Razaranje

Kako je Republički Zavod za urnisanje spomenika kulture potvrdio svoj nezvanični naziv

Bazilika u rupi Marka Pacova

Ko je i zbog čega žrtvovao ranohrišćansku baziliku na trasi Koridora 10. Ko je u Republičkom Zavodu odbio da potpiše, a ko se našao pametan i potpisao odluku o zatrpavanju bazilike. Da li je Republički zavod prerastao u Zavod za zaštitu imena i dela Marka Pacova? Kakva je međusobna veza lične netrpeljivosti i nečijeg povišenog šećera i pritiska. Kakve su sve nebuloze navedene u saopštenju Ministarstva nekulture i dezinformacija. Šta je Ministarstvu preče: zaštita kulturnih dobara ili slanje plagijata na Bijesranje? Ko je i kako iz inostranstva podržao osnovnu delatnost Zavoda, pitanja su na koja odgovara naš novinar istraživač Stanislav Živkov

Stanislav Živkov

Gotovo punih 35 godina ovaj autor je javno skretao pažnju na činjenicu da je zbog sveopšteg haosa, nerada i štetočinstva odavno trebalo osnovati posebnu službu zaštite spomenika kulture od rada sadašnjih Zavoda za urnisanje spomenika kulture za koje se, sa časnim i retkim izuzecima, slobodno može reći da predstavljaju legla nerada, improvizacija, štetočinstva, lopovluka i korupcije.

Imajući sve to u vidu kao nešto sasvim uobičajeno, javnost je trebala da bude sva sretna i presretna činjenicom da su graditelji Koridora 10, eto našli, iskopali pa zakopali, ranohrišćansku baziliku koja im se ni kriva ni dužna našla nasred trase, verovatno projektovane blejanjem za kompjuterskim monitorom uz livestream folk parade i povremenim zagledanjem u Google Earth.

Međutim, našao se ipak neko ko svoj posao radi profesionalno i predstavlja izuzetak u opštem rasulu službe zaštite spomenika kulture, a taj neko je kolektiv Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, predvođen direktorkom Elenom Vasić Petrović, koji je imao hrabrosti da preduzme sve zakonom predviđene mere, kako bi se ovaj dragoceni spomenik spasao uništenja. Međutim, javnost je proteklih dana uznemirila informacija da će odlukom Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, ranohrišćanska bazilika na lokalitetu "Kladenčište" kod Crvene reke u Opštini Bela Palanka, pronađena na trasi budućeg Koridora 10, biti zatrpana.

Reč je o kompleksu iz ranohrišćanskog perioda (4 - 6. vek), a sam lokalitet je višeslojan, jer su istraživači registrovali ostatke iz gvozdenog doba, kasne antike, ranohrišćanskog perioda i ranog srednjeg veka. Radovi na izgradnji autoputa na tom mestu zaustavljeni su 2012. godine kada su se ukazali građevinski ostaci za koje se tada pretpostavilo da pripadaju kasnoantičkom periodu.

Potpis pod pritiskom

Istraživanja su započeta 2013. godine i tada je, već na samom početku, konstantovano da je reč o sakralnom objektu, da bi do kraja istraživanja bila otkopana bazilika, jednobrodna građevina koja je imala pripratu (predprostor), brod i apsidu.

Istraživanja su izvan bazilike nastavljena prošle godine i tada su počeli da se ukazuju novi ostaci zidova. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu je izdao konzervatorske uslove i zadatak je bio da se istraži ceo kompleks. Istraživanja su koncentrisana na zapadne i severne zidove izvan bazilike i kada je ceo prostor istražen otkriven je veliki atrijum u čijem su se centralnom delu nalazili ostaci stopa nosećih stubova samog portika.

Međutim malo je poznato da je lokalitet Kladenčište registrovan još 2004. godine prilikom istraživanja terena za potrebe izgradnje istočnog kraka Koridora 10 a pre tri godine, pošto je prilikom nadzora zemljanih radova ekipa Niškog Zavoda uočila šut prilikom izgradnje autoputa, ovaj Zavod je doneo Rešenje o obustavi radova i predložio arheološka iskopavanja koja je sprovodio Republički zavod septembra 2013. godine.

Naime Koridori Srbije d.o.o. iz Beograda ugovorili su sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture - Beograd da obavi zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja na evidentiranim lokalitetima na trasi autoputa E-80. Zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja obavljana su sukcesivno i na osnovu posebnih ugovora u 2010., 2011.,2012. i 2013. godini.

