Preko pune linije

Velika Albanija u novom veku, uz pomoc Amerike i Vucicevog režima

Srbija sve kraca

Stogodišnji snovi albanskih ekstremista o stvaranju velike Albanije, kojom bi bile obuhvacene teritorije Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grcke, u ovom veku skoro da su postali realnost. Uz ogromnu pomoc Sjedinjenih Americkih država, ali i nekih ultra-islamskih pokreta na srednjem istoku, naoružane su, obucene i javno promovisane albanske separatisticke vojske, lokalne milicije, i grupe agitatora za rad sa masama. Na vrhu politicke pozornice u regionu, Amerika i njeni eksponenti u Evropskoj uniji, stavili su pred Srbiju nemoguci zadatak: da prizna albansku državu na Kosovu, a sa njom i nezavisni status opština Preševo, Bujanovac i Medveda. U te tri opštine, danas kao slobodni gradani šetaju bivši teroristi OVK, koje je nedavno pozdravio i albanski premijer Rama. Kako je poklonicima ideje velike Albanije pomogao Vucicev režim? Ipak, ostaje nada da Velike Albanije nece biti, jer su svi dosadašnji projekti americke adminstracije, pocev od Iraka, Libije, Egipta, Sirije, pa do Ukrajine - propali

piše: major Goran Mitrovic

Dana 11. novembra 2014. godine, odmah iza takozvane administrativne granice izmedu Srbije i lažne države Kosovo, na prelazu Konculj, albanski premijer Edi Rama, zahtevao je da džip marke "Volksvagen Tuareg", u kome se vozio, inace službeno vozilo albanske policije, registarskih tablica AA 532 HM, braon boje, bude zaustavljeno. Rama je izašao i srdacno pozdravio okupljene kosovske Albance koji su razapeli zastavu sa mapom Velike Albanije. Vozilo nije videno u Beogradu, prilikom Ramine posete, dan ranije, a izvori Tabloida svedoce da je ono ušlo na teritoriju Srbije preko Kosova, na dan Raminog dolaska u Preševo. Kako je, i sa cijim odobrenjem u Srbiju ušlo službeno vozilo albanske policije? Da li je uopšte dobilo bilo cije odobrenje? Jer, ako je poznato da Srbija više nema nikakvih mehanizama da sprovodi svoje zakone na Kosovu i Metohiji (a, dobrim delom i u opštinama juga Srbije gde žive Albanci), onda nije teško razumeti kako je "Volksvagen Tuareg" albanske policije (star tri godine, prešao oko 60.000 kilometara), prošetao od Tirane do Preševa. Bila je to demonstracija teritorijalnih pretenzija i promocija velikoalbanske države, u punom smislu te reci. Uostalom, Rama je ironicno, u svom govoru Albancima u Preševu, doslovno kazao da nema Velike Albanije nego da ce u velikoj Evropi svi Albanci živeti u jednoj državi.

Ova igra recima, sprdnja sa celim svetom, direktno je pokrenuta pre više decenija, od strane albanskog lobija u americkom Kongresu, debelo placanog narko-dolarima, preko njujorške albanske mafije. Te cinjenice su starije i od Rame i od Vucica.

Naime, velikoalbanska ideja vuce svoje korene još iz XIX veka. Podsticana je od Otomanske imperije koja se polako gasila, a kasnije od strane italijanskih i nemackih fašista, a danas, od strane americkog imperijalizma i islamskog fašizma. Cilj je uvek bio isti: gurnuti što dalje pravoslavne Srbe i osujetiti ruski uticaj na Balkanu. Rat izmedu Srbije protiv velikoalbanskog nasilja traje više od jednog veka. Niko, nikada, nijedna srpska vlast u tom periodu, nije prihvatila diktat spolja, u pogledu velikoalbanskih fantazija. Tek je, u ovom veku, dolaskom veleizdajnicke družine na celu sa Aleksandrom Vucicem, pronaden nacin da se Srbi do kraja ponize i prihvate ono što nijedna ranija generacija nije. Vucic je potpisnik takozvanog Briselskog sporazuma, fakticki akta o priznanju albanske države na Kosovu i Metohiji. On je i kljucna licnost odgovorna za indoktrinaciju Srba na Kosovu, kojima je cak i pretio ako ne pristanu da glasaju za albansku državu.

