Ne zaboravite
Sarkozi potrošio sve kredite
kod Francuza
Gospodin Tri Katastrofe
Francuski
predsednik Sarkozi dojadio je i Bogu
i ljudima, opoziciji ali i
svojim glasaèima.
Ovo je ukratko zakljuèak nove knjige o kojoj se
dosta govori i piše ovih dana u Parizu. Pod naslovom
Ne zaboravite, jedan
poznati novinar objavio je gomile laži, praznih obeæanja i vulgarnosti koje je Nikola Sarkozi izgovorio i poèinio u prvoj polovini svog mandata. I ne samo on nego je i njegova žena, prva dama Karla, izgubila popularnost koju je uživala u francuskom javnom mnjenju i moguænost da je saèuva svojim šarmom
Piše: Mile Uroševiæ
dopisnik iz Pariza
Popularnost francuskog
predsednika Sarkozija ne prelazi cifru od
tridesetak procenata, i to kad se statistika dobro naduva. Možemo se pitati šta je to uradio Sarkozi da ga nazivaju Gospodin
Tri Katastrofe. Odgovor je:
socijalna, finansijska i moralna kriza. Najbolji dokaz jesu pacovi koji
su, kako se tvrdi, poèeli da beže
iz rupe vlasti. Oko 10 odsto èlanova predsednièke partije
UMP nije obnovilo svoju èlanarinu i napustilo je pokret zbog ponašanja
Komandanta.
Kako je došlo do toga
da se situacija ovako okrenula protiv onoga koji je pre
dve i po godine ubedljivo pobedio na izborima? Odgovora ima više. Jedni
lakonski primeæuju da su Amerikanci
dva puta birali Buša pa
to ne znaèi da je bio dobar predsednik. Sarkastièni dodaju
da je i Hitler bio legalno izabran.
Ipak, ima i onih koji su bliži
realnosti i ljudskom mentalitetu. Jednostavno smatraju da su se za dve i po godine ljudima otvorile oèi. Uvideli su da obeæano nije
ispunjeno i da se predsednik
upetljao u probleme ko pile
u kuèinu. Ima još jedan faktor o kome je naširoko i nadugaèko raspravljano na francuskoj
televiziji, koji je zapravo možda i pravi razlog cele ove situacije. To su dvorske lude ili kurtizane
u okruženju nekrunisanog kralja Nikole I, kao i na odgovornim mestima medija. Ovi su se beskièmenjaci i poltroni svima zgadili. A samim tim i sam predsednik
koji od poèetka svog
mandata vlada kao kralj i ponaša se kao neki žigolo - kada
nije kao ulièna baraba.
Kada se ovakvom iskompleksiranom èoveku dodaju ministri i savetnici koji se ponašaju kao
posluga ili kao nekadašnje
dvorske kurtizane u Versaju za vreme
Luja XIV, onda je koktel eksplozivan.
Konstatacija je verovatno dosta taèna, ali poreðenja predsednika
sa kraljem ili carem Napoleonom idu mnogo dalje.
U jednoj drugoj knjizi koja je takoðe zainteresovala
medije, kao i u novom broju èasopisa
Le Poin, istorijski poznate kurtizane, ulizice i uvlakaèe iz 17. veka se uporeðuju sa liènostima koje
danas okružuju bling-bling predsednika Sarkozija u njegovoj Jelisejskoj palati. Biograf Luja XIV, koji se zvao Sen Simon, dao je takav opis pojedinih
poniznih kraljevih sluga koje se u potpunosti podudaraju sa opisima današnjih èlanova francuske
vlade. Kao dodatnu informaciju posmatraèi navode da Sarkozi danas ima mnogo
više realne vlasti nego što ju
je u svoje vreme imao Kralj sunca.
Uvlakaèi
po prirodi
Još jedno zanimljivo pitanje bilo je postavljeno u veoma gledanoj TV emisiji: Da li su poltroni i kukavice istorijska kob francuske istorije? Uvek ih je bilo na dvoru
ili u vladi Republike nakon revolucije i uvek se vlast koristila njihovom poniznošæu, kukavièlukom i nezasitim ambicijama. Ove ljudske odlike su tri dojke hraniteljke tipiènog francuskog èlana vlade,
tvrde autori.
Izdaja je takoðe veoma upražnjavan sport dvorskih
kurtizana i Sarkozi je vešto zaposlio nekoliko takvih dvorskih luda pokupljenih
iz opozicije. Na primer ministar spoljnih poslova Kušner ili Beson, ministar
integracije stranaca - oni imaju i takvo
ministarstvo! - bivši su socijalisti i normalno bi trebalo da budu protivnici Sarkozija. Ima ih i na drugim
važnim položajima onih koji su okrenuli
æurak i prodali dušu za malo vlasti
.
Viktor Igo je jednom prilikom, govoreæi o izboru Napoleona
III 1848, napisao da glasanje ne dokazuje da je izbor pravedan.
