Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (15)

Opet magle oko „Kontese"

Pre 44 godine zaječarska vlast je, misleći na potomstvo, kupila u Baošićima, kod Herceg Novog, plac od 5,5 ari sa namerom da na njemu izgradi letovalište. Najpre zbog nemaštine, a potom zbog ratova i sankcija ta ideja nije realizovana, a sadašnja vlast traži način da to zemljište proda ne bi li zakrpila rupe u budžetu koje je sama napravila.

Vuksan Cerović

Kada je 11. juna 1970. godine, sa Brankom Pavlovićem iz Baošića sklapao ugovor o kupovini placa površine 5484 metra kvadratna Milan Paunović, tadašnji predsednik Upravnog odbora Fonda za neposrednu dečju zaštitu u Zaječaru, ni u najpesimističnijoj varijanti nije mogao da zamisli šta će se sa tim zemljištem događati u narednim decenijama. Verovao je, pričao nam je Paunović više puta tokom minulih godina, da će na tom mestu, koje se nalazi pored samog mora, letovati hiljade Zaječaraca svake godine. U početku je tako i bilo: u organizaciji ovdašnjih izviđača Zaječarci su rado išli u Baošiće. Onda se u posao uključilo i UTP "Srbija", zatim je napravljen projekat za izgradnju hotela sa 400 postelja, Vlada Srbije je krajem osamdesetih godina prošlog veka odobrila sredstva za gradnju zaječarskog odmarališta, a onda je sve palo u vodu. Pravog objašnjenja zašto se to dogodilo gotovo i da nema.

O placu u Baošiću uglavnom se ćutalo sve do 2005. godine. Tada je, dok je na čelu opštine Zaječar bio Goran Petrunović, raspisan javni poziv radi zajedničke izgradnje, na koji su se javili Marijana Dabović iz Baošića i "Kapitel" d.o.o. iz Užica. Izbor je pao na Marijanu Dabović, o kojoj, po svemu sudeći, u tom trenutku u Zaječaru niko ništa nije znao, niti se bavio utvrđivanjem njene investicione sposobnosti i pouzdanosti.

U bajkama je sve moguće

Petrunović nije potpisao ugovor jer ga je u međuvremenu sa dužnosti predsednika opštine smenio njegov koalicioni partner Boško Ničić. Potpisan je 9. marta 2005. godine pod brojem 360 - 2 i zaveden u Opštinskom sudu u Herceg Novom pod poslovnim brojem 06-I-970/2005. To je u Zaječaru predstavljeno kao veliko dostignuće nove vlasti i prekid decenijske čamotinje na placu u Baošiću na kome su u tom trenutku u dve barake koje je, sa nadom da će graditi hotel, podigla zaječarska "Timogradnja", stanovale izbeglice.

Ugovorom je gospođa Dabović obećala da će na placu, koji je po urbanističkim dokumentima Republike Crne Gore i opštine Herceg Novi, bio rezervisan za izgradnju hotela, sagradoti stambeno-poslovni objekat u kome će 1000 kvadrata bruto površine pripasti gradu Zaječaru. Na sumnje da se takav objekat na tom zemljištu ne može graditi, gospođa Dabović, koja je ugovor odmah uknjižila kod Katastra u Herceg Novom kao teret na zaječarskoj imovini, nonšalantno odgovarala da ona ima "jake veze" u crnogorskoj vlasti i da to neće biti problem. Ta priča je zapravo bila uveravanje da je u bajkama sve moguće.

Onima koji nisu verovali u bajke, od početka je bilo jasno da je ugovor sklopljen na štetu Zaječara, jer je u članu 6. doslovno pisalo: "...Drugi ugovarač se obavezuje da poslovno - stambeni objekat apartmanskog tipa izgradi u roku od dve godine, računajući od dana dobijanja odobrenja za gradnju."

Drugim rečima - malo sutra! Ali, da bi priča bila malo uverljivija, u Zaječar je stigao nekakav projekat i gomila fotografija stambeno - poslovnog kompleksa "Kontesa", sa posebnim naglaskom na deo "koji pripada" Zaječaru.

Naravno - bilo je malo sutra. Dozvola za gradnju nije izdata, u Zaječaru se zbog toga nisu baš preterano sekirali dok nisu učestala pitanja odbornika šta se dešava sa pomenutim zemljištem i postoji li neka komunikacija sa suinvestitorom. Odgovor Jasmine Gačević Mladenović, tadašnjeg načelnika Gradske uprave Zaječar bio je - da u dve minule godine pisane komunikacije nije bilo!?