Kap je prelila cašu kad je 10. novembra ove godine, kasno popodne, javnost u Srbiji po prvi put cula, da je sumanuti srpski premijer, Aleksandar Vucic, potpisao medudržavni akt kojim se omogucava gradanima Albanije da prelaze granicu Srbije sa licnom kartom, i prihvatio da Srbija (kreditom EBRD!) krene u izgradnju auto-puta Priština-Niš. Tako je, bez obzira na lošu predstavu o "ponosnom premijeru" koju je pokušao da izvede, Vucic širom otvorio vrata projektu takozvane Velike Albanije. Istina, to više nije "projekat", nego cinjenica sa kojom ce se svet uskoro suociti.

Pozadina Ohridskog sporazuma

Posle americkog ulaska na Kosovo i Metohiju 1999. godine i stacioniranja njihovih vojnih snaga na tlu Srbije, Velika Albanija je i neformalno pocela da postoji. Razlog zbog koga je ovaj mracni naum još uvek živ, svakako je i politika Sjedinjenih Americkih Država, koje godinama unazad pripremaju stvaranje velikoalbanskog koridora kojim bi prolazila arapska nafta i gas sa srednjeg istoka. Velike i nepremostive smetnje ovoj bahatoj, imperijalnoj ideji, su Rusija i narastajuci islamski fašizam. Rusija je pozicionirala svoju ulogu u Srbiji, posebno u jugositocnoj Srbiji u regionu Niša, kako bi sprecila americko i velikoalbansko osvajanja ovog dela Srbije i Balkana. Islamski fašizam na srednjem istoku, danas je otvoreno u ratu sa SAD i preuzeo je veliki deo naftnih izvora u Iraku.

Ipak, i pored toga, jugoistok Evrope, posebno deo kroz Srbiju, uvek je bio i bice najkraci tranzitni put izmedu zapadne Evrope i naftom i gasom bogatog podrucja srednje Azije. Velikoalbanski ideolozi više i ne kriju da im se žuri sa stvaranjem države "svih Albanaca". Tako je nedavno, direktor nekakvog albanskog "Instituta za regionalne prognoze" i savetnika trojice albanskih premijera, istoricar Koco Danaj, zagovornik i promoter pokreta "Prirodna Albanija" (što je drugo ime za Veliku Albaniju), bio je toliko drzak da je uputio i cirkularno pismo premijerima balkanskih država u kojima živi albanskog stanovništvo, tražeci od njih da se odreknu dela teritorije, na ime stvaranje "prirodne", odnosno, Velike Albanije!

Osim Srbije, medu one zemlje koje su izložene brutalnoj velikoalbanskoj agresiji, finansiranoj i instruiranoj direktno od strane vlade SAD, nalaze se Makedonija, Crna Gora, ali i Grcka, na cijem severu živi, što legalno, što ilegalno, oko pola miliona Albanaca. Grcka država nikada nije uspela da ih popiše, ili na neki drugi nacin registruje, uprkos tome što je clanica Evropske unije i što su joj svi najsavremeniji administrativni mehanizmi pri ruci.

Malo je poznato, ali, agenti CIA-e i vojnih obaveštajnih službi SAD, bili su inicijatori i kreatori potisivanja takozvanog Ohridskog sporazuma, kojim je i zapocet proces politickog reformisanja Makedonije, kroz ustavne izmene i usvajanje niza novih zakona, koji su prakticno omogucili da Albanci u Makedoniji dobiju svoju paralelnu državu.