Međutim, Uprkos činjenici što Republički zavod uopšte nije bio nadležan i što iskopavanja koja je sam vršio uopšte nisu bila završena, štetočine iz istog tog Republičkog Zavoda za urnisanje spomenika 2013. godine donose odluku da se bazilika pokrije sa dva metara peska i da preko nje pređe autoput, a sve na preporuku penzionisane štetočine dr Marka Popovića - Pacova!

Nakon toga, kako bi se raščistilo ko je nadležan, a ko nije, nastavlja se prepiska niškog i beogradskog zavoda kako bi bilo razjašnjeno šta je čija nadležnost, pa je niški Zavod za zaštitu spomenika kulture formirao svoju komisiju najeminentnijih stručnjaka u našoj zemlji, a činili su je prof. dr Mihajlo Milinković, prof. dr Čedomir Vasić i mr Aleksandar Aleksić, koja je valorizovala objekat i u skladu sa njenom procenom propisao tehničke mere zaštite u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ujedno naložio nastavak iskopavanja. Niški Zavod je investitoru ponudio dve mogućnosti: zaštitu i prezentaciju In situ (u izvornom položaju) ili izmeštanje odgovarajućom metodologijom.

Republički Zavod nastavlja istraživanja novembra 2014. godine, a Koridori Srbije početkom ove godine podnose zahtev za ponavljanje postupka i izmenu rešenja iz 2013. godine o obustavi izgradnje auto-puta. Niški zavod taj zahtev odbija, jer nove okolnosti na koje se pozivaju Koridori Srbije zapravo potvrđuju Rešenje iz 2013.

Na kraju je Republički zavod, po starom dobrom običaju, sam sebi skočio u usta, zanemarivši sve što se na ovom vrednom arheološkom događalo između 2012. i 2015. godine i doneo svoje skandalozno rešenje o zatrpavanju bazilike.

Naravno, neki će krivicu za čitav skandal tražiti kod direktorke Republičkog Zavoda, Mirjane Andrić koja sada potpisuje sva dokumenta kao zakonski zastupnik Zavoda, a naravno našli su se višedecenijske štetočine i neradnici sa desetinama kilograma putera na glavi, poput recimo Omčikus Marka, svojevremeno smenjenog direktora istog tog zavoda za urnisanje spomenika, koji je imao posebno debeo obraz, verovatno izigravajući nevinašce po liniji Demokratske stranke, da se pojavi iz mišje rupe i javno pozove i prozove Mirjanu Andrić da obelodani ko je na nju izvršio pritisak da tako nešto potpiše. Naravno, zaboravljajući pri tome da je i danas praksa da pojedine predmete obrađuju pojedini stručnjaci zavoda čiji se inicijali nalaze u zaglavlju dokumenta a. Kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora iz Ministarstva kulture, oko potpisivanja ovog dokumenta u Zavodu je trajala višednevna svađa, pošto su redom svi arheolozi Zavoda odbijali da stave bilo kakav potpis na ovaj dokument.

Na kraju se našla još jedna višedecenijska štetočina oličena u liku šefice arhitektonskog odeljenja Zavoda Brane Stojković Pavelke da preuzme stvar u svoje štetočinske ruke, obradi predmet i uvali kukavičje jaje Mirjani Andrić na verifikaciju!

Vaskrsenje Osmog putnika

Javna je tajna da je najveći deo arhitekata Republičkog zavoda kojima je šefica upravo Pavelka, raznoraznim kumovskim, bračno-vanbračnim i svim drugim mogućim i nemogućim kombinacijama povezan sa članovima raznoraznih savetodavnih a pre svega komisija za dodelu sredstava pri Ministarstvu kulture koje se po pravilu ne meša u svoj posao!

Kada se kao krucijalni problem pred neradnicima Republičkog zavoda za urnisanje spomenika pojavio slučaj bazilike ugrožene gradnjom koridora 10 u blizini Bele Palanke, u Zavodu je nastupila pometnja jer su se neradnici predvođeni šeficom arhitektonskog odeljenja Branom Stojković Pavelkom našli u čudu jer su nešto trebali i da odluče.

Pošto je Pavelka u više navrata govorila kako Republički Zavod za urnisanje spomenika ne treba da se bakće sa problematikom zaštite ove bazilike, formirana je bizarna Savetodavna komisija sa zadatkom da postane servis za ispunjavanje večernje revije želja investitora, odnosno da igra na muziku koju je svirala sa gradilišta.

