Na licu mesta

 

Život pored terorista

 

 

Kavkaska rana

 

 

Svakog dana sa Severnog Kavkaza stižu tužne vesti. Tamo su digli u vazduh taksi, onde su ubili vojnike, tu je čovek-samoubica usmerio automobil-bombu na grupu saobraćajnih policajaca... Razbojnici su otišli u ilegalu i stalno prave ispade. Trenutno je posebno teško stanje u Dagestanu, u Ingušetiji. Zašto u južnim ruskim republikama ne prestaje rat? To je pokušao da sazna naš specijalni dopisnik Viktor Hlistun

 

Piše: Viktor Hlistun

  dopisnik iz Moskve

 

 

 

Jedan od poslednjih terorističkih napada može da se ocenjuje kako sa pozitivne, tako i sa negativne strane. Dogodio se u glavnom gradu Dagestana, Mahačkali. Automobil niva u kojem se nalazilo 60 kilograma eksploziva, a kojim je upravljao terorista-samoubica, pokušao je da probije vrata baze saobraćajno-patrolne službe oko osam sati ujutro. U to vreme, na teritoriji baze se vrši postrojavanje i smotra, pa je bilo više od 200 policajaca. Da je smrtonosna niva provalila u krug baze, bilo bi mnogo žrtava. Ali, radnici specijalne bojne grupe koji su čuvali vrata, na vreme su primetili sumnjivi automobil.

Nisu imali drugog izbora do da svoj automobil UAZ uprave na teroristu-samoubicu. Oni su uleteli u nivu. Od udara je poginulo pet policajaca koji su se nalazili u UAZ-u, a još 10 osoba je ranjeno. Momci su primili udar na sebe i spasli svoje drugove. To je, naravno, herojski postupak, pa će policajci koji su poginuli biti posthumno nagrađeni. Ali, to otvara pitanje: zašto, a pre svega ko je organizovao teroristički napad? Na to pitanje je važno odgovoriti, jer je mnogo sličnih terorističkih dela. Bukvalno mesec i po dana ranije, u Ingušetiji je automobil gazela sa tovarom eksploziva provalio u policijsku bazu i eksplodirao. U tom terorističkom napadu poginuo je 21 policajac, a njih 150 je ranjeno...

Dan posle terorističkog napada, u dagestanskoj prestonici Mahačkali, specijalci Federalne službe bezbednosti su ušli u trag razbojnicima koji su organizovali napad. Otkrili su ih u dagestanskom selu Kormaskala. Dvojica terorista, koji su zatečeni u kući, ubijeni su. Tu je otkrivena zanimljiva činjenica: ispostavilo se da je jedan od ubijenih razbojnika stanovnik dagestanskog sela Karamahija. Reč je o Ismailu Ičakajevu, rođenom 1972. godine. On je predvodio takozvanu kadarsku razbojničku grupu i nalazio se na federalnoj poternici skoro 10 godina, još od vremena drugog čečenskog rata 1999, kada su čečenski borci napali Dagestan. I još: Ismail Ičakajev se smatra "desnom rukom" lidera najveće razbojničke grupe u Dagestanu, Magomedalija Vagabova.

Zaključak se sam nameće: glavni deo razbojnika koji danas dejstvuju u Dagestanu i Ingušetiji, jesu lokalni stanovnici. Zbog toga je teško boriti se sa njima. Preko dana ti ljudi žive običnim životom, a noću uzimaju oružje u ruke i napadaju policajce, činovnike, vojnike. Zbog čega su oni nezadovoljni, zbog čega ne žive mirno? I zbog čega razbojnici napadaju pre svega predstavnike vlasti?

