EPS
Sve
porodične, prijateljske i mafijaške veze elektroprivredne mafije Srbije
Iz fotelja na električne
stolice
U
senci poslovne katastrofe "Elektroprivrede Srbije" živi i deluje
jedan širi klan ljudi - nezasitih, udaljenih od stvarnosti, dovoljnih samima
sebi, zadovoljnih sobom i svojim ulogama u podeli pokradene dobiti preduzeća,
ali i podeli važnih uloga u nomenklaturi ovog moćnog državnog preduzeća na
čijem čelu stoji autentični izvršilac režimskih dužnosti, Dragomir Marković. O
tome piše Tabloidov insajder iz njihovog najbližeg okruženja,
nastavljajući prethodna istraživanja ovog dvonedeljnika, opisujući u ovom broju
lažiranje navodno ostvarenog profita od 27 milijardi dinara i poguban uticaj
DS-a na pljačkanje ovog javnog preduzeća
Inasjder E-7
Najveći uspeh
"Elektroprivrede Srbije" u 2011. godini je postizanje (nedavno
objavljenog) profita od 27 milijardi dinara. Javnosti je taj profit
predstavljen oglasima u dnevnoj štampi pod naslovom "Uspeh se ne
prašta"! Tu je rečeno i da će se ta dobit usmeriti u nove objekte i ostale
investicije. Problem je u tome što je, iako knjigovodstveno tačan, navedeni
profit posledica čisto računovodstvene kategorije i procene vrednosti osnovnih
sredstava.
Naime, u
2011. je rađena nova procena vrednosti osnovnih sredstava, kada je vrednost
osnovnih sredstava kompanije povećana sa sedam na 12 milijardi evra, a deo ovog
povećanja prošao kroz bilans uspeha, i eto profita!
To što EPS ima loš profit pre oporezivanja
(EBITDA) - nije bitno. Od ovakvog računskog profita koristi će imati država
(kroz 2,7 milijardi dinara poreza na profit), imaće zaposleni, jer će da podele
deo profita kroz plate, i niko više.
Zadatak je
bio da se kroz procenu vrednosti osnovnih sredstava podigne vrednost firme i
obavezno iskaže profit, a šef radnog tima koji je to sproveo je
"Rudnapov" čovek Boško Buha.
Kako je
profit računovodstveni (dobijen ne radom nego pomoću olovke), poslovni
partneri, kojima se trenutno duguje skoro 10 milijardi dinara (90 miliona
evra), za ugovore na remontima iz 2011. još nisu isplaćeni, i ne zna se kada
će, a remontna sezona 2012. je počela ovih dana, te nije teško pogoditi da i za
ove remonte nema para, a negativne posledice će se videti u zimskoj sezoni
2012/2013. Dok današnji menadžment EPS-a nije bio na vlasti, sa izuzetkom
godine posle bombardovanja (2000), ne pamti se da je EPS početkom aprila imao
neizmirena dugovanja iz prethodne godine. Štaviše, već je imao zalihu para za
početak remontne sezone. Zaposleni, kojima je krajem 2011. isplaćeno učešće u
dobiti iz 2005 (?!), nemaju razloga za radost, jer para za isplatu dobiti iz
2011. nema, a nema ni za ostale potrebe. Prvo se neće plaćati dobavljači (sto
se već sada dešava), a plate za zaposlene u EPS će se redovno isplaćivati do
održavanja izbora...
Dovoljno
glup, a nije ni skup
Sramotno je
koliko direktor ovakvog giganta kakav je EPS ne razume njegovo
funkcionisanje. U poslovanje distributivnih preduzeća g. Marković se ne razume
nimalo, finansije misli da razume i što je najgore, on misli da je genije za
sve oblasti!
