Zrenjanin
U
umirućim banatskim selima, samo tajkuni dobro žive
Lokalna
vlast u Zrenjaninu je pre neki dan davanjem u zakup zemljišta u državnoj
svojini na javnom nadmetanju pokazala da uspešno odrađuje posao za ovdašnje tajkune.
Na 27 katastarskih opština (KO) sem državnog zemljišta seljacima je, protivno
zakonu, ponuđena i privatna svojina u vlasništvu tajkuna, konkretno Milojka
Erića, ali je Gradska komisija za davanje zemljišta u zakup to pravdala kao
privremenu zabranu pozivajući se na novi Zakon o restituciji.
Od
ukupno 27 KO, samo je jedna koju čini desetak vrednih i poštenih
poljoprivrednika iz Banatskog Despotovca stala u izvornu odbranu prava na težački
rad, u zaštitu retkih seoskih porodica koje žive isključivo od poljoprivrede
rešena da krvavim radom odbrani banatsko selo od gotovo izvesnog propadanja. Na
čelu samoorganizovanih Despotovčana nalazio se Goran Božić, uzorni domaćin,
čije se ime, prezime i poreklo u selu izgovara sa dostojnim
poštovanjem.
Pre
početka licitacije Božić je komisiji predočio da je protivzakonito izdavati u
zakup zemljište koje je u listi nepokretnosti označeno kao privatno vlasništvo.
Usput ih je pitao koga zapravo oni predstavljaju kada ne sprovode osnovnu
delatnost, davanje u zakup državnog zemljišta. Stojan Kralj, večiti predsedavajući
ove Gradske komisije po ukusu predsednika komisije, gradonačelnika mr Ivana
Bošnjaka, inače blizak rođak pomoćnika gradonačelnika (složna braća
piramidu vlasti grade), nemušto je odgovorio da će resorno ministarstvo
naknadno potpisati ugovore o zakupu sa poljoprivrednim proizvođačima.
Nakon ovakvog (neplaniranog) uvoda, "dobro utrenirana" komisija
pojačana novim SNS "ekspertima" koji su odgovore na nezgodna
pitanja potražili od svojih političkih gazda mobilnim telefonima, pristupila je
licitaciji. U komisiji je bilo i članova i sa "adekvatnim"
obrazovanjem - završena osnovna škola, što je bio jasan signal da se
radi o pukim izvršiocima naredbi. Naivnih u sali zrenjaninskog Instituta
nije bilo, jer se znalo da i u zrenjaninskom ataru tajkuni kolo vode. Ogromna
većina prijavljenih iz katastarskih opština bili su fiktivni obrađivači zemlje
koji su zakupljivali zemlju za tajkune. - Jednostavno smo primorani da na ovaj
način preživimo i dobijemo neki dinar od gazda naših atara, bili su najčešći
komentari prisutnih.
Ono što se vešto i pažljivo pokušalo sakriti od javnosti u vezi ovog slučaja je
podatak koji su izneli Božić i njegove kolege iz Banatskog Despotovca.
-
Ovde se neko namerno "zabunio" jer nam je umesto velikih obradivih
površina A liste (najbolja zemlja za obradu) u državnoj svojini, uvaljeno više
stotina hektara sitnih parcela u privatnoj svojini, počinje priču Božić. Te
parcele koje uopšte nisu za obradu, a radi se o utrinama i baruštinama punih
trske, upisane su u listu nepokretnosti kao vlasništvo AD Banatski
Despotovac.
Ovakva
zemlja je pet puta manje tržišne vrednosti od zemljišta sa A liste, sa
iznenađujuće velikim brojem opterećenja hipotekama, ali ni to nije smetalo ovoj
i ovakvoj komisiji da je ponudi u zakupu kao zemlju najboljeg kvaliteta. Ono
što je najgore, a u šta opravdano sumnjamo je, zašto je komisija od nas
poljoprivrednih proizvođača sakrila najkvalitetnije zemljište u državnom
vlasništvu, i umesto nje nam ponudila ilovaču i bare pune vodurine? Komisija po
meri veterinara od gradonačelnika, ili beše obrnuto, gradonačelnika od
veterinara sa njegovim pulenom Kraljem, ili je nestručna, ili se ovde radi o igranki
bez prestanka na račun seljaka?!? Pouzdano znamo da su noć pre licitacije sa
ponuđene liste nestale parcele sa najboljim zemljištem, a saznali smo da je u
pitanju "igranka sa jačim orkestrom".
Naime,
poslednjih dana nam je neprestano sugerisano da ćutke pređemo preko najavljenog
dogovora o zameni nepokretnosti privatnog zemljišta u vlasništvu AD Banatski
Despotovac i Ministarstva poljoprivrede na osnovu Zakona o poljoprivrednom
zemljištu. Ovako pripremljen dil zamene zemljišta u državnoj svojini za
zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica radi ukrupnjavanja poseda u
državnoj svojini neko je okrenuo naopačke, pa je krupno državno zemljište
ponudio za sitno privatno na licitaciji?!? U Zakonu jasno piše (član 73, stav
2) da odluku o zameni poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi
isključivo Vlada Srbije na predlog Ministarstva odnosno izvršnog pokrajinskog
organa. Gradska komisija nam nije pokazala tu odluku, pa opravdano pitamo da li
je ona donešena, overena i evidentirana u listi nepokretnosti kao beleška u G
listu? Ko se iole malo bolje razume, zna da se zamena vrši isključivo pod
uslovom da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i poljoprivredno
zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica koje se zamenjuje, ima istu tržišnu
vrednost. Ovde je neko opet zamenio teze, verujemo namerno, pa je državno
zemljište dobrog kvaliteta zamenio za zemljište pet puta lošijeg kvaliteta.
