Epizoda 34.
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Ovaj svet je digao glas protiv neumnika koji je želeo
da spali Kuran. Ovaj svet nije digao glas protiv neumnika koji su spalili
biblioteku u Kosovskoj Mitrovici i sto hiljada knjiga u njoj! Ovaj svet ne
razume da čitanje nije štetno po zdravlje. Ovaj svet moli: knjigo moja, pređi
na drugoga!
Muftija Zukorlić ima dve desne ruke. Pored
biološke, ima i ruku po imenu Mišo Došlić. Dotični
je predavač na medresi, stručnjak je za srpski jezik, a doktorirao na Beogradskom univerzitetu pod
nadzorom Ali Hadrije. Ovaj Hadri je izmislio da su Šiptari - Iliri, da su
nastali u vreme tiranosaura, kada su izmislili i "keče",
a to je jedina kapa na svetu koja ne može da se obesi o čiviluk.
Mišo Došlić je, kao polupismen, šezdesetih predavao u Tehničkoj
školi u Mitrovici. On je iz grupe Hadrijevih "doktora", među
kojima je i dr Milovan Sekulić, miljenik šiptarske naučne
javnosti. Kažu da je njegova disertacija nosila naslov "Uticaj albanskog belog luka
na srpski prebranac", pa i da ju je prepisao od Ali Hadrija.
Ja u to ne verujem. Svaka sličnost
sa istinom je - neverovatna!
Dođe septembar, i u leto se više ne možemo pouzdati. Mlađa
nas uvodi u jesen: otvara fabrike, obilazi obilaznice, javno proba
leskovačku mućkalicu. Gledam ozarenog Mlađu i nesvesno pevam pesmu pokojnog
komšije i prijatelja Tome Zdravkovića: "Jesen je tužna
u mome kraju". Tomine pesme su življe nego ikad.
Odnosi EU i Srbije su sve smešniji. EU nam
godinama nudi "štap i šargarepu". Šargarepa je istrulila, a štap se
pretvorio u niz štapića, da bismo njima pili engleski čaj, kusali italijansku
supu, srkali američku čorbu. Jedan od tih štapića bi trebalo da je onaj "čarobni",
koji bi rešio pitanje Kosova. A Kosovo je kao dubok bunar u kojem se sada
ogledaju svi narodi sveta i traže da u njemu vide svoje lice.
Nemac Vestervele, ljupki dečkić, i
Britanac Hejg, arogantni naduvenko, izrekoše nam sve što nam misle još od 1219.
I uvek traže Srbina koga će da plate, a ako ga ne plate, oni će da ga ucene, ako ga ne
ucene, oni će da ga ubiju.
Pita me Drakče bakalin: "Jesi nešto
napisa o braći Crnogorcima?"
"Nijesam". "A što?" "Izučavam
crnogorski jezik, da bi pisa na njihov maternji". Drakče
poče kao uz gusle: "Ne budali jado i mrsilo, nijesi Musa ni bolan Dojčilo,
nit se iđe išta naučilo, što je vazda mimo svijeta bilo!"
Na Kosovu ništa novo! Šiptarski ministar "za
povratak", izvesni Saša Rašić, priča
da je u toku "pružanje i primanje podrške povratnicima". "Povratnici" su na
Kosovu nezvani gosti, a nezvanom gostu je mesto iza vrata. Ali, ni vrata nema,
nema kuće u koje bi ta vrata bila ugrađena.
Sačuvajte osmeh na svom licu, grehota je ne sačuvati ga za nekoga
ko će znati šta sa njim.