Tranziciono ludilo kroz koje je prolazila i još uvek prolazi nekada čuvena beogradska fabrika konfekcije Beko, samo je jedan od desetina i stotina takvih slučajeva, tako tipičnih za prelazak sa dogovorne ekonomije na dogovornu privatizaciju. Ali, ono po čemu se Beko razlikuje od sebi sličnih, to je proces birokratsko-kriminalnog mučenja kome su bili podvrgnuti i fabrika i njeni radnici. Tabloid objavljuje samo neke delove ove dugogodišnje traume iz originalne i obimne dokumentacije koju su dostavili izvori iz redova malih akcionara.

 

N. Vlahović

 

Slučajno ili namerno, tek 10. februara 2003. godine došlo je do kvara u centralnoj kotlarnici fabrike konfekcije Beko AD u Beogradu, te je rad odmah prekinut zbog nestanka industrijske pare za proizvodnju i grejanja.

Februarska temperatura i nemogući uslovi za rad doveli su do toga da je život u fabrici bio privremeno prekinut. Uvedena su dežurstva i čekalo se na otklanjanje kvara.

Dan kasnije, 11. februara, direktor Beka AD Branislav Atanacković odlazi na službeni put u Frankfurt, gde ostaje tri dana. Dva dana pre njegovog povratka sa puta (12. februara), tadašnje stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu (predsednik veća Delinka Đurđević, član Željko Munjeza i Žanka Radić) obaveštavaju o blokadi računa preduzeća u visini od oko 109 miliona dinara. Istog dana (12. februara) ovo stečajno veće otvara postupak stečaja nad preduzećem Beko.

Za stečajnog upravnika određen je mašinski inženjer Dragan Dondur iz Beograda. Odmah je naloženo direktoru preduzeća da izvrši primopredaju dužnosti sa stečajnim upravnikom tako što će mu predati pečate, celokupnu dokumentaciju, kao i svu nepokretnu i pokretnu imovinu preduzeća na dalje upravljanje i čuvanje. Tako je otvorena mogućnost neograničene zloupotrebe i otuđenja vredne imovine Beka AD Beograd, tekovine 4.535 radnika-stvaralaca, i vlasnika 59,83 odsto ukupnog kapitala akcionara.

I stečajni upravnik već 14. februara dolazi u Beko AD Beograd da u pratnji svojih pomoćnika preuzme dužnost. On biva obavešten da je direktor na službenom putu u inostranstvu. Ponovo dolazi u ponedeljak 17. februara (sa samo njemu izdatim rešenjem), opet u pratnji svojih pomoćnika.

Primopredaja dužnosti od dotadašnjeg rukovodstva nije vršena u skladu sa propisima. Preuzeti su samo pečati i dokumenti! Ne zna se da li su oduzeti pečati zakonski uništeni ili ne i šta se s njima desilo.

 

Pravo prvenstva pljačke

 

Dnevna štampa je tih dana bila prepuna izjava važnih političara i ekonomsko-finansijskih stručnjaka. Među najglasnijima je bio tadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, inače kadar iz revizorske kuće Dilojt&Tuš, i ondašnji predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević.

Na zaprepašćenje i naočigled svih tada uposlenih radnika, 20. februara te 2003. godine, u prepodnevnim satima, u 10 službenih vozila, dolaze u Beko visoki funkcioneri dosovske vlade,  i sa stečajnim upravnikom Draganom Dondurom obilaze sve radne prostorije. Odlaze u veliki fabrički krug kome posvećuju posebnu pažnju. Zašto, biće uskoro jasno...

Odmah po prijemu dužnosti novoimenovano stečajno rukovodstvo započinje sa odnošenjem mašinskog parka (iz pet proizvodnih pogona) fabrike Beograd, i to odnošenjem najskupljih i najboljih, specijalnih mašina, kupljenih samo godinu dana uoči stečaja.

Počelo je i odnošenje mašina iz proizvodnih pogona u Aranđelovcu, Lazarevcu, Kovinu, Svilajncu (sudski sporovi se i danas vode). Povremeno se legalno i uz urednu dokumentaciju odnose i prodaju na otpadu kao staro gvožđe i kao stare i neupotrebljive mašine, kako bi se time prikrilo nezakonito odnošenje onih najvrednijih.

Sve se dešava bez bilo kakvog evidentiranja. Svako suprotstavljanje radnika takvom ponašanju stečajnog upravnika završavalo se pretnjom i slanjem radnika na biro za zapošljavanje.