Pitao sam Kralja i njegove podanike u komisiji da li plaćamo zakup zemljišta
državi ili tajkunu preko posredničke agencije zvučnog imena gradska komisija za
ispunjavanje apetita nezajažljivih tajkuna. Umesto odgovora naišao sam
na
ćutanje, u jednom dahu govori Božić...
Sva
Tajkun
o kojem je ovde reč je Milojko Erić, vlasnik firme
Signal iz Odžaka. Jedan od omiljenih junaka lokalne vrhuške u
Zrenjaninu, još je 2003. godine privatizovao tadašnje DP Banatski Despotovac
(bivša seoska zadruga) za smešno male pare izgradivši silose na državnom
zemljištu (da li i sa pravom korišćenja?). Istovremeno je počeo da obrađuje oko
2000 hektara najkvalitetnije zemlje u okruženju, 1200 hektara sopstvene i 800 u
državnoj svojini bez ikakve nadoknade plaćanja državi (bravo majstore, nego, a
što to ne bi mogo i običan svet?)
Gospodin
Erić već 9 godina obrađuje tih 2000 hektara, što uz čistu zaradu po hektaru od
minimum 400 evra godišnje prelazi 8 miliona evra čiste zarade do sada. Niko od
meštana Banatskog Despotovca nije do dana današnjeg dobio od Erića ni jedan
jedini dinar dividende jer se, navodno sve ulaže u proizvodnju. Tajkun iz
Odžaka sve poslove AD Banatski Despotovac obavlja preko sopstvene
firme Signal, i niko od njegovih zaposlenih ne zna koliko
je AD Banatski Despotovac dužan Signalu, i da li
možda fiktivnim računima novac završava u Odžacima. Da li se ovogodišnjom nerealnom
zamenom zemljišta trpaju u privatni džep novi milioni namenjeni selu i
meštanima, to se Banatski Despotovac na svakom ćošku pita.
Sluge
moje, kočije mi dovezite...
"Vrhunski
menadžer poljoprivrede" je prošle godine na licitaciji uzeo u zakup novih
600 hektara. Čovek naprosto obožava saradnju sa meštanima koji nemaju nikakvih prohteva,
sem vernog slugeranjstva mu, za opet, smešno male pare.
Zanimljivo
je bilo i nedavno svečano puštanje u rad silosa u vlasništvu AD Banatski
Despotovac. Svečanom činu prisustvovali su čelnici gradske vlasti
Zrenjanina, tačnije pomoćnici gradonačelnika. "Pale" su i velike reči
o veličanstvenom razvoju banatskih sela i nemerljivom doprinosu Milojka
Erića Banatskom Despotovcu, a pročitana je i čestitka magistra veterine
Ivana Bošnjaka za fantastičan poslovni uspeh i napredak banatskog
sela. Magistar pozdravio napore čoveka u punjenju svojih džepova, na šta valjda
imaju pravo samo privilegovani.
Mudre
glave sela pričaju neku sasvim drugu priču. - U Banatskom Despotovcu ima
fiktivnih poljoprivrednih proizvođača u službi Milojka Erića, koji za male pare
obrađuju sopstvenu zemlju u njegovom vlasništvu. Ubi ih sramota od sluganjstva tajkunu,
al su toliko tašti da su se pomirili sa sudbinom nestajanja. Da nema Gorana
Božića i još desetak mladih domaćina iz valjanih kuća koji su istinski
poljoprivredni proizvođači, selo bi davno umrlo. Milojkova milostinja u vidu sporadičnih
skromnih priloga Banatskom Despotovcu ne može da odagna onu narodnu, nije
taj došo što nas voli, taj je došo da uzme (naše) pare.
Pevao,
ali bakšiš nije dao
Vrli
gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak je poslednjih dana bio veoma, veoma
koncentrisan na svoje saradnike, posebno na Stojana Kralja i Zareta koji
su mu kao predsedniku Gradske komisije za davanje u zakup zemljišta u državnoj
svojini detaljno referisali šta se, kako i koliko uradilo, i da li je bio
problema u realizaciji unapred dogovorenog. Nije stigao na svečanost kod
Milojka Erića, nije bio ni na skupštinskom zasedanju kada se usvajao rebalans
budžeta za 2012. godinu...
Ali
je zato, kao pravi domaćin, sedeo na počasnim stolicama ispred dobrostojećih
(na nogama) sugrađana iza ograde i nauživao se besplatnih pesama Ane Bekute u
društvu omiljenog lika srednjeg Banata, Milutina Mrkonjića. Čak je i
zapevao, al bakšiš nije dao. Uživeo se nakon samo sto dana i u ulogu lidera
Zrenjanina, što mu i ne pada tako teško jer se sa dve platetine, gradonačelnika
i pokrajinskog poslanika (devizne i preostale dnevnice, putni troškovi i benefiti
obaška) sasvim solidno može izgurati ceo mesec. U jednom od sledećih napisa o
prvom čoveku grada koji markantnošću i košarkaškom visinom parira bivšem
gradonačelniku, reći ćemo nešto više o veoma, veoma zanimljivom načinu vođenja
porodičnog života u stanu o kojem bruji pola Zrenjanina.