Mafija
Leskovac: kako je i
zašto olako uništena jedna od najboljih i najprosperitetnijih fabrika u Srbiji
Za čijeg kupca Zdravlje
Poklanjanje
leskovačkog Zdravlja minornom i bednom "kupcu" jedna je od
najmračnijih stavki u zločinačkom bilansu Dinkićeve privredno-finansijske
mašine, koja je kao pogonsko gorivo trošila zlato i parfeme da bi proizvodila
smrad i balegu. Tehnologija tog zločina na naučnoj osnovi vidljiva je i u ovom
slučaju
Siniša Petrović
Ovih dana obeležava se osma godišnjica
od dana potpisa Ugovora o prodaji i kupovini društvenog kapitala putem
javnog tendera između Zdravlja (kao prodavca), Agencije za privatizaciju
Republike Srbije (agencije) i kompanije Pharmaco HF (kao kupca).
Dana 9. juna 2002. Agencija za privatizaciju
objavila je javni poziv za učešće na javnom tenderu radi prodaje Farmaceutsko
hemijske industrije Zdravlje a.d. Leskovac.
Agencija nudi na prodaju 68,63 odsto društvenog
kapitala ili 31.226. 650 EUR od ukupnog kapitala Zdravlja. Kao savetnika
u postupku privatizacije, Agencija je izabrala Nomura International PLC
- London.
Zdravlje Leskovac je u toj 2002. godini moglo da
proslavi 49. uspešan
rođendan. Krajem sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina Zdravlje
je postalo jedna od najrazvijenijih fabrika na jugu Srbije pa i u celoj
branši
na nivou bivše
SFRJ. U tih desetak godina u Leskovcu je izgrađena nova fabrika lekova, fabrika
medicinskih PVC-rukavica, fabrika dijalizatora, fabrika infuzionih rastvora,
fabrika kozmetičkih preparata, pogon za proizvodnju veterinarskih preparata i
pogon za proizvodnju farmaceutskih sirovina. Sve je to pomoglo razvoju
nerazvijenih opština
na jugu Srbije. Radi toga, izgrađena je i fabrika plastičnih špriceva
za jednokratnu upotrebu u Medveđi, fabrika aluminijumskih tuba i doza u Lebanu
i pogon za preradu voća, povrća i dijetetskih supa u Bosilegradu, kao i pogon
za proizvodnju kontaktnih sočiva za korekciju vida u "dalekom"
Krupnju. Svi ovi objekti izgrađeni su iz vlastitih sredstava i delimično
bankarskim kreditima, koji su uredno otplaćeni.
Zdravlje raspolaže ukupnom površinom
objekta (pod krovom) od 50.438 kvm, kompletnom infrastrukturom na preko 40
hektara industrijskih placeva.
I pored snažne investicione
aktivnosti Zdravlje ne zna za gubitke u poslovanju. U periodu 1980-1986.
Zdravlje je po svim ekonomskim elementima u farmaceutskoj industriji
SFRJ bilo na prvom mestu. U to vreme, a i kasnije (u vreme
privatizacije), lični dohoci uposlenika bili su 50 odsto veći od proseka u
Srbiji.
U vreme privatizacije Zdravlja bilo je 2076
zaposlenih, od kojih je preko 1.200 KV radnika, 400 sa višom i visokom školom,
10 magistara i 12 doktora nauka. Iz Istraživačkog sektora
(Instituta) registrovano je 10 patenata, a podnet je zahtev za zaštitu
još
19. I pored sankcija devedesetih godina izgrađen je pogon fleksibilne sinteze
sirovina.
Samo u farmaciji Zdravlje ima preko 150
farmaceutskih preparata registrovanih za proizvodnju i promet na domaćem tržištu, a
oko 70 preparata u zemljama izvoza. Ima nekoliko predstavništava -
u Beogradu, Rusiji, Kipru, Grčkoj, BiH i Makedoniji. Svoje proizvode Zdravlje
izvozi u više
od deset zemalja. Na izvoz je pre sankcija odlazilo 50 odsto prometa. Još 1966.
godine Zdravlje je registrovano za samostalni uvoz i izvoz, i bilo je
deveta fabrika u Srbiji koja se bavila spoljnotrgovinskim prometom. U Sektoru
spoljne trgovine radilo je preko 20 iskusnih spoljnotrgovinskih radnika.