 

Teror nezaposlenih

 

Po mišljenju većine analitičara, osnova za ekstremizam i terorizam na Severnom Kavkazu je više nego dovoljno. Navešću mišljenje vodećeg stručnjaka Centra za političke studije Oksane Gončarenko: "Analiza broja aktivnosti boraca u regionima Severnog Kavkaza (upoređujući ih sa brojem aktivnosti prošle godine u Dagestanu i Ingušetiji, može se reći da je broj terorističkih akata porastao za 60 odsto) mora da uzme u obzir činjenice koje govore o socijalnoj bazi za širenje ekstremizma. Najvažnija od njih je - visok nivo nezaposlenosti. Ona je specifična za omladinu regiona Severnog Kavkaza, što uz nedostatak ponude radnih mesta povećava potencijal za socijalnu napetost.

 Osobenosti demografske strukture u vezi sa problemima zapošljavanja i niskim životnim standardom, stvaraju potencijal za širenje radikalnih ideja islamističkog tipa (zaštita "čistog" islama i oružana borba protiv "nevernika") i popunjavanje novim članovima ilegalnih "vehabijskih" organizacija. Najkraće rečeno, na Severnom Kavkazu jednostavno nema šta da se radi - nema posla, sve je porušeno, fabrike ne rade, njive se ne obrađuju. To znači da ljudi nemaju od čega da žive. Upravo to koriste organizatori terorističkih napada. Ipak, svaki takav napad se dobro plaća. Ako noću montirate bombu na put kojim će ujutro proći vojna ili policijska vozila, dobićete 100 dolara. Od tog novca porodica koja ima pet-šest članova može da živi dve nedelje. Tu nije reč o moralu i savesti. Svi moraju da jedu."

Objašnjenje: smatra se da se samo stanovništvo Ingušetije za godinu dana poveća za jednu diviziju. A slično je i u svim drugim kavkaskim republikama. Jasno je da, čak i kada bi se obnovila celokupna proizvodnja, koja je tamo postojala u vreme Sovjetskog Saveza, i ako bi se izgradile fabrike na celoj teritoriji, opet bi bilo nemoguće zaposliti sve stanovništvo koje se stalno uvećava.

 

Ko će da plati

 

Prošle godine u dagestanskom mestu Hasavjurtu uništen je jedan od lidera dagestanskog ilegalnog pokreta, Umalat Magomedov. Među njegovim stvarima specijalci su pronašli svesku u koju je zapisivao prihode i rashode takozvanih boraca. U koloni za prihode nije se nalazio samo novac koji je dobijan iz inostranstva (iz Saudijske Arabije, Turske i Azerbejdžana), već i onaj koji su davali lokalni biznismeni. Neki od njih su sami davali novac, drugima su razbojnici uzimali novac na silu, ucenama. U ovoj svesci se vide i rashodi, odnosno nagrade za članove ilegalnih grupa i njihove porodice, za gradnju bunkera, kupovinu oružja, zalihe, tehnička sredstva, lekove, hranu, automobile. U pres službi Federalnih snaga bezbednosti u Dagestanu su primetili da je od trenutka formiranja tzv. Komandnog dagestanskog fronta u aprilu 2009. godine, Magomedov raspolagao desetinama miliona rubalja.

 

Sistem klanova

 

Nije tajna da su na Kavkazu rođačke veze veoma jake. Celo društvo kao da je podeljeno na klanove. Upravo ta tradicija se ogleda u organizaciji struktura vlasti i biznisa, kao i na široko rasprostranjenu korupciju. Ako nema rođačke veze sa upravom, običan čovek ne samo da ne može da organizuje mali biznis, već ne može ni posao da nađe. Čak ni najobičniji posao, npr. mesto vozača, domara i sl. Pomenuti stručnjak, Oksana Gončarenko, smatra da je "teško moguće iskoreniti vekovima prisutan sistem klanova u socijalnoj organizaciji, ali da je političkim metodama sasvim realno smanjiti njen negativan uticaj na proces upravljanja i povećati transparentnost regionalne ekonomije za savezne inspekcijske organe".