Istina je da
Marković razume deo mašinstva, jer je nekada radio u TENT-u. Navedene osobine u
kombinaciji sa ličnom nezainteresovanošću, izraženom sujetom, depresivnošću,
autističnošću, tromošću i neorganizovanošću potpuno eliminišu bilo kakve
strateške vizije u njegovom radu. Markovićeva aktivnost se svodi, pre svega, na
ispunjavanje želja onih koji su ga postavili i angažovanja oko nekih stvari,
koje su mu lično interesantne - ukoliko bilo šta podržava i trudi se da završi.
Možda je imenovanje Markovića, koje su svesrdno podržali samozvani zapadni
eksperti (Radojko Tika Simović) i domaći tajkuni (Šekerevski, Lazarević),
za cilj imalo urušavanje EPS-a kao sistema. Podsećamo da je Radojko Tika
Simović, o kome smo u ranijim brojevima dosta pisali, kao savetnik u
Ministarstvu energetike 2001-2004. zagovarao donošenje Zakona o energetici,
koji bi predvideo potpunu liberalizaciju tržišta električne energije i gašenje
EPS-a kao jedinstvenog sistema (tu ideju je podržavala i EAR preko Jana
Brauna, kao i Svetska banka preko Kori Udovički i Slobodana
Ružića). Tajkuni su podržali imenovanje Markovića da bi isisavali novac iz
EPS-a, što je u apsolutnom iznosu manja šteta nego aktivnosti na poslovnom
urušavanju EPS-a koje Marković intenzivno sprovodi.
Najnoviji
potez, koji će kroz dokumenta trasirati raspad EPS-a, jeste u organizaciji Aleksandara
Vlahovića i "EKI investmenta". Reč je o konsultantskim
aktivnostima u iznosu od skoro dva miliona evra, čime je Aleksandar Vlahović i
zvanično (imenom i prezimenom) ušao u EPS kao konsultant. Rukovodilac tima za
praćenje studije je Slobodanka Krčevinac (rešenje broj 641/11-12) koju
je u EPS doveo kabinet predsednika Republike, a zanimljivo je da je svekar
Slobodanke Krcevinac bio član Upravnog odbora Ekonomskog instituta.
Poslovni
potezi koji vode urušavanju EPS-a, a koje sprovodi organizovana grupa u sastavu
Dragomir Marković, Dubravka Mitrić-Visković, Gavrić, Litvinenko, Mitrović,
Milan Jakovljević, Aleksandar Jakovljević, Grigorjev, Šekeljić, Lukić,
Čeperković, Krčevinac, Lutovac, Stanić, Vlajčić, Buha, D. Živković, P. Kenzević
(TENT), Dragan Jovanović (Kostolac) i još neki izvršioci iz jata
Aleksandra Jakovljevića (čitaj Aleksandra Vlahovića), u nekim zemljama nazivaju
se veleizdajom!
Dobavljači
EPS-a nemaju čemu dobrom da se nadaju, pošto je naplata (iako zvanični podaci
govore suprotno) loša, tako da je prenos para od distribucija ka elektranama
slab i nema tendenciju poboljšanja. Polovinom marta 2012. Upravni odbor EPS-a
je dvema najlošijim distribucijama (Beograd i Niš) naložio da svaka podigne
kredit od tri milijarde dinara, kako bi izmirile dugovanja prema elektranama.
Direktor "Elektrodistribucije Beograd" oteže sa izvršenjem ovog
naloga, pošto se, kako kaže njegov sindikat, buni protiv toga. Istovremeno grad
Beograd "Elektrodistribuciji" duguje dve milijarde dinara, pošto je
sav novac preusmerio u novi, nedovoljno iskorišćeni most.
Gde visi gospođa
Visković?
Direktor
"Elektrodistribucije Beograd" malo mnogo sluša gradonačelnika,
koji ga je 2009. zadržao na mestu direktora, pa ne sme ni da pomisli a kamoli
da pokuša da naplati potraživanja od grada, a plaši se i Sindikata... Jedino se
ne plaši direktora EPS-a koji mu je jedini formalni šef, a ne plaši ga se pošto
ga ovaj nije ni postavio, nego gradonačelnik. A postavio ga je da grad ne bi
plaćao račune za utrošenu električnu energiju, i da bi preusmeravao investicije
na, za njega lično - interesantne projekte. A što bi Beograd plaćao, kada
Jagodina ne plaća već godinama svoj dug prema elektrodistribucijama.