Ohridski sporazum je bio planiran u Vašingtonu kao dokument, u mnogo cemu srodan Kumanovskom sporazumu. Razlika je jedino u tome što je Kumanovski sporazum "vojno-tehnicki" koji podrazumeva zvanicnu okupaciju dela Srbije, a Ohridski sporazum je bio nacin da se pravoslavni Makedonci uklone istocno od reke Vardar, bez rata.

I jedan i drugi sporazum imali su za cilj stvaranje Velike Albanije, kao svojevrsnog americkog koridora prema srednjem istoku. Americka ideja jadranskog autoputa, do Draca, preko Hrvatske i Crne Gore, takode je deo ideje kontinentalne izolacije Srbije i pokušaj blokade svih luka na Jadranu za ruske energente. Sve ovo, poremetio je ruski i evropski projekat "Južni tok", kojim bi citav krug zemalja, od Bugarske, Srbije, Madarske, Slovenije, Austrije i Italije, bio energetski trajno zbrinut.

Crnogorski ogranak albanskih teroristickih frakcija sa Kosova, direktno lobiraju kroz crnogorski parlament za svoje interese. Tako je 2013. godine, prestavnik albanske zajednice u Crnoj Gori tražio više mesta u parlamentu za albanske partije, medu kojima ima i dve koje zagovaraju otimanje dela teritorije Crnoj Gori.

Amerika traži slabe tacke cak i u najmanjim zemljama poput Crne Gore. Americka podrška nezavisnosti Crne Gore i Kosova, imala je za iskljucivi cilj slabljenje Srbije. Ni to nije bilo dovoljno, pa su americke obaveštajne službe podigle na noge vode velikoalbanskog pokreta, koji sada javno izjavljuju da su SAD i Rusija dogovorili prekrajanje granica, i to tako što ce se preševska dolina, Kosovo i deo Makedonije i Crne Gore, naci u okviru velike Albanije. Sa zvanicne strane, to potvrduju i americke vlasti koje velikoalbansku ideju "pakuju" u dva integraciona procesa: pridruživanja citavog regiona NATO paktu i Evropskoj uniji.

Uloga i zadatak Aleksandra Vucica, premijera Srbije, po svemu sudeci, psihicki veoma nezdravog coveka, ali za amerikance vrlo korisnog, je da sprovede u delo dodatno prekrajanje Srbije, koje treba da obezbedi specijalni status Albancima, do konacne promene Ustava Srbije, kojim bi se priznalo Kosovo. Americki predlog koji se još uvek ne iznosi dovoljno javno, nego samo nezvanicno, podrazumeva da u slovu Ustava Srbije, nova država Kosovo dobije i svoj albanski "distrikt" sa dvojnom administracijom (kosovsko-srpskom), sve do konacnog proglašenje Velike Albanije.

Osakacena Srbija

U godini koja predstoji, prva na udaru velikoalbanske agresije bice Makedonija, gde postoje najmanje tri velike albanske paravojne formacije, dobro naoružane i spremne da preko noci preuzmu svu vlast zapadno od reke Vardar. Glavni grad Skoplje, vec je etnicki podeljen, na albanski i makedonski deo, još gore nego Mostar posle rata na muslimanski i hrvatski. Nedavno je na zgradu Vlade Makedonije, grupa koja pripada makedonskom ogranku oružanih formacija Velike Albanije, pucano iz rucnog bacaca. Granata "RGB-6" hrvatske proizvodnje, zabila se u ovaj šticeni državni objekat. Pocinioci nisu uhvaceni.

Neposredno pre toga, formirana je i albanska garda koja sebe naziva zaštitnicom „Republike Iliride", iza koje stoji izvesni Hamdi Ndrecaj, sa nadimkom Panter, koji se na društvenim mrežema javno predstavlja sa svojim saborcima iz OVK. Ndrecaj je poreklom iz Nemacke, a trenutno živi u Uroševcu, na Kosovu, prima instrukcije od CIA-e BND i americke vojne bezbednosti. On je samo jedan od raznih "voda" obucavanih i Zaadnoj Evropi i Americi i dovedenih da u ime velikoalbanske ideje, otvaraju prostor americkoj imperiji.

