Natrag
Sunovrat
Vlada Srbije zamajava javnost donoseći "maglovite zakone", koji ničem i nikome ne služe, jer nisu utemeljeni ni na čemu
Sve je propalo, šta je ostalo?
U privredi Srbije, na kraju 2013. godine, bilo je ukupno manje od milion zaposlenih. Prihodi su u prošloj godini realno opali za 1,2 odsto, jer je inflacija oborila minimalni rast poslovnih prihoda, a samo za kamate privreda je izdvojila u 2013. godini više od milijardu evra! Ovakvi rezultati pokazuju da srpskoj privredi nema spasa, osim ako se neko stručan i pošten uskoro ne angažuje na donošenju hitnih mera. Vlada bi morala na prvom mestu da se posveti analizi ovih, i podataka o poslovanju banaka u 2013. godini, pa da tek onda počne da donosi zakone kojima bi pomogla privredni oporavak. Sve ostalo je zamajavanje.
Miodrag K. Skulić
Agencija za privredne registre početkom juna objavila je saopštenje o poslovanju privrede u 2013. godini. Po prvi put je broj zaposlenih manji od milion, i ima ih 991.030, što je manje u odnosu na prethodnu godinu za skoro 19 hiljada, ili za 1,92 odsto. Kako je broj zaposlenih u prethodnoj 2012. u odnosu na 2011. godinu smanjen za 14,4 hiljade, nastavlja se tendencija opadanja broja zaposlenih.
Glavni udar na zaposlenost odraziće se u drugom polugođu ove godine, obzirom da u preduzećima u restruktuiranju ima još 53 hiljade nazovi zaposlenih, čiji status se mora okončati „lečenjem" ovih preduzeća sa društvenim, ili pretežno društvenim kapitalom, ili, pak, otpuštanjem velikog broja radnika, obzirom da će, bar polovina tih preduzeća, otiću u stečaj i zatim likvidaciju.
Ukupan prihod svih privrednih subjekata ostvaren u 2013. godini iznosio je 8.268 milijardi dinara i nominalno je veći u odnosu na prethodnu godinu za manje od jedan odsto. Ali, ako se uzme u obzir stopa inflacije od 2,2 odsto, koliko je saopštio Republički zavod za statistiku, proizlazi da je realno ostvaren manji ukupan prihod privrede za 1,2 odsto. U prošloj godini ukupna privreda je iskazala neto dobitak od 446 milijardi dinara, a ukupan neto gubitak 469 milijardi dinara, pa je za 23 milijarde dinara veći iskazani neto gubitak od neto dobitka.
Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine (stalne i obrtne) iznosio je na dan 31. decembra 2013. godine 12.290 milijardi dinara i sa 46,08 odsto ta imovina je finansirana preostalim kapitalom, dok su ukupne obaveze dostigle 6.626 milijardi dinara, ili 53,92 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine. Dakle, za 962 milijarde dinara veće su obaveze naših privrednih subjekata od njihovog sopstvenog preostalog kapitala.
Nedostatak sopstvenih sredstava i visoki nivo zaduženosti jedan su od osnovnih razloga iskazivanja visokih gubitaka. Kumulirani gubici iz prethodnih godina, uključivo u to i gubitke iskazane u prošloj godini dostigli su 2.956 milijardi dinara, ili više od 25 milijardi evra. U tim gubicima iskazani gubitak iznad vrednosti sopstvenog kapitala na kraju prošle godine dostigao je 1.152 milijarde dinara, ili više od deset milijardi evra, dok je gubitak kod pravnih lica kojia raspolažu sa sopstvenim kapitalom 1.704 milijarde dinara, ili oko 15 milijardi evra.
Sa takvom krvnom slikom ništa se bolje ne može očekivati ni u poslovanju ove i naredne godine. Zaprepastila nas je slika 50 većih privrednih društava sa pretežno inostranim kapitalom.
Bez kapitala su ostala privredna društva: Lukoil, VIP Mobile, British Tabacco, Novosadska industrija kablova, ATP Sever i Livnica Kikinda. Sa minimalnim sopstvenim kapitalom posluju: Strabag (1,75 odsto), Grand kafa (6,66 odsto), Soko Štark (10,32 odsto), Fabrika kablova Zaječar (11,13 odsto), Fiat Srbija (16,08 odsto) i Idea (16,59 odsto). Sa iskazanim gubitkom u poslovanju 2013. godine, od ovih 50 preduzeća sa inostranim kapitalom, njih 12 je poslovalo sa gubitkom i to: Lukoil (3,2 milijarde RSD), Idea (2,2 milijarde RSD), British Tabacco (1,1 milijardu RSD), VIP Mobil (1,05 milijardi RSD), Heineken (770 miliona RSD), Livnica Kikinda (662 miliona RSD), JT Internacional, Senta (563miliona RSD), Novosadska fabrika kablova (516 miliona RSD), Metro Cach (401miliona RSD), Fabrika kablova Zaječar (399 miliona RSD), ATB Sever (358 miliona RSD) i Jelen Do (263 miliona RSD).
