Kraljevo

Železnice Srbije: posebno poštovanje prema sindikalnim liderima

 

Nesavesno je krasti ispod sto tona nafte

 

Šteta koju je nedavni zemljotres naneo Kraljevu, sva je prilika, zaostaje za onom koju su svima nama u Srbiji naneli rasipnički nastrojeni i gramzivi rukovodioci JP Železnice Srbije iz ovog grada

 

Igor Milanović

 

Radnički hleb ima mnogo kora. Sindikalni, nasuprot tome, ponekad ume da bude mek kao duša. Predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica iz Kraljeva Nebojša Nikić lepo živi od svoje funkcije i poslušnosti onima koji ga hlebom hrane.

Nikić je sindikatom profesionalno počeo da se bavi pre mnogo godina. Već nekih pet godina ne radi više kao mašinovođa, što mu je nekoć bilo osnovno zanimanje, ali zato sve vreme uredno prima platu za redovni, noćni i rad nedeljom i u dane praznika. Umesto da se muči u lokomotivi, on živi u hotelu Beograd u Beogradu, gde mu smeštaj finansiraju sindikalci, a zbog takvog stresa ima i beneficirani radni staž i kompletne dnevnice, iako mu je sve već ionako plaćeno i preplaćeno.

Težak je Nikićev sindikalni posao, kao što vidimo. Zbog toga nesrećnik mora da ode i na godišnji odmor. Prošle, 2009. godine, sa ženom i decom boravio je na tužnoj Sardiniji, u skromnom hotelu sa samo četiri zvezdice. Račun za to porodično letovanje iznosio je 684.010 dinara, a profaktura od 16. juna 2009. na realizaciju je dospela u KSR Beogradturs, firmu ćerku Železnice Srbije.

 

Šta će na poslu

 

Valjda je red da se i sindikalni pregaoci ponekad odmore na račun prebogate radničke klase koju zastupaju, rezonovao je Ljubomir Stožinić, pomoćnik generalnog direktora JP ŽS za zavisna preduzeća, zbog čega se nije usprotivio plaćanju računa za Nikićevo letovanje. Stožiniću, koji je usput zadužen i za rad sa sindikatima (?!) ovo plaćanje nije bilo poseban teret, jer je KSR, koji je pod njegovom kontrolom, godinama upravljao ilegalnim točionicama pića pod zbirnim imenom - sindikalnih bifea.

Ti bifei su po pisanju sindikalnih novina nicali svuda po Srbiji, na svim železničkim stanicama. U njima su umorni železničari mogli da se okrepe uz poneku čašicu po pristupačnim cenama, tj. po cenama koje su bile toliko "pristupačne" da je nedavno poreska inspekcija pozatvarala ove birtije.

Po horskom graktanju pisaca sindikalnih glasila za ovu prohibicionu nesreću krivi su oni koji su to prijavili, a ne oni koji su piće nalivali mimo zakona zemlje od koje primaju platu. Kada su u pitanju uslovi rada, sindikati ŽS-a su mnogo tiši, gotovo nečujni, u odnosu na zabranu opijanja bez poreza.

Po izveštaju Unutrašnje kontrole br. 37/2009-1 od 2. februara 2009. godine u SP Kraljevo,  2008. godine poginuo je radnik zaposlen na crno. Sindikat je o tome ćutao, a to i dalje čini. Za primanje radnika bez radnog ugovora i obavezne zaštitne opreme bio je odgovoran Slaviša Stojanović, tadašnji otpravnik vozova u stanici Vitanovac. Još krajem 2008. godine protiv Stojanovića je bila podneta prijava, jer neopravdano nije dolazio na posao. I pored toga, on je uredno dobijao punu platu, i to sa dodatkom za prevoz, a ŽS je za njega plaćao i sve zakonske doprinose i poreze.

Umesto da ispita ko je falsifikovao službene isprave o navodnom redovnom Stojanovićevom radu, direktor čvora Kraljevo Milinko Bojanić je ovom (ne)radniku omogućio raskid radnog ugovora, i to - uz otpremninu! Stojanovićeva žena ima firmu za renoviranje i građevinu Big Boy preko koje su išli mnogi sumnjivi poslovi za račun Železnica Srbije, pa je to mogući razlog za direktorovu bolećivost prema rukovodiocu koji ne dolazi na posao, ali zato pušta da mu ginu neprijavljeni radnici.

Jedan od rekordera u nedolaženju na posao uz istovremeno primanje pune plate je i Miloš Veselinović iz Kraljeva, za koga je Policijska uprava Kraljevo 2. decembra 2009. godine izdala saopštenje za javnost da je doveden istražnom sudiji uz krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevare u službi na štetu JP Železnice Srbije. Takav životni put, kao ni činjenica da se Veselinović skoro celu deceniju nije pojavljivao na radnom mestu, a da za to nije imao validno opravdanje, nisu bili nikakav razlog da ga njegovi pretpostavljeni suspenduju bar do okončanja postupka.

A kako bi pretpostavljeni i mogli tako nešto da preduzmu protiv Veselinovića, kada su u istom saopštenju PU Kraljevo baš oni pomenuti kao njegovi - saučesnici?! Zbog krivičnog dela nesavesnog rada u službi tada su, naime, privedeni i direktor čvora Kraljevo Milinko Bojanić, kao i njegov sadašnji zamenik Milan Jekić, koji je do pre ove krivične prijave bio šef.