Utvrđivanje vrednosti kapitala
Godine 1991. Zdravlje je u skladu sa tada
važećim
Zakonom o privatizaciji donelo odluku o privatizaciji. Preko 1.500 uposlenika
je od 1992. do 1998. godine (svakog meseca) uplaćivalo akcije i danas su vlasnici 1,96 odsto vrednosti Zdravlja.
Godine 1997. angažovana je međunarodna
revizorska firma Deloitte&Touche (D&T). Ukupnu aktivu Zdravlja
procenjuje na 390.525.000 dinara ili 118.340.909 DEM ili 66.053.756 USD. Za
1998. godinu ista revizorska kuća, D&T, i Ekonomski institut
iz Beograda preko koeficijenta revalorizacije 1997. godine (1,443) utvrđuje
vrednost kapitala Zdravlja na dan 31.12.1998. na 563.527.575 dinara ili
93.340.263 DEM.
Tridesetog juna 1999. procenjena vrednost Zdravlja
iznosi 564.322.680 dinara ili 94.053.780 DEM. Međutim, kasnije, revizorska
kuća Ernot&Jang Beograd, vrši reviziju
računovodstvenih izveštaja za period od 1-31.12.1999. i konstatuje da
kod prethodne procene nije uračunata stavka "revalorizacione rezerve"
u iznosu od 66.843.000 dinara ili 11.140.500 DEM (što znači da je vrednost Zdravlja
1999. trebalo da bude 105.194.280 DEM).
Dvadeset prvog februara 2000. Zdravlje je
postalo akcionarsko društvo, kada je izvršen upis kapitala u
sudski registar kod Privrednog suda u Leskovcu. Kao osnivački kapital upisan je
iznos od 553.226.000 dinara, koji se odnosi na društveni kapital i
11.097.000 dinara, koji se odnosi na akcijski kapital, s obzirom da je 1,96
odsto Zdravlja u privatnoj svojini. Ukupno to je 564.322.680 dinara.
Interesantno je da se ovaj ukupni iznos poklopio
sa vrednošću
kapitala od 30. juna 1999. (i to bez "revalorizacione rezerve"). Ovo
se ističe zbog toga što je nelogično da se u vrednosti kapitala od
30. juna 1999. pa do dana upisa preduzeća u sudski registar, kao akcionarskog
društva,
nije ništa
promenilo, jer je preduzeće dobro poslovalo i vrednost kapitala je posle više od
godinu i po dana, tj. na dan 21. februara 2000. svakako morala biti veća. Ovu
činjenicu konstatovao je i zvanični revizor Ernot&Jang.
Tridesetog juna 2002. godine vrši se
nova procena, jer je Zdravlju saopšteno da ide na tender.
Po novoj proceni, vrednost kapitala Zdravlja je 2.716.609.000 dinara ili
45.276.817 EUR, od kojih je 2.663.192.000 dinara društveni kapital i privatni
53.417.000 dinara.
Važno je napomenuti da u
ove procene nije ušla vrednost patenata, žigova i licenci, kao ni
procena intelektualne svojine kojim je Zdravlje raspolagalo. Nije ušla ni
vrednost tržišta u
zemlji i inostranstvu. Samo u Rusiji je registrovano preko 60 preparata (svaka
registracija traje duže od godinu dana i košta oko 15.000 EUR).
Odluke zvaničnih organa
Četrnaestog oktobra 2002. godine, rukovodeći
se tom procenom, Skupština Zdravlja je donela je Odluku br.
05/326/24-02 kojom potvrđuje ovu vrednost kapitala Zdravlja. Ujedno
utvrđuje nominalnu vrednost akcije u iznosu od 1.000 dinara. Ovoj skupštini
akcionara prisustvuje "trojka" iz Agencije za privatizaciju i
uz njihovu saglasnost donete su ove odluke.
Dvanaest dana kasnije, u pismu br. 07/01 (u
potpisu direktor Centra za tendere - Siniša Mali) piše:
"Na osnovu čl. 24. stav 2. Zakona o privatizaciji, Agencija za
privatizaciju daje saglasnost na Odluku Skupštine Zdravlja,
br. 05/326/24-02 od 14.10.2002., kojom se:
- Utvrđuje ukupna vrednost kapitala FHI Zdravlje
a.d. na dan 30.06.2002. u iznosu od 2.716.609.000 dinara, od toga društveni
kapital iznosu od 2.663.192.000 dinara i privatni 53.417.000 dinara.