To što grad
Beograd, iako od svih gradova finansijski najbolje stoji, ne plaća svoje
obaveze, nikog ne brine, ali kada neko o tome progovori onda to postaje
problem. Pre nekoliko meseći su se u štampi pojavili natpisi koji su pominjali
ovakvo ponašanje grada Beograda, a onda je, kako je direktor EPS rekao, iz
kabineta gradonačelnika Đilasa stigao zahtev da se smeni PR direktor EPS-a
Momčilo Cebalović, što je ubrzo i ućinjeno. Direktor EPS-a Marković pritom nije
ni pomislio da treba naplatiti dug Gradske uprave u Beogradu, ali je poslušno
smenio Cebalovića. A bilo je tu dosta poziva i za druge ljude ... Na
insistiranje ministra Gorana Bogdanovića smenio je direktora direkcije
za Kosovo i Metohiju Milan Vujakovića zbog njegovih nastajanja da
naplati dugovanja za utrošenu električnu energiju porodice ministra
Bogdanovića.
Smeni
Cebalovića kumovali su i Dubravka Mitrić-Visković (direktor za ljudske resurse)
i Bratislav Čeperković (izvršni direktor EPS-a zadužen za sve i svašta), a sada
su na mesto Cebalovića postavili Milana Mirosavljevića. Imenovanje
Mirosavljevića pokazuje da od zvanično podržavane departizacije državnih firmi
nema ništa. Mirosavljević je kadar SPS-a, bio sef SPS-a u Užicu pre Petog
oktobra i direktor "Elektrodistribucije Uzice", da bi 2009. dolaskom
žuto-crvene koalicije bio interno unapređen, pošto nije prošao na konkursu za
direktora ljudskih resursa EPS-a kada je na to mesto postavljena Dubravka
Mitrić-Visković (kažemo postavljena, a ne izabrana jer je konkurs, kao i svi
posle njega, bio samo forma a ne suština). Mirosavljević je zatim imao ambicije
da postane član Agencije za energetiku Srbije, pa kada to nije uspeo, onda
direktor preduzeća za maloprodaju EPS-a, koja nije formirana, da bi sada postao
PR EPS-a! To što je po struci elektroinženjer (koji je svoj radni vek proveo u
elektrodistributivnom sektoru EPS-a na raznim pozicijama) i što se nikada
ranije nije bavio PR-om nije bitno, već je bitna partijska pripadnost, uz
kombinaciju sa njegovom ličnom željom. Koju dobrobit za EPS može da donese
čovek kome su do penzije ostale 3-4 godine i koji bi trebalo da radi posao koji
nikada nije radio, stvar je procene direktora EPS-a, i uvek prisutne Dubravke
Mitrić-Visković, direktorke ljudskih poslova EPS-a.
Dubravka
Mitrić-Visković, o kojoj smo u proteklim brojevima Tabloida dosta
pisali, počinje da biva netaktična, i svoju vešto skrivanu mržnju i komplekse
prema ljudima koji joj nisu po volji počinje javno da ispoljava. Posle objavljivanja poslednjeg
broja Tabloida, u kome je pominjana, besno je u večernjim satima na
mobilni telefon nazvala Srđana Dajića iz EPS-a, i rekla mu da ne mora da traži Tabloid
po EPS-u, već će ona lično da mu ga donese, prekinuvši vezu. Dajić je verovatno
pred nekim izrazio interes da pročita tekst iz Tabloida, a neka od
Viskovićkinih vernih podrepnih mušica je to odmah dojavila. A i Viskovićka je
izabrana na konkursu, i to zato što je član DS-a i supruga ambasadora Srbije u
Nemačkoj Ive Viskovića. Ona je početkom aprila 2012. svečano u direkciju EPS-a
primila 15-ak pripravnika, koji nisu uopšte potrebni, jer direkcije EPS-a
iovako imaju preko 500 zaposlenih, od kojih je bar polovina višak, ali zato svi
pripravnici imaju zuto-crveno obeležje. Od osobe kapaciteta kakav je
Viskovićkin, koja jednostavno ne dobacuje, puko izvršavanje partijskih naloga
jedino je što se očekuje, a Viskovićki se ostavlja prostor za lično
zadovoljstvo krojenja sudbine zaposlenih na osnovu ličnih simpatija i
omalovažavanja onih koji joj nisu simpatični, ali koji uživaju zaštitu drugih
centara moći. Jedini koji je srećan jeste njen suprug, pošto zbog važnih
državnih obaveza koje ima u EPS-u ona ne stiže baš često da putuje u Berlin,
tako da profesor Visković može da bude na miru.
