https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istražuje

 

Čopor iz Peći: da li je Bogoljub Karić lažni begunac od pravde, ili "slobodni strelac" i sponzor Aleksandra Vučića? (3)

 

Stado bez  čobana

 

Dva poznata optuženika u Srbiji imaju potpuno različit status. Na jednoj strani je Darko Šarić, koji je pod poternicom nekoliko godina bio predmet nezamislivog progona, a njegova porodica šikanirana, praćena, prisluškivana...Na drugoj je Bogoljub Karić, koji je već godinama u bekstvu, ali su zato članovi njegove porodice u Srbiji zaštićeni poslaničkim imunitetom i aktivno učestvuju u vlasti, kao ugledni građani. Bogoljub Karić, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, uveliko rasprodaje Kosovo. Dok je Šarić unosio kapital u Srbiju, Karić ga je iznosio. Jasno je kome je režim naklonjen. O različitim merilima prema ovoj dvojici optuženika, govori Tabloidov serijal...

 

 

major Goran Mitrović

 

 

U trenutku dok je drugi nastavak Tabloidovog serijala o porodici Karić već bio pred čitaocima, iznenada je stigla vest da su odbegla braća, Bogoljub i Sreten Karić, "spremni" da se vrate u Srbiju "pod određenim okolnostima". Vest je, prema Tabloidovim saznanjima, proširila sama porodica Karić. Nije rečeno koje su okolnosti u pitanju, ali, nije bilo teško pretpostaviti. Naime, Bogoljub i Sreten Karić opravdano smatraju da Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić imaju obavezu da ih amnestiraju od krivice zbog koje su na poternici, jer su u njihovu izbornu pobedu 2012. i 2014. godine uložili najmanje pola milijarde evra.

Zato se na listi narodnih poslanika Srpske napredne stranke danas nalaze Dragomir (na mestu 59)  i Milanka Karić (na mestu 44), koji su taj status dobili kao "čuvari Bogoljubovog uloga", mada ih treba gledati i kao "Vučićeve taoce" preko kojih on izvlači pare od Bogoljuba, ucenjujući ga tamo gde je najosetljiviji.

Izvori vrlo bliski porodici Karić u Beogradu svedoče da su Bogoljub i Sreten potegli mnoge svoje poslovne veze po svetu, kako bi Vučić i Nikolić danas bili na vlasti, te da su čak i poslovi sa Emiratima kojima se Vučić hvali, ustvari "Bogoljubove veze", koje je on, indirektno, preko predsednika crnogorske vlade Mila Đukanovića kao posrednika, omogućio Vučiću.

U nekim "poslovnim misijama" u Crnoj Gori, za interese Aleksandra Vučića, posredovala je i Milanka Karić, sastajući se sa Bogoljubom u Budvi. On kao državljanin lažne države Kosovo, ona kao državljanin Srbije. On kao begunac od pravde, ona kao emisar njegovog formalnog progonitelja.

Karići, Bogoljub i Sreten, izračunali su da je visina njihovog novčanog uloga u političko preduzetništvo Vučića i Nikolića, daleko nadmašila cifru zbog koje su oni optuženi. 

 Zvanično, država Srbija ih tereti  da su "nanošenje štete preduzeću mobilne telefonije Mobtel u periodu od 1998. do 2005. godine, čiji su suvlasnici bili BK-trejd i država" (reč je o sumi većoj od 60 miliona evra). Nezvanično, Bogoljub i Sreten potražuju od  Vučića i Nikolića (preko posrednika) skoro pola milijarde evra, što u novcu što u kompenzacionim poslovima. Ali, po svemu sudeći, spremni su i tako velikog uloga da se odreknu "pod određenim okolnostima", odnosno, ukoliko budu oslobođeni optužbi.

Kariću su čak i ponudili "metodologiju" kako da to Vučić i Nikolić izvedu, a da sve bude "dostojanstveno" i da ne bude štetno po njihovu vladavinu. Tačnije, odbegla braća predlažu da se oni zvanično vrate, da se jave tužilaštvu i da im ono omogući da se brane sa slobode, ali da taj postupak bude kratak i za njih oslobađajući. 

U protivnom, i Bogoljub i Sreten su veoma zainteresovani za istragu koju je EU tražila od Srbije o dešavanjima s Mobtelom i od kraja decembra 2005, kad je država oduzela licencu preduzeću i u aprilu 2006, formirala firmu "Mobi 63" koju je krajem jula iste godine prodala Telenoru. U tom slučaju, kažu upućeni, oni će učiniti sve da sa njima zajedno potone i naprednjački Titanik, zajedno sa Vučićem i Nikolićem.