- Utvrđuje se nominalna vrednost akcije u iznosu
od 1.000 dinara. "
Trgovinskom sudu u Leskovcu podnet je zahtev za
upis vrednosti kapitala Zdravlja u iznosu od 2.716.609.000 dinara ili
45.276.817 EUR.
Kako su dalje tekli događaji
1. Zdravlje preko sredstava javnog
informisanja i oglasom na tabli u svim pogonima poziva zaposlene, penzionere i
ranije zaposlene za upis 15 odsto besplatnih akcija (u skladu sa Zakonom o
privatizaciji).
2. Upis se završava tako što je
399.504 akcija (15 odsto od 2.716.609 akcija minus 1,96 odsto je 2.663.363
akcija po 1.000 dinara) podeljeno na 3.100 akcionara, zavisno od godine staža u Zdravlju
tj. prosečno po 128 akcija.
3. U međuvremenu, Agencija za privatizaciju
i Nomura PLC -London obaveštavaju Zdravlje da
su dobili ponudu samo od jednog učesnika - firme Pharmaco HF sa Islanda.
Bilo je više
interesenata koji su otkupili dokumentaciju, a "javna je tajna" bila
da ponudu nisu dali jer su, navodno, informisani kako je "partner već
izabran".
Ponuda firme Pharmaco HF sa Islanda
Firma Pharmaco HF nudi za 68,63 odsto ili
31.226.650 EUR vrednosti kapitala Zdravlja 1.000.000 EUR, da u petogodišnjem
periodu investira 12.500.000 Eura i da uloži u socijalni program
17.500.000 EUR , jer je "procenjeno" da Zdravlje ima višak od
oko 1.000 radnika, uz naglasak da otpuštanja neće biti tokom
sledeće tri godine.
Stručne službe su pismeno obavestile
generalnog direktora da je ponuda - ponižavajuća.
Šta je ili ko je Pharmaco?
To je društvo
sa ograničenom odgovornošću sa sedištem na Islandu. Konsolidovani
finansijski izveštaj
za 2001. obuhvata kompaniju i njene podružnice. Glavnu podružnicu
predstavlja Balkanfarm Ltd (Bugarska) sa sedištem na Kipru.
Iz izveštaja se može
videti da je Pharmaco počeo da se bavi farmaceutskom proizvodnjom samo
tri godine pre kupovine Zdravlja, kupovinom Balkanfarma Ltd.
Ukupan promet Pharmaca iznosi 105.000.000 EUR od kojih 80.000.000 EUR
ostvaruje Balkanfarm, a ostatak od 25.000.000 EUR ostale firme na
Islandu. Ova u branši malo poznata islandska firma, prema izveštaju
revizora, raspolaže
imovinom od 103.000.000 EUR, od kojih je 50.000.000 EUR osnovni kapital, a
ostatak od 53.000.000 EUR čine kratkoročne i dugoročne obaveze, tj.
komercijalni zajmovi (koji u ukupnim izvorima sredstava učestvuju sa 51,2
odsto, što
znači da su - prezaduženi).
Sto se tiče Zdravlja, njegove obaveze u
ukupnim izvorima sredstava učestvuju sa 19,4 odsto, što ukazuje na činjenicu
da je nivo zaduženosti
Zdravlja daleko niži od one u Pharmacu.
"Iz svega proizilazi činjenica da Pharmaco
ne može
biti nas strateški
partner, jer da bi to bio morao je da predloži povećanje postojeće
proizvodnje, ulaganja u nove programe i način kako da se postojeći navodni višak
radnika uposli i da se eventualni programi s gubitkom dovedu u stanje
profitabilnosti", zaključili su u svom upozoravajućem dopisu generalnom
direktoru Petru Stojanoviću direktor sektora ekonomike Olgica
Radonjić, direktor sektora spoljne trgovine Milan Đorđević i
direktor finansijskog sektora Borivoje Dinić.
Ovakvu ponudu Pharmaca upravni odbor i
Skupština
Zdravlja su odbili. Osnovni razlog nije samo u ponižavajućoj ponudi, već što ova
firma ne može
da bude strateški
partner Zdravlja. Ova firma ne raspolaže vlastitim preparatima,
već se bavi "generikom", tj. proizvodi tuđe preparate kojima je
istekao patent. Opšte je raspoloženje bilo da se ponovi
tender, a da se u međuvremenu razgovara sa poznatim svetskim kućama.
