Vrbas: kako
preživeti pola veka u dubokoj provinciji, gledajući iste metode vladavine
Ovde još traje
1948. godina!
A. Nađ
Čak i službenici u zgradi opštine Vrbas,
znaju da nema pravde i istine osim one koju saopšti predsednik i njegova
kamarila. Kakvi pravnici, ekonomisti i ostali u stručnoj službi! Oni su odavno
uneredili svoje diplome, pa za stotinak hiljada mesečno klimaju glavom,
aminuju i salutiraju nadređenima: "razumem!".
Kakav zakon, uredbe i odluke!
Predsednik opštine, "kostolomac"- ortoped, dr Željko Vidović
je ovde i Ustav i Sud! On ne misli ni o čemu osim o sebi i o svojoj
pretorijanskoj gardi. Bez njegovog spiska se niko ne može zaposliti, a čak se i
socijalna pomoć deli po njegovom spisku. Paketi iz robnih rezervi su deljeni u
predizbornoj aktivnosti u Kucuri kao socijalna pomoć. Nakon toga imenuje
sekretaricu MZ Kucura za novog direktora direkcije za javnu izgradnju. Nagrada
je to za kupljene poslaničke glasove Vidovića.
Tog ortopeda što oponaša svog neposrednog šefa, predsednika DS, Tadića, i
kolegu-barona Dulića, u Vrbasu zovu Dijamant margarin jer se zaista meša
u sve!
Skupština opštine je mesto rada
porodičnih zadruga iz vlasti. U holdingu žutog kartela zaposleni su otac i sin
iz SPS (Koprivica), bliža rodbina predsednice SO iz SPS (Maraš), žuti kumovi
gradonačelnika (Sekulić), zamenik i žena (Vujičić), komšije (Pešić), kolege iz
Zdravstvenog centra (Šoškić, Radović, Otović), odbornici - Čankolizac (Mažar) Šmrkin
(Cicmil) kojima je prvo zaposlenje politička funkcija, profesionalni bezidejni
lovci na visoke plate iz Bačkog dobrog Polja (Stijepović, Žugić, Krčmar),
konkubina (Milović)...
Čeka se "lovarno" mesto za bivšeg žutog poslanika Stanimirovića.
Tu bi bili i doživotni bajati kadrovi SPS (Tomašević, Miljanić, Labudović i
kompanija) da ih fiktivno za debele pare nije zaposlio u svojoj firmi
desperados-naftaš Bajatović... Uspešno su odradili prljave predizborne poslove čuvajući
mu feud za opstanak u Pokrajini.
Po njegovom nalogu isterali su iz članstva osnivače-izvorne socijaliste
(Elezović, Kovačević, Doknić, Simić...).
Naivni su se nadali da će neko progovoriti, makar to bili i ovdašnji
radikali (odbornici-dobošari Petrović, Ćutilo, Škundrić), ali od toga nije bilo
ništa...
Teško je verovati da ovde iko ćuti bez novčane naknade. Radikali samo otežu
trajanje sednice do iza ponoći. Dugo mlate i ništa ne kažu. Ne kritikuju
predsednika. Podržavaju sve što vlast predloži. Izvinjavaju se ako nečije ime
iz koalicije na foteljama prozovu, osim kad su u pitanju nesposobni odbornici
SPS, njihovi tunjavi kadrovi po javnim ustanovama i preduzećima, ili glasačka
odbornička mašina tužnog PUPS-a. Niko od njih ne sme da iskoči iz podmazane aklamativne
podrške spahijama. Kažu ovdašnji poznavaoci: lako će radikali obući žuti
dres ili preleteti kod nevernog Tome.
Tu je i poslanik-prevrtač SNS, Bečić, sa kupljenom diplomom. On je garant
da će vukovi-funkcioneri biti siti i ovce narodnih glasača na broju. Videlo se
to još dok je u zgradi opštine sa svojim ulizicama šefovao "na svim nivoima".
Vrbašana su spremni da pričaju o svemu ovome, ali "po kućama i u
poverenju". Jer je ovaj grad, na žalost, jedno hronično mrtvo more.
Zapravo, ni grad, ni selo, već kraj! Kraj svega poštenog i dobrog. Dno dna. Ovde još
traje 1948. godina!
Brojni Vrbašani se stide zbog ovakvog stanja, ali...