Kasniji stečajni upravnici vrše masovno otpuštanje radnika slanjem na biro rada. Od dotadašnjih 1.600 zaposlenih, ostalo je samo njih 490.

Poništavaju se važeći ugovori o zakupu i zaključuju se novi ugovori o zakupu svih slobodnih poslovnih prostora i prodavnica Beka AD u stečaju, u kojima se obavezno smanjuje kvadratura objekta i stavlja u ugovore klauzula s pravom prvenstva u otkupu.

Zakupci su uglavnom bliski rođaci, prijatelji, partijski pripadnici i oni koji su spremni da daju mito. Ugovori su uglavnom štetni po interese Beka AD u stečaju (pomoćnik stečajnog upravnika Miodrag Maletić izdaje restoran društvene ishrane Beko svom klijentu i u novom ugovoru površinu od 1.350 kvadratnih metara smanjuje na 800 kvadratnih metara!).

Onima koji ne pristaju na mito i promenu ugovora nanose se velike materijalne štete, koje oni od Beka naplaćuju putem tužbi.

 U avgustu 2003. godine, iz kruga fabrike Beko AD Beograd u stečaju nestaje šet tona vredne finansijske arhive, brojne slike i dokumenata.

U međuvremenu je otkrivena i prevara sa štednim knjižicama Komercijalne banke na ime 490 radnika preduzeća Beko. Sve su bile deponovane u jednoj studentskoj zadruzi i u svim knjižicama je kao ovlašćeno bilo jedno te isto lice, nepoznato akcionarima. O svemu je obavešten gradski SUP koji je tada sačinio i zapisnik.

 

Viđeno i neviđeno stanje

 

Tokom 2004. godine dolazi do razrešenja stečajnog upravnika Dragana Mihajlovića, posle samo dva meseca vršenja dužnosti. U maju je određen treći po redu stečajni upravnik (tačnije upravnica).

Reč je o Spomenki Bilić, pravnici i vlasnici advokatske kancelarije iz Beograda.

U desetinama slučajeva rastakanja imovine nekada slavne firme Beko, bilo je i prepuštanja propadanju. Trgovinsko ugostiteljsko preduzeće Neda-Zamit DOO Export-import Rudnik u podnesku 7.11.2005. godine Trgovinskom sudu Beograd podnosi zahtev za iznajmljivanje ili kupovinu odmarališta fabrike Beko u Belanovici. Nikada im nije odgovoreno na ponudu, a odmaralište je namerno prepušteno propadanju kako bi mu cena u trenutku prodaje pala. U međuvremenu je sav inventar pokraden.

Grobari fabrike Beko donose nezakonito rešenje o postupku bankrota dana 1.12.2005. godine. Stečajni upravnik dostavlja lažne podatke o imovini i dugovanjima Beka AD u stečaju. Sudu nije dostavljen nalaz izvršenog veštačenja i procene vrednosti iz aprila te godine. Nije podnet (namerno i po nalogu!) zakonom obavezan predlog daljeg načina restrukturiranja fabrike Beko AD Beograd u stečaju, niti je bilo šta rađeno na tome.

Nije podneta odluka Odbora poverilaca o bankrotu, koju samo ono može da donese i samo kada prisutni poverioci na skupu imaju sveukupna potraživanja preko 70 odsto ukupnog duga, a ne - pet odsto sveukupnih potraživanja. To je dokazivalo i samo doneto rešenje, u kome se nigde ne navodi ko je i kada doneo odluku o bankrotu (osim samog sudskog veća, što je inače protivzakonito!).

Tokom 2005. godine stečajni upravnik otkazuje sve, pre stečaja zaključene ugovore o franšizi prodavnica Beko, otkazuje i ugovore najvećim i najurednijim zakupcima poslovnog prostora i time svesno smanjuje prihode Beka AD zarad koristi firme Tobaso Novi Beograd.

Dalje, po zahtevu br. 96/06 stečajnog upravnika za dobijanja saglasnosti i odobrenja radi raskida radnog odnosa sa 86 radnika Beka AD u stečaju zaključno sa 31.3. 2006. godine, stečajni sudija Stevo Đuranović 14. marta 2006. godine donosi rešenje i odobrava podneti zahtev.

Radilo se o onih 86 proizvodnih radnika Beka, koji su u godinama stečaja sa minimalnim platama proizvodili robu za firme članova Odbora poverilaca, koji tako proizvedenu robu prodaju u prodavnicama Beka po najpovoljnijim uslovima prodaje za sebe i ostvaruju ekstraprofit, a na štetu Beka AD Beograd u stečaju.

