Samoodbrana
Jasno je zašto ministra hvale samo strani nalogodavci
Kletva: Dabogda te
Šutanovac branio
Na sajmu
u
Las Vegasu, početkom januara ove godine,
kružio je spisak naoružanja i vojne opreme koje nudi Srbija, što je ozbiljan
indikator da se radi o organizovanom kriminalu
Pukovnik Milan Jovanović
Takozvanu reformu
i profesionalizaciju vojske ministar odbrane Dragan Šutanovac sproveo je
tako da uopšte nije predviđeno da vojska uopšte brani Srbiju od bilo kog oblika agresije, nego da
umesto NATO alijanse bude topovska hrana
u nekakvim "mirovnim operacijama". Dakle, pripadnici Vojske Srbije se obučavaju da gase ratne požare,
koje izazivaju upravo oni koji i organizuju takve misije.
Šutanovac
bez ikakvog državnog cilja i koncepta, opravdanja i potrebe, tumara po belom svetu o trošku poreskih obveznika. Za
svoj lični račun priprema teren, dogovara se, unovčava,
a onda pod parolom "neviđenog uspeha", besmislice nameće
kao jedino logično i isplatljivo rešenje. Iako je, na primer, Skupština Srbije
izglasala da Srbija bude vojno neutralna, Šutanovac, neovlašćen
i nekompetentan, sa dvema zemljama, članicama
EU, Francuskom i Grčkom, dogovara učešće srpskih mornara na brodovima koji učestvuju u misiji duž
obala Somalije, i tek onda nevoljno sve to dostavlja na verifikaciju. Tako
svima daje do znanja da je iznad svih zakona, Ustava, iznad institucija države,
i da mu niko ništa ne može.
Poželjno
je i treba da naša Vojska učestvuje u mirovnim misijama UN, ali ne
i formalno sa zemljama članicama NATO. Ako se to u postojećim okolnostima i
čini, čini se na uštrb državnog dostojanstva i integriteta.
Ko će to spojiti!
I
bez tog strateško-političkog dela, mutne veze Dragana Šutanovca,
Ilije Pilipovića i Stevana Nikčevića, kojima se Tabloid
intenzivno bavi duže od godinu dana, nisu usamljen primer ministrove umešanosti
u sumnjive poslove. Prema dostupnoj dokumentaciji, te prema saznanjima iz neformalnih razgovora sa američkim
diplomatama, ova trojica su ključni ljudi
u projektu "Neutralizacije
odbrambenog sistema Srbije, Vojske Srbije i odbrambene
industrije Srbije".
To se posebno odnosi na našu vojnu
industriju, kojom se Šutanovac i dalje
svakodnevno hvališe, iako je uništena
i tek simbolično
jaka u odnosu na nekadašnju.
Interes mnogih zapadnih činilaca da ona i ne bude snažna,
zahvaljujući ovoj trojici drugara ostvarila se uspešnije od svih očekivanja.
Nekako u tom tonu zvuči i vest koju u svom stilu lansira Šutanovac,
da će kompanije iz tri države - Srbije, Hrvatske i Slovenije - zajednički modernizovati
tenk M84 u sklopu srpskog sporazuma o saradnji sa Kuvajtom o remontu i
modernizaciji 149 kuvajtskih tenkova tog tipa, proizvedenih u bivšoj
Jugoslaviji, i da će na ovom poslu, čija vrednost doseže i 400 miliona dolara, raditi srpske fabrike odbrambene
industrije, ali i kompanije iz Hrvatske i Slovenije. Navodno je glavna uloga u
modernizaciji tenka M84 predviđena za Tehničko-remontni zavod u
Kragujevcu, ali i fabrike koje su radile na njegovoj izradi - "Prvu petoletku" iz Trstenika (hidraulika), rakovički "21. maj" (kupola), "14. oktobar" iz Kruševca,
"Zastavu" iz Kragujevca (teški mitraljez). S obzorom da je tenk
kompletiran u fabrici "Đuro Đaković" u Slavonskom Brodu, sledi još jedno zamajavanje javnosti
u cilju sticanja jeftinih političkih poena, naslućuje izvor Tabloida
iz Ministarstva odbrane.