Da bi se zamraèila
realnost sarkosizma, francuski predsednik je krajem prošle godine izmislio
urgentnu i neodložnu debatu o nacionalnom identitetu i ovaj posao poverava
upravo bivšem socijalisti Besonu. Ova bezvezna akcija treba da utvrdi šta znaèi biti Francuz i kako se takva svemirska jedinka prepoznaje. Ko ima pravo
da zalepi etiketu na èelo sa natpisom made in France? Gluposti koje bude
rasizam u zemlji koja ima najviše takvih problema u celoj Evropi. Sve je ovo,
naravno, dimna zavesa kako narod ne bi obraæao
pažnju na prave probleme i porazan bilans malog iskompleksiranog
predsednika-plejboja, i povrh svega sina jednog stranca.
Ovoga puta dalje neæe moæi jer je otišao veæ
predaleko, tvrdi opozicija, i jedva èeka sledeæe izbore. Ako Sarkozi ne gubi ni dlaku vlasti, on je veæ izgubio poštovanje funkcije i simpatije, ako ih je ikada i imao. O njemu
se govori i piše kao o nekome ko zauzima radno mesto koje mu ne pripada i na
koje je postavljen greškom ili, što je još
crnje, nekim lažnim predstavljanjem i obeæanjima koja se nikada ne mogu ispuniti. Iako su sledeæi izbori još daleko i mnogo toga može da se izmeni do tog maja 2012, neki se usuðuju
da predvide kako æe sledeæi
predsednik biti - predsednica. Martin Obri, na primer, koja je trenutno prvi
sekretar socijalista.
Sve izgleda kao da se Otpor organizuje i u Francuskoj. Knjige su sve
èešæe, naslovi èlanaka sve oštriji. Sarkozija pojedini
kvalifikuju kao neprijatelja Republike, èoveka
koji briše Francusku revoluciju i uvodi huligarhiju, kao u Rusiji ili nekoj
banana-republici. Plasira svoje ljude na važna mesta i pokušava da uspostavi
neki novi sistem republikanske monarhije.
Autor citata svih gluposti koje je izgovorio Sarkozi èak je ostavio dosta praznih stranica u svojoj knjizi Ne zaboravite -
da èitalac ne zaboravi da i sam upiše nova prazna obeæanja
koja æe predsednik izustiti; to je sigurno jer je takav po prirodi. Vuk dlaku
menja... a vast je èudo i od èoveka
zna da napravi èudaka.
Može
li pasti vlada poltrona
I na ovo pitanje odgovor je jednostavan i lak. Francuska je relativno
stabilna država. Ovde vlada pada samo nakon krvave revolucije i sto godina graðanskog rata. Zato su mali izgledi da æe
se bilo šta izmeniti naredne dve godine. Nasuprot tome, otpor koji se pojavio
inficirao je i neke institucije koje su bile privržene predsedniku. Njegov
pokušaj da Francuzima udari taksu na vazduh koji dišu odbio je ustavni savet.
Porez na vazduh je žarka želja
Sarkozija, koji je èak i u svom novogodišnjem govoru obeæao neku vrstu osvete za poraz u senatu,
i ovih dana ponovo je stavio na dnevni red isti projekat, samo malo izmenjen.
Prema projektu novog zakona oko 97 odsto onih koji zagaðuju
vazduh biæe osloboðeni poreza u ime kompetitivnosti i evropskog dogovora da se saèeka još nekoliko godina.
Drugim reèima samo mali narod i automobilisti treba da plate haraè za spas planete. Francuska koja ima manje od jedan odsto svetskog stanovništva hoæe da spase planetu sama! Za to vreme tri miliona ljudi nema posla i još
milion novih besposlièara se oèekuje u toku narednih meseci. Finansijska kriza preti da se vrati ovog
leta, a sa svinjskim gripom još uvek niko nije naèisto. Francuske bivše kolonije se opet bune,
zima je sa samo pet milimetara snega danima blokirala celu državu, a francuski
državljani su sve èešæe
meta otmièara i terorista po svetu.
Sve u svemu, dosta posla u perspektivi za jednog predsednika koji u svetu
važi za poštovanog i uticajnog èoveka, a u sopstvenoj državi ga ismejavaju i spuštaju na nivo šarlatana. Neki èak otvoreno govore o kraju sveta i apokalipsi 2012. godine. Aluzija na
sledeæe izbore i katastrofu za svet ako Sarkozi opet pobedi i nastani se u
Jelisejskoj palati na još pet godina.
Viktor Igo je jednom prilikom, govoreæi o izboru Napoleona
III 1848, napisao da glasanje
ne dokazuje da je izbor pravedan.
Porez na vazduh je žarka želja Sarkozija, koji je èak
i u svom novogodišnjem govoru obeæao neku vrstu osvete za poraz u senatu, i ovih dana ponovo stavio na dnevni
red isti projekat, samo malo izmenjen.