Međutim, na insistiranje generalnog direktora da
se prihvati sugestija Agencije za privatizaciju da se ipak pregovara sa Pharmacom,
upravni odbor i Skupština Zdravlja su prihvatili da se
pregovara, kako bi se postigli povoljniji uslovi.
Ovde treba naglasiti da su Skupština Zdravlja,
sindikat i kolektiv netačno informisani da ako ne uspe ovaj tender onda će Zdravlje
da se proda na aukciji, a to znači da kupac može bez problema da
otpusti radnike nakon godinu dana. A kod tendera je to moguće tek kroz tri
godine.
Nova ponuda
U nastavku pregovora potencijalni kupac je
povećao ponudu sa milion na 3.500.000 EUR za 68,63 odsto ili 31.226.650 EUR
kapitala Zdravlja, iznos investicija u sledećih pet godina sa 12.500.000
EUR na 20.000.000 EUR i za socijalni program sa 17.500.000 EUR na 23.500.000
EUR.
Interesantno je da ovu ponudu prihvata generalni
direktor i deo rukovodstva, upravni odbor, pa čak i predsednice tri sindikata.
Kao po komandi, počinju da vrše pritisak da se ova
ponuda prihvati iako znaju da je Zdravlje planiralo da uloži
28.000.000 USD (oko 20.000.000 EUR), zbog zakonske obaveze da svoju proizvodnju
lekova uskladi sa GMP uslovima (uslovi dobre farmaceutske prakse). Rok za
uvođenje GMP je bio 1. avgust 2008. A što se tiče socijalnog
programa, on ovako predstavljen nije ušao u ugovor. Zašto je
ponuđač tako lako odlučio da "uloži" tako velike pare
u socijalni program? Zato što ih - neće uložiti!
Reakcije u Kolektivu
Veliki broj stručnjaka i radnika nisu zadovoljni
ovom novom ponudom. Ne radi se ovde samo o novcu, već o nedostojnom partneru.
Radnici su organizovali zbor radnih ljudi, na kojem generalni direktor nije
mogao da da ni jedan valjani odgovor na pitanja brojnih diskutanata. Niko nije
znao da kaže
ni jednu reč o proizvodnom programu Pharmaca, niti šta on može da
ponudi u cilju proširenja proizvodnje Zdravlja, niti o tržištu
koje može
da ponudi. Informacije o Pharmacu bile su nedopustivo šture
za donošenje
istorijske odluke. Uostalom, o Pharmacu i nije bilo šta da
se kaže,
što
će se kasnije i potvrditi. Sve ono što je predviđao Pharmaco i
samo Zdravlje je moglo da ostvari u sledećih pet godina, radnici su
primali pristojne plate redovno, iz ostatka dohotka za planirane investicije
mogli su to da ostvare - bili su saglasni i radnici i stručnjaci.
Raspoloženje na zboru radnika
bilo je, dakle, protiv prodaje Pharmacu. Na kraju je formiran
inicijativni odbor sa zadatkom da nešto uradi na poništavanju
ovog tendera sa jednim ponuđačem. Ovaj odbor je organizovao više
zborova u gradu, jer je trećina grada živela od ove fabrike, a
sredstva informisanja o svemu su korektno informisala. Međutim, tamo je
rukovodstvo Zdravlja veličalo ovu ponudu, nazivajući je veoma uspešnom, i
tvrdeći da ovu ponudu kritikuju oni koji ne vole Zdravlje.
Bilo je počelo i kažnjavanje neposlušnih.
Svi članovi tog inicijativnog odbora dobili su disciplinske kazne 10-20 odsto
od mesečne zarade. Njih nekoliko premešteno je na druga radna
mesta i sa 50 odsto manjom platom. Neki su prebačeni na rad u druge fabrike Zdravlja
van Leskovca. Među ljudima je zavladao strah. Mnogi su se bojali i da se druže sa
onima koji su učestvovali na protestnim zborovima u gradu.