U jednom pismu upućenom visokom državnom funkcioneru, Bogoljub Karić predlaže da se njemu i Sretenu omogući isti tretman kao i biznismenu Stanku Subotiću-Canetu, pozivajući se na činjenicu da je i Subotić "davao ogromne pare državi i važnim pojedincima", te da i oni u tom smislu zaslužuju da se brane sa slobode i da budu oslobođeni od krivičnog gonjenja, jer su dali "mnogo više nego Cane".

Tako je najavljena nova sezona "otkupa grehova" u Srbiji. Baš u trenutku kad je sastavljena nova vlada. Ukoliko se Karićima, Bogoljubu i Sretenu omogući povratak i budu oslobođeni (kako oni zahtevaju), evropske policijske institucije imaće pune ruke posla. U suprotnom, ukoliko ih Vučić Nikolić i dalje budu držali "na pristojnoj razdaljini", nije isključeno da svoj novac usmere u borbu protiv njihovog režima.

 

 

Šta znaju Karići šta je more?

 

 

 

Mnogo ranije, još u septembru 2010. godine, u vreme kad je Srbijom harao režim Borisa Tadića, njegove prve perjanice, tadašnja ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen, najavili su zaplenu imovine porodice Karić u inostranstvu. Kako su Karići kupovali vile i apartmane po celom svetu, ta je akcija bila jedna od onih "nemogućih misija", zapravo, slika smešne strane jednog nasilničkog režima.

Ipak, postojala je mogućnost da Karićima bude oduzeto nešto u "bratskoj Crnoj Gori". Da se to ne bi desilo, glava porodice Karić je odmah izdala naređenje (iz egzila), da se krene u prodaju imovine u Tivtu i Herceg Novom.

U međuvremenu, nakon što su Karići odbili da plate reket Tadićevom režimu (Bogoljub je grmeo na sav glas: "E, neće vala, nijedan dolar od mene da vide, dokle god je Mlađan Dinkić sa njima!". Čim je postalo jasno da od "kompromisa" nema ništa, Više tužilaštvo u Beogradu je podiglo optužnicu protiv Bogoljuba i Sretena, tako da su Kariću ubrzali prodaju svoje imovine u Crnoj Gori.

Plac u centru Herceg Novog, u naselju Topla, prodala je Bogoljubova supruga Milanka preduzeću „Boka Bilding BB" iz Tivta, a ova tivatska firma ga je preprodala kompaniji „Fonden Holdings Limited" sa Britanskih Devičanskih ostrva. Ovaj plac od 1.818 kvadrata na obali mora u jednom od najatraktivnijih delova Herceg Novog, prodat je tada za 300.000 evra.

Bogoljub, Sreten, Dragomir i Zoran Karić i njihova sestra Olivera Nedeljković su tada prodali i plac od više od 6.500 kvadrata u hercegnovskom naselju Savina, za oko milion evra. Kupac je bilo Društvo "Dana - CG" za promet i usluge eksport-import DOO Herceg Novi.

  Ubrzo su u gradu počele da se nižu spekulacije o tome da su Karići sve to samo fiktivno prodali, jer su konačni kupci bili nepoznati vlasnici takozvanih of šor kompanija i poreskih rajeva pod jurisdikcijom Komonvelta. Upadljiva (sumnjiva, ustvari) bila je, za ondašnje prilike, i relativno mala cena za koju je imovina prodata. Tako su kvadrat zemljišta u naselju Savina, u zoni pored same obale mora, neposredno pored gradskog šetališta "Pet Danica", Karići prodali za 150 evra, a tada se na tom atraktivnom delu hercegnovske obale kvadrat građevinskog zemljišta prodavao najmanje za 400 evra. Poređenja radi, u vreme najvećeg investicione invazije (dolazak ruskog kapitala u Crnu Goru) cena kvadrata na tom području dostizala je i do fantastičnih 900 evra.

Ubrzo nakon ove akrobacije porodice Karić, crnogorski mediji objavili su vest (a lokalna uprava potvrdila) da Karići nameravaju da nakon dobijanja građevinske dozvole nastave gradnju porodične vile u naselju Topla, gde su četiri godine ranije izvršili pripremne radove (u neposrednoj blizini glamurozne vile Vuka Hamovića, tajkuna i mešetara električnom energijom).

