Sremska Mitrovica
Organizovani kriminal u Sremu
Direktor policije štiti i sremsku
mafiju
Duško Dobrilović, bivši inspektor
krvnih i seksualnih delikata u Policijskoj upravi Beograda, nije iznenađen
ponovnim imenovanjem Milorada Veljovića na mesto direktora srpske policije.
Duško Dobrilović
Milorad Veljović je produžena ruka srpske
mafije. Prvo je bio čovek koga je surčinski klan i doveo na tu poziciju, a kad
su se odnosi snaga promenili, brzo je dobio nove mentore u podzemlju. Ovo zato
što se u Srbiji uz zaštitu i logističku podršku policije odvijaju svi tokovi
prenosa narkotika u zapadnu Evropu.
Dokaz za to je i činjenica da već godinama
u Srbiji nije pronađena nijedna veća količina droge, iako je prema izveštaju
DEA, Srbija osnovni tranzitni pravac kuda se odvija prenos opijata na bogata
evropska tržišta. Svakako da će tako ostati i narednih pet godina, dokle god je
na čelu naše policije čovek koga u šaci drži podzemlje. Ovo zato što svakako i
za direktora policije postoje transkripti i dokazi o povezanosti sa narko
klanom. Kako bi inače bilo moguće da se sadašnji premijer srpske vlade sastaje
sa najvišim rukovodiocima narko klana, a da direktor policije nije pripremio
teren za takve susrete?
Tu spregu sam objasnio već pred sudom gde
vodim radnopravni spor zbog nezakonitog ostajanja bez posla. Ta moja saznanja
su iz prve ruke jer sam bio svedok kako od Šilerove do stanice policije nestaje
deo zaplenjenih narkotika. Sve što sam o toj sprezi izgovorio na sudu, umesto
da predstavlja osnov za sprovođenje istrage ili bar neke unutrašnje kontrole od
tužilaštva i policije, zataškano je. Počevši od trgovine zemljom u industrijskoj
zoni Pećinci, preko narkotika, pa sve do Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke i
ostalih.
Lokalni policijski moćnik, načelnik rumske
policije, Željko Sekulović, je u direktnoj vezi sa Veljovićem, a njihovo
prijateljstvo je zasnovano na materijalnom interesu. Sekulović je od dva
kriminalca i tajkuna dobio na poklon po jedan stan u Rumi. Svakako je za to
imao zasluge kod ovih. Jedan od tajkuna je Borovica, koji je sada gonjen
zbog nezakonitog pribavljanja kredita od 25 miliona evra, koji niti je vratio
niti će vratiti, a drugi je Luki, koji je od Agrobanke na isti
način podigao kredit od 8 miliona evra, koji takođe nikad neće vratiti. Dokaz
za to je što je Luki neposredno pre imenovanja Veljovića na još jedan mandat
prvog čoveka srpske policije, viđen u društvu sa njim u Pećincima. Šta bi prvi
čovek policije tražio u društvu čoveka osumnjičenog za proneveru 8 miliona
evra? Ovaj je naravno sebi pribavio i dvadeset puta veći iznos, a ti drugi
slučajevi se kao slučaj sa Agrobankom drže u fioci, a tu su npr
trgovinski lanac Venac, hotel Lepenski vir, preduzeće Sava, gde je isti tajkun
Luki kupovao državni i društveni kapital i bogatstvo za stostruko manje iznose
od realne cene i vrednosti istih.
Njih dvojica se nisu slučajno sastali,
niti je slučajnost što je sastanak bio baš neposredno pred ponovno imenovanje Veljovića.
Svakako je taj susret u funkciji obustavljanja istrage o ulozi Lukija u aferi Agrobanka.
U Srbiji nemaju sudije i tužioci
odlučujuću reč o tome šta je krivično delo, ko će biti krivično gonjen, već su
to tajkuni i policijski moćnici koji određuju šta je protivzakonito, ko će u
zatvor, a ko na egzotična ostrva. Za to dobijaju nagradu, što u basnoslovnim svotama
novca, što u podršci za nova imenovanja na nove pozicije i mandate.
Luki je i na putu pregazio ženu i
petogodišnje dete, a za to je odgovornost preuzeo njegov radnik koji je u
zamenu za odležanu kaznu zatvora, i to u nekom simboličnom trajanju, od Lukija
dobio kuću.
Drugi slučajevi su kad je Sava Čojčić
, sadašnji predsednik opštine Pećinci, na putu ostavio neosvetljenu traktorsku
prikolicu, na kojoj je pukla guma i otišao da se karta, a na istu prikolicu
svojim vozilom je naletela žena koja je poginula. Čojčić je za to nakon
nekoliko godina skrivanja predmeta u fiokama, osuđen samo na uslovnu zatvorsku
kaznu.
Dvojica pripadnika lokalne pećinačke
polcije, gde je jedan vozeći u pijanom stanju prevrnuo automobil i ostavio svog
saputnika nepokretnim za ceo život, a njegov uzorak krvi je na putu do bolnice
zamenjen krvlju treznog policjaca pa se i on izvukao samo sa uslovnom osudom.
Drugi pripadnik lokalne policije je takođe vozeći pijan, izazvao saobraćajnu
nesreću na pružnom prelazu gde je njegov saputnik poginuo, a on posle nekoliko
meseci vraćen na posao bez ikakve osude, kao da se nikad ništa nije ni
dogodilo.
Ne dešava se samo na Kosovu zastrašivanje
svedoka. Doduše, tamo ih i ubijaju, a u mom slučaju su brojni svedoci napada razularenih
policajca na mene sa pendrecima u rukama gde sam ja držao malo dete u rukama,
izgubili želju da svedoče o tome šta su videli, a taj napad na mene je okvalifikovan
kao sprečavanje službenog lica u vršenju poslova, i za to sam dobio bezuslovnu
zatvorsku osudu.
Dakle naletanje hordi policajca na moju
kuću u više navrata, predstavlja vršenje službenih radnji, a prekoračenje
službenih ovlašćenja i nepotrebna upotreba sile se podrazumevaju. Kod nas je
zaštitni objekat svaki pijani i drogirani policajac, a ne građanin i opšte
dobro i interes, pošto su policajci iznad zakona u Pećincima je i lajanje komšijskih
kerova kvalifikovano kao napad na policajce, što je svojevrstan paradoks, a što
se da videti iz presude kojom sam poslan u zatvor. Navodno sam ja nahuškao pse
na policajce. Meni je oteta imovina, i to legalno posedovani pištolji, jer mi
nikad do sad nekom presudom ili rešenjem nije oduzeto pravo na držanje
oružja..U pozadini mog slučaja i progona je to što sam se zamerio tajkunu Lukiju,
kao i što sam se po povratku iz Šilerove (sada srušenog zdanja Dušana
Spasojevića), javno, na sastanku, i pred svima, upitao gde je nestao deo
zaplenjenih narkotika!