Trideset prvog oktobra 2002. godine u Beogradu
se održava
četvrta sednica komisije za pregovore sa jedinim ponuđačem za kupovinu društvenog
kapitala Zdravlja. Sednici prisustvuje veliki broj odgovornih iz Zdravlja,
lokalne samouprave, Agencije za privatizaciju, Pharmaca, Citadele
i Nomure International PLC. Na sednici su pravnici Pharmaca
upozorili na novonastali problem za zaključivanje ugovora, a to je mogućnost
registracije povećanog osnovnog kapitala. Predlog za povećanje osnovnog
kapitala, prema informacijama iz preduzeća, već je od strane Zdravlja
predat Privrednom sudu u Leskovcu. Svi prisutni su se složili da bi registracija
povećanog osnovnog kapitala napravila negativne konsekvence na kupca i, u vezi
s tim, odlučeno je da se preduzmu sledeći koraci:
- Agencija će proveriti koji kapital će biti
registrovan od Privrednog suda;
- Agencija će proveriti da li je dala odobrenje
za novi upis kapitala u sudski registar i shodno tome doneti odluku (a na
sastanku sede potpisnik gore navedenog pisma kojim se potvrđuje odluka Skupštine Zdravlja,
Siniša
Mali, i primalac pisma, generalni direktor Zdravlja, koji ne smeju da kažu da
je Skupština
donela odluku na bazi poslednje procena kapitala, da je Agencija za
privatizaciju potvrdila tu procenu i da je zbog toga podnet zahtev Trgovinskom
sudu u Leskovcu da tu realnu vrednost upiše u sudski registar).
- Agencija će proveriti da li postoji mogućnost
da se akcije emituju sa stanjem od 31. juna 1999.
- (To znaci da kupac traži da se vrednost
kapitala Zdravlja umanji za 4,8 puta).
S obzirom na nastalu situaciju, data je
sugestija da se stopira poslednja procena osnovnog kapitala Zdravlja,
koja je predata Privrednom sudu u Leskovcu od strane Zdravlja.
Ovde se postavlja pitanje: kako to da, pored
desetak rukovodilaca iz Zdravlja, predstavnika lokalne samouprave (član
tenderske komisije) i nekoliko njih iz Agencije za privatizaciju, Pharmaco
postavlja nezakonite i u finansijskom smislu štetne uslove za radnike!
Svi klimaju glavom, pa se dolazi do zaključka da iza minornog Pharmaca
stoji daleko jači klan u odnosu na sve koji učestvuju na ovoj sednici. To će se
i potvrditi u daljem toku događaja.
To su potpisali "stručnjaci"
Vec sutradan je Agencija za privatizaciju
uputila generalnom direktoru Zdravlja faks poruku br. 07/01 od 1.
novembra 2002. kojom traži "da se hitno
obustave sve pravne radnje koje su preduzete u skladu sa Odlukom Skupštine Zdravlja
br. 05-326/24-02 od 14.10.2002, a koja se tiče upisa u sudski registar i kojim
se traži
da Skupština
tu Odluku stavi van snage..."
Dakle, za samo pet dana dolazi do kopernikanskog
obrta: prvo je (26.10.2002) odobren upis vrednosti kapitala, a već 1. novembra
2002. to je bilo izričito zabranjeno?! Iz navedenog ostaje nejasno kada je
direktor Centra za tendere republičke Agencije za privatizaciju Siniša Mali
(u ovom slučaju i član tenderske komisije), potpisnik faks poruke, pogrešio -
da li kada se saglasio sa Odlukom Skupštine Zdravlja ili
onda kada je postupio po želji
"uvređenog" kupca srpskog kapitala?
Po povratku u Leskovac ovlašćeni pregovarači
svojim saradnicima i zaposlenima nisu uspeli da objasne šta (ili ko) ih je
prinudio da pristanu na ovaj grandiozni okazion u privatizaciji fabrike. Na
pitanje člana Skupštine "Zašto zahtevate da donesemo
odluku da umanjimo kapital Zdravlja?", generalni direktor odgovara:
"Pa tako želi
kupac"?!
Na sednici Skupstine Zdravlja 6. novembra
2002. u prisustvu troje predstavnika Agencije za privatizaciju donosi se
Odluka: "Stavlja se van snage Odluka Skupštine Zdravlja
a.d. br. 05-326/24-02 od 14.10.2002"
Takođe: "Utvrđuje se nominalna vrednost
pojedine akcije u iznosu od 1.000 dinara pa se ukupan kapital preduzeća upisan
u sudski registar Trgovinskog suda u Leskovcu, rešenjem Fi 32/2000 u
iznosu od 564.322.000 dinara izražava kroz 564.322 akcije
navedene nominalne vrednosti".