Pravi
Džejms Bond nije bio devojčica
Nikola
Litvinenko, direktor unutrašnje kontrole EPS-a, nastavlja da formira unutrašnju
kontrolu EPS-a dovođenjem odanih kadrova. Tako je u unutrašnju kontrolu EPS-a
iz "Kolubare" dovedena Slavica Jevrosimić-Basta. Slavica se i
u "Kolubari" jedno vreme bavila unutrašnjom kontrolom, kada je
premeštena na drugo radno mesto, zbog sukoba interesa. Naime, Slavica je
vlasnica male SZR koja pravi pidžame, donji veš i drugu trikotažu, i njena
firma je konkurisala na jedan od tendera u "Kolubari", ali nije
prošla. E, onda se Slavica setila da kao inspektor unutrašnje kontrole u
"Kolubari" ispita tu javnu nabavku, podigla se prašina i tadašnji
direktor "Kolubare" Dragan Tomić je premešta na drugo radno
mesto. Slavica je Litvinenka
"kupila" predanim angažovanjem tokom afere
"Kolubara", a ranije joj nije padalo na pamet da te nepravilnosti
otkriva, već je pretnjama unutrašnje kontrole pokušavala da progura svoju firmu
za donji ves. Navedeni kvaliteti, ispostaviće se, dovoljni su da je Litvinenko
dovede u unutrašnju kontrolu EPS-a. Za uticaj politike na kadrove u EPS-u Litvinenko
je dobar primer. Pošto je rođak Nebojše Čovića, član DS-a i ostalih
"potrebnih" institucija, rešenje o imenovanju za sefa unutrašnje
kontrole EPS-a dobio je istog dana kada je obavio razgovor sa članovima
komisije za njegovo imenovanje. Drugi kandidati nisu ni pozvani na razgovor, a
najmanje dva kandidata su imala jače znanje, formalizovano završenim ispitima
za revizora. Litvinenko, inače, nije pošteno uradio nijednu kontrolu u EPS-u,
ali je zato uradio mnogo zataškavanja. O ličnosti Litvinenka govori i činjenica
da je insistirao da se broj njegovog mobilnog telefona završava sa 007, jedino
što je pravi Džejms Bond poznat kao zavodnik ženskog sveta, a Litvinenko
obožava muški. (Pre dve-tri godine, u svojim pedesetim godinama, oženio se da
bi prikrio svoju sklonost, jer mu je skrenuta pažnja da i pored svih
predispozicija, na neko važno mesto u EPS-u homoseksualnost predstavlja
ozbiljnu smetnju.)
Dok je
2003-2004. bio direktor "Elektrodistribucije", tender za strujomere -
o kome smo pisali u ranijim brojevima Tabloida - i dalje je na čekanju.
Naime Vojin Lazarević iz "Rudnapa" i direktor EPS-a Marković
su posle odbijanja EBRD-a da dozvoli nameštanje tendera, zaustavili isti. Jan
Braun, zadužen za ovaj tender u EBRD-u, naglo se povukao iz saradnje sa Markovićem
i priklonio stavu centrale EBRD-a iz Londona, a o Braunovoj ulozi u nečasnim
radnjama svetskih centara moći na razbijanju EPS-a pisaćemo u sledećem broju Tabloida.