Od preduzeća sa državnim i domaćim kapitalom, najveći gubitak je iskazalo JP Srbijagas, koji je samo u prošloj godini iskazao neto gubitak u iznosu od 49,7 milijardi dinara, ili 75,35 odsto od ukupno ostvarenog prihoda u toj godini. Kumulirani gubici dostigli su neverovatnih 80 milijardi dinara, pa je ovo republičko javno preduzeće od posebnog značaja, ostalo bez sopstvenog kapitala, jer su gubici veći od knjigovodstvene vrednosti imovine za 27,2 milijarde dinara. Celokupna vrednost poslovne imovine, kao i tih 27,2 milijarde finansira se iz tuđih sredstava. Tako su ukupne obaveze dostigle 162 milijarde dinara, ili 1,4 milijarde evra. Toliki nivo obaveza stvara nove gubitke koje, čak, ni Republika Srbija iz republičkog budžeta ne može više da podnosi.
Na listi velikih gubitnika su i Železara Smederevo, koja je samo u prošloj godini iskazala gubitak od 15 milijardi dinara, ili 131 milion evra. Železara zapošljava 5.036 radnika i na prihodu od 21,4 milijarde dinara iskazala je gubitak u visini 70 odsto tog prihoda.
Železnice Srbije sa 18.225 zaposlenih u 2013. godini iskazale su gubitak od 7,7 milijardi dinara, dok su kumulirani gubici dostigli 146,5 milijardi dinara, ili oko 1,3 milijarde evra.
Privreda je u 2013. godini samo za kamate izdvojila 117,5 milijardi dinara, ili više od milijarde evra. Ali, začudo da je u prethodnoj 2012. godini po tom osnovu privreda imala izdatke od, čak, 2,2 milijarde evra. Očito je da se rukovodioci privrednih subjekata ustežu da uzimaju nove kredite.
Prerađivačka industrija zapošljava 308.425 radnika i sopstvenim sredstvima pokriva samo 32,82 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Sa manje od jedne trećine sopstvenih sredstava ova grana privrede ne pokriva ni vrednost stalne imovine (nepokretnosti, opremu, transportna sredstva i dr.), jer joj za to pokriće nedostaje 396 milijardi dinara, ili 3,5 milijardi evra. Tako da obrtnu imovinu u vrednosti od 1.650 milijardi dinara u celini, kao i nedostajući iznos od 396 milijardi dinara, finansira iz kredita i tuđih izvora. Sa obavezama od 2.046 milijardi dinara, ili oko 18 milijardi evra od prerađivačke industrije ne može se očekivati uspešno poslovanje, već, naprotiv, samo iskazivanje i gomilanje gubitaka, u kojima pretežno učešće imaju izdaci za kamate.
Trgovina, kao delatnost zapošljava 191.853 radnika, što čini više od 21 odsto ukupno zaposlenih u privredi. Ovaj sektor angažuje ukupno 2.329 milijardi dinara osnovnih sredstava, a raspolaže samo sa 744 miliona dinara sopstvenog kapitala. Kako to čini samo 31 odsto, jasno je da sa 69 odsto obaveza ova tržišno ključna delatnost nema sosptvenih sredstava, i kao takva ne može da obavlja svoju osnovnu funkciju, već posluje tuđim sredstvima, prevashodno sredstvima prerađivačke industrije, te je jasno zašto je trgovina kao delatnost nesposobna da bude ključni faktor na tržištu.
Finansijski rashodi iznosili su više od 65 milijardi dinara, a finansijski prihodi samo 37 milijardi, pa je po tom osnovu neto rashod viši od 28 milijardi dinara, ili oko 250 miliona evra. Trgovina ima tri osnovne funkcije: distributivnu, selektivnu i alokativnu funkciju. Distributivna funkcija podrazumeva logistiku kretanja robe, a selektivna svojim uticajem na proizvodne subjekte vrši selekciju na tržištu potrebnih i proizvođača koji treba da obustave proizvodnju. Trgovina ima najvažniju funnkciju alokacije sredstava prema proizvodnim subjektima, posebno onim čija roba na tržištu ima izuzetnu prođu. Kako naša trgovina nema nikakvih sopstvenih sredstava sa dugom od 1.655 milijardi dinara, ili više od 15 milijardi evra, ona tu funkciju ne može ni da obavlja. Obzirom da je 87 odsto kapitala u naših 29 poslovnih banaka inostranog porekla, sa takvom trgovinom i sa tuđim bankama ne mogu se podsticati domaći proizvođači. Dakle, tu leži osnovna funkcija Narodne banke Srbije koja nema valjanu monetarnu politiku, jer se ona pasivno odnosi prema pojedinim delatnostima, posebno ničim ne stimuliše prerađivačku industriju koja je osnov realnog sektora privrede i sve dok se u toj centralnoj banci ne izmeni monetarna politika srpska privreda bez finansijski sposobne trgovine neće stati na noge.