Zdravlje podnosi zahtev Trgovinskom sudu u Leskovcu da se
upiše
nova vrednost Zdravlja, upravo ona upisana pre dve godine, tj. 1.
februara 2000. godine (564.322.680 dinara).
Nastavak prethodne sednice Skupštine Zdravlja
po pitanju privatizacije održan je 13. novembra 2002.
Na njoj, pored tri predstavnika Agencije za privatizaciju, prisustvuju dva
predstavnika Pharmaca, predstavnik lokalne samouprave i, naravno,
rukovodstvo Zdravlja. Na toj sednici donete su dve odluke:
- "Prihvata se ponuda Pharmaca za
kupca 70 odsto društvenog kapitala Zdravlja",
- "Ovlašćuje se generalni direktor FHI Zdravlje
Petar Stojanović za potpisivanje ugovora o prodaji 70 odsto društvenog
kapitala Zdravlja Pharmacu kao kupcu".
Dovoljno je da se pročita nekoliko zapisnika sa
ovih sednica Skupštine
Zdravlja, pa da se ostane zaprepašćen načinom na koji su odluke o ovako
važnom
pitanju donesene. Očigledna je totalna neinformisanost članova Skupštine,
nedovoljno stručno znanje svih učesnika u odlučivanju, nestručni ili namerno
obmanjivački odgovori na pitanja članova Skupštine...
Trgovinski sud u Leskovcu svojim rešenjem,
međutim, odbija zahtev Zdravlja da izvrši promenu vrednosti
kapitala, jer čl. 31. Zakona o privatizaciji to ne dozvoljava.
Zdravlje se žali Višem
trgovinskom sudu u Beogradu, koji zahteva od Suda u Leskovcu da preinači svoju
odluku. Međutim, Trgovinski sud u Leskovcu potvrđuje svoje ranije dato rešenje.
Nekoliko njih iz Agencije za privatizaciju više dana
su vršili
neviđen pritisak na postupajućeg sudiju i predsednika suda. Skoro da je došlo do
fizičkog obračuna. O ovom slučaju pisala je i štampa.
Nezavisno od toga što nije bila definisana
vrednost Zdravlja kod Trgovinskog suda u Leskovcu, Zdravlje, Pharmaco
i Agencija za privatizaciju 20. decembra 2002. potpisuju ugovor. Ugovor je u
ime Zdravlja potpisao Petar Stojanović, u ime Agencije Vladimir Čupić,
u ime Pharmaca Sindri Sindrason.
Petnaestog januara 2003, po naredbi Višeg
trgovinskog suda iz Beograda, Trgovinski sud u Leskovcu upisuje umanjenu
vrednost Zdravlja u sudski registar.
Časne sudije Trgovinskog suda u Leskovcu odbile
su da u sudski registar upišu pet puta manju
vrednost Zdravlja. Umesto njih to je učinio Viši trgovinski sud iz
Beograda, protiv čijeg predsednika i sudija se vodi krivični postupak za slične
nezakonite radnje u postupku privatizacija.
Posle svega, Zdravlje odmah poziva
akcionare da ranije dobijene potvrde o broju akcija vrate i da dobiju nove.
Vrednost akcije i u prvom i drugom slučaju je 1.000 dinara. Na primer, onaj ko
je imao potvrdu na 240 akcija nominalno su vredele 240.000 dinara. Novom
potvrdom dobio je 50 akcija nominalne vrednosti - 50.000 dinara. Tačno 4,8 puta
manje.
Kraj u sledećem broju
Potvrda jedne
katastrofe
Suočen sa
ovim, ugledni srpski ekonomista prof. dr Jovan Ranković, na molbu inicijativnog odbora, vrši ekspertsku analizu. U svojoj finansijskoj ekspertizi dr
Ranković u pogledu metodologije utvrđivanja vrednosti kapitala Zdravlja
i cene koju je ponudio strani kupac konstatuje:
"Povećana
cena kupovine društvenog kapitala sa 1.000.000 EUR na
3.500.000 EUR odgovara delu od oko 55 odsto društvenog kapitala, ali na
dan 30. juna 1999. U to vreme zvanični kurs DEM bio je šest dinara (1 EUR = 11,7350 dinara). Do kraja 1999.
inflacija je porasla za 34,13 odsto da bi završila sa ukupno 50,1 odsto
za celu odnosnu godinu. U sledećoj, 2000, inflacija je iznosila 113,3 odsto, a
u 2001. još 38,7 odsto. Krajem 2000. zvanični kurs DEM je povećan pet
puta, a time i zvanični kurs evra.