 Za plac na Savini na kome su Karići, kako su najavljivali, nameravali da grade hotel iz lanca „Meriot" , planska dokumentacija nikada nije završena, a na prostoru najdužeg gradsko šetališta, u to vreme je rađena izrada Detaljnog urbanističkog plana prema kome je i bila predviđena gradnja više hotela. Shvativši da Bogoljub neće tako brzo moći da slobodno posluje ispred nosa nezajažljivim srpskim vlastima, ostatak porodice Karić je došao na jednostavnu ideju: da brzo izgradi i još brže proda stanove u ovom turističkom centru. U vezi s tim, izneli su i krajnje drzak predlog lokalnim vlastima da "izvrše prenamenu" zemljišta pored same obale mora. To se, srećom, nije desilo.

 

 

Preveslavanje preko mutnih voda

 

 

Pred kraj leta, u avgustu mesecu 2013. godine, kompanija "Braća Karić" je povodom 22 godina nezavisnosti Ukrajine dobila je  nagradu "Lideri XXI veka". Nagrada je u ime porodice i firme primio Dragomir Karić na svečanoj akademiji u Marinskom dvorcu, zvaničnoj rezidenciji predsednika Ukrajine. U tom trenutku, i odbegli Bogoljub nalazio se u publici i oduševljeno aplaudirao neslućenom uspehu svoga brata Dragomira, koji je, kao i on, član Ukrajinske akademije nauka! Pohvaljena je uloga BK Kompanije na ovom tržištu i istaknuto da je ona u Ukrajini prisutna još od 1989. godine (posle sloma komunizma, ovde su se masovno prodavale titule i odličja, posebno onima koji su došli iz bratskih, pravoslavnih zemalja a imali su novac koji je mogao biti od koristi).

Prvu zajedničku ukrajinsko-srpsku kompaniju "Karić-Dnjepr", Karići su osnovali u Dnjepropetrovsku, a ubrzo zatim "Dnjepro-Metal-In" i avio kompaniju "Karić-Dnjepr-Avia".

  U vreme vladavine Julije Timošenko, Kariću su učestvovali i u nezakonitoj preprodaji ruskih energenata, pa su, simbolično, u znak zahvalnosti za ogromne pare koje su zaradili, podigli i spomenik velikoj kneginji Olgi na Mihajlovskom trgu, koji je jedan od simbola Kijeva. Ipak, čim je Timošenkova pala u nemilost, Karići su, kao dobro uvežban orkestar, potražili novog gazdu (Viktora Janukoviča), a preko njega i poslove u Rusiji. U Rusiji su dobili poslove, ali po ruskim zakonima. To je danas jedina zemlja gde je njihovo poslovanje strogo kontrolisano i gde njihove "darove" više niko ne sme da primi, a cene njihovih poslova su takve da je Rusija kao poslodavac, već naplatila svaki dolar koji su Karići opljačkali trgovinom energentima. To ne znači da su posebno povlašćeni i da ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) ne kontroliše svaki njihov korak.

Interesantno je da se Bogoljub u Kijevu prošle godine, pred malom družinom svojih klimoglavaca, pohvalio činjenicom da je ova ukrajinska nagrada "specijalno namenjena  širenju i jačanju saradnje među biznis elitama drugih zemalja prisutnih u Ukrajini". Istina, pored Karića, teško je naći beskrupuloznijih mešetara, posrednika i lovaca u mutnom. Porodica koja je kriminalom preveslala preko potoka Bistrica u Peći, do Dunava i Save, obučena je za pljačku u svim uslovima.

 

 

Potisani sporazum novca i vlasti

 

 

Davne 2005. godine, kada je u Narodnoj Skupštini Srbije, Bogoljub Karić kao vođa političke manufakture "Pokret snaga Srbije", najavio osnivanje poslaničkog kluba, nije imao nijednog poslanika. Aleksandar Vučić, tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, danas korisnik Karićevih "bespovratnih kreditnih linija", rekao je: "...Šta će Bogoljubu Kariću poslanici, on ima nepotističku stranku i njemu je lopovluk metoda delovanja!".

Gradeći polako simpatije kod Demokratske stranke, verbalnim napadima na Kariće, polako je rastao i Vučićev ulog u igri ucena i reketiranja. Što ga je više napadao, Karić mu je više para nudio. I njemu i njegovom "političkom ocu" Tomislavu.