Stoga ni najmanje ne čudi što je Republički zavod svesrdno podržao štetočinsko mišljenje dr Marka Popovića-Pacova koji je upravo ispred Republičkog zavoda prvi izneo stav da baziliku treba zatrpati sa dva metra peska ispod koga bi navodno neoštećena dočekala "sutra lane kad svane", neko buduće izmeštanje autoputa.

Mišljenje dr Popović-Pacova pokazalo je da bi primena saveta ove bizarne savetodavne komisije u najmanju ruku podsetila na manijaka koji lepoj devojci baca kiselinu u lice govoreći joj pri tome da će postati lepša! Odnosno, da bi u ovom slučaju preasfaltirana bazilika bila nova i ljepša stara bazilika, pošto bi po dr Popoviću-Pacovu najnormalnije bilo da zatrpavanje bazilike ostavlja mogućnost da se, u daljoj budućnosti, ako se auto-put bude pomerao da se pronađeni ostaci otkriju i da ostanu neporemećen čime bi bazilika bila rezervisan prostor za specijalna istraživanja specijalnih istraživača kalibra dr Popovića- Pacova.

Jedini problem koji bi se javio vrlo brzo nakon eventualnog zatrpavanja bazilike bila bi prosta činjenica da bi dr Popović-Pacov svoj trenutni penzionersko-prethumni status, vrlo brzo promenio u posthumni, pa bi onda u trenutku, kada bi nakon nekoliko stotina godina eventualno došlo do izmeštanja auto-puta, bilo neophodno potrebno snimanje rimejka filma Vaskrsenje Osmog putnika kako bi se klonirani dr Popović-Pacov pojavio radi revizionih istraživanja tada verovatno već odtrpane bazilike!

Međutim, postoji još jedan potpuno privatan razlog zašto je naprasno mišljenje Popović dr Marka-Pacova toliko bitno, a to je njegova lična netrpeljivost prema svima i svakome uključujući tu i sastav savetodavne komisije koju je formirao niški zavod čiji članovi su i danas veoma aktivni i u naponu stvaralačke snage, za razliku od dr Pacova koji je poodavno ne samo zbog penzije, već i zbog zdravstvenih problema, na silaznoj putanji, čemu sam doprinosi pošto mu od zlobe i pakosti malo malo pa skaču šećer i pritisak!

Uglavnom, i stručna i laička javnost je ostala konsternirana činjenicom da, zbog lečenja sujete penzionera - štetočine dr Marka-Pacova, arheološki nalazi iz perioda od IV do VI. veka naše ere, verovatno nikada neće biti istraženi niti prezentirani, jer je Republički zavod za zaštitu spomenika u Beogradu poništio sva rešenja niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu i dozvolio je da se bazilika zatrpa slojem od dva metra peska kako se ne bi zamerio dr Pacovu!

Povodom ovog skandala u javnosti se oglasio veliki broj stručnjaka i strukovnih organizacija predvođenih Srpskim arheološkim društvom (SAD) koje je najoštrije protestovalo zbog ovakve odluke Zavoda i zatražilo reakcije Ministarstva kulture, premijera i predsednika države.

Pored ostalog, u saopštenju je navedeno da otkriće ranohrišćanske bazilike u blizini trase rimskog puta koji je spajao istočni i zapadni deo Rimskog carstva, nedaleko od antičke Remizijane (današnje Bele Palanke), rodnog mesta Svetog Nikite Remizijanskog, svedoči o samim počecima hrišćanske civilizacije na Balkanu. Kulturno blago Srbije ne treba zatrpavati i skrivati od očiju javnosti, a cena izmeštanja autoputa ili bazilike, koliko god da iznosi, mala je u odnosu na dugoročnu "korist od turističke eksploatacije tog objekta"!

Međutim, na najgori mogući način potvrdilo se staro pravilo kako riba smrdi od glave čime se donekle objašnjava skaredno saopštenje Ministarstva nekulture i dezinformacija koje je u pisanoj izjavi dnevnom listu "Blic", istaklo da je "zatrpavanje konzerviranih, konsolidovanih, zaštićenih i dokumentovanih arheoloških lokaliteta uobičajena praksa i u svetu i kod nas".