Proglašenje tzv. „Republike Iliride" izvršeno je usred Skoplja, na platou ispred spomenika Skenderbegu, krajem septembra ove godine, gde je akt o osnivanju procitao samozvani predsednik, bivši poslanik makedonskog parlamenta i lider prve albanske stranke u samostalnoj Makedoniji (PDP) - Nevzat Halili. Garda samoproglašene „Republike Iliride", pred ocima makedonskih vlasti, vec mesecima patrolira svim makedonskim mestima u kojima žive Albanci.

Objavlili su i proglas u kome kažu da ce štab njihove garde imati policijsko obezbedenje u gradovima koji pripadaju „Republici Iliridi", te da su njihovi ciljevi potpuno jasni: „Saglasno interesima Republike Iliride dejstvovacemo sve dok naša platforma ne ude u Ženevsku konvenciju", navodi se u saopštenju i dodaje da je „Republika Ilirida realnost koju niko nema pravo da sabotira".

Nije slucajno, nego sasvim namerno, i sa instrukcijama iz Vašingtona: samoproglašeni „predsednik" nove države je rekao da je odluka o proglašenju Iliride doneta na osnovu Ustava SAD, u kome piše da svaki covek ima pravo na samoopredeljenje! Dodao je još i to, da zahtev da Makedonija funkcioniše kao država sa dve republike i pociva na „primeru bivše federacije izmedu Srbije i Crne Gore". Halili je otišao toliko daleko da je pozvao i makedonskog premijera Makedonije, Nikolu Gruevskog, da „naredi parlamentu da zapocne postupak za federalizaciju Makedonije"!

Na jugu Srbije, takozvana Oslobodilacka Vojska Preševa, Medvede i Bujanovca ( OVPMB), nastala je još devedesetih godina, kao albanska teroristicka paravojna formacija, koja se bori za otcepljenje doline Preševa od Srbije, a za pripajanje Kosovu odnosno, buducoj velikoj Albaniji. Njeni pripadnici su se prvi put pojavili u javnosti januara 2000. godine, na sahrani brace Šaciri, koji su, u uniformama OVK, napali srpsku policiju i pobijeni u unakrsnoj vatri u selu Dobrosin. OVPMB je u svom borbenom poretku imala 1.000-2.000 dobro naoružanih boraca.

I mada država Srbija (kao i njena prethodnica SRJ) zvanicno tretira OVPMB kao teroristicku organizaciju, vecina njenih pripadnika živi i radi u Preševu, Bujanovcu, Medvedi (neki od njih i na Kosovu i u Makedoniji). Veliki broj lokalnih komandanata i boraca OVPMB koji se prethodno borio u redovima OVK, danas živi mirno u Srbiji. Bilo je slucajeva da neki od njih dobiju i kredit od države Srbije za pokretanje licnog biznisa, ali to u beogradskim medijima, pod budnom kontrolom režima, nikada nije ozbiljno istraženo.

Oslobodilacka Vojska za Preševo, Medvedu i Bujanovac, postojala je od 26. januara 2000. godine do juna 2001. godine. Navodni cilj OVPMB je bio da se navedene opštine otcepe od Srbije, i pridruže Kosovu i Metohiji, kako bi se u slucaju nezavisnosti Kosova nova država proširila na delove gde još ima Albanaca. U pocetku OVPMB nije otvoreno zalazila u sukobe sa nekadašnjom Vojskom Jugoslavije, ali, njeno prvo vece angažovanje desilo se tokom bitke kod Bujanovca, u leto i jesen 2000. godine.

Aktivnost OVPMB je bila usko povezana sa borbom tzv. Oslobodilacke nacionalne armije u Makedoniji tako da su i najveca ratna dejstva na jugu Srbije izvršena upravo pocetkom rata u Makedoniji februara i marta 2001. godine.

