Na licu mesta

U KPZ Padinska Skela, kao u paklu: više od trideset osuđenih lica štrajkuje zbog neljudskih uslova u zatvoru

Bez vode, hrane i vazduha

U novom zatvoru u Padinskoj Skeli veći broj osuđenika već danima štrajkuje glađu tražeći na taj način bolje uslove u koje ubrajaju i tekuću vodu na ovu vrućinu. O njihovom štrajku i zahtevima do dana kada je nastajao ovaj članak niko zvanično nije obavestio Ministarstvo pravde.

Igor Milanović

U KPZ Padinska Skela kod Beograda od 20. jula traje štrajk zatvorenika o kome ni Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde nije zvanično obaveštena. U štrajku je skoro celo Odeljenje za pojačani nadzor, odnosno blokovi D1, D2 i C2 sa više od 30 osuđenih lica. Da li su i ostali blokovi u štrajku, osuđenik Zoran P. (puno ime i prezime poznato redakciji), koji se javio našoj redakciji nije znao.

Povod za štrajk je izuzetno loša hrana i nehumani uslovi u kojima se osuđenici drže. Prema verodostojnim izjavama samih osuđenika, umesto zakonom propisanih 100 grama mesa po jednoj porciji ručka dnevno, u najboljem slučaju jedan osuđenik dobija 200 grama mesa nedeljno! Najčešće se dele obroci u kojima uopšte nema mesa.

Osuđenici koji ovde borave u uslovima koji liče na one u Sing-Singu, jer su skoro po ceo dan zaključani u svojim malim ćelijama, tvrde da jedva pamte kada su za obrok dobili zakonom propisano sveže voće ili povrće. U toku leta dobijaju ponekad malo salate od kupusa ili krastavaca i to je sve za celu godinu.

Na šetnju ih straža vodi jednom dnevno, umesto propisana dva puta, a osuđenici smeju sa sobom da ponesu samo jednu flašicu vode. Problem nastaje kada u zatvoru nema vode, što se redovno dešava. Prošle godine su neka odeljenja bila neprestano pet dana bez tekuće vode, a uprava se tek trećeg dana setila da osuđenicima podeli vodu iz cisterne.

Ove godine je bilo nešto bolje, moglo bi da se kaže sa velikom dozom cinizma. Voda je nestala u ranim jutarnjim satima 20. jula. Tog dana je spoljna temperatura bila skoro 40 stepeni, a male, zagušljive ćelije su bile pregrejane. Uprkos ovakvom paklenom vremenu, osuđenicima ceo dan niko nije donosio vodu!

U petak 24. jula štrajku se privremeno pridružilo još osuđenika, bilo ih je ukupno više od 60. Njihov zahtev tog dana je bio da se na ćelijama otvore spoljašnja vrata. Da bi poboljšao luftiranje ćelija, arhitekta je napravio dupla vrata, od kojih su ona unutrašnja u rešetkama, ali stražu mrzi da ih otvara.

Svi osuđenici, osim kada su u šetnji, vreme provode u svojim ćelijama, gde su po dvojica. Ne postoji nikakva TV-sala, kao u ostalim zatvorima, niti posebna trpezarija za obedovanje. Onaj ko bi da prekrati vreme i da se malo informiše, može da traži dozvolu od upravnika zatvora Milana Pavlovića da sam nabavi televizor i instalira ga u svojoj sobi. Dozvola se relativno lako dobija, ali aparat mora da se kupi isključivo na zatvorskoj kantini, gde najjeftiniji televizor košta 40.000 dinara! Malo je osuđenika koji imaju toliko para.

Iako skupi, ovi televizori nisu imali dodatak za digitalni prijem, koji su osuđenici, opet o svom trošku, morali posebno da nabavljaju u kantini.

Po rečima osuđenika Zorana P, prevaspitna služba je u potpunom rasulu. Malo je vaspitača koji rade pošteno posao za koji su plaćeni - većina traži novac od osuđenika da bi mu obezbedila neke beneficije. O svemu, međutim, odlučuje upravnik Pavlović i njegov kolegijum, pa i onaj osuđenik koji je besplatno "prošao" kod vaspitača, mora kasnije da plati .

Skoro svi zaposleni su pisali krivične prijave protiv upravnika zbog mobinga, a straža svoje frustracije prazni na osuđenicima. "Ne prođe skoro nijedan dan, a da nekog sa naših blokova straža ne spusti na Nulu i tu ga prebije", tvrdi Zoran, dodajući da je veliki broj stražara izuzetno korektan i da svoj posao obavlja kako treba.