Dežurna
Dok Srbija pokušava da uđe u EU, njene
najbogatije članice gledaju kako da iz nje izađu
Dugo putovanje u propast
Evropska Unija ne samo da je umorna od
proširenja, već ima skoro nerešive probleme u sopstvenoj kući. Italija je na
korak od građanskog rata, smatra njen predsednik, Britanija već planira kako da
zaustavi talas izbeglica iz ostalih članica EU, a Nemačka tiho radi na
sopstvenom izlasku iz zone evra. Po mišljenju eksperata, gotovo je sa politikom
"čekovne knjižice", jer čekova više nema za kupovinu vlasti u
državama koje još nisu u EU. Sve su ovo pokazatelji da kriza tek treba da dođe
u Evropu.
Fridrih Emke
(dopisnik iz Frankfurta)
Predsednik Republike Italije Đorđo Napolitano
je upozorio da bi u Italiji 2014. moglo da dođe do nemira i nasilja. Kao razlog
naveo je erupciju demonstracija protiv Evropske Unije i italijanskog članstva u
njoj, do kojih je došlo zbog sve lošije ekonomske situacije u zemlji i gubitka
vere u državne institucije.
"Kriza u zoni evra ugrožava
socijalno jedinstvo. Najpreciznija predviđanja za 2014. ukazuju na opasnost
široko rasprostranjenih socijalnih napetosti i nemira. U Italiji moramo da
budemo svesni ove opasnosti i da joj se suprotstavimo"- rekao je predsednik u govoru održanom u svojoj
rezidenciji u Rimu. Narod bi mogao manifestujući radikalni i besciljni talas
potpunog odbacivanja politike i institucija, da krene u spontane ili čak nasilničke
proteste, smatra Napolitano.
Sredinom decembra je već izveštavano kako
među Italijanima vlada anti EU raspoloženje, koje se sve više i sve brže širi.
Čak su i pripadnici interventnih policijskih jedinica, koji su dovedeni kako bi
zaplašili demonstrante, skinuli svoje šlemove i u pojedinim gradovima jasno
pokazali svoju solidarnost sa demonstrantima.
Većina medija u Evropi, (pa tako i u
Srbiji, napomena redakcije), ne izveštava o tome kako Italiju potresaju stalni
protesti pokreta Forconi (vila), koji su usmereni protiv rastućih cena
goriva, liberalizacije i globalizacije, porasta broja nezaposlenih, i drakonske
politike štednje koju sprovodi Evropska Unija. Takođe, Forconi protestvuje
i protiv koruptivnosti političara. U pokretu su okupljene različite grupe
zemljoradnika, trgovaca, sitnih preduzimača, studenata i nezaposlenih, a naziv
je dobio po svom simbolu - četvorogim seljačkim vilama.
Ambrose Evans-Pritchard je nedavno napisao u britanskom dnevnom listu The Telegraph:
"...Ovde i sada nastaje
jedan pokret koji se bori protiv EU. Jedan od vođa Forconi pokreta nedavno je
uhapšen, jer je pokušao da se popne uz fasadu zgrade u Rimu u kojoj su smeštena
predstavništva Evropske Unije i da skine plavo-zlatnu zastavu EU."
U Italiji je nezaposlenost među mladima
dosegla 40 odsto, a zemlja se još uvek nalazi u dubokoj recesiji. Krajem
oktobra je opšta stopa nezaposlenosti dosegla rekordnih 12,5 odsto. Više od 135
malih trgovina, restorana ili kafea zatvara se svakog dana, a broj preduzeća
koja su otišla u stečaj porastao je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Evans-Pritchard upozorava kako je Napolitano,
sa jedne strane, veoma svestan opasnosti unutrašnjih nemira, ali da istovremeno
ne može da nađe izlaz iz krizne situacije u kojoj se Italija našla, budući da i
on sam pripada onoj proevropskoj struji koja je zemlju i bacila u privredni i
finansijski ambis.
Opasnost od pobune u okviru Evropske Unije
već je raspravljana među ekspertima, ali do sada nijedan predsednik države nije
ovako direktno i jasno to objavio.
Umesto da se posvete krizi i pobuni u
svojim granicama, političari zemalja Evropske Unije, ali ponajviše birokrate iz
Brisela, svoju i pažnju građana su usmerili na nemire u Ukrajini. Desetine
hiljada ljudi je u Kijevu izlazilo svakodnevno na proteste protiv odluke vlade
i predsednika Viktora Janukoviča da se ne nastave pregovori o
pristupanju Evropskoj Uniji. Po izveštajima nemačkih obaveštajnih struktura,
koji su objavljeni u medijima na internetu, Soroš fondacija i njoj
podređena udruženja investirali su najmanje četvrt milijardi dolara u ovu
akciju "spontanog" narodnog ustanka, ali bez rezultata. Nedavno su i
nemački zvanični mediji priznali kako je "politika Evropske Unije
nazvana 'politika čekovne knjižice' u Kijevu doživela debakl".
Pomenuta čekovna knjižica je, očigledno,
prazna i Brisel je Ukrajincima mogao samo da ponudi "krv, znoj i
suze", standardnu floskulu za kojom poseže svaki birokratizovani
političar u nadi da će ga narod poistovetiti sa tvorcem ovog slogana,
britanskim državnikom Vinstonom Čerčilom. Ukrajinci su odbili da nasednu
na ovu laž.