Jedan primerak tenka M84 koji je u RZ Čačak
(doduše, sada već propali, koji trenutno jedino u funkciji običnog servisa švercera
naoružanja CPR Impexa, Jugoimporta SDPR, Buleta i dr.) modernizovan na nivou M84 AB1, uradili su naši stručnjaci. Ako se ima u vidu da je na proizvodnji sklopova, agregata i naoružanja
za ovaj tenk direktno radilo 240 fabrika, a u njega su bili ugrađeni
delovi koje je izrađivalo preko 1.000 preduzeća iz svih delova bivše
Jugoslavije, uvođenje u posao Slovenije, a posebno Hrvatske, čija je modernizovana
verzija M84 degman odavno propala (i od koje su oni sami odustali),
zapravo je dokaz o veoma sumnjivom poslu. Ako se ima u vidu saznanje da se sa
severnoafričkim zemljama (Egiptom, Tunisom, Alžirom, Libijom), Kuvajtom i drugima
na poslovima prodaje naoružanja i vojne opreme,
kao i na
njihovom održavanju, najviše angažovala beogradska kompanija
Kofis, koja
je na volšeban način došla do remontne dokumentacije ratnih brodova i remontne dokumentacije
tenka M84, kao i drugih borbenih sredstava (pa je samim tim odjednom postala
miljenik ministra Šutanovca, njegovog kuma Pilipovića i svakako trutova
iz SDPR-a), to automatski
postaje dokaz da se ovde radi
o veoma lošem državnom poslu, u kojem kajmak, pored navedene kompanije, treba da skidaju
i ministar Šutanovac i njegova
klika..
Ako se tome doda već legendarna
sprega ministra odbrane Dragana Šutanovca i njegovog kuma,
a sada pomoćnika ministra odbrane
za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane Ilije Pilipovića
sa privilegovanim kompanijama (CPR Impex, GIM, Evaco, Bulet, Kofis,
Jugoimport SDPR i dr.),
koje se bave prometom NVO i ako se ima u vidu
pisanje stranih sredstava informisanja, očigledno je da je zvanična Srbija lider u regionu u švercu naoružanjem i vojnom opremom.
To samo znači da se, uz znanje
i saglasnost velikih zapadnih sila, opremaju terorističke organizacije koje sebe nazivaju
revolucionarnim ili ustaničkim i zbog
kojih, bez
odluka vlade i skupštine Šutanovac
neovlašćeno donosi odluke o uspostavljanju ili prekidanju vojne saradnje. U prilog ovome govori uporno
organizovanje tendera od strane Uprave
za snabdevanje za prodaju NVO suvišnih Vojsci
Srbije, pri čemu se otvaranje ponuda vrši uz
zabranu prisustva ponuđača, a posao se unapred dogovara i dodeljuje jednoj
od pomenutih privilegovanih
kompanija.
Odvojeni od
sveta
Najnoviji primer je prodaja NVO suvišnih Vojsci Srbije
po konkursnoj dokumentaciji pov. br. 55-226 od 9. decembra 2010. godine (prodaja automata, mitraljeza, minobacača, PA topova, haubica, topova raznih kalibara,
oklopnih transportera,
mina, baruta, raznih raketa). Sve ovo je švercerskim
kanalima završilo na severu Afrike. Ako ovome dodamo najsvežiji primer prodaje NVO po konkursnoj dokumentaciji pov. br. 49-13 od
9. marta 2011. godine (za koje je Uprava za snabdevanje pre samo godinu-dve
imala ponudu po mnogo višim cenama od cena po kojima je sada ponuđeno
i prodato), čiji je spisak kružio na sajmu u Las Vegasu početkom januara ove godine, sve to
dovoljno govori da je od Vojske Srbije i Ministarstva odbrane o(p)stalo samo
ljudstvo koje se nalazi u funkciji organizovanog kriminala.
Autor
ovih redova lično poznaje sve Šutanovčeve saradnike i u prilici je da tvrdi: gotovo 98
odsto njih pre ulaska u ovaj posao pa kasnije i u politiku bilo je vrlo
skromnog materijalnog stanja i pripadalo je uglavnom srednjem staležu. Danas su
samozvanci, odvojeni od običnog sveta, opasni,
a u posebnoj kategoriji su oni koji misle da znaju sve, iako svaki laik odmah
uoči da znaju veoma malo. Tako i Šutanovac - nema oblasti u kojoj ne nastupa sa
pozicije eksperta - čak i u stvarima o kojima nema ni elementarno znanje i
obrazovanje (bez obzira što je i ono što navodno zna studirao duže od 11,5
godina). Uopšte ga ne zanimaju posledice takvog neznanja ili nonšalancije i šteta koju
nanosi državi i društvu. Ipak je u sredstvima informisanja najčešći
gost i najčešće citirani političar iz Srbije. A imajući u vidu njegov stav prema SAD, NATO i EU jasno je zašto
ga, pored njega samog, jedino hvale strani nalogodavci.
Otvaranje ponuda za poslove
vrši uz
zabranu prisustva ponuđača, a posao se unapred dogovara i dodeljuje nekoj
od privilegovanih kompanija.