Narodna banka Srbije svojom sadašnjom monetarnom politikom prinudno povlači 6,5 milijardi evra iz poslovnih banaka i oročava ih u tri inostrane banke sa godišnjom kamatom od 0,1 odsto, a bankama ne zaračunava nikakvu kamatu, pa po tom osnovu privreda, građani i budžet Srbije plaćaju za jednu trećinu višu kamatnu stopu. Neke zemlje Evrope imaju stimulativnu politiku kojom pojedine delatnosti ralnog sektora stimulišu na taj način što poslovne banke njima odobravaju kredite, a da poslovna banka po toj osnovi ne daj centralnoj banci nikakav novčasni polog, dok na drugoj strani znatni polog traži kod delatnosti označenih kao tržišno neprihvatljivih.
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo zapošljavaju 36.646 radnika i preostalim sopstvenim kapitalom pokrivaju 53,74 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine, dok su obaveze ove grane delatnosti 46,26 odsto, što je znatno povoljnija situacija, nego na nivou ukupne privrede, gde sopstveni kapital učestvuje u finansiranju ukupne imovine nešto iznad 46 odsto.
Rudarstvo ima 33.271 zaposlenog, od čega je pretežan deo na vađenju kamena i peska, te obradi kamena. Ova grana delatnosti sopstvenim kapitalom pokriva 50,51 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok su obaveze nešto manje i iznose 49,49 odsto.
Građevinarstvo zapošljava 70.738 radnika i sopstvenim sredstvima pokriva 40,95 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok obaveze učestvuju u finansiranju poslovne imovine sa 59,05 odsto.
Javna preduzeća, njih 510 sa 98.182 zaposlena u prošloj godini iskazalo je gubitak iznad kapitala 62 milijarde dinara. Obaveze ovih preduzeća dostigle su na kraju decembra prošle godine 669 milijardi dinara, ili skoro 6 milijardi evra. Među njima prednjače Srbijagas i 67 gradskih i opštinskih toplana. Sa neto gubitkom u prošloj godini 59 milijardi dinara i neto dobitkom od samo devet milijardi dinara ova javna preduzeća, republička, gradska i opštinska, iskazala su čisti gubitak od 50 milijardi dinara, ili skoro 450 miliona evra.
Društvena preduzeća koja nisu privatizovana, a predala su godišnje obračune za preošlu godinu, njih 349 zapošljava 5.436 radnika, među njima nisu akcionarska društva kod kojih je poništena privatizacija i veći deo privrednih društava u restruktuiranju. Ukupni poslovni prihodi ostvareni 2013. godine bili su samo 13,7 milijardi dinara, dok su finansijski rashodi viši od prihoda bili, čak, 28 milijardi, ili za više od dva puta. Kapital ovih preostalih društvenih preduzeća preostao je u iznosu od 27,6 milijardi dinara, dok je ukupna vrednost njihove imovine 126,6 milijarde dinara. Sa 99 milijardi dinara obaveza ova društvena preduzeća pokrivaju ukupnu vrednost imovine samo 21,8 odsto. Sa dugom od oko 790 miliona evra jasno je da su skoro svih 349 privrednih subjekata pred bankrotom i stečajem. Agencija za privatizaciju skoro pune tri godine ne objavljuje javne oglase za aukciju ili tendere ovih društvenih preduzeća, a vlada i skupština donose zakon kojim se preduzećima u restruktiranju produžuje rok do kraja godine, iako je Ustavni sud Srbije zaključio da je protivustavno i nesaglasno i suprotno zaključcima Ustavnog suda dalje produživanje roka za naplatu poverilaca od preduzeća u restruktuiranju.
Konačno, vlada Republike Srbije mora da razmatra ovu analizu Agencije za privredne registre, kao i analizu o poslovanju banaka i drugih finansijskih organizacija, jer te dve analize daju odraz pravog stanja u privredi i finansijskom sektoru.
Na osnovu zaključaka sa posebne sednice vlade posvećene samo ovim analizama jedino se može sagledati sadašnje pravo ekonomsko stanje u Srbiji. Ako se to stanje ne konstatuje na sednici vlade i ne donesu odgovarajući zakoni, vlada se samo zamajava i donosi "magla zakone" koji ničem i nikome ne služe, jer nisu utemeljeni na pravim osnovama.