Marković tada
donosi odluku da se ne raspisuje tender EBRD-a za koji EPS ima operativna
sredstva i pokušava da raspiše tender za strujomere iz domaćih para, u iznosu
šest milijardi dinara i sa avansom 30 odsto, ali ima problema da pribavi
potrebna finansijska sredstva pošto domaće banke, bar privremeno, ne žele da
prezaduženom EPS-u, koji nema bilo kakvu likvidnost, pozajmi toliko novca. Novo
je to što je od početka operativnosti kredita, pa do kraja marta, EPS po osnovu
odobrenih a nepovučenih sredstava, treba da plati kamatu od skoro 300.000 evra!
Indus
bez para i španski separatisti
U nizu
memoranduma o razumevanju, koje EPS u predizbornoj kampanji potpisuje sa svim i
svakim, provukao se i jedan opasan. Naime, EPS je sa kompanijom "Hitachi
Power Europe" potpisao memorandum za izgradnju termoelektrana "TENT
B3" i "Kolubara B". Za "Kolubaru B" u igri
je italijanski "Edison", iza koga stoje Vlada Šekrevski (trenutno
nedostupan organima gonjenja Srbije) i Ljubo Miškin, a
"Edison" nema znanja za kotlove na lignit, dok ih "Hitači"
ima. Kinezi ne poznaju ugalj kao što je naš, a Hitači zna ... Međutim, bitno je
i naglasiti (što je i rečeno u saopštenju EPS-u povodom potpisivanja
memoranduma) da je glavni lokalni partner EPS-a firma "Rudnap" (tj.
Vojin Lazarević). I tako opet sve ostaje u porodici...
Izvršni
direktor EPS-a Bratislav Čeperković je nedavno u SANU organizovao
sastanak sa španskim investitorima. Ovaj put je bio pametan, pa svog pajtosa Stefana
Restla, stručnjaka po potrebi i vlasnika firme "Vatpik", sa
kojom EPS ima vise memoranduma, i koji je autor EPS-ove "bele knjige"
(poslovni partner pravi strategiju EPS-a iz oblasti u kojoj ima poslovne odnose
sa EPS-om!), već je doveo neke likove iz separatisličke Katalonije! EPS kao
državna firma gaji odnose sa Katalonijom, koja u Španiji pokušava da ostvari
slične poteze kao Kosovo u Srbiji... Nama španska država daje podršku oko
Kosova, nije ga priznala, a EPS gaji odnose sa njihovim separatistima! Međutim,
na skupu koji je u stvari bio predstavljanje malih španskih firmi (koje su neki
od prisutnih na skupu zlurado nazvali "samostalnim zanatskim
radnjama" ili "potkivačkim radionicama") prisustvovao je
predsednik SAN-u, akademik Hajdin, kao i plejada političara u naletu
predizborne kampanje, kao što su Duško Petrović (kakve veze on ima sa španskim
firmama iz energetike - nema ali je kampanja, a on je i drugar sa
Ceperkovićem!), savetnik premijera Škundrić (SPS), agencije za energetiku Ljubo
Macić (DS)...
Kada smo već
kod Macića, bivši ministar energetike Naumov bio mogao da odgovori kojim ga je
to kvalitetima dojmio ovaj ćutolog i
nekreativni poslušnik da ga kao člana tada opozicionog DS-a, 2005. postavi za
predsednika Agencije za energetiku.
O Agenciji za
energetiku i genezi prijema ljudi sa posebnim vezama sa Kori Udovički i Janom
Braunom pisaćemo u narednom broju. Čeperković je sa jednog skupa u Briselu, a
pre toga iz Ciriha, najavio dolazak Katurije, američkog investitora indijskog
porekla, koji će doneti investicija za oko 4 milijarde dolara. I to su prenele
sve novine u Srbiji. Međutim, taj isti Indijac je u nedeljniku NIN, marta 2012,
izjavio da on nema te pare!