Ipak, to se ne događa. Iskreno govoreći, novac koji Moskva u velikim količinama daje za izgradnju, ponovno uspostavljanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta, za borbu protiv terorizma, završava u rukama korupcionaša, a lokalne vlasti koje su sa njima povezane, zatvaraju oči pred tom pojavom. Pa i to što se vodi rat među građanima za podelu novca iz Moskve, oni takođe ne vide.

Evo kako situaciju u Dagestanu ocenjuje predsednik republike Muhu Alijev: "U državi nema nikakvog građanskog otpora. Postoji otpor pravno-bezbednosnih organa i kriminalaca." U intervjuu za Komersant, Alijev je takođe ocenio da "situaciju u Dagestanu u osnovi talasaju ljudi iz Moskve". Istina, imena tih ljudi iz Moskve predsednik ne navodi. Ali, kaže da "ljudi iz Moskve" u Dagestanu imaju svoje strukture i svoje ljubimce. Aktiviranje ilegalnih bandi predsednik Dagestana smešta u avgust 2008. godine. Iz teksta se može zaključiti da on za njihovo aktiviranje krivi politiku Moskve, ali je očigledno da je Alijev netačno izrazio svoju misao - jasno je da on nije želeo da osudi spoljnu politiku Ruske Federacije. Pre će biti da je hteo da kaže da su posle dešavanja u avgustu 2008. ilegalne bande na Kavkazu aktivnije podržane iz inostranstva. Na to ukazuju sledeće reči Alijeva: "O spoljašnjem uticaju govori činjenica da su u Dagestanu, među pobeđenim borcima bili najamnici iz Jemena, Turske, Alžira, Kazahstana."

 

Ruka Moskve

 

Kritičari predsednika republike u neuspesima Dagestana vide krivicu ne Moskve ili inostranstva, već regionalnog rukovodstva. Tako Imam Jaralijev, koji je opozicija Alijevu, smatra da je složena situacija "rezultat toga što se vlast odrodila od naroda". Gradonačelnik Mahačkale Said Amirov je takođe uveren da republičko rukovodstvo ne komunicira sa narodom, a zatim loše sebi predstavlja ono što se događa. Dagestan se, prema rečima Amirova, "nalazi pod kontrolom razbojnika, a ne rukovodstva republike". "I o kakvom rastu ekonomije mi govorimo, ako se naši građani, naša omladina, nalaze u šumi, a organi zaštite države ih uništavaju?! To su naša dagestanska deca. Kada bi naši socio-ekonomski problemi bili rešeni, društveno-ekonomska situacija bi bila odlična", kaže gradonačelnik Mahačkale.

Drugi eksperti ocenjuju današnji porast nasilja u Dagestanu borbom za vlast među klanovima. Tako direktor Centra sistemskih regionalnih istraživanja i prognoza IPPK JUFU i ISPI RAN (Institut za pripremu i dobijanje kvalifikacija predavača humanitarnih i socioloških nauka Južnog federalnog instituta) Viktor Černous smatra da "ruka Moskve" predstavlja faktor čiji uticaj, ako uopšte postoji, nije odlučujući i čak je neznatan. Mnogo značajniji je, smatra ovaj stručnjak, problem zaoštravanja situacije u vezi sa predstojećim ponovnim postavljanjem predsednika u februaru.

 

Biznis protiv rata

 

Moskva je, razumljivo, uznemirena zbog stanja u ove dve republike. Posle poslednjeg terorističkog akta, u kome su policajci svojim životima spasli svoje drugove, predsednik Dmitrij Medvedev je oštro osudio ovaj događaj i dao je konkretna uputstva svojim potčinjenima.