U isto vreme kada u Kijevu, masovne
demonstracije su se održavale i u Sofiji. O njima glavni medije u Evropi nisu
izveštavali, budući da su one bile usmene protiv vlade koja želi čvrsto da
zadrži proevropski kurs Bugarske. Pretposlednjeg vikenda u decembru došlo je i
do masovnih demonstracija u Hamburgu, severnonemačkoj luci, u kojima je
povređeno više od 120 policajaca.
Nemiri u Hamburgu nemaju direktne veze sa
nemačkim članstvom u Evropskoj Uniji, ali jasno potvrđuju ono što je Napolitano
već naveo kao razlog građanskog nezadovoljstva: nedostatak poverenja u državne
institucije.
Neizlečiva kriza u Evropskoj Uniji i za
Brisel izgubljena bitka za Ukrajinu, dovoljni su pokazatelji kako je ovaj
konglomerat birokratizovanih država došao do svog istorijskog kraja. EU nema
više šansi da preživi. Da bi se, inače, veoma humana i napredna ideja
ujedinjene Evrope nastavila, potrebno je prvo ukinuti sadašnju EU, koja je
pomenutu ideju odvela u sasvim suprotnom pravcu. Kada je vizionarski govorio o
ujedinjenju Evrope odmah posle najkrvavijeg od svih ratova, Drugog svetskog
rata, francuski državnik i general Šarl de Gol je stalno ponavljao kako zamišlja
Evropu otadžbina, Evropu naroda, a od toga je postala Evropa birokrata.
Osim toga, de Gol je smatrao da Evropa
počinje na obalama Atlantika i da se širi do Urala. Ona bi, po njemu obuhvatila
i Rusiju i sve evropske zemlje tadašnjeg Sovjetskog Saveza, ali bi ispred vrata
ostala Velika Britanija koja je, po svim analitičarima, strano telo u Uniji.
Upravo je krajem godine britanski dnevni
list Sunday Times objavio u strogoj tajnosti čuvane planove vlade u
Londonu, da progura zakon kojim bi se smanjio broj useljenika iz ostalih
zemalja Evropske Unije za jednu trećinu, na oko 75.000 osoba godišnje. Kabinet Dejvida
Kamerona na ovaj način želi da se bori protiv krize koja zahvata Ujedinjeno
Kraljevstvo, bez obzira što time okreće leđa zajedništvu u Evropskoj Uniji.
Osim toga, Kameron mora da održi izborno obećanje kako će u ovom mandatu da
raspiše referendum o ostanku Velike Britanije u EU.
Najsnažnija od preostalih zdravih privreda
u EU, Nemačka, za sada ide dalje svojim putem. Ponovo ustoličena stara - nova kancelarka
Angela Merkel ne pokazuje znake da želi da menja nešto u političkom
kursu. Anti EU pokret AfD, istina, na izborima održanim krajem septembra nije
uspeo da uđe u Savezni parlament, ali je sa 4,7 odsto glasova knap ostao ispod
cenzusa od pet odsto.
Prema mišljenju analitičara, Berlin će u doglednom
roku morati da preispita svoje učešće u zoni evra, jer ekonomski slabe države
usporavaju i rast nemačke privrede. Takođe, prema najaktuelnijim planovima,
Nemačka će izaći iz evra i vratiti se marki, dok bi evro ostao valuta samo
privredno slabih država. Većina stručnjaka smatra da bi ovo bilo bolje rešenje
od izlaska prezaduženih država iz zone evra i ostanka Nemačke u njoj.
U svakom slučaju, privredni i finansijski
problemi koji potresaju Evropsku Uniju ne dozvoljavaju joj ni da razmišlja o
proširenju u narednih deset godina. Ko je ušao, ušao je i sva energija Brisela
biće usmerena ka tome da se spasu makar neke od tih privreda. Za ostatak, za
one koji još čekaju u predvorju, nema mesta i o njima niko ozbiljno ni ne
razmišlja. Najuticajniji od svih evropskih političara, nemačka kancelarka, bila
je više nego jasna kada je dala naizgled nejasnu preporuku državama kandidatima
kako treba da ostanu na evropskom kursu, ali istovremeno nije ponudila ni naznaku
kada će ući u EU.
A 1.
Strah od pobuna u Evropskoj uniji
Opasnost od krvavih nemira u Evropskoj
Uniji već je bila više puta tema izveštavanja raznih evropskih medija. Tako je
pre nekoliko godina objavljeno da je EU formirala interventnu policijsku
jedinicu za gušenje eventualnih pobuna, koja je opremljena i oklopnim
vozilima?!
Suočena sa mogućnošću izbijanja građanskom
ratu sličnih nemira u svom okruženju, vojno neutralna Švajcarska je prošle
godine odlučila da formira posebne trupe sopstvene armije obučene da štite
granicu od očekivanog talasa izbeglica iz zemalja Evropske Unije.
Da se ozbiljno razmišlja o velikim
nemirima, pokazuje i odluka britanske vlade da ograniči broj useljenika iz
Evropske Unije. Velika Britanija nije jedna od zemalja koje se smatraju
socijalnim rajem, pa dolazak emigranata iz Evrope nije inspirisan dobijanjem
bolje socijalne pomoći od one koju bi imali u zemlji porekla. Kameronov kabinet
najviše brine mogućnost otvorene oružane pobune u nekoj od ekonomski slabijih EU
zemalja, zbog čega bi državljani te zemlje utočište mogli da potraže na
britanskim ostrvima, slično talasu izbeglica koji je Britaniju zapljusnuo tokom
Drugog svetskog rata.