Čepreković se
lepo provodi i putuje o trošku EPS-a, a javnost u Srbiji veruje u gluposti koje
on i njemu slični iznose. Nisu oni krivi nego mi koji to trpimo! Inače,
Cepreković je, sudeći prema njegovoj imovinskoj karti, i savetnik ministra
Dačića!
Važan čovek u EPS-u je i Mihailo Gavrić,
koji je direktora Markovića, nekoliko dana pre postavljenja na mesto direktora
EPS-a, ponovo učlanio u Demokratsku stranku (jer je Marković, kada mu je to
odgovarao, "zaturio" partijska dokumenta). Gavrić se na poslu
pojavljuje dva dana nedeljno, a ostalim danima navodno radi "važne poslove
u ministarstvima" (koje važne poslove niko ne zna, ali je zato vrlo
angažovan kada treba učiniti neku uslugu funkcionerima DS-a, a pošto je
ekologija univerzalna nauka, tu mogu da se zaposle sve struke, čak i oni bez
struke)...
Nema
uglja, a ima ajvara!
Nedavno je u
EPS zaposlen mikrobiolog koji se preziva Tadić, a pre njega supruga
jednog državnog sekretara iz vrha DS-a, kojoj je to vrlo bitno u životu, pošto
na posao dolazi džipom marke "Honda CRV", koji košta kao njena
petogodišnja plata i koji je najskuplji auto na parkingu.
O Slobodanu
Mitroviću, glupom, lukavom i podmuklom, s tim što je u međuvremenu uspeo da
raspiše tender vredan 14 miliona evra za neku rudarsku opremu koja nije
potrebna. Taj projekat je od iniciranih 40, narastao na 140 miliona evra, jer
je cilj kupovina opreme, a ne dobrobit EPS-a. Njegova pozicija kod direktora
EPS-a Markovića je čvrsta i zbog činjenica da mu kuva (nabavlja) zimnicu. Upućeni
kažu da mu je avjar, koji je prošle zime nosio generalnom direktoru Markoviću,
bio odličan (ne ovo nije šala, nažalost istina je). To što u
"Kolubari" nedostaje ugalj za termoelektranu u Obrenovcu nije bitno,
bitno je da se ugovara, tj. da se stvaraju obaveze kako bi starost mogao da
provede na miru, sa svojom voljenom
sekretaricom Gocom. Ovaj izraziti stručnjak rudarske struke je na sav
glas govorio kako novi Zakon o rudarstvu nije dobar i kako će on da ga obori, a
onda je sa svim svojim intelektualnim naporima uspeo da napiše cele dve strane
primedbi.
Jedan od
sličnih je i Milan Vučetić, direktor pravne direkcije, koji je
učestvovao u izradi Zakona o energetici. Onda mu se taj zakon nije svideo pa je
napisao ni manje ni vise nego 42 strane primedbi. Direktor EPS-a Marković mu je
naložio da izdvoji samo najvažnije primedbe na desetak, kako bi se EPS na njih
fokusirao. Ali Vučetić, pošto nije mogao da se odrekne svog kapitalnog dela
(koje u stvari i nije njegovo delo jer drži gomilu penzionera pod ugovorom o
delu, i koji rade posao njegove direkcije), pa je samo smanjio prored teksta,
veličinu slova, i takvu "skraćenu" verziju poslao u ministarstvo... A
njegovi ugovori iz vremena kada je u "Elekrodistribuciji Beograd" bio
zadužen za ugovaranja su i dalje na sudovima. Naročito je interesantan jedan
ugovor za softverske usluge milionske vrednosti u evrima!
Ovom prilikom moramo da naglasimo da u EPS-u ima i časnih izuzetaka, kao što su ljudi u rudarskom sektoru, i to njihov šef Nebojša Ceran, direktor "Kolubare"
!
