Đilas

 

Gradska uprava Beograda finansirala Kosovo preko Bus-Plusa!

 

Alibaba i 300 autobusa

 

Krijući kao zmija noge informacije o protoku novca zarađenog kroz elektronsku naplatu sistema Bus-Plus, gradska uprava na čelu sa Draganom Đilasom prikriva istinu da Beograđani bez svog znanja finansiraju samoproklamovanu državu Kosovo, otkrivaju podaci do kojih je došao Tabloidov urednik i penzionisani načelnik Savezne pogranične policije Milan Glamočanin.

 

Milan Glamočanin

 

Još 17. maja je građanska inicijativa 99 Posto  skupštini grada Beograda poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Između ostalog, bilo je zatraženo obrazloženje podele para zarađenih preko Bus-Plus sistema elektronske naplate karata u javnom gradskom prevozu.

Upoređujući različite izvore o prihodima učesnika sistema Bus-Plus (privatnog preduzeća Apex Solution d.o.o. i Javnog preduzeća GSP) saradnici pomenute građanske inicijative su došli do zaključka kako je Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu od prodaje karata prošle godine uplaćeno preko osam milijardi dinara, dok se po javno obavljenom izveštaju o poslovanju GSP-a vidi da je na taj način prihodovano tek 5.652.419.000 dinara.

  Cifre se, očigledno, ne slažu...

  Sekretar skupštine grada Beograda Irena Ljubomirović - Ivanković, međutim, ni posle dva meseca nije odgovorila na zahtev inicijative 99 Posto, pa je ista bila primorana da se za pomoć obrati Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću. Zašto je gradska uprava odlučila da javnosti uskrati davanje traženih informacija?

  Od ranije je više nego očigledno da se preko Bus-Plusa kradu ogromne pare. Tako je, na primer, po preuzimanju posla Apex saopštio kako će uvođenje sistema elektronske naplate karata i kontrole vozila koštati najmanje 12 miliona evra i to bez poreza na dodatu vrednost. U međuvremenu se ispostavilo da je cena bila oko četiri miliona evra i da je dobar deo traženih i dobijenih para stigao iz gradskog budžeta, a ne kao investicija privatnog partnera. Samo potvrđivanje jedne opštepoznate informacije ne bi značajno uzdrmao ionako nikakav politički ugled gradonačelnika Dragana Đilasa, tako da to nije mogao da bude razlog zašto je gospođa Ljubomirović - Ivanković odlučila da ne poštuje svoju obavezu o pružanju traženih podataka.

  Problem se nalazi u tome što bi otkrivanjem tačnih puteva novca lako bilo utvrđeno da su Beograđani bez svoje volje i znanja dovedeni u poziciju da finansiraju samoproglašenu terorističku državu Kosovo, nastalu na otetih 15 odsto teritorije Srbije.

  Iza konzorcijuma firmi koje čine Bus-Plus sistem stoje domaće preduzeće Lanus d.o.o. i turska privredno društvo KENTKART GLOBAL ELEKTRONIK LIMITED SIRKETI koji su zajednički osnovali Apex Solution Tecnology d.o.o. (90 odsto vlasništva u rukama Lanusa, ostatak u posedu turskog partnera). Apex je nosilac posla zvanog Bus-Plus.

  Iza turskog Kentkarta nalazi se Ahmet Emir Basmači, turski državljanin albanskih korena sa Kosova i Metohije. Basmači potiče iz bogate porodice, vlasnik je preduzeća Basmaci Group u okviru koga su i Basmaci Construction, kao i Basel Electronics. Basmači je osnivač i glavni izvršni direktor Kentkarta. Oženjen je i ima dvoje dece.

  Kao dete iz dobrostojeće porodice Basmači je pohađao gimnaziju na nemačkom jeziku u Istanbulu, a 1983. diplomirao je na Bosforskom univerzitetu, dok je postdiplomske studije okončao 1987. na Istanbulskom univerzitetu. I pored odličnog znanja nemačkog jezika, Basmači godinama unazad ne posluje na nemačkom govornom području, jer je još devedesetih godina prošlog veka postao objekat interesovanja nemačke obaveštajne službe zbog svojih kontakata sa grupom oko albanskog kontroverznog biznismena Ekrema Luke.

  Vlasnik Dukađini poslovne grupe sa Kosmeta, Ekrem Luka je po izveštaju nemačke obaveštajne službe BND (Bundesnachrichtendienst) glavna poslovna veza između Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koji su inače u žestokom sukobu. Veza između Luke i Tačija je Riza Luka (Ekremov stariji brat), dok sa Haradinajem kontaktira Sali Nimani.