On je rekao: "Ako smo u borbama sa razbojnicima poslednjih godina nešto naučili, iako terorizam periodično podiže svoje odvratno lice i čini zločine, naučili smo da na ove akte jasno i precizno reagujemo. Osnovne tačke žarišta terorizma na Severnom Kavkazu su uništene, ali problem ostaje - to je problem u vezi sa nesređenim životom. U Ingušetiji, na primer, 50 odsto stanovništva je nezaposleno, u Dagestanu taj broj je 10-15 odsto, u Čečeniji oko 30 odsto." Po mišljenju predsednika Ruske Federacije, u taj region je neophodno "privući biznis, kako bi se stvorila radna mesta". Po njegovim rečima, "čim se otvore radna mesta, uspostavi normalna ekonomska sredina, kod ljudi se menja razmišljanje, pojavljuje se želja za izgradnjom sopstvenog doma". Medvedev je jasno izrazio svoje mišljenje: "Kada usred rasula čovek dobije mogućnost da popravi svoje materijalno stanje, prestaju svi prestupi."

Generalno govoreći, u sadašnjem trenutku se brzo menjaju odnos i pristup ka uvođenju stabilnosti i poretka u kavkaskom regionu. Svaki teroristički akt na jugu odjekuje u celoj Rusiji. I svaki građanin koji živi daleko od Kavkaza, videvši nasilje u svom rejonu, obavezno misli da je to - delo kavkaskih ruku. Sa takvom predstavom se treba boriti, jer je terorizam odavno prestao da bude regionalna stvar, odnosno kavkaska pojava. Terorizam je međunarodna pojava.

 

Promena strategije

 

U čemu se ogleda promena politike prema odnosima na nemirnom Kavkazu? Evo šta kaže ekspert, Oksana Gončarenko: "Prioriteti federalnog kursa kao i ranije su obezbeđivanje stabilnosti u regionu i sprovođenje dejstava protiv ekstremizma. Ipak, politički instrumenti koje koristi centar za dostizanje postavljenih ciljeva, prošle godine su se promenili: na inicijativu Dmitrija Medvedeva na federalnom nivou se razrađuje nov model upravljanja Severnim Kavkazom. Reč je o prelasku sa mera snažnog pritiska, koje su preovladavale u vreme predsednikovanja Vladimira Putina, na stimulisanje socijalno-ekonomskog razvoja tih teritorija. Neophodnost prisustva federalnih vojnih i policijskih snaga u ovom regionu se ne dovodi u pitanje, iako je vreme pokazalo da samo sila nije dovoljna za uspostavljanje stabilnosti u severnokavkaskim republikama. Najvažnija inicijativa Dmitrija Medvedeva odražava stremljenje centra da pređe na novi model upravljanja severnokavkaskim regionom. Reč je o izmenama strukture organa federalne vlasti koji su odgovorni za situaciju na Kavkazu. Predsednik je predložio da se oformi specijalna dužnost: čovek koji bude na toj dužnosti - lično će odgovarati - za stanje na ovoj teritoriji. Rešenje je u skladu sa uvođenjem kriterijuma efikasnosti rada organa federalne vlasti u regionu, koje je uvedeno kako bi doprinelo povećanju kontrole situacije od strane centra. Mogući zaključak je sledeći: republikama Severnog Kavkaza neće se samo pomogati u obnavljanju proizvodnje, razvoju biznisa, otvaranju novih radnih mesta, uvođenju reda u organizaciju struktura vlasti, borbi sa korupcijom, već će biti postavljeni konkretni činovnici na federalnom nivou koji će odgovarati za sprovođenje ovih mera na Kavkazu."

Ako se setimo 1817. godine kada je Rusija prisajedinila Dagestan, Čečeniju, Ingušetiju, tada je za stanje na Kavkazu punu odgovornost pred carem imao ruski general Aleksej Jermolov. Primetiću takođe da je rat na Kavkazu u pretprošlom veku trajao duže od 50 godina. Koliko vremena će biti potrebno da bi region ponovo postao miran, poznato je samo Bogu. Ali, Rusi se nadaju da će doživeti taj trenutak kada će bezbrižno moći da putuju na odmor u Kavkaske planine. Tamo je tako lepo!