Dalje se ističe da je Republički zavod za urnisanje spomenika kulture postupio po zakonu. Na osnovu žalbe Koridora Srbije, a u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o opštem upravnom postupku, Zavod je doneo rešenje o utvrđivanju mera tehničke zaštite za konzervaciju arheološkog lokaliteta Kladenčište na trasi autoputa.

Time je dozvoljena "konzervacija, konsolidacija, zaštita i zatrpavanje ovog arheološkog lokaliteta ...". Jedino što nadležni ministar i njegovi saradnici zaboravljaju je činjenica da nikome u svetu ni ne pada na pamet da preko tako konzerviranih (zatrpanih) lokaliteta gradi autoput (zatrpavanje služi čekanju "boljih vremena" za istraživanje nalazišta)! zatrpati arheološke iskopine. Pa kad će se ponovo otkopati ispod tog puta?

Ovo ni Islamska država ne radi

Na žalost, i službenicima iz Ministarstva kulture a i široj javnosti, malo je poznato da se praksa zatrpavanja arheološkog nalazišta primenjuje ali ne u slučajevima kada se radi o arhitektonskim spomenicima, već kada je reč o istraženim grobljima, tragovima zemunica i svim drugim slučajevima kada je nemoguće prazno prezentirati u šupljem!

Doduše, ovako idiotsko saopštenje najbolje pokazuje kakvo je stanje u samom Ministarstvu kome je očito daleko važnije bilo recimo da preusmeri novac planiran za rekonstrukciju depoa Kinoteke u Košutnjaku ili da spička deset miliona dinara radi izlaganja plagijata pančevačkog škrabala i mazala Ivana Grubanova na Bijesranju u Veneciji, nego da jednom preduzme nešto konkretno.

Činjenica da je stručni rad Republičkog zavoda najčešće na ivici diletantizma i da najčešće podseća na neurohirurga koji sam sebi operiše mozak, jasno je vidljiva i vrapcima na grani, pa se zato postavlja pitanje: ko, zapravo, treba da se bavi zaštitom spomenika kulture ako se sama ustanova čiji je to posao olako odriče bazilike na kojoj su arheolozi radili dve godine?

Naravno da tu nema nikakve logike, jer je čitava služba zaštite hijerarhijski oslonjena na matičnu kuću, a ona radi sve suprotno i poništava rešenja niškog zavoda na mišljenje koje je doneseno i na koje se niko nije žalio.

Očito je da je nekome sa strane bilo jako bitno da se bazilika na brzinu urniše, da bi se po svaku cenu ispoštovali rokovi koji su dati izvođačima pa je zato za ovo nepočinstvo izgleda namerno odabran trenutak kada su direktorke oba zavoda Mirjana Andrić i Elena Vasić Petrović odsutne kako bi se stvar na brzaka smandrljala i bazilika zatrpala uz što manje galame.

Naravno na ovo rešenje postoji i pravo žalbe ali je očito namerno sročeno kako bi se izašlo u susret izvođačima radova i Koridorima Srbije pošto u njemu piše "žalba na rešenje ne zadržava izvršenje rešenja".

Na odgovornost treba pozvati odgovornog projektanta i u ovom slučaju i u slučaju hrasta. Ovde je struka zakazala a pobedilo je neznanje i bahatost. Šta na ovo ima da kaže Inženjerska komora Srbije?!

Taj što je pravio projekat puta je mogao da izađe na teren i da vidi gde će put proći i ako je potrebno kao što smo videli da jeste u ovom slučaju i u slučaju hrasta da malo izmeni trasu.

Neverovatna je činjenica da u Republičkom zavodu postoji odgovorno lice koje je dalo dozvolu za uništenje ovakvog lokaliteta, tim pre što je istražen u ovolikoj meri i takoreći pripremljen za dalju prezentaciju.

Postavlja se pitanje ko je uopšte dopustio da se gradnja autoputa nastavi praktično do samog lokaliteta čime je namerno onemogućena izmena projektovane trase a služba zaštite stavljena maltene pred svršen čin? Sam izgovor da je autoput već stigao dotle je tragikomičan pošto u Beogradu kao po pravilu asfaltiraju put ili trotoar, najčešće finansiran iz doprinosa, a onda u narednih 6 meseci tri firme ga pet puta raskopaju radi postavljanja kablova ili zamene cevi. I od tog asfalta nema nema ništa u skorije vreme.