Tako stvorena veza, izmedu albanskih paravojski na jugu Srbije i u Makedoniji, nije prekinuta ni do današnjeg dana. Srpske bezbednosne strukture su pratile i "konstatovale" tu cinjenicu, ali, zbog zvanicne politike koja je, slobodno govoreci, kapitulantska, kriminalna i izdajnicka, nikakvih akcija u cilju sprecavanja protoka informacija, oružja i novca nije bilo.

Od kako je posle završetka rata 1999. godine, pod americkim vojnim pritiskom stvorena takozvana "kopnena zona bezbednosti", zapravo, sigurnosna zona dužine oko pet kilometara, izmedu Kosova i Metohije i centralne Srbije, bivši teroristicke organizacije OVK su formirali baze u razoružanoj zoni i srpska policija je morala da prestane patrolirati oblast pod pretnjom smrti. Napadi su sprovodeni i protiv onih albanskih politicara koji su se suprotstavljali OVK. Potpredsednik ogranka Socijalisticke partije Srbije u Bujanovcu, Albanac Zemail Mustafi je ubijen od strane OVPMB. Bilo je i masovnih ubistava civila, a jedan od najkrvavijih napada je bila eksplozija bombe u autobusu u selu Livadice kod Podujeva, gde je poginulo dvanaestoro Srba. OVPMB je imala i svoj logor za zarobljenike na teritoriji Kosova, u selu Donja Breznica.

Zanimljivo je da je komandant OVPMB, izvesni Šefket Musliju, inace, auto-mehanicar iz sela Konculj, još 17. januara 2001. godine potpisao saopštenje u kojem je tvrdio da je takozvano istocno Kosovo (jug Srbije) konacno slobodno, ali da je i dalje neophodna pomoc i podrška patriota iz dijaspore i brace sa Kosova. Skoro istu recenicu je ponovio 11. novembra 2014. godine, albanski premijer Edi Rama, na kraju svog jednosatnog govora u sali Skupštine Opštine Preševo, samo što je još dodao i da ce pomoci Evropska unija u svemu tome.

Vladi Aleksandra Vucica, koja je fakticki priznala albansko Kosovo, sada ne sme ni na teritoriji osakacene Srbije da deluju. U Velikom Trnovcu ne smeju da naplate ni struju, a ne smeju ni da je iskljuce. Pretnje oružanom pobunom su svakodnevne, samo to javnost u Srbiji ne može da zna, jer živi u medijskom mraku.

A 1.

Jug Srbije, sever velike Albanije

Kao najseverniji centar velikoalbanske "straže", vlada SAD-a je odabrala baš jug Srbije i takozvanu "kopnenu zonu". Ruske obaveštajne službe su za ovo odavno znale, pa su forsirale ideju da opreme jedinici Vojske Srbije i postave najvece bazu na Balkanu na tom prostoru, ali je u vreme dva mandata Borisa Tadica to izbegnuto, kako se "zapadni prijatelji" ne bi pobunili. Inace, ilegalni centar terorista iz OVPMB bio je i ostao Veliki Trnovac. To je najvece albansko selo u Srbiji. Prema podacima BIA u tom selu su se nalazili bunkeri sa oružjem, kao i tajne laboratorije i skladišta sa heroinom. Neka su otkrivena, neka nisu. Veliki Trnovac je i centar za ideološku i versku indoktrinaciju Albanaca, ali i centar medunarodnog terorizma. U njemu su, na primer, do 2001. godine boravila cetvorica mudžahedina, ciji je zadatak bio da stvore prvo radikalno islamsku, a zatim i antisrpsku atmosferu, kao u Bosni pocetkom devedesetih, a potom da izvrše obuku mladih Albanaca za diverzantske i teroristicke akcije protiv Srba. Ova akcija mudžahedina je izvedena uz pomoc Albanije i SAD jer su ovi islamski fundamentalisti za nju pripremani u americkoj vojnoj bazi Indžirlik, u Turskoj. Od tada do danas, kroz Trnovac je prošlo dosta takvih "turista", sa blagoslovom, a neki i sa pasošima SAD.