 

Skrivanje "nedostataka"

 

Konačno, 1.4.2006. godine, posle više od 60 godina uspešnog rada i stvaranja velike materijalne vrednosti koja se sada na mnogo nezakonitih načina nemilosrdno otima od radnika-akcionara, fabrika Beko konačno je ugašena saglasnošću politike i kriminala.

Po nalogu stečajnog upravnika, referent kadrovske službe Beka AD u stečaju Snežana Tošić telefonom poziva radnike prodavnica Beka i preti otkazima ako ne pređu u firmu Tobaso, a to isto čine pomoćnici i saradnici stečajnog upravnika, vršeći manipulaciju i psihološki pritisak na radnike.

Nakon otkrivanja i hapšenja članova takozvane stečajne mafije, po nalogu nadležnih organa zatvaraju se i prazne prodavnice Beka AD u kojima je firma Tobaso vršila prodaju svoje robe. Sva roba Tobasa zatečena u prodavnicama skladišti se u magacine Beka (tačna vrednost te robe je za akcionare tajna), a radnike iz tih prodavnica Beka AD šalju na biro rada.

Odmah potom, imenovan je i četvrti po redu stečajni upravnik fabrike Beko.

Peto stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu 6. jula 2007. godine donosi rešenje da stečajnog upravnika preduzeća BIM Slavija u stečaju Željka Pešuta istovremeno postavi i za stečajnog upravnika Beka AD Beograd u stečaju. Čudne li slučajnosti, rekoše tada dobro upućeni u stečajne skandale.

Prvi zadatak mu je bio da u dnevnom listu Politika od 28.6.2007. godine poništi oglas od 13. juna 2007. godine. Pravi razlog za poništavanje oglasa otkriće se tek potpisivanjem kupoprodajnog ugovora o prodaji proizvodno-poslovnog kompleksa Beka AD u Beogradu dana 13. avgusta 2007. godine

Pešut u dnevnim novinama Kurir, Danas i Politika od 10. jula 2007. godine oglašava novu prodaju proizvodno-poslovnog prostora kompleksa Beko AD, u kome nema do tada u svim oglasima obaveznog dela izjave kupca "...da imovinu kupuje u viđenom stanju, na osnovu sopstvene procene", i odredbe kojom se "stečajni upravnik oslobađa odgovornosti za skrivene nedostatke stvari". Pokazaće se kasnije kome je i zašto to bilo potrebno...

Željko Pešut ne odgovara na 20 podnesaka udruženja UVA-Beko AD Beograd, u kojima se zahteva dostava kopije ugovora o prodaji proizvodno-poslovnog prostora u Beogradu od 13. jula 2007. godine, koji je i dokaz njegovog nesavesnog i nepoštenog poslovanja.

Pešut nastavlja svoj nezakoniti rad, tako da bez saglasnosti Trgovinskog suda i Odbora poverilaca vrši prodaju (pre zvanično objavljene i zakazane javne licitacije) proizvodne, specijalne mašine pogona Beograd biznismenu iz Londona Slobodanu Popoviću, nekadašnjem kupcu fabrike Beko AD.

Prodajom 29 prodavnica i fabrike Beko AD Beograd ostvareni su priliv i zarada u ukupnom iznosu od 66.731.059 evra.

Namenskom i veštom manipulacijom, iskoristivši njihov loš materijalni položaj, 97 akcionara potpisuje i predaje Trgovinskom sudu u Beogradu na dan 12. decembra 2007. godine Zahtev za hitnu prodaju preostale imovine preduzeća Beko AD Beograd u stečaju. Događaji će pokazati ko je i zašto manipulisao neobaveštenim, pravnički neukim i osiromašenim akcionarima.

 

Koliki je moj deo?

 

Početkom 2008. godine u nekoliko navrata je putem medija, a posebno oglašavanjem u TV emisiji Beogradska hronika RTS-a i dnevnim novinama Večernje novosti, zakazivan  sastanak sa akcionarima za 10. januar 2008. godine u prostorijama robne kuće Beko AD Beograd, u Knez-Mihailovoj broj 44. Naravno, organizator skupa vrši manipulaciju i na prevaru, prilikom ulaska akcionara, prikuplja od njih potpise bez prethodnog obrazloženja za šta su mu potrebni. Tako prikupljeni potpisi služili su kao opravdanje za registraciju novog, drugog udruženja akcionara, koje bez rezerve podržava sve odluke stečajnog upravnika i daje mu legitimitet.