Pošto je i vrapcima u Zaječaru postalo jasno da od "Kontese" u Baošićima nema ništa i da plac sa koga su oterana izbeglice i porušene barake polako postaje prašuma u srcu naselja, genijalni zaječarski vlastodršci su došli na ideju da gospođa Dabović u Đurićima (zaseoku Kamenara) izgradi objekat od 1000 kvadrata na placu od 10 ari!?

Ekspresno je napravljeno Rešenje o pribavljanju nepokretnosti u Đurićima III br. 02 - 61/09, od 06.07. 2009 godine, sa potpisom Boška Ničića i pečatom grada Zaječara. Na sednici Gradskog veća, na kojoj je ta ujdurma trebala da se finalizuje, neočekivano su zatraženi dokazi da je zemljište u Đurićima vlasništvo Marijane Dabović, jer je uvidom u podatke na sajtu Uprave za nekretnine Crne Gore ustanovljeno da nije, nego su vlasnici bili izvesni Vićenco i Emilio Mihoč, koji žive u Argentini.

Već potpisano Rešenje o pribavljanju nepokretnosti u Đurićima vraćeno je u fioku, ali je Vladi Srbije preko Direkcije za imovinu ipak upućen zahtev sa potpisom Jasmine Gačević, načelnice Gradske uprave, da da zeleno svetlo za pomenutu zamenu. U obrazloženju je iznet niz neistina, počev od toga da je ugovorom iz 2005. godine ugovorena izgradnja posebnog objekta za grad Zaječar u Baošiću, do toga da je 10 ari u Đurićima, po vrednosti lokacije, u pogledu blizine mora i slično, ravno parcelama površine 55 ari u Baošiću! Predlog je, zvuči neverovatno, ali je istina, obrazložen tvrdnjom da je reč o iznuđenom potezu, jer je utvrđeno da se u Baošiću po važećim urbanističkim propisima ne može izgraditi ugovoreni objekat, što je bilo poznato još 2005. godine kada je ugovor potpisan.

Naravno, saglasnost nije dobijena nego je Direkcija za imovinu Republike Srbije dopisom 04 broj 351 - 102/2009 od 24. 09. 2009. godine, zaječarskim vlastodršcima naložila da se ugovor sa Marijanom Dabović raskine, što do danas nije urađeno.

Seci uši, krpi dupe!

Nova PRS-ova vlast u Zaječaru, koja je zajahala na leđa Zaječaraca u maju 2013. godine, pokazala je neverovatno neznanje kada je u pitanju organizovanje i funkcionisanje lokalne samouprave, ali i neverovatan talenat za trošenje novca iz budžeta. Kroz Zaječar su prodefilovale kolone „kadrova" i tezgaroša iz Beograda, Bora, Knjaževca i drugih gradova u Srbiji. Za godinu i po u Zaječaru je promenjeno više članova Gradskog veća i pomoćnika gradonačelnika, nego što se u drugim gradovima promeni za tri mandata. Praktično bez ikakvog smislenog objašnjenja i suvislih razloga (osim izbegavanja da se plate dugovanja) likvidirane su tri ustanove, a osnovana dva privredna društva sa ograničenom odgovornošću (Agencija za strateški razvoj i Sportsko-poslovni centar „Timok") što se odmah pokazalo kao prava besmislica. Još je katastrofalnije i tragičnije posledice imala investiciona politika PRS-ove vlasti na čelu sa estradnim menadžerom Sašom Mirkovićem.

Zaječar je obezbedio mesto u istoriji bezumlja time što je srušio upotrebljiv most na Crnom Timoku da bi štetočinska vlast izgradila novi „po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji". Iako je taj most u trenutku kada ovaj broj „Tabloida" bude na kioscima trebao da bude završen, još uvek nije izašao iz temelja. Stručnjaci tvrde da će koštati znatno više od ugovorenih 137.820.000 dinara. Rekonstrukcijom Ulice Nikole Pašića, brutalno je pogažen važeći Generalni urbanistički plan uz nesumnjivu podršku resorne ministarke Zorane Mihailović.