Uvidevši da može na taj način da trguje i sa Demokratskom strankom i sa Karićima, nastavio je igru. Kad je Karić drastično povećao ulog i otvorio Vučiću "kesu", počeo je da menja temu, pa je februaru 2006. godine o Karićima rekao i ovo: "...Ja mislim da su oni na nezakonit način stekli ogromno bogatstvo, ali neka istraga nadležnih organa pokaže svoje. Neću da budem neko ko je sudija i neću da presuđujem. Treba pustiti policiju i sud da rade svoj posao. Smatram da obračun sa tajkunima ne treba da se završi samo na Kariću. Nije valjda Bogoljub Karić jedini u ovoj zemlji koji je nešto zgrešio. Treba da se hapse i ostali mafijaši i lažni biznismeni koji su se obogatili na grbači naroda i koji su oštetili državu."

Vrhunac Vučićeve (i Nikolićeve) prevare sa Karićima desio se krajem 2010. godine, kada je Srpska napredna stranka i zvanično sklopila politički (očigledno, i poslovni!) sporazum sa Pokretom Snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji je tada uveliko bio u bekstvu.

U ovom sporazumu, odnosno, političkom savezu, potpisnici su se obavezali na zajednički nastup, pomaganje i podršku, što podrazumeva i "slobodan protok ljudi i kapitala" između dve stranke. Na jednom od potpisanih memoranduma stoji ime Bogoljuba Karića (ugraviran potpis).

Danas, 2014. godine, ovaj savez Vučića i Karića, prerastao je političke i lukrativne razloge. On je postao šizofreni savez dvojice nezajažljivih ljudi. Jednom od njih je najvažniji u životu novac, a drugom vlast. Vučić zna da je vlast isto što i novac. A Karić (Bogoljub) sa punim pravom veruje da je novac isto što i vlast. Problem je u tome što jedan drugom ne veruju. Obojica su drznici, paranoici i ludaci sa kojima je Srbija stigla do dna. Ili će se oni obračunati među sobom, ili će se narod obračunati sa obojicom. Treće nije na vidiku.

 

 

A 1.

 

"Ne orođuju se oni lako..."

 

Povodom svojih sećanja o porodici Karić i njihovoj "genezi", objavljenih u jednom delu drugog nastavka Tabloidovog serijala, gospodin Drago Vučić, ugledni ekonomista iz Peći, uputio je redakciji i pismo u kome dodatno pojašnjava važne detalje iz njihove prošlosti...

"...Moje kazivanje Tabloidovom novinaru svodilo se na objašnjenje kako su se Karići, sa uzvišenja iznad Peći, za premalo godina obogatili i nastanili se kao prve komšije predsednika Miloševića. Novinaru nije poznato da je po saveznom zakonu (nekadašnje Jugoslavije, prim. red.) davano u Fond za Razvoj Kosova i Metohije, iz dohotka preduzeća, po svakom obračunu poslovanja. Slovenci su inicirali suzbijanje uplate na žiro-račun Fonda, sklapanjem aranžmana o izgradnji privrednih objekata na Kosovu i Metohiji, sa parama koje pripadaju Fondu. Kariću su po Kosovu ograđivali placeve, iskopavali temelje, čak i za jednu crkvu, da bi uzeli pare tim, eto, podvalnim začecima izgradnje!

Jedna grupa tadašnjih novinara NIN-a, nije se mogla odbraniti od Karića, jer su dobili papir da iz Fonda nisu uzeli kredite veće nego za zimnicu! Nikada nisam saznao ko je te novinare savetovao da se baš meni obrate. Rekao sam im da znam kako su uzimali pare iz Fonda, ali da neću da im kažem zbog toga što su me novinari, tokom deset godina branili novinari iz Beograda i zagreba, svi, samo ne iz NIN-a. Bez obzira da li je o tome odlučivao Dragan Marković ili Stevan Nikšić (nekadašnji urednici NIN-a, prim. red.).

Uglavnom, Bogoljub Karić je podvalnim sredstvima zaposeo objekte Zavoda za ekonomske ekspertize, kako je to novinar napisao. U vreme kada 'komunjarska vlast' nije ništa smela preduzeti ni protiv onog drznika što je sa tenkom došao ispred Skupštine, Karić banci se moralo davati i iz primarne emisije, kao što se davalo 'komunjarskim' bankama. Sve je ovo bilo nevažno za opoziciju...

Kad su uzjahale "antikomunjare", Karići su morali podići crkvenu zaštitu na mnogo veći nivo. BK televizija je bila svakodnevna kladionica...

Na pitanje da li su Karići Cigani, mogu da kažem samo toliko da se jedino Bogoljub oženio Crnogorkom, a ovi drugi se ne orođuju tako lako...".

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane