Epizoda 86
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Ulazim
u kosovsko-mitrovačko groblje, razmaknem bodljikavu žicu i tu sam: babin i
dedin spomenik leži u suvoj zemlji, kao da je u nju sahranjen. Na šiptarskim
grobljima je sve više spomenika, što oni nikada nisu radili. Na našim grobljima
sve je manje porušenih spomenika. šiptari ih kradu, prepravljaju za svoja
groblja. Ukrali su nam zemlju, kuće, ognjišta, a sada kradu jedino preostalo:
srušene spomenike! Međutim spomenicima hoće da se sećaju svojih upokojenih.
More da bidne, ne mora da znači! Kvantna fizika Hajzenbergova relacija
neodređenosti!
Po
ko zna koji put sam gledao film "Dvoboj za južnu prugu" sa sjajnim
Gidrom ("Savetnik") u glavnoj ulozi. Partizani stalno ruše prugu
kojom su Nemci slali oružje i gorivo u Severnu Afriku. A u svojoj knjizi
"Silovanje Srbije", britanski kapetan Majkl Liz piše da partizani
nisu prišli toj pruzi na bliže od 30 kilometara sve do četrdeset pete. Za vreme
rata Majkl Liz je, kao član Ravnogorskih diverzanata rušio prugu. Ako su živi
scenaristi i režiser filma, trebalo bi pred budućnošću svoje dece i unuka da
kažu ko ih je nagovorio da lažu. Tražili su đavola, neka sada upre prstom u
njega.
Egzit, Guča i Birfest,
tri načina na koje se ubija srpska
nacionalna kultura. Egzit je
nametanje srpskoj i okolnoj mladosti svakojake, belosvetske nemuzičke, filovane
opijatima. Birfest je isto to,
samo malo drukačije, uz količinu piva od koje i pijanci beže. Guče mi je
žao, trebalo je da bude mesto i način da Srpčad i njihovi gosti iz sveta uče
ono što je najbolje u Srbima. A u Guči se takmiče ko će glasnije podrignuti,
pošto se najedu slatkog kupusa i počnu da želudac zalivaju pivom. A onda
naredni i podobro pijani počinju "igru" u divljem ritmu. Igra se bez
emocija, bez umetničkog zanosa, sa samo jednom idejom u sebi: istresti iz sebe
predhodno pojedemo i popijemo. I onda sve iznova. Udovoljavanje niskim strastima
kojima su mlade okovali oni koji tvrde: "Ko ne poznaje Guču, ne
poznaje Srbiju"! Aratos ti takve poznaje i spoznaje.
Emitovanje
silnih "humorističkih" anglosaksonskih serija na TV B92 ima
jasnu nameru: zatamnjenje srpske osećajne i duhovito vedre duše. Tome služe i
celog leta emitovani filmovi o Hari Poteru, Betmenu, Robokapu i ostalim
anglosaksonskim zverima. Sve je to smišljeno i skuvano u podzemnim kuhinjama
države Vatikana. Nisu mogli da unište srpska tela, sada udaraju na duše.
Najgore je što ima mnogo srpskih intelektualaca koji smatraju svojom čašću da
pomažu širenju anglosaksonskog "duha". Ti Srbi misle da je srpska
kultura nepostojeća, a srpskoj tradiciji se podsmevaju. Nesrećnici ne razumeju
da je negovanje tradicije u mnogim vremenima bilo za Srbe jedini znak života.
Beograd
je svrstan među 140 gradova u svetu koji su najpoželjniji za život. Miran i
siguran grad, sa mnogo događaja iz kulture, divni ljudi, a o hrani, piću i
provodu da ne govorimo. Za strance je najprivlačniji naš način života. Lepše je
strancima sa nama, nego nama sa njima!
Reprezentativci
svih zemalja sveta na svojim majicama nose ime svoje države onako kako je zovu
na svom jeziku. Jedino reprezentativci Crne Gore nose na svojim majicama Montenegro.
Njihovi reprezentativci se tope od miline kada ih drugi zovu Montenegrini.
Ko je u prošlosti razumeo u kakvu budućnost će ateističko-komunistička vlast
Mila đukanovića odvesti Crnu Goru, video je da se taj proces neće zaustaviti na
rasrbljavanju naroda i države, već da će ići i dalje. Budućnost se najbolje
vidi iz prošlosti!
Ne
mogu, a da ne kažem da mi je drago da je predsednik republike: četnički
vojvoda! Ja sam sin Ravnogorca, a oni nikada nisu bili četnici. Ali, četnici i
Ravnogorci su redovna i dobrovoljačka srpska vojska. Imaju isti cilj! Nadam se
da će četnički vojvoda Tomislav Nikolić, na mestu, na Slaviji, skloniti
spomenik beznačajne "istorijske" ličnosti Dimitrija Tucovića i
postaviti spomenik đeneralu Dragoljubu Mihailoviću, prvom i jedinom antifašisti
na Balkanu.
Na
Kosovu ništa novo! A ja se vratih iz Kosovske Mitrovice sa svešću da je osnovan
organizacioni odbor za proslavu 26. oktobra kada je 1912. II armija srpske kraljevske vojske, pod
komandom đenerala Stepe, oslobodila Maticu srpske države i kulture Kosovo i
Metohiju.
Sačuvajte
osmeh na svom licu, on je put u našu budućnost.