Republička urbanistička inspekcija je poništavanjem lokacijske dozvole to nasilje, koje je trebalo da košta 72.000.000 dinara, privremeno zaustavila, ali verovatno ne trajno. Po rečima Zaječaraca koji se razumeju u građevinu način na koji se „uređuje" staro groblje je još jedan primer građevinskog bezumlja. Posao je ugovoren na 47,7 miliona dinara, ali se pokazalo da to nije dovoljno ni za završetak polovine „grandioznog" poduhvata, pa je Odlukom o budžetu za 2015. godinu za dodatne radove planirano još 30 miliona(!?), a verovatno će biti utrošeno još više. Ima u Zaječaru ljudi koji tvrde da je cena radova na starom groblju naduvana bar za 30 odsto.

Pošto su „genijalni građevinski poduhvati", tezgaroši, kadrovi, muzikanti i podmazivanje medija, napravili velike rupe u budžetu grada Zaječara, vlastodršci su se setili placa u Baošiću, čijom bi prodajom moglo dobiti milion i po do dva miliona evra, što bi taman bilo dovoljno da se popune provalije u gradskom budžetu.

Pripreme za prodaju zemljišta u Baošiću započete su još u prvoj polovini 2014. godine. Na predlog odbornika Dejana Zdravkovića, predsednika odborničke grupe „Pokrenimo Zaječar-SNS", koju najvećim delom čine Mirkovićevi PRS-ovci, Skupština grada Zaječara donela je, 17. maja 2014. godine Rešenje o davanju ovlašćenja gradonačelniku grada Zaječara koje doslovno glasi: „Ovlašćuje se gradonačelnik grada Zaječara da privede nameni svu imovinu grada Zaječara i ukoliko je potrebno zaključi anekse svih ugovora vezanih za imovinu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, kao i van granica Republike Srbije."

Zaječarci, koji su pročitali taj dokumenat, objavljen u „Službenom listu grada Zaječara" broj 26. od 17. maja 2014. godine, mahom su pomislili na plac u Baošićima, jer grad Zaječar druge imovine izvan Srbije nema. Šest meseci kasnije, 11. decembra 2014. godine donet je novi Zaključak, koji glasi: „Ovlašćuje se gradonačelnik grada Zaječara da u cilju regulisanja svojinskih i državnih (!?) prava i stavljanja u funkciju, odnosno privođenja nameni nepokretnosti koje pripadaju gradu Zaječaru, u najboljem interesu grada, a uz saglasnost Gradskog veća grada Zaječara, zaključi odgovarajuće ugovore, anekse, sporazume i druga potrebna pismena sa pravnim i fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije, kao i na teritoriji drugih država u kojima se nalazi imovina grada Zaječara". To što u Statutu grada Zaječara (član 39. tačka 17.) piše da Skupština pokreće postupak otuđenja nepokretnosti, PRS-ovce mnogo ne zanima.

U međuvremenu, službeno ili neslužbeno u Baošiće je, pouzdano znamo, putovalo više predstavnika lokalne vlasti, ali i neki likovi koji su bili bliski bivšoj vlasti i koji su neslužbeno, ali sasvim izvesno, učestvovali u dešavanjima oko zaječarskog placa u tom mestu. Prema nezvaničnim informacijama, jer zvaničnih jednostavno nema, na sednici Gradskog veća nedvosmisleno je rečeno da plac u Baošićima mora da bude prodat. Pominjane su, priča se, i cene koje su znatno niže od cena po kojima se prodaje zemljište pored Jadrana.

Konačno, ovih dana smo pouzdano saznali da je u igri opet Marijana Dabović. Opet se radi o zajedničkoj gradnji, ali na drugom placu površine od oko dva i po ara koji je od mora udaljen barem 800 metara. U igri je i neka njena nezavršena kuća od 350 do 400 kvadrata u Petrovcu, koja je takođe oko 800 metara udaljena od obale. Obe lokacije uključujući i nezavršeni objekat sasvim sigurno ne vrede koliko plac u Baošićima.

Tako zaječarska „Kontesa", kako pojedinci nazivaju plac na obali Jadrana, polako zamiče u maglu. Ozbiljni ljudi, koji su godinama nešto značili u privrednom ili političkom životu Zaječara kažu da bi plac u Baošićima možda trebalo prodati, ali potpuno transparentno i za pravu cenu, a novac upotrebiti za nešto što je mnogo pametnije od krpljenja rupa u budžetu. Imajući u vidu kako je do sada radila PRS-ova vlast u Zaječaru transparentno sasvim sigurno neće biti, a po svemu sudeći ni pametno.