Pored Bojanića i Jekića, jedan od onih koji vedri i oblači u železničkom čvoru u Kraljevu bio je i direktor Sektora za saobraćajne poslove Zoran Dinčić, bez čije saglasnosti okrivljena i privedena trojka nije mogla da se vrati na posao pre eventualne oslobađajuće presude.

 

Oslobođeni poreza na tuđi račun

 

Za Železnice Srbije se priča da je bogatija od same države, jer kroz njene račune godišnje prođu milijarde dinara. Tamo gde je puno para na gomili uvek je prisutna i domaća mafija, pa se tako i oko ŽS vrzmaju svakojaki likovi. Mafija, kao što znamo, počiva na zakonu omerte (ništa ne vidimo, ništa ne znamo).

Ko prekrši ovaj zavet ćutanja biva kažnjen za primer drugima. Tako je sud nedavno na posao vratio službenika koga su u JP ŽS Niš nezakonito otpustili s posla, jer je savesno prijavio nestanak 68 tona nafte. Ako je za prijavu ove "sitne" krađe dobio otkaz, možemo samo da pretpostavimo šta mu se sprema, budući da je sada prijavio krađu - bagera!

Sindikati, koji bi trebalo da se bore za prava radnika i očuvanje imovine ovog javnog preduzeća, imaju preča posla. Pored već pomenutog otvaranja mehana, oni podobnim (čitaj: slepim, gluvim i nemim) radnicima daju kartice za kupovinu u megamarketima u kojima se PDV dostavlja na plaćanje firmi koja je kartice podelila. Radnici tako pazare oslobođeni poreza, pa onda istu tu robu na crno prodaju za svadbe i druge manifestacije. Zaradu im doniraju svi poreski obveznici Republike Srbije.

Jedan sindikat u JP ŽS dosetio se i da drva za ogrev iz Vreoca i Suve Reke švercuje u Kraljevo vagonima železnice, i to bez plaćanja naknade za prevoz. Zašto bi i plaćali, pitaju se upućeni, kada ta ista drva završavaju na stovarištu koje se povezuju sa Milinkom Bojanićem, gde se prodaju po tržišnoj ceni.

Od takvih "boraca za radnička prava" nemamo šta da očekujemo osim novih lopovluka.

 

 

 

 

Preduzete mere

 

Šta su sve podobni radnici u stanju da učine, a rukovodstvo Železnica Srbije da proguta, pokazuje i slučaj Aleksandra Antonijevića. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Zastava d.o.o. svojim dopisom od 1. oktobra 2010, broj 2194 obaveštava nadležne u JP Železnice Srbije sledeće:

"Osigurano lice, Antonijević Aleksandar iz Kragujevca, JMBG 2805978720043, zaposlen u JP ŽS - SP Kraljevo - stanica Kragujevac - sada pacijent našeg Zavoda, dana 10. maja 2010. podneo je zahtev da se njegov zdravstveni karton iz ambulante Zavoda za zaštitu radnika Železnica Srbije uputi u našu zdravstvenu ustanovu.... Što se tiče doznaka koje nam je dostavio, i to:

- doznaka od 6. jula za period 9. jun do 9. jula 2010. i

- doznaka od 16. avgusta za period od 17. jula do 17. avgusta 2010.

može se konstantovati da one nisu validne...

Na osnovu svega napred navedenog može se konstantovati da medicinska dokumentacija i zdravstveni karton nisu vođeni saglasno pozitivnim propisima i da izdate doznake zbog privremene sprečenosti za rad nisu validne, a protiv doktora Deretića (Milorada, prim aut.), zaposlenog u našem zavodu biće preduzete mere saglasne zakonu."

Nije nam poznato da je rukovodstvo JP ŽS - SP Kraljevo - stanica Kragujevac, prvenstveno šef stanice Raičević, preduzeo bilo šta protiv svog nesavesnog radnika. Medicinari su, ipak, malo delatniji.

  

  

 

 

Koloplet

 

U koloplet koji čini sve što može da zataška nezakonitosti u radu železničkog čvora Kraljevo, upućeni svrstavaju direktora Milinka Bojanića, njegovog zamenika a bivšeg šefića Milana Jekića, direktora sektora unutrašnje kontrole Đuru Rapaića, zamenika generalnog direktora za infrastrukturu Predraga Jankovića, kao i direktora sektora za saobraćajne poslove Zorana Dinčića.

  

 

 

Kakva slučajnost

 

Uticaju moćnika alavih na pare pripisuje se i to da je 2009. godine Radio S media iz Beograda, inkasirao 354.000 dinara za samo mesec dana reklamiranja Beogradtursa (zavisne firme u sklopu JP ŽS, zadužene i za finansiranje letovanja poslušnih sindikalaca)..

Direktor za zavisna preduzeća i rad sa sindikatima je Ljubomir Stožinić, dok je S radio u vlasništvu porodice Zorana Bakija Anđelkovića, koji je istovremeno, eto slučajnosti, i član Upravnog odbora JP Železnice Srbije.