Stečajni upravnik Željko Pešut već sutradan, 11. januara 2008. godine, nanosi materijalnu štetu akcijskom fondu Beka AD Beograd u stečaju u iznosu od 186.004.201,88 dinara time što ne poštuje član 23 Zakona o stečajnom postupku, kao ni odluku Odbora poverilaca o namirenju razlučnog poverioca Beobanke AD Beograd u stečaju od 15. novembra 2008. godine.

Licencirani stečajni upravnik Željko Pešut ne poštuje i ne primenjuje Zakon o stečajnom postupku koji ga obavezuje da razlučnog poverioca Beobanku AD isplati u roku od osam dana po prijemu (20.8.2007. godine) sredstava (od prodaje fabrike u Beogradu).

Pešut drži novac puna četiri meseca na računu, bez odobrenja i saglasnosti stečajnog sudije (a stečajni sudija mu daje saglasnost na isplatni nalog 14.1.2008. godine i to na pisani zahtev Beobanke AD Beograd u stečaju o obavezi isplate).

Pešut ide dalje pa samovoljno vrši momentalnu isplatu 11. januara 2008. godine! Na podneti zahtev Beobanke za isplatu obaveze, isplaćuje i zahtevanu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 186.004.201,88 dinara, naravno na štetu Beka AD Beograd u stečaju.

U finansijskom izveštaju Beogradske konfekcije Beko AD Beograd u stečaju za 2008. godinu prikazuje se stečajni manjak u iznosu od 877.234.000 dinara, koji potpisuje Željko Pešut. Dokumentacija dokazuje pozitivnost, a ne gubitak! Da li je manjak pravi ili veštački i potreban, znao je samo on.

Konačno, ove 2009. godine, na dan 6. februara, na oglasnoj tabli Trgovinskog suda Beograd istaknut je nacrt Rešenja za glavnu deobu Beka AD Beograd u stečaju koji je podneo stečajni upravnik Željko Pešut. Naravno, opet je na sceni niz netačnosti...

Na oglašeno ročište 19. marta 2009. godine javilo se mnogo akcionara Beka AD Beograd u stečaju, koji žele da budu pravilno i istinito informisani o radu Trgovinskog suda Beograd, te tim povodom prave veliku pometnju prilikom ulaska u sudnicu!

Predsednik stečajnog veća sudija Ivanka Spahović prisutnima u sudnici saopštava: "...Danas se neće održati ročište za glavnu deobu, nego ročište povodom prigovora na nacrt za glavnu deobu!"

Istovremeno, sudija Spahović zakazuje ročište za glavnu deobu, bez jasnijeg tumačenja razloga promene, i poziva neobaveštene i nepripremljene podnosioce prigovora za prisustvo ročištu i učešću u raspravi.

 

Epilog

 

Stečajni upravnik Željko Pešut u međuvremenu daje razne izjave. Između ostalog izjavljuje da Beko posluje pozitivno, iako je 6. februara ove godine u svom podnetom predlogu nacrta za glavnu deobu prikazao stečajni manjak, kao i u svom finansijskom izveštaju za 2008. godinu, u kome je takođe prikazao stečajni manjak.

Pešut dalje tvrdi da on nema platu nego mu se isplaćuje nagrada, kao i da ne zna odakle akcionarima ideja da se postavljaju u ulogu Upravnog odbora kome on treba da polaže račune. Kome i zašto je potrebno da Željko Pešut laže, zna onaj ko ga je postavio na mesto stečajnog upravnika.

Ali, akcija dalje obmane lakovernih i siromašnih akcionara u režiji predsednika udruženja UA Beko AD Beograd Slobodana Popovića i njegovih mentora nastavljena je krajem oktobra 2009. godine (27.9) u beogradskom restoranu Park u Pariskoj ulici, gde okuplja oko 300 akcionara kojima se saopštava da je Viši trgovinski sud doneo presudu da Beko ide na tender i da će se prvo prodati najveća robna kuća, ona u Knez-Mihailovoj br. 44, a po prodaji će akcionari telefonom biti pozvani da naplate svoje akcije. Nakon tog obaveštenja organizovano je slavlje uz piće i muziku, uglavnom o trošku organizatora ovog dugogodišnjeg zamešateljstva. Krčma na Balkanu uvek radi. U njoj su sve glavne odluke donošene i u nekim ranijim epohama.