Ðilas
Kako je Beograd bankrotirao pod teretom megalomanske pljaèke
Dragana Ðilasa
Zaradi još neku paricu, dok ne odeš u maricu!
Graðanima Beograda je konaèno dozlogrdilo da trpe šikaniranja
koja je naredio gradonaèelnik Beograda Dragan Ðilas u sklopu akcije nametanja
Bus-Plus sistema naplate karata u javnom prevozu. Konaèno su
stanovnici srpske prestonice odluèili da svoju sudbinu uzmu u
svoje ruke.
Milan Glamoèanin
Posle niza incidenata u kojima su putnici
bez vozne karte fizièki bili zlostavljani od strane komunalnih policajaca, veæina
pripadnika ove parapolicijske jedinice (formirane inaèe da
bude Ðilasova pretorijanska garda) pokazala je da i tamo ima poštenih ljudi, pa
je odbila da i dalje po gradonaèelnikovom nareðenju prebija one koji GSP
koriste bez plaæanja karte. Zbog toga je pomahnitali vladar iz Starog dvora naredio da iste
metode poènu da primenjuju regularno zaposleni u javnom gradskom prevozniku, što su
oni sa gaðenjem odbili i protestujuæi izašli na ulice. Uz njih su rame uz rame demonstrirali i
pripadnici regularne policije.
Koji su motivi koji su Dragana Ðilasa
naveli da se tako otvoreno stavi na stranu protiv sopstvenih graðana? Oèigledno
je - finansijski.
Kako se vidi iz priloženog zahteva sindikata
iz samog GSP-a, nikome u ovoj zemlji nije do kraja poznato ko se zapravo krije
iza konzorcijuma koji je uveo Bus-Plus. Poznato je, meðutim,
da su preduzeæa koja direktno kontroliše, ali i poseduje Dragan Ðilas jedini korisnici reklamnog
prostora u sredstvima javnog prevoza i na stajalištima. Drugi, koji bi tu da se
oglase, prostor po paprenim cenama moraju da zakupe od Ðilasa.
Finansijska sprega izmeðu
vlasti Beograda i konzorcijuma Bus-Plus je vidljiva i iz naèina
finansiranja ovog sistema naplate karata. Kao menadžer
preduzeæa koje stoji na èelu konzorcijuma navodi se izvesni mlaðani Veljko
Vlahoviæ, dok je stvarna vlasnièka struktura celog konzorcijuma pod velom tajne. Teško bi
bilo objasniti èinjenicu da je Vlahoviæ, kao golobradi klinac na èelu preduzeæa koje
je u tom trenutku imalo kapital od samo 500 evra, istome obezbedio kredit Erste
banke u visini od 2,5 miliona evra, za koji je jedina garancija bilo "Mame mi, vratiæu pare", da nije bilo snažne
podrške gradskih vlasti.
Takoðe, Erste banka je masivno finansijski
podržala medijsku kampanju uvoðenja Bus-Plus kartica parama prikupljenim od graðana
Beograda, istih onih koji su posle tokom akcije disciplinovanja prebijani od
strane Ðilasovih jurišnika. Znaju li komintenti ove banke gde idu njihovi depoziti?
Još nešto je postalo belodano iz pomenutog
proglasa sindikata: Beograd je bankrotirao!
Poslednjim rebalansom budžeta od
12. jula 2012. predviðeno je dalje zaduživanje prestonice kod stranih
banaka u iznosu od 79,6 miliona evra. Najveæi deo tih para (50 miliona
evra) otišao je, navodno, za izgradnju pristupnih puteva mostu na Adi. Daljih 20,2
miliona evra (i to upravo onih dobijenih od opskurne Evropske banke za obnovu i
razvoj) bilo je namenjeno poboljšanju javnog saobraæaja i
infrastrukture, dok je ostatak planiran za paušalnu odrednicu "obnova
Beograda". Još oko šest miliona evra u dinarima (taènije 677,8 miliona dinara) grad
je planirao da pozajmi od domaæih banaka i to za potrebe poboljšanja pretškolskih
ustanova.
Oèigledno da nešto nije
odraðeno kako je zamišljeno, jer bez obzira na navodnu investiciju u GSP tamo
je stanje iz dana u dan sve gore, o èemu svedoèi i
apel sindikata. Da bi smanjili troškove za plate zaposlenih u
javnom prevozu, gradski oci na èelu sa Ðilasom došli su na ideju da veæinu radnika prebace u privatne
firme koje obavljaju poslove za GSP (tu je, izmeðu ostalih, i Bus-Plus
konzorcijum), a koje sa svoje strane ne oseæaju potrebu da radnicima
redovno isplaæuju plate.
Gde je, onda, otišla
razlika para? U Ðilasove džepove, zna se.
Više je nego oèigledno
da grad uprkos prebacivanju velikog dela zaposlenih iz javno-komunalnih preduzeæa u
privatne firme u kasi više nema para. Trik koji je primenjen je krajnje
jednostavan i viðen je i ranije: privatne kompanije koje su preuzele zaposlene iz javnih
preduzeæa angažuju se na istim onim poslovima na kojima su prethodno radili zaposleni koji
su iz javnog prešli u privatni sektor, privatnicima grad plaæa èak i više nego što je pre plaæao za zaposlene, koji od privatnika, ako uopšte, od
plate dobijaju samo mrvice. Ovako prikupljena sredstva privatnik zatim deli sa
onima iz gradske vlasti koji su mu omoguæili da
tako posluje.
