Korupcija
Sindrom "Šutanovac": politika i biznis, braća
i stričevi
A
onda su ribe navalile na Gorana
Preduzeće brata od strica
Dragana Šutanovca, Gorana, pokazuje kako se bavljenje privatnim biznisom u Srbiji isplati tek kada vam
neki rođak zajaše na vlast
Igor Milanović
Goraprom internacional (baš tako
sa c, a ne sa t
kao što bi pismeni Englez napisao) je društvo s ograničenom
odgovornošću iz Beograda prijavljeno na adresi Ozrenska
95. Vlasnik je izvesni Goran Šutanovac, matični broj 0607962710036 koji je kao osnivački
kapital uložio 2.154,62 evra u kešu.
Goran je brat od strica
mnogo poznatijeg Dragana Šutanovca, ministra vojnog koji bi da ukine
srpsku vojsku i da je podredi
onima što su nas pre samo jednu
deceniju bombardovali. Dragan je rodom iz Brusa odakle
je dobauljao do Beograda gde mu je otac pošteno za hleb
zarađivao u preduzeću Trudbenik. Za oko mu je tada zapala Marija Ilić,
ravnogruda
ćerka narodnog pevača Miroslava Ilića
koju je oženio, kako pričaju zajednički
prijatelji, tek pošto mu je plaćeno 100.000 rajhsmaraka. Tačno onoliko na
koliko su Nemci u Drugom svetskom ratu
ucenili glave Draže Mihailovića
i Josipa Broza Tita. I njih
bi Dragan oženio da mu je toliko plaćeno.
Manje značajni
i još manje poznati
brat Goran sve te godine je tavorio
kao vlasnik i direktor jednog
beznačajnog preduzeća za uvoz i
prodaju ribe. U 2006. Goraprom je imao četiri zaposlena,
poslovni prihod od 52.617.000 dinara
i dobitak od mizernih 108.000 dinara. I to za celu godinu!
U
2007.
preduzeće
je imalo već pet zaposlenih, prihod od 104.528.000 dinara i dobit
od zanemarljivih od 342.000 dinara. Godinu dana
je Goran Šutanovac, dakle, rmbačio da bi zaradio jedva
5.000 evra. Čuvajući kapute
na jednom koncertu Miroslava Ilića zaradio bi više para.
Ali, Goranu
nije bilo teško da radi,
jer je imao viziju uspeha firme.
I uspeh je došao, istina ne putem
vrednog rada, ali je došao.
Goranov batica Dragan Šutanovac 2008. postaje ministar u republičkoj vladi. To je prelomni trenutak i za
Goraprom, jer kako bi srpska privreda smela da zaobiđe firmu
brata prvog vojnika Srbije i jednog od istaknutih kadrova Demokratske stranke. Te godine broj zaposlenih raste na šest
radnika, poslovni prihod na 198.919.000 dinara (skok od
oko 90 odsto u odnosu na prethodnu
godinu), a prihod na neverovatnih 13.173.000 (nekih četrdeset puta više u odnosu na vreme kada
Dragan još nije bio ministar).
U čemu je tajna meteorskog uspona preduzeća
Gora prom? Verovatno i
u tome što carinici stoje mirno kada u Srbiju
ulaze kamioni ove firme koje
ne smeju ni da pogledaju, a kamoli da kontrolišu. Inspekciji isto tako nije dozvoljen
pristup robi koja se uvozi, pa tako niko sa
sigurnošću ne zna šta se prevozi u hladnjačama Gora proma. Uz sve to, Goran
Šutanovac štedi i cicijaši na svakom koraku. Radnicima po nekoliko
meseci ne isplaćuje zarade,
a vozači na dužim putovanjima ne mogu ni da
iznajme sobu u hotelu, već se odmaraju u kabini u kojoj nema ni
ležaja.
Da bi porodici
Šutanovac pomogla da se još više obogati, Republika Srbija im je omogućila korišćenje
skoro beskamatnog kredita iz sopstvenog
fonda za razvoj, od čega
je Goran u Belanovici kupio hladnjaču koju je platio daleko manje od
onoga što je prikazao u svojim poslovnim papirima.
Politika se isplati, i to ne samo za same političare
već i za
članove njihovih porodica kako one najrođenije, tako i one malo dalje. Neka
narod slobodno nastavi da gladuje
uz utešno saznanje da
su bar članovi plemena Šutanovac dobro zbrinuti.