Zrenjanin

Uloga egipatske mitologije u prosveti Vojvodine

 

Amon Ra se učlanio u DS

 

Ko u Zrenjaninu nije uz Demokratsku stranku, ili se bar ne bavi okultizmom, nema šta da traži u školskim ustanovama, rezime je slučaja nastavnice Svetlane Cvetić

 

Igor Milanović

 

Svetlana Cvetić je kao nastavnica matematike u Zrenjaninu službovala od 1977. godine. U osnovnu školu "Branko Radićević" u Čenti prelazi 1996. Desetak godina kasnije počinju njene muke sa direktorkom Vladanom Mihajlović.

U svojoj krivičnoj prijavi protiv direktorke, Svetlana navodi da je sve počelo kada je odbila da učestvuje na seminaru Tolerancija i komunikacija u nastavi. Direktorka Vladana nije htela ili mogla da svojoj nastavnici objasni ko je pravi organizator ovog čudnovatog seminara sa primesama okultnog.

Nastavnici na tom hepeningu ne samo da su morali da silaze niz stepenice sa povezom preko očiju i da jedni druge prenose kroz "paukovu mrežu" napravljenu od kanapa na ulazu u školu, već su iz posude u posudu prelivali "živu vodu", kako su je zvali organizatori, a usput su izgovarali i imena staroegipatskih bogova. Direktorki Vladani je, izgleda, bilo čudno što Svetlana ne želi da učestvuje u ovoj "noći veštica", pa je istu uputila na vanredni lekarski pregled. Jer, kako može da bude normalan neko ko ne priziva egipatska božanstva u zemlji Srbiji?

Direktorka škole se po Zrenjaninu javno hvalila da je uticajni član Demokratske stranke. U lokalnom domu zdravlja, sumnjala je nastavnica Svetlana, rade direktorkini prijatelji i članovi DS-a: dr Slavenko Džomba, dr Jelka Kovačev i dr Milan Grujić. Zbog toga ona odlučuje da ode u Medicinu rada u Novom Sadu. Tamo je dobila uverenje da je zdrava i sposobna za obavljanje poslova nastavnika.

Uverenje je nadležnom radniku škole dostavljeno u roku navedenom u zahtevu za vanredni lekarski pregled. Direktorka Vladana, međutim, ili smatra da Novi Sad nije u istoj državi kao i Zrenjanin, ili da je medicina rada manje stručna od lokalnog doma zdravlja, pa Svetlani o trošku škole zakazuje novi lekarski pregled u DZ-u Zrenjanin i to za 6.30 izjutra, sat i po pre početka radnog vremena lekara. Školski pravnik Branko Lončarski na školskom odboru objašnjava nastavnicima da škola ima pravo da svoje zaposlene šalje i u Tunguziju na lekarski pregled, ako tako poželi.

Posle konsultacija sa predsednikom Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Miodragom Protićem, Svetlana odbija da ide na ovo jutrenje sa doktorima. Nekoliko meseci kasnije direktorka Vladana se setila da bi neposlušnoj nastavnici mogla da da otkaz.

Rešenje o prestanku rada Svetlani je uručeno ležerno, neformalno, na hodniku škole, dok je iz jedne učionice prelazila u drugu, kao da se radi o nečem nebitnom, usputnom. O svemu ovome odmah su obavešteni Ministarstvo rada, Prosvetna inspekcija u Zrenjaninu, pokrajinska i republička prosvetna inspekcija, ali niko nije reagovao. Neki inspektori, kao na primer Ilija Travar, Zlatoja Ludoški i načelnica Srednjebanatskog okruga Svetlana Dragić, odgovorili su da direktorka "radi sve po zakonu". I po volji egipatskih bogova, verovatno.

Otpuštena nastavnica protiv rešenja o otkazu ulaže žalbu školskom odboru, koji takođe zaključuje da je direktorka radila sve po zakonu. Svetlana Cvetić zatim angažuje zrenjaninskog advokata Milorada Mićovića da u njeno ime pokrene radni spor pred nadležnim sudom. Godinu i po dana advokat Svetlani objašnjava kako još uvek čeka neko rešenje od suda. Slučajno, privatnim kanalima, Svetlana, međutim saznaje da je ona radni spor uveliko izgubila, jer je advokat propustio rok.

Ni Mićović nije sporio da je takvo stanje stvari, objašnjavajući da još čeka odluku Ustavnog suda. Posle višemesečnog moljakanja da joj bar izda fotokopije sudske prepiske, Svetlana od svog advokata dobija ceo predmet uz objašnjenje: "Ja sam izgubio sud, Vi sada možete da radite šta hoćete." A šta bi to još moglo da se radi u pravosnažno okončanom sudskom sporu, Mićović ne saopštava.

Da li je sve to uticaj moćne egipatske magije, ili još moćnijih žutih zaštitnika direktorke škole, tek ni advokatska komora Vojvodine ni posle osam meseci od podnošenja prijave na nesavestan rad advokata Mićovića nije našla za shodno da se oglasi. A republička komora, kojoj se nesrećna nastavnica takođe obratila, dva puta je predmet prosleđivala pokrajini i to oba puta sa različitim obrazloženjem.