Nekada je JKP Parking servis bio jedan od
glavnih finansijskih donatora stranke na vlasti. Danas je kasa ovog preduzeæa do te
mere opljaèkana da je ono nedavno moralo da podigne kredit kod komercijalnih banaka da
bi isplatilo plate svojim zaposlenima.
Identièna je situacija u svim javnim
preduzeæima Beograda - plate kasne ili ih uopšte nema, a sredstva se namièu ili
dotacijama iz gradskog budžeta (koji je i sam prazan) ili pozajmicama od banaka.
Da bi isplivao iz dugova, grad je po
poslednjem rebalansu budžeta odredio i prodaju dela sopstvene finansijske
imovine u visini od 85 miliona dinara, kao i dodatno zaduživanje
kod domaæih banaka u visini od 1,09 milijardi dinara i kod stranih finansijskih
institucija od 9,55 milijardi dinara. Prevedeno na srpski ovo znaèi da æe samo
za pokrivanje dosadašnjih rashoda Beograd dodatno da se zaduži za 100 miliona evra,
plus što æe iz rezervi stvorenih prethodnih godina da povuèe još 1,38
milijardi dinara, a za nove investicije æe da pozajmi 85 miliona evra.
Uz sve to ovogodišnji deficit neæe biti manji od 8,64 milijarde
dinara. Samo ove godine na naplatu su dospeli dugovi iz prethodnog perioda u
visini od 3,46 milijardi dinara koji nisu mogli da budu izmireni bez novog zaduživanja.
Pomenuti novac je manjim delom otišao za dobrobit
stanovnika prestonice, a najveæim delom je utrošen na megalomanske i nepotrebne
projekte od kojih jedinu korist imaju Ðilas i njegovi sledbenici. Još godinu
dana ovakve rasipnièke i bezobzirne vlasti Beograd neæe moæi da
preživi.
A 1.
Tražimo policijsku istragu!
Zahtevi sindikata (Evrovozaè, Sindikat vozaèa GSP i
Sindikat GSP, sindikatima radnika GSP pridružili su se još i Sindikat radnika
policije i Beogradska unija sindikata) su sledeæi:
1) Prestanak maltretiranja beograðana Bus
Plusom - taèkaste kontrole i represivna pravila u javnom prevozu ne poboljšavaju
uslugu prevoza, veæ naprotiv pogoršavaju. Graðani se gotovo svakodnevno naðu u
stresnim situacijama i kasne na posao.
2) Prestanak maltretiranja zaposlenih u GSP-u - zbog
revolta graðana nakon represije komunalne policije i negativne reakcije radnika u
komunalnoj policiji na odluku grada, iz Bus Plus-a su rešili da
zaduženja komunalne policije u gradskom prevozu svale na radnike GSP-a. Vozaèi i
kontrolori æe uskoro biti prinuðeni da na slièan naèin kao
komunalna policija vrše taèkaste kontrole i maltretiraju graðane.
3) Prestanak maltretiranja zaposlenih u manjinskim
sindikatima - nakon što su neki sindikati zaposlenih poèeli da
se bune zbog Bus Plus-a, izvršen je pritisak na manje sindikate da prestanu sa
protestima i organizovanjem štrajkova. Èlanovi sindikata su bili
ucenjeni da preðu u veæe sindikate koji su pod kontrolom direkcije za javni prevoz i gradskih
vlasti. Ovakvo ponašanje je nelegalno i bezobrazno.
4) Povratak svih izdvojenih službi iz GSP-a u GSP - da se
sistem naplate karata vrati GSP-u. Kontrola, prodaja i sve ostale usluge koje
su privatizovane.
5) Prestanak zaduživanja GSP-a kreditima - grad
Beograd ima zakonsku obavezu da obezbedi kvalitetnu uslugu prevoza. Meðutim,
grad Beograd finansijska zaduživanja stavlja na teret GSP-u. Sva komunalna preduzeæa su veæ prezadužena
nabavkom osnovnih sredstava, a èak i u parking servisu podizani krediti da bi se
isplatile zarade radnicima.
Graðanski pokret 99 posto (www. 99 posto. org
<http://www.99posto.org>) pridružuje se sindikatima u borbi protiv Bus
Plus-a i represije. Njihovi zahtevi slièni su zahtevima sindikata:
1) Tražimo da se ukine Bus Plus zbog:
a) korupcije i nepotizma - netransparentan tender i
poslovanje Bus Plus-a, zapošljavanje roðaka i èlanova
porodice.
b) materijalne štete koju sistem nanosi graðanima.
c) kršenja graðanskih prava
d) kršenja radnièkih prava zaposlenih u GSP-u
2) Tražimo da se ukinu taèkaste kontrole zbog:
a) represivnog delovanja nad graðanima i
ranije pomenute materijalne štete koja se time nanosi.
b) èinjenice da svrha komunalne policije nije ta da bude
uterivaè privatnoj firmi.
c) dokazane neefikasnosti. Posle mesec i po dana,
kvalitet usluge prevoza ni malo nije poboljšan. Šta više, prevoz je postao gori
zbog gužvi koje se stvaraju, stresa koji graðani trpe zbog kašnjenja
na posao ili fakultet.
3) Tražimo da se pokrene policijska istraga:
a) da nadležni organi istraže i
javnosti obelodane sve radnje vezane za tender kao i taènu
vlasnièku strukturu konzorcijuma firmi koje su zadužene za Bus Plus, kompletan
istorijat Apex-a i firmi koje su u lancu, ukupne prihode i rashode.
b) da se pokrene krivièna
odgovornost zbog materijalne štete koja je naneta graðanima, GSP-u i radnicima, kao i
zbog nedozvoljenog, protivustavnog progona graðana.
Javni protesti se nastavljaju.