  Još pre oko dve decenije Basmači stupa u kontakt sa ljudima Ekrema Luke koga finansijski pomaže dajući novac kao pomoć takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), koju BND u to vreme smatra terorističkom organizacijom. Kao finansijer terorista Basmači strahuje da bi njegov novac mogao da bude zaplenjen, iako OVK zvanično više ne postoji, zbog čega izbegava poslovanje u državama u kojima BND ima značajniji uticaj.

  Sa druge strane, dok je u početku Basmači finansijski pomagao albanske teroriste, danas njega finansira albanska mafija sa Kosmeta. I pre stvaranja samoproklamovane države Kosovo, albanski mafijaši su se po već citiranom izveštaju BND-a iz 2005. godine (koji je Tabloid objavio u brojevima 215 i 216) odlučili da novac zarađen iz raznih kriminalnih poslova prebace u legalne tokove.

  Basmači se preko svoje firme Bekstrol bavi i naftom, jednim od najvažnijih izvora prihoda albanske mafije. Preko Basmaci Group teroristi sa Kosova su tako počeli da nabavljaju naftu i derivate koje su zatim preprodavali na tržištima Albanije, Kosova i Makedonije, perući na taj način pare zarađene na ilegalan način, kao što su trgovina narkoticima, ucene i trafiking.

  Novac Basmačija i kosovskih, albanskih kriminalaca se izmešao, zbog čega Beograđani pri svakoj kupovini karte za Bus-Plus sa 0,85 odsto od plaćene cene finansiraju jednu od najsurovijih mafija na svetu, koja pod okupacijom drži 15 odsto teritorije Republike Srbije.Ovo uopšte nisu male pare, kao što bi se učinilo na prvi pogled.

  Po zvaničnom izveštaju Agencije za privredne registre (APR) Apex Solution je u 2012. godini ostvario poslovni prihod u visini od milijardu i 52.347.000 dinara, odnosno oko 10 miliona evra, a 10 odsto tog preduzeća pripada Kentkart Globalu, odnosno Basmačiju i albanskoj mafiji sa Kosova.

  Osim toga, objašnjavajući zašto se u posao naplate putnih karata u gradskom saobraćaju Beograda uključuje strani partner, menadžer Apex-a Veljko Vlahović je svojevremeno naveo kako će Kentkart isporučiti potreban softver i hardver, a za šta je plaćeno 12 miliona evra bez PDV-a. Ovaj novac je, u konačnom zbiru, plaćen iz džepova Beograđana, a kako isporučena roba nije vredela više od četiri miliona evra ispada da su građani srpske prestonice sa osam miliona evra finansirali albanske teroriste.

  Apex Solution, osim toga, po ugovoru sa Beogradom ima pravo na ekskluzivnu prodaju svih nepersonalizovanih putnih karata koje koštaju između 40 i 250 dinara komad. Sav na ovaj način ostvareni prihod ide Apex-u, a tako i Kentkartu.Procenjuje se da se na ovaj način godišnje zaradi oko pet miliona evra.

  Iz navedenih razloga gradska uprava je odbila da otkrije kanale kojima su zarađen pare istekle iz Beograda, štiteći na taj način albanske kriminalce koji posluju pod plaštom Kentkarta.

 

A 1.

 

Šarac pucao visoko

 

  Projekat uvođenja Bus-Plusa od strane Apex-a po nalogu Dragana Đilasa progurala je tadašnja direktorka Direkcije za javni prevoz Beograda Snežana Perović koja se u tom trenutku nalazila u žestokom sukobu interesa kao jedan od akcionara preduzeća Lasta.

U trenutku njenog dolaska na čelo Direkcije Lasta je za GSP izdvajala 70 autobusa, a kada je gospođa Perović dve godine kasnije odlazila sa tog položaja, Lasta je beogradskom javnom prevozniku iznajmljivala 300 autobusa.

  Gospođa Perović se vratila u Lastu gde je danas članica Izvršnog odbora i pomoćnik direktora za unapređenje i razvoj preduzeća.

  Na njeno mesto dolazi Zoran Šarac, raniji suvlasnik privatnog autoprevozničkog preduzeća Braća Šarac Luv, prodato međunarodnom preduzeću Veolija koje u Beogradu stoji pod direktnom zaštitom gradonačelnika Đilasa.

  Osim u Beogradu, Kentkart je elektronsku naplatu karata u javnom prevozu uveo još u Prizrenu, Skoplju, Alepu (Sirija), Čevu (Poljska), Amanu (Jordan) i Dohi (Katar).