Francuska

Kakve će posledice imati rezultati poslednjih izbora u domovini demokratije?

Francuska se probudila, Evropa poludela

Izbori su bili, a na izborima za Evropu najbolje su prošli oni koji su iz dna duše protiv nje. Logično, jer svaki narod može da se laže dugo, al' nijedan ne može večno. Dođe vreme kada besposlica i besparica osveste čak i dobro isprane mozgove. I tako, dok Francuska, Engleska, Italija, Danska, Mađarska, Grčka i druge članice EU jasno pokazuju i glasanjem dokazuju da bi najradije napustili ovo bratstvo i nejedinstvo na silu, dotle se naša jadna i još uvek mokra Srbija grčevito bori protiv svog naroda da nekako upliva u tu mafijašku zajednicu korumpiranih mondijalista, pa makar se svi podavili osim onih gore, s brda. Jedino njima odgovaraju te subvencirane Evropske jasle, stvorene za uhlebljenja njihove tople braće, švalerki i ostale familije ili rođaka sa sela. Hoćemo li i mi, ludi Srbi, već jednom uvideti besmislemost ove upornosti? Hoće li nam se dati prilika da se izjasnimo o ulasku u Evropsku Mafiju !?

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

U Francuskoj, koja je posle Nemačke najvažniji član EU, nacionalističko-populistička partijica Marine Le Pen osvojila je zlatnu medalju. Tako će u Brisel da stignu dvadeset i četiri deputata eurofoba, kojima će iz budžeta da se izdvoji oko 2 miliona evra dotacija da bi se komforno borili za ukidanje evra i izlazak iz ovog vrzinog kola, u koje su ih uvukli američki špijuni i svetski bankari. To je otprilike reakcija zvaničnih i politički podobnih medija nakon trijumfalne pobede Marine Le Pen. Ova plavokosa dama se baš nameračila da protera celu zvaničnu i, kako ona tvrdi, marionetsku vladu, i da na narednim izborima zatraži od Francuza mandat za oslobađanje države od evropskog jarma. Ni više ni manje. Postoji više razloga zašto danas u Francuskoj populisti imaju najjaču partiju. Katastrofalni pad socijalista na samo 14 odsto glasova i neprekidne afera lopovluka sarkozijeve stranke, podigle su ugled Marine le Pen koja govori glasno ono što svi u sebi misle tiho.

Evropa je poludela zbog uspona populizma i sada svi traže odgovor kako je došlo do toga da se vraćaju antisemitizam, rasizam i ostale mržnje prema strancima koji se pripisuju Le Penovcima. Pre svega Marina le Pen se već godinama pretstavlja kao ozbiljna osoba koja voli svoju zemlju i zna šta hoće. Na drugoj strani sistem " oligarhije " sada zamenjuje tradicionalni stil u politici a takođe je i sve očigledniji amaterizam samog predsednika Olanda koji kao da nema pojma o poslu koji treba da radi. FN se izdvaja kao pandan frontu političke klase koja je udaljena od naroda i bliska finansijskoj mafiji.Treći razlog je potpuno isti sistem vladavine Olanda kao što je bio za vreme Sarkozija. Intervencionizam - po Amričkom receptu i - još plus sasvim neuspešno. Loša procena prema bliskom istoku kao i prema Ukrajini a i da ne pominjemo lokalne afere korupcije. Tu su i pad morala, kao i kriza koja nikako da prođe u Evropi dok je u ostalim delovima sveta već krenula sa mrtve tačke.

Ipak jalova pobeda desnice nije puna podrška populistima. Jedan moj prijatelj i dugogodišnji levičar mi se pohvalio da je ovoga puta glasao za Marinu Le Pen, ne zato što se slaže sa njom već iz razloga što ne može više da odobrava. - Da, glasao sam za FN Marine Le Pen - da bi opozicija ludoj marionetskoj Evropskoj politici ojačala ne samo u Francuskoj već i u celoj Evropskoj uniji. Tako su uradili mnogi - ne kako bi FN ili neki drugi ekstremisti dobili svu vlast već kako bi te problematične partije prenele volju naroda onima koji su gluvi za bilo koju drugo formu opozicije.

Neki drugi komentatori, pa čak i poznati filozofi, objasnili su taj fenomen kao osvetu malih na bezobrazluk i arogantnost jake Evropske komisije. - Kada su vlade Francuske i Holandije poništile odluke referenduma o evropskom ustavu, one su tada zabile nož u leđa ne samo svom narodu već i celoj uniji.