(Nastaviće se)
Pismo radnika EMS-a
Poštovani
gospodine Brkiću,
Ovo
pismo Vam piše nas nekoliko radnika "Elektromreže Srbije" (EMS), sa
ciljem da Vas upoznamo sa veoma čudnim poslovnim potezima generalnog direktora
naše firme gdina Miloša Milankovića, kao
i njegovih najbližih saradnika.
EMS
je u redovnoj proceduri, putem javnih nabavki, tokom prošle godine sa firmom
"Jugotrade" Dragoslava Srejovića 1, Beograd zaključio dva ugovora za
kupovinu strujnih i naponskih mernih transformatora napona 110 i 245 kV u
vrednosti od oko 550.000 evra, koji do danas nisu isporučeni iako je ugovoreni
rok davno istekao.
Sa
istom firmom je potpisan ugovor za kupovinu 239 komada strujnih i naponskih
mernih transformatora napona 110 kV u vrednosti od oko 900.000 evra, sa rokom
isporuke mart 2012. godine, koji evidentno neće biti održan.
Prema
našim saznanjima osnovni problem za neispunjenja ugovornih obaveza je u tome
što je proizvođač mernih transformatora fabrika "Energoinvest - Rasklopna
oprema" iz Istočnog Sarajeva, Republika Srpska, nakon provedene očigledno
neuspešne privatizacije od strane "Jugotrade"-a, u veoma teškoj
situaciji. Fabrika ne radi od kraja decembra 2011. godine,radnicima nije
isplaćeno 19 ličnih dohodaka, dugovanja dobavljačima, državi i bankama su
dostigli zabrinjavajuće iznose - blizu 9 miliona evra,već tri meseca u fabrici
su isključeni voda, struja i gas.
Prema
informacijama naših dugogodišnjih poslovnih prijatelja iz fabrike, minimalne su
šanse da se obnovi proizvodnja i da fabrika ispuni bilo kakve ugovorne obaveze,
tim pre što su fabriku poslednjih godina napustili stručni kadrovi i vrsni
majstori.
Ubeđeni
smo da je Miloš Milanković, direktor "Elektromreža Srbije", kao i
njegovi najbliži saradnici upoznati sa navedenom situacijom u fabrici
"Energoinvest", odnosno u "Jugotrade"-u, potpisnikom ugovora
i većinskim vlasnikom proizvođača mernih transformatora, pa nam nije jasno
zašto nije u ime EMS-a postupio u skladu sa članovima potpisanih ugovora -
aktiviranje menica za povrat isplaćenih avansa, aktiviranje menica za garancije
za dobro izvršenje posla i na kraju i raskida ugovora.
Umesto
toga, od javnosti skrivaju pravo stanje stvari, najverovatnije pod direktnim
pritiskom iz Ministarstva za infratrukturu i državnog sekretara iz tog
ministarstva g. Mrakić Dušana,
bivšeg radnika "Jugotrade"-a i bivšeg radnika "Energoinvesta -
Rasklopna oprema". Naš generalni direktor je čest gost generalnog
direktora "Jugotrade"-a g. Rajka
Ubiparipa u restoranu "Madera",
gde se verovatno, uz bogato gošćenje, dogovaraju kako da i dalje
pravdaju katastrofalno stanje u vezi sa (ne)ostvarenjem navedenih ugovora.
Ubeđeni
smo da nije potrebno, pored očiglednih mešetarenja sa ostvarivanjem ugovornih
obaveza, posebno naglašavati da neispunjenje isporuka ovolikih količina mernih
transformatora, jednog od veoma bitnih aparata u našem poslovnom sistemu, može
dovesti EMS u veoma velike probleme sa nesagledivim posledicama za njegov
pouzdan i efikasan rad.
G.
Brkiću, pokušali smo da Vas upoznamo sa kriminalnim potezima našeg generalnog
direktora, uz prezentaciju nesumnjivih činjenica i podataka, i iskreno se
nadamo da ćete Vi i vaši saradnici profesionalno istražiti sve navode iz našeg
pisma i da ćete u duhu poslovne politike Tabloida o tome informisati
javnost.
(Grupa radnika EMS-a)