Povećanje
cena na malo u periodu od 30. juna 1999. do 30. juna 2002. za četiri puta i
zvaničnih kurseva za pet puta praćeno je revalorizacijom kapitala, koji je uz
to povećan po osnovu dobitka, na iznos od 2.716.609.000 dinara, što je u odnosu na 30. jun 1999. više za 4,8 puta. Sporiji rast cena na malo u odnosu na rast
kurseva stranih valuta uticao je da padne devizna vrednost Zdravlja od
66 miliona USD na kraju 1997. na oko 45,5 miliona EUR na dan 30. jun 2002. Ali,
činjenica je da je u momentu upućivanja javnog poziva za učešće na javnom
tenderu za kupovinu 70 odsto društvenog kapitala ukupni sopstveni kapital Zdravlja,
po poslovnim knjigama, iznosio 45,5 miliona EUR, a 68,63 odsto za prodaju oko
31.226.650 EUR - što je 8,92 puta više od ponuđene cene od potencijalnog kupca za otkup. Dakle,
31.226.650 EUR prodato je za 3.500.000 EUR, što je 11,21 odsto od pune vrednosti društvenog
kapitala.
Profesor
Ranković dodaje da bi ovako nisko odmerena vrednost društvenog kapitala bila opravdana ukoliko preduzeće posluje sa
gubitkom. Međutim, kod Zdravlja to nije bio slučaj, već se radilo o
rentabilnom privrednom subjektu, koji je poslovao sa visokim latentnim
rezervama. Zdravlje je u 2001. ostvarilo dobitak od 140.926.000 dinara (što čini 2,3 miliona EUR dobitka), a u prvoj polovini 2002.
godine 93.805.000 dinara (oko 1,5 miliona EUR) čiste dobiti.
Tome bi
trebalo dodati i nenaplaćeno potraživanje od kupaca iz
prethodne godine, u iznosu od 223.126.000 dinara i u prvom polugodištu 2002. još 223.459.000 dinara - što je ukupno 446.585.000 dinara. Ovako visok iznos posledica
je odluke (čije?) da se 100 odsto otpišu
sva nenaplaćena potraživanja starija od 30
dana - iako je prema proceni stručnjaka svega
10 odsto potraživanja bilo stvarno nenaplativo?! Naime, ta otpisana potraživanja u visini od 7,5 miliona EUR čine potraživanja od zdravstvenih ustanova Srbije, i po mišljenju stručnjaka jesu naplativa - doduše ne u roku od 30 dana, ali za šest meseci svakako. Samo
ovaj iznos dvostruko premašuje ugovorenu
kupoprodajnu cenu Zdravlja.
Na kraju,
profesor Ranković zaključuje:
"Pažljivo sam proučio dobijenu dokumentaciju i sastavio
ekspertski izveštaj, koji vam dostavljam sa molbom da ga pročitate i da se,
kao i ja, čudom čudite, kako i pod kojim uslovima se rasprodaje društvena (državna) imovina (kapital). Radnici su
uočili marifetluke i pobunili se, ali ko njih pita. Pa i moj ekspertski nalaz
malo vredi, jer Agencija za privatizaciju gotovo je svemoćna i radi kako hoće.
Svrha moga pisma je da vas upoznam sa slučajem koji ne samo da nije jedini i da
nije posledica neznanja nego je u njegovoj pozadini veoma opasan lični
interes."
Ovaj
izveštaj prof. Rankovića može se i dopuniti: u vreme prodaje, pored 7.500.000
EUR nenaplaćene realizacije, u magacinu je imalo gotove robe spremne za
isporuku na domaćem i inostranom tržištu 7.200.000 EUR, potom u sirovinama, ambalaži i nedovršenoj proizvodnji 5.100.000 EUR i u
bankama akcije nominalne vrednosti 12.500.000 EUR. Lako je sabrati - to je
vrednost od 32.300.000 EUR.