S obzirom na to kako se odnosimo prema našem nasleđu, postavlja se pitanje šta je sledeće, da li bi možda bilo zgodno da se izmeniti plan rekonstrukcije i namenu Narodnog muzeja i napraviti od njega prostor-studio za rijaliti šou ,,Parovi kroz vekove - od praistorije do danas", a Muzej preseliti u zgradu Pošte prema svojevremenoj poslastičarskoj ideji. Takođe, muzeje pretvoriti u našminkano etno-selo od betona i naravno sa bilbordima, maketama, piano barom, kafe knjižarom, krevetom u direktorskoj kancelariji, crvenim cipelicama! Tužno, da nema tužnije.

O tome da je čitav skandal poprimio internacionalni karakter, potvrda je stigla direktno od ISIS-a koji je svoje saopštenje poslao na brojne adrese 3. Jula 2015., a u kome se pored ostalog navodi i ovo: - Islamska država Iraka i Sirije (ISIS) javno čestita direktorki Republičkog Zavoda za urnisanje spomenika Srbije Mirjani Andrić i Ministarstvu kulture i informisanja Srbije na odluci da se preko jedne od najvećih srpskih ranohrišćanskih bazilika pređe autoputem.

U saopštenju se navodi da se visoko ceni spremnost srpskih vlasti da prekinu sa tradicijom očuvanja spomenika kulture, i da samo oni koji su čekićima razbijali hiljade godina stare predmete mogu da razumeju terapeutsko dejstvo ovakvog čina i potonje olakšanje.

Dalje se navodi da, iako se ne radi o kulturnom dobru pod zaštitom UNESCO-a, čije bi uništavanje svakako privuklo pažnju svetske javnosti, važno je početi od negde.

- Danas temelji nekog smešnog pravougaonog objekta, a sutra vredni artefakti u muzejima. Nadamo se da će nam naši novi sledbenici iz Srbije poslati snimke da i mi uživamo u klici destruktivnog ponašanja prema kulturnom nasleđu koju smo našim predanim radom uspeli da prenesemo putem medija - piše u saopštenju. Povodom oglašavanja Srpskog arheološkog društva, ISIS je predložila nekoliko metoda za obračunavanje sa protivnicima sistema . ISIS je takođe ponudio pomoć svojih vojnika, koji su stekli značajno iskustvo tokom radova u Palmiri. U slučaju da kasnije zažale, mogu uvek izgraditi temelje bazilike, koja će izgledati još starije.

Štaviše, ne moraju dolaziti ljudi iz Sirije i Iraka, kad imaju bageriste, koji su se već ispraksirali u rušenju petrovaradinske tvrđave i turske tvrđave u Banjskoj.

Sve u svemu, sa ISISOM ili bez njega, kao dan je jasno da od učmalog i korumpiranog Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture koji decenijama ne radi ništa korisno ni kvalitetno, već samo onemogućava ozbiljne i korisne radove, ne treba ni očekivati pametniji predlog no što je zatrpavanje bazilike, pa će ona kroz 1.000 godina biti novo epohalno otkriće ispod pokojnog koridora. A, sve to samo zbog proste činjenice da drugome crkne krava. Naime, normalno bi bilo da u situaciji kad već nije moguće prezentirati baziliku na mestu otkrića treba je premestiti to je ozbiljan posao ali potpuno izvodljiv naravno bez stručnjaka Zavoda koji to nisu u stanju ni da zamisle pa zato zatrpavaju sve pred sobom.

Drugo pitanje koje zapravo stoji iza svega je veoma prosto: šta će nam sve ovo? Šta će nam bilo šta osim crkvi i crkvetina SPC?

Kako sada stoje stvari čini se da u Srbiji nikada ništa nije postojalo osim SPC. Nema zamkova, nema tvrđava, nema drugih vera i bogomolja, ili ih možda ima ali one ne stoje finansijski tako dobro kao SPC koja je oslobođena poreza i nikome nizašta ne polaže račune. Toliko toga je do sada propalo ili namerno uništeno upravo od službe zaštite, a i oni koji žele da pomognu beže glavom bez obzira.

Turci su hteli da pomognu obnovu tvrđave u Ramu, pobegli su glavom bez obzira upravo zbog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Sve ovo podseća na jednu davnu izjavu Bogdana Tirnanića, koji je rekao da Crvena Zvezda od sto šansi upropasti sto sedamnaest. Služba zaštite od sto šansi upropasti najmanje dvesta trideset i sedam!