Teško da će EU još dugo , pogotovo ukoliko nastavi da ignoriše volju građana i piša uz vetar. Lekcija nije pomogla da se bilo šta izmeni, već kako se izrazio Fransoa Oland - treba da se ubrza proces integracije sa američkim tržištem i da se EU usmeri ka federalnoj državi. Drugim rečima, Evropa treba da bude svesna da je postala američka kolonija i to još u samom konceptu, nakon Drugog svetskog rata. EU je američki satelit, ali i jedna totalitarna organizacija koja se slepo stavila u službu mondijalizma i pre svega slobodnog tržišta. Bogati su sve bogatiji a sirotinja je sve jadnija, što je normalna posledica razularene ekonomije i beskompromisne filozofije finansijskog kapitala. EU je inkvizicija nove religije, njihovog Boga Profita i svetih apostola ujedinjenih bankara

Ista govna, samo druge muve

Evropa nije ukinula samo granice već i ljudsku logiku, svu zdravu pamet i usput je kompletno zabranila pojam demokratije. Najbolji primer za totalitarnu politiku EU je način na koji se u briselskoj ludnici donose vašni i nevažni zakoni, pravila i norme. Usvajanje odluka je na principu takozvane "ko-odluke". Skraćeno - kao fol neke zajedničke odluke. Ovo soljenje pameti neki nazivaju "obična zakonodavna procedura" ili postupak "suodlučivanja".

U prevodu, to znači da Evropski parlament, (koji je jedini zakonit, jer je izabran od naroda), usvaja zakone koje predlaže nelegalna ili nameštena Evropska Komisija samozvanih oligarha i unapređenih marioneta svetskih lobija. Uglavnom američkih. Takva silna mersionerska komisija, daje sebi za pravo da zastupa interese Unije kao celine. Evropska komisija predlaže nove zakone, koje Savet i Parlament usvajaju ako su na sednici, jer često nisu prisutni lično iz opravdanih razloga, jer imaju po nekoliko funkcija i raznih zanimanja. Uostalom, i da su tu mogu samo da dignu ruku ako su budni.

Vodonoše koji se predstavljaju kao Savetnici Evropske unije, u principu zastupaju interese svojih država članica. U stvarnosti oni mogu samo da glasaju za ono što im narede lobi babaroge ili poltronski raspoloženi i mondijalistički poslušni vladari). I tako ovaj današnji Evropski parlament, koji je od početka zamišljen kao demokratski, u suštini ne predstavlja nikog i ništa u toj nazovi vladi Briselske mafije sem što ljudi koji učestvuju u ovako velikoj podvali vuku velike plate i koriste sve prednosti slatkog života džet set evro-klape.

Sve to skupa je jedna ogavna smesa lažnih obećanja i stvarnih pljačkanja radnih ljudi, koja je zapravo najveći razlog zbog koga su narodi Unije masovno glasali za desničarske evroskepike, pa čak i za ekstremne evrofobe fašističkog smera. Samo da se otarase večitih doživotnih politikanata koji su vanzemaljci u odnosu na realne probleme sitnog naroda. Jer kako se sve češće čuje na zapadnoj strani Evrope, kako god i bilo gde da se glasa, uvek ostaju ista govna i samo se muve menjaju.

Sedam muva jednim udarcem

Da bi svi pobednici na izborima za Evropski parlament imali bar jednu malu grupu, oni moraju da sakupe bar 25 kandidata iz i to iz 7 raznih država. Tek koliko da se demokratija ispoštuje ili da se onemogući bilo kakva opozicija. Marina Le Pen tvrdi da će sakupiti ljude koji više vole svoju državu nego neku zamišljenu Evropu i da će uspeti da stvori grupu koja će imati za cilj da zaustavi dalje pregovore o transatlanskoj uniji sa Ujka Semom.

Ona usput traži da se obnove pregovori o evropskom sporazumu koji treba da garantuje suverenitet nacionalnih država, jezik, kulturu i sigurnost. Da Francuska izađe iz zone evra i da se obnovi prednost nacionalnog zakona nad evropskim. Da svaka zemlja ima svoju valutu, a ne da Grčka i Nemačka imaju istu monetu i različite standarde. Francuska takođe ne bi trebala više da ulaže pare u evropsku rupu bez dna, već da gleda svoju ekonomiju. I pre svega da se ukine ili izmeni Šengen i da se obnove granice kako bi se onemogućio ovoliki priliv nezakonite emigracije.

Da se ukine svaka pomoć takvim emigrantima, jer sama vest o tome da u Francuskoj svako ima neku siću da preživi, plus lekare, bolnicu i školu besplatno, već je poziv na ukrcavanje u čamce za prelaz preko Sredozemnog mora, krstarenje za bedu koje se ponekad završava i na dnu mora. I na kraju, pobednica evropskih izbora u Francuskoj traži takođe da se raspusti francuski parlament i da se održe novi izbori na novom principu.

Da se proporcionalno broju glasova izabere broj poslanika. Francuska je jedna od retkih demokratija gde se glasa većinski u dva kruga i gde se eliminišu oni sa kojima neće da se vlada, dok se ostali ujedinjuju i sabiraju glasove i sve trpaju u jedan džak. Treba znati da se u Evropi koju hvale na sva usta kao poštenu zajednicu naroda zapravo žestoko muva.

U zemlji slobode i ljudskih prava kako Francuzi nazivaju svoju državu, stranka koja dobije 25% glasova ne može da uđe u skupštinu jer tako žele oni koji određuju pravila igre.

S druge strane podobne partije mogu i sa samo 3% glasova da ulete u dvadeset fotelja skupštine. Drugi put kada vam neko pomene evropsku demokratiju i njihovu pravdu, čojstvo i